Sema je uzas po vise osnova.
Slagalica komponenti bez poznavanja komponenti. Na papiru mozda i radi, ali u realnosti se spaljuju komponente. Verovatno je za manje od pola ampera na izlazu, pride ogroman pad napona na 3055, pitanje kako bi izdrazo 60V na ulazu, prii 55v mu je dozvoljena struja 1A(po SOA), strujna zastita predvidja vise od 2...ne radi se tako veliki raspon napona bez vodjenja racuna o termalnim naprezanjima i disipacijama...

Slažem se sa vladd, katastrofa.

@elite-yu ako baš mora sa 723 ovo provereno radi, trenutno baš koristim.

Iz časopisa Elektor

Pa dobro. Isplati se pitati.

Ova sema je bas malo i komplikovana.
Negde sam procitao da je 723 jos uvek prvi u ispravljacima, pa ajd da napravim jedan i probam.

Možda deluje da je komplikovana ali ovo je baš Lab. ispravljač. Meni radi od 1985 godine a projekat je izašao u Elektor-u 1982.

Pretrpeo je par promena ali ipak se drži.

Ne moze prosto a da valja.

U krajnjoj liniji, zapitas se za sta ce ti promenljivi izvor, i koji su ti naponi potrebni. Naravno i struje.

U svakom slucaju mozes koristiti trafo sa vise naponskih izvoda, LM338 i nekoliko pozicija na preklopniku za konkretne napone, 5, 12, 15, 18, 24V...bitno je da ulazni napon nije prevelik, da se regulator ne pregreva.
Ako se zeli stabilnost napona.
Moze da isporuci preko 4A.

I ja sam pravio ovaj. Sluzio dobro puno puno godina.

Naravno, meni i dan danas radi.

Hehe, ne mogu da tvrdim sa tolikom pouzdanoscu da ce i ovo da radi toliko godina jer sam napravio pre godinu dana od kad se ne gasi i kako stvari stoje nema nameru da crkne skorije ... :)
http://www.elitesecurity.org/p3714417

E kada je Living Light pohvalio onda................., mada gde naći taj 317 a da nije inostranstvo u pitanju?

Kolko vidim moze i TL783 umesto njega. Al opet ostaje lm10 a verovatno i ovaj termal track. Opet ko hoce da pravi i nije problem poruciti sacicu delova sa strane.

evo za manje zahtevne jedan programcic:

http://www.electronicecircuits...atage-current-shunt-adjustable

sta je problem u nabavci lm317? laznjaci ili?

http://www.proelectronic.rs/pretraga?q=lm317&cat=0

Ima ga svuda. Jedino na pijaci ga ne nadjoh kod jedne babe sto prodaje poriluk i tikvice...

LM317HV (63Vin) bi trebao da ima u MG, mislim da ima tamo i TL783 (125Vin), za TT i LM10 sam rekao Sveti da nabavi ako hoce i uvrsti u katalog ... da li me je poslusao ne znam, proverite : )

Inace svi delovi imaju u Farnell-u i iskreno skoro brze i jeftinije vam stigne iz UK (0 postarina i dazbine za <50E total, stize za 1-2 radna dana) nego iz Nis-a ... :)

Ovo pouzdano tvrdim jer mi se lampica za visoku temperaturu upalila mozda 2 puta do sad a isprojektovao sam tako da moze beskonacno dugo da bude u stanju temperaturne zastite ... moze da "odpadne" hladnjak sa TT tranzistora ima i dalje da radi "povremeno" ali da crke jok! ... toliko o temperaturnoj zastiti izlaznih tranzistora! :) ... ventilator sam montirao ali posle iz inata ga nism ni prikljucio, sta ce mi, za ova dva puta sto mi reagovala temperaturna zastita a i sta bi mi pomogao, samo bi mi OFF vreme bilo krace, nema puno smisla ni da se stavlja pored ovog tranzistora, nista ne pomaze u robustnosti sistema, samo skuplja prasinu!
Inace konstrukcija je i Marfija za**la, vodio sam racuna o mnogim detaljima, moze samo da je ubije previsok napon (stiti se TVS diodama jer ima osigurac) ili neko X-ray zracenje ... normalnom upotrebom ne moze da se ubije ... :)
Tehnicki moze da se doda jos jedan instrument sa skalom koji pokazuje temperaturu izlaznog tranzistora i kako se sprava koristi tako prikazuje kazaljka, kad predje max tad se desi OFF i nema dalje dok se ne spusti temperatura i to je sve sto treba da se zna od tehnickih karakteristika i uslova jednog regulatora, koliko "snage" imas na ovoj skali za temperaturu toliko je, moze manje/vise, sve se to da resiti kada je dobra postavka ...



_{[Ovu poruku je menjao mikikg dana 15.12.2017. u 04:44 GMT+1]}

Ma daj miki
Veca ti je kontrola temperature nego regulacija napona

Nije problem LM317 nego LM317HV.

Nema: http://www.mgelectronic.rs/sea...rue&q=lm317&AsUI=false

Ima TL783, on moze da ide kao direktna zamena.

Samo jedna bitna stvar ako pravite ovo sa LM10, tranzistori Q4 i Q5, obavezno moraju da se termicki spregnu zajedno, dakle neki sraf, matica i izolator, bez toga zna da bude veselo, posebno na vecim ulaznim naponima!

Tema je regulator sa 723 a ne top lista regulatora.
A 723 kolo je i dalje u vrhu finih sprava za regulaciju napona.

Naravno ima i super finih i ultra finih sa coperskim pojacavacima za ultrafinu regulaciju napona, ali ni oni nisu tema.

A nisu ni prosti a ni jeftini.

A ova sema, vredi li praviti?


_{[Ovu poruku je menjao elite-yu dana 15.12.2017. u 22:40 GMT+1]}

Ucili ih vredno
od srede do petka
.....

veliki majstori lemilice su ti vec u srijedu odgovorili, ali ti izgleda ne zelis da citas pa u petak ponavljas pitanja.
Zeon je postovao perfektnu semu koja ima par E vise dijelova i koja radi provjereno,
za razliku od ovih tvojih koje ne rade i ne mogu da rade.
Jednostavno tranzistor ne moze disipirati 150W pa da ga tecnim azotom hladis i kraj.

DRUZE Jovane, ja sam samo trazio misljenje za ovu semu a ne pametovanje da je ona sema od srede NAJBOLJA i da bas takav ispravljac treba praviti.....

Koji imas trafo i koliki nappon ti treba na izlazu?

Napon bi mi do 20V i do 5A. Trafo cu nabaviti.

Ne vredi.

Kao prvo, potreban je trafo sa dva sekundara, recimo 15+10v, i rele za prebacivanje napona. Najbolje je kada je namenski uradjen, a ne izvadjen iz furde, tek da se iskoristi. Nisu svi trafoi isti...a malo njih iz furde odrzava konstantne i velike struje...

Kao drugo, ne treba ti linearac 5A sa promenljivim naponom, za velike struje se koriste ispravljaci sa fiksnim naponom. Ogromne su disipacije, uz njih idu i nestabilnosti, od poluprovodnika do pasivnih komponenti.
Za napon 0 i struju 0 je potrebna virtuelna masa ispravljaca, mada su ti nulti "naponi" i nulte struje, realno nepotrebni. Dovoljno je od 0,5V i 10 mA, npr..pa do 25-30V i jedno 2, max 3A.. ako trafo to moze da odrzava bez dramaticnog pada napona...

Promenljivi izvor treba da odrzava zadati napon i struju precizno, a ne da pliva ili ima ripl.

Za manje od 30V nije potrebno praviti poseban regulator napajanja za 723....

Eksternal pass tranzistor se racuna sa max 2A po komadu, ilii cak 1,5 uz pojacanje 10, i uz osmatranje SOA iz datashita, da se ne bi izaslo iz bezbedne zone ulazni napon-struja.
Ima lepih primera u datashitu za 723, ali je Zeonova sema, mada naizgled komplikovana, u stvari dovoljno jednostavna i pouzdana za rad i u radu, za po kuci ili radionici. I zadovoljava navedene uslove.

Slažem se sa gore napisanim i zato evo ostatka dokumentacije.

zanimljivo je da 723 postoji već 50 godina kao i to da ga TI ima u stabilnoj proizvodnji

Razlog više da bude u upotrebi.

Ako se dobro secam, za ovaj regulator sto je postavio zeon, sam nekome na nekoj temi ovde
na forumu precrtavao pcb u nekom od programa. Trebalo bi da sam postavio i pdf. Ako nadjem
postavicu ovde.

Ono gore je originalni izgled štampe, jedino oko dimenzija treba obratiti pažnju.

Mislim da sam nasao.

Samo da napomenem da je u zadnjem pdf uradjena izmena u delu greca (Izmena.rar)

S obzirom da sam pocetnik i da je ovo zadnja tema gdje se spominje Elektorski ispravljac iz '82 postaviti cu ovdje par pitanja vezanih uz njegovu izradu.

Znam da je spominjan xy puta ali nigdje konkretnih odgovora najblizi odgovor sam pronasao ovdje :
http://www.elitesecurity.org/t452312-Ispravljac-od-ampera
ali i dalje ne shvacam.

Samo da se Guji001 ne digne kosa naglavi koliko je puta odgovarao na ovu tematiku :)

Dakle namjeravam raditiovaj ispravljac no muci me sljedece oni otpori sa zvjezdicom R4 i R16, znaci tocno kojom procedurom ih izabrati
i kako kalibrirati ispravljac.

U clanku na nasem jeziku u potpunosti je izostavljen opis kako ih podesiti i odrediti,dok je u clanku na engleskom opisana sljedeca procedura:
(moj prijevod):

Okrenite P1 na maximum,ukljucite ispravljac,prikljucite multimetar na izlazne prikljucke.
Postupkom "pokusaja i pogreske" pronadjite stvarnu vrijednost otpora R4 koji daje maximalnu potrebnu izlaznu voltazu.
To se moze uciniti spajanjem razlicitih vrijednosti otpora paralelno otporu R5.
Kada je pronadjena prava vrijednost, otpor se moze zalemiti na mjesto na plocici.
Ponavljanjem istog postupka sa P2 i R16 (u paralelu sa R15) sve dok nije pronadjena maksimalna vrijednost struje.

Ok umjesto eksperimentalnog dodavanj otpora moze se staviti trimer (paralelno) i traziti vrijednost.

1.No meni nije jasno sto da ocitavam na multimetru i prema cemu da odredim voltazu?
Ako sam dobro shvatio spojim multimetar na izlaz +/-, mjenjam vrijednost trimera sve dok voltaza na multimetru raste,
kad prestane rasti krenem malo natrag do granicne tocke izmjerim otpor trimera i stavim otpor priblizne vrijednosti?

2. Prebacim multimetar na ammetar, ammetrom kratkospojim izlaze +/- i mjenjam vrijednost trimera dok ne nadjem max izlaznu struju?
Sta dok ne krepa trafo ili osigurac u multimetru!? (nije mi bas jasno)...

Molio bih nekoga da mi to malo razjasni.....

Evo da malo ubacim i noviteta za one kojima nije potrebna regulacija struje.

Jedina mana što je pločica dvoslojna ali za ne zahtevne vlasnike sasvim dovoljan.

@Pocetni_k

Prelistaj malo ovu temu, tu imas
oko podesavanja a i oko merenja struje kratkog spoja.

Procitao sam vec, u toj temi si na kraju prvi put postao nacrt plocice,
no meni nije jasno tocno ono sto sam gore pitao,
pa ako mi netko moze detaljno pojasniti jer sam ocigledno "debil" kad na xy strana razlicitih tema a i tema oovome ispravljacu
ne mogu pohvatati ono sto sam pitao...

Pa molim da netko to poasni i opise..... naravno da ima volje i da mu nije mrsko napisati vise od jedne recenice.

A vjerujem jednom za sva vremena i za buduce ljude koji se odluce raditi ovaj "Elektor '82 ispravljac" jer nisu svi vrsni
elektronicari kojima se sve podrazumjeva, a takodjer ne mogu pohvatati konkretan odgovor.

Bassmaster505 nepotrebno crtao dvostranu plocu za ovako prost sklop.

:) Pocetni_k ,

Ovo je dosta fleksibilna konstrukcija i lako se prilagodjava za razlicite napone / struje izlaza

Tebi granicne vrednosti postavlja trafo sa kojim si realizovao konstrukciju , napajanje elektronike je 2 X 12 volti i tu drasticno ne treba menjati vrednost od 9 do 13 14 volti je Ok

Sto se tice napona / struje izlaza , u orginalu Elektor je koriscen trafo sa 33 V i 4 A a limiti su postavljeni na 30 V za napon i 3 A za struju

u tom svetlu

1. multimetar na opseg 30 V ili vise jednosmernog napona prikjuci na izlaze ispravljaca
pontenciometar za napon na maximum P1
trimerom / odpornikom podesi tih 30 V R4 i R5
pontenciometar za napon nekoliko volti (npr 10 V) podesi

iskljuci ispravljac , prebaci multimetar na opseg 3 A ili vise jednosmerne struje ukljuci ispravljac (ne iskljucivati multimetar sa ispravljaca)

2. pontenciometar za struju maximum P2
trimerom / odpornikom podesi tih 3 A R15 i R16

I to je to , ako sam dobro razumeo pitanja

Pa bravo majstore Tomam, to je pravi detaljan odgovor, zahvalan sam ti na opisu za dete, ali da me ne tretiras kao debila :)

Prva polovica oko podesavanja max voltaze mi je bila jasna, no da sumiram ovu drugu polovicu oko podesavanja max struje.

S obzirom da je ovo i ispravljac sa regulacijom struje to znaci da ce pokusavati odrzati zeljenu struju kroz cijelo podrucje
izabranih voltaza sa vecom ili manjom disipacijom na tranzistorima.

Ako sam dobro shvatio, sa orginalnim upotrebljenim vrijednostima (prema shemi) transformatora (33V / 4A) i komponenata,
kada spojim multimetar (podesen na ammetar za dc) na izlaz iz ispravljaca sklop ce pokusati dati max struju koju moze dati,
znaci na ammetru ce se prikazivati max struja koju sklop moze dati(mozda i vise od 3A),
a to bi trebalo fino smanjiti na neku sigurnu (zeljenu) vrijednost.

Naravno potenciometar za voltazu bi bilo pozeljno postaviti na max radi manje disipacije na tranzistorima prilikom podesavanja,
s obzirom da je Pd=(Uul-Uiz)*Iiz ?

Izvori NAPONA napajanja na izlazu daju željeni (izabrani) napon a OGRANIČAVAJU struju potrošača. Ulogu ograničavača može imati topljivi osigurač ili posebno elektronsko kolo kao u ovom slučaju. Podešavanje maksimalno dozvoljene struje potrošača dobro dođe prilikom puštanja u rad el.kola koja mogu biti oštećena ako , zbog neke greške, propuste preveliku struju.

Ako ja dobro shvacam nakon čitanja engleskog teksta - operaciono pojacalo IC3 je zaduzeno za regulaciju izlazne struje.
Voltaza kroz emiterski otpor Rs (R21 + 18,19,20) tranzistora T (T3,T4,T5) je proporcionalna struji opterecenja izlaza.
Proporcija referentne voltaze je izvedena podešenjem P2, a operaciono pojaćalo (IC3) to uspoređuje s voltazom kroz Rs.

Kada voltaža krot Rs postane veca od voltaže određenev sa P2, operaciono pojačalo (IC3) smanjuje struju drajvanja
baze tranzistora T2 (BD241 - koji dalje drajva T3,T4,T5) dok razlika nije jednaka nuli.

Jesam to ja dobro skonto ili?

R18; 19 i 20 sluze da ujednace struju kroz pripadajuce tranzistore. Tako se ukupna struja deli na tri jednaka dela.
Ako nema njih struja kroz tranzistore nece biti jednaka i jedan po jedan ce zavrsiti karijeru. IC3 prati razliku
izmedju napona podesenog sa P2 (preko R15 je doveden ref napon za koji je zaduzen IC1) i pada napona na R21 pa po potrebi vozi T2.
Usled proticanja struje kroz R21 stvara se pad napona na njemu (omov zakon) i on fakticki sluzi za merenje struje.
Ovo je po semi koju je okacio zeon na prvoj strani.
Ne znam dal sam ti sta pojasnio ovako ukratko?
Za max napon i struju ti je vec objasnjeno.
Ako smem da pitam jesi li napravio vec ovo sokocalo?

Nisam jos Cekam djelove iz kine :) a to bi moglo potrajati.....

Ok, recimo da mi je jasno, pa sad dalje pitanje, ako se uzima trafo sa vecom ili manjom snagom,
treba li mjenjati Rs i emiterske otpore, naravno uz greatz ?

S obzirom da je logika odvojena na drugom napajanju, ako se uzime druga voltaza za T2 bilo veca ili manja,
nebi smjelo biti problema svedok je < od Ce za 2n3055 60V ?
Odnosno na sekundaru T2 ne bi smjelo biti vise od 40V ac?

Preciznije pitanje:

Ako se uzima trafo sa vecom ili manjom snagom, i zeli se izvuci vise ili manje A,
treba li mjenjati Rs i emiterske otpore, naravno uz greatz ?

Jasno da za vecu amperazu treba staviti paralelno vise 2n3005 radi vece disipacije.....

Pa delovi za ovo samo na trafici sto jos nema da se kupe a ti cekas kosooke :).
Ne znam koliko ce ti trebati visi napon i jaca struja u radu da bi pravio nesto "jace". Mozda ti zatreba dva puta godisnje i to je to
a natrpaces tranzistora da stoje nako u kutiji. Sve to treba hladiti lepo pa onda mora i dobar hladnjak...

Ako ides na slabiju varijantu nema potrebe za izmenama. Za vise struje i napona treba jos tranzistora ali moras pogledati ds i videti koliko struje na kom naponu za koji tranzistor
je dozvoljeno. Emiterske otpornike nema potrebe da menjas al ovaj schunt (R21) treba. Pri max naponu i struji disipira oko 2W pa bi mozda svakako trebalo staviti otpor vece snage.
Za jacu struju i manji otpor. Za svaki dodati tranzistor po jedan emiterski otpornik.

Moda da prvo napravis ovako kako jeste pa testiras malo, vidis dal ti treba vise ili ne.

Cuj tu kod nas su cijene presmijesne, za cijenu 1kom. dobijes 10kom kod kineza a ista kvaliteta....
Ako pogodis NOS komad on 2-3 puta skuplji od onog koji nije prema tome idiotarija,
i to i za ic-e i za tranzistore,potove....

Ma dok cekam, malo pokusavam shvatiti kako sloziti ako mi zatreba nesto jace...

To za snagu tog R21 mi je jasno, no s obzirom da on stvara pad napona i sluzi za mjerenje struje mislim da se ne moze
mijenjati samo njegova vrijednost nego i nekih drugih otpora.

Mene zanima kojim principom se dodje do novih vrijednosti komponenata,
odnosno kojom formulom, kako to izracunati.... ako netko moze navesti primjer izracuna...
Moze i za konkretan slucaj 30V/3A.....

Samo mi nemojte odgovoriti R=u/i....

Ovdje ima nesto o tome, ali ne i proracuna...
http://www.elitesecurity.org/t450062-Laboratorisko-napajanje

Znam da mozda davim, ali mislim da ce netko i kasnije citati i imati koristi....

Nazalost ostacemo u tom domenu.
Eventualno uz opciju U=RxI

Zeljeni napon uz zeljenu struju definise otpornik. E sad, sta sa "zeljenim" naponom, da li sluzi za regulaciju, neki prag..stvar je pozicije na semi i funkcije sklopa.

E Vladd, pa sad si sve rekao.... nista nisam shvatio....mislim na kako proracunati :)

Zasto bi ostali u ovoj domeni, pa valjda je netko koliko dugo postoji taj projekt vec shemu prozvakao i izmjenjao 1000 puta.
Pa netko valjda moze objasniti, da se nesto nauci...

Konkretno ako sklop radi pouzdano i ok, a pretpostavljam da radi, zanima me zasto ga u nekom trenutku nebi pojacao sa
jacim trafom,jacim grecom,vecim kapacitetom kondenzatora radi ripl-a, proracunao otpore, dodao koji 2n3055 vise...
i vozio na recimo npr. 5A max izlazne struje?

do sada , kolko je meni poznato, elektorac se razvlačio (pravljeno prema potrebama)
do 20 ampera (do 24 volta i do 20 ampera) sa jedne strane i u drugom slučaju do 350 volti (do 350 volti i do 0,4 ampera)
to su bile do sada krajnosti, brdo njih je pravljeno za napone i struje "između"...

ne postoji turbo-univerzalni ispravljač koji jednom napravljen pokriva ama baš sve potrebe, ali se može uvek napraviti takav koji
zadovoljava dobar deo slučajeva.
tako da prvo osmisliš šta ti stvarno treba, megalomaniju makneš u stranu, prevelik ispravljač ima i cenom prevelike delove a upotreba
npr ne traži ni peti deo.

koraci kojim se obično ide:
-megalomaniju odbaci, budi realan.

- ne padaj na udicu "jao našao sam trafo od npr 30 volti ili 20 ampera...koliko mogu maksimalno da izvučem?" pravi ono što ti stvarno treba.

- elektorac je jako matora šema ali toliko elegantno koncipirana da to jednostavno mora da radi dobro.

- štampana ploča je pravljena sa idejom da na njoj bude baš sve što te ograničava, uradi samo kontrolni sklop kao univerzalnu pločicu
ukoliko radiš nešto jače.

- pošto znaš (uglavnom) razumne potrebe dc napona i struje, biraš elemente "jačeg" dela ispravljača, znači trafo, grec/diode, elektrolit/e.

- vidiš koji ti je najgori slučaj na rednom/rednim tranzistoru/tranzistorima pa prema tome biraš količinu i tip.

-odluči ako će biti puno grejanja da li ćeš staviti veliki hladnjak ili staviti manji a sa ventilatorom.
npr komercijalni kinez 0-30v i 0-3 ampera ima samo jedan snagaš tranzistor na parčetu 2mm aluminijuma 10x10cm i 12icu ventilator.
retko trapavo rešenje ali to radi (a žutaći su poznati kao fušeri i cicije). jedan plus im je što je trafo sa 2 sekundara pa preklapa prema
postavljenim vrednostima...


sumarum, prvo se odlučiš šta hoćeš pa tek onda matiš

Ma ne nikakav Kinez, ima ona grcka izvedenica (sr..je) u kitu za cca. 4usd presmjesno, a sa toliko mana.
A ako taj/ti kinezi daju 3A kontinuirano, pogotovo sa tim hladnjakom odnda jelte ... (da budem fin)

Sto se tice konstantacije "koliko mogu maksimalno da izvucem" nikako i nikad ne treba odn. bar ja ne pristupam tako...
treba ostaviti bar ili minimalno 20% ako ne i vise tolerancije....

Treba mi solidno pouzdano napajanje, cca 30-tak volti,cca 2.5 - 5A, sa malim riplom, relativno otporno na pi.....je koje se mogu dogoditi nepaznjom :) (ne postoji totalni bullet-proof :) a to je upravo elektorska shema koliko ja kontam, ima raznih izvedenica sa 723 ali ovo mi se bas dopada sto ima odvojenu kontrolu, bez
ijedne šumovite zenerice, dizajn koji je prozvakan i radjen nebrojeno puta (da ne valja ne bi ga ljudi radili)...

Switcherska rjesenja hm...nekako su mi odbojna...

Uglavnom tih 5A ili vise bi mi trebalo ako jednom godisnje npr. odlucim puniti akumulator do 50Ah (ok to bila zlo uporaba ali zasto ne...)

Uglavnom cijeli ovaj gore sklop ili bolje receno tzrazene karakteristike mogu se izvesti i upotrebom raznih lin. regulatora i eventualno takodjer par izlaznih tranzistora...

Neznam,nisam pametan,vjerojatno me ipak ta elegancija privlaci....

haha Guja, nisi odgovorio kako da proracunam otpore za 5A:)

A koji napon zelis da postignes na nekoj lokaciji sa 5A?
Kada budes razumeo ovo pitanje, samo ce ti se reci.

Znaci, npr, ako radis neku strujnu zastitu, pa je prag okidanja 0,6V.... trebace 0,12E otpornik...koji ce pri 5A proizvesti toliki pad napona...bla bla...

_{[Ovu poruku je menjao vladd dana 21.01.2018. u 09:58 GMT+1]}

Pa sve je vec receno samo sklopiti kockice i to je to :). Ima jos vremena dok stigne "roba" iz Kine.

E ljudi fakat me zbunjujete. Vladd ti stalno mislim govoris o slucaju gdje se koristi samo ua723
i gdje je taj otpornik spojen izmedju pinova CL(2) i CS(3) kao na ovoj shemi tipicne izvedbe iz datashita 723...

Konkretni otpornik Rsc ograničava izlaznu struju ispravljača na maksimalnu željenu vrijednost.
Kada pad napona na Rsc, izazvan strujom kroz njega, dospije do 0.65V, limiter počinje djelovati.
Smanjuje se izlazni napon ispravljača tako da struja ne prijeđe struju I određenu sa Rsc.

Gdje je: Rsc = 0,65V / Imax





Ali u elektorovoj shemi operaciono pojacalo 741 radi komparaciju....pa sadja ne kontam jel
to identična situacija ili?

nije.
741 poredi zadati napon sa potija (strujne regulacije) sa onim na mernom otporniku ( 0.22R).
taj napon može biti i par milivolti i opet će da radi lepo.
naravno, "deda-741" se može zameniti nekim boljim "običnim" opom npr OP07 koji je jeftinoća.

U ovom slucaju taj 723 posmatraj kao izvor referentnog napona. Taj napon je 7.15V i dolazi na R15 i R16 (vec su ovde pomenuti).
E, sada, da se opet vratimo na ono sto rece da ti ne ponavljamo U=RxI
A to znaci da ce na R21 (0.22E) pri struji od 3A imati pad napona 0.66V. Posto smo vec skontali da sa R15 i R16 treba da namestimo
maksimalnu struju (u ovom slucaju 3A) pitam se koliko ce to da bude napona na izlazu iz P2?

Ako hoces na izlazu da dobijes maksimalnih 5A onda lepo procitas sta ti napisa vladd u prethodnom postu. Mislim na onaj deo oko 0.12E otpornosti.
Onda opet U=RxI (opet ponovih) pa vidis sta dobijas i treba li sta da mozgas jos i cackas. Ima malo veze i disipacija na tom R21...

Malo kasno a vise ne mogu da gledam pa nastavljamo sutra.

, ok, koliko ce to da bude napona na izlazu iz P2?

Ok. Stavis lepo na mesto R21 otpornik 0.12E 5W. Dodas jos jedan ili dva 2N3055 sa pripadajucim otporima. Jaci trafo, grec i C10 veceg kapaciteta. Ja licno bi zamenio i one 1N4148
jer su mi milion puta pravile gluposti i vise ocima ne mogu da ih gledam. Onda sa R15/16 nastimas struju na max 5A i uzivas. Da, i uradis plocu po tvojim potrebama/komponentama i
drugim zahtevima. Mislim da je to sve sto treba da uradis da dobijes 30V i 5A iz ovoga.

Ako stavljas kuler na hladnjak mozes smanjiti broj tranzistora.

Haha, presjekao si...ma shvatio sam i prije tvog zadnjeg posta...

Ne znam jel ono tvoje pitanje "...pitam se koliko ce to da bude napona na izlazu iz P2?" bilo retoricko ili upuceno meni?

Pa daj onda i to razjasni jer meni vise neugodno :)

Pozdrav, ljudi evo cisto da ne umre tema :) imam nekoliko pitanja i neka razmislanja.

U datasheetu za lm/ua 723 ja navedena konfiguracija za "Remote shutdown" i to na nacin da se famozni pin13 COMP (Frequency Compensation),
(koji je radio cuda u razlicitim konfiguracijama radi koristenja krivih vrijednosti kondenzatora C1)
preko NPN tranzistora sa logickim inputom na bazu spaja na masu (napajanja 723).



E sad ako sam ja dobro shvatio, a ako nisam molim vas ispravite me i objasnite,

1.U toj konfiguraciji kad se dovede logicka 1 na bazu, zaustavlja se protok struje?
2. A u Elektorovoj shemi bi zaustavilo drivanje tranzistora T2, a samim time i protok struje kroz paralelno vezane 2n3055-ice?

masa te 723ojke je na plus izlazu tako da ti drajvovanje nije jednostavno
a i čemu će ti to?

@Pocetni_k

Pauziraj malo 723 i predji na operacione pojacavace, ima veze sa radom napajanja.

guja011 - nisam te bas shvatio, kako mislis "...masa te 723ojke je na plus izlazu...", pa sta nije masa 723ojke na srednjem izvodu trafa odn. 0V?
Molim te za objasnjenje.

vucko47 - ni tebe nisam razumio sto si mislio reci. Jel to bio cinizam ili preporuka?


guja011 - "...a čemu će ti to?"

Pa nisam vidio niti jednu shemu gdje se to koristi, iako je napomenuto u datasheetu kao moguce, pa mi palo na pamet ako to radi upotrijebiti to.
A zasto?
Pa s obzirom da imam zez s kucistem manjih dimenzija, moram koristiti nesto manje hladnjake a mislim ih staviti unutar kucista.
Pa bi slozio mjerenje temperature hladnjaka i ako dosegne kriticnu vrijednost iskljucio lm723....
Odnosno mozda i stavio ventilatore pa ako temperatura neko vrijeme bude jednaka ili veca od kriticne nakon paljenja ventilatora iskljucio lm723.

Znam da mogu koristiti i relej i iskljuciti +izlaz, ali ako je moguce ovo sa "remote shut down-om" radije bih izbjegao relej.

Pa evo, jel moguce ovo sa remote shutdownom u elektorovoj shemi?

Naravno da nema reci o cinizmu i ne znam odakle ti ta ideja!? To sam ti samo predlozio kao nekakvu smernicu
u kom pravcu da gledas. A isto tako sa opamp mozes resiti i merenje temperature hladnjaka pa eto jos koristi
od predloga .
Mozes i jednostavno ubaciti kuler koji ce raditi cim se pokrene napajanje i neces imati problema. Jeste da ce da
zuji al je prosto i brzo resenje.
Opet se vratismo na vec pomenuti problem sa hladjenjem

Oprosti ucinilo mi se....:) kasni sati...

Ma razumijem ntc i opamp komparator......
ovo da ventilatori rade non stop malo bezveze....

Nego mene bas cacka ovo sa tim npn tranzistorom....

guja011 - malo bolje pogledah shemu da spojena je na + izvod, pretpostavljam da preko tog spoja kontrolira pad naponana Vs?

Hm... pa jel moguce kontrolirati taj 723 sa pinom 13 ili nije... :)

Moguce je.
Kad imas takav problem onda se pribjegava galvanskom odvajanju i za to se moze iskoristiti optokapler ili neki trafo.
Spoj sa optokaplerom je jednostavniji jer mozes voziti i DC kroz njega, dok trafo trazi AC napon.
Dakle ako bas zelis to onda razmisli o spoju sa optokaplerom.

veselinovic - ako sam te dobro shvatio znaci identicno kao i u datasheetu,
samo sto umjesto obicnog npn tranzistora, u optokapleru bi bio foto npn tranzistor koji bi fakticki radio istu stvar?
Na taj nacin bi to radilo?

da, tako bi moglo,
ali zasto komplikovati.
Imas dva OP koji mogu kontrolisati izlazni stepen, i tu se barata signalima u odnosu na minus napajanja.
Iskoristi logiku, dodja jos jedan OP sa pripadajucom diodom i par otpornika i rijesio si problem gasenja.

Zvuci tako jednostavno kada ti to kazes ali ja si to ne mogu ni idejno predociti....:(

Ajde prvo ti napravi ovaj ispravljac.
Stavi ventilator kako si zamislio pa ako se bude pregrijavao ja ti nacrtam kolo za termalni sutdaun.

Cemu svrha takvog rada ako smem da pitam? Nije mi logicno da u pola posla ostanem bez napajanja pa da cekam
dok padne temperatura i tako u krug. Pa jos ako su potrebna dva napona...Zar nije bolje i logicnije staviti dobar hladnjak?
A ako se vec nema za hladnjak onda ventilator i resen problem. Ne znam ni zasto je bez veze da taj ventilator radi
od kada se startuje napajanje?
Mozda je bolje odabrati neko drugo resenje nego komplikovati nesto sto vec radi kako je zamisljeno da radi. Ima i
drugih konstrukcija koje bi mozda vise odgovarale od ove.

i to je rjesenje....:) pa sad kad se vec nudis, vise mi se cini da ocekujes da se nece pregrijavati :)

Slobodno ti nacrtas nitko te ne sprijecava, vjerujem da ima onih koji ce ga po izradi odmah testirati sa halogenom sijalicom iz auta....

i gdje smo onda? :) :) :)

wucko mrzim usisavanje prasine :) i buku :) ali imas pravo....
vise me je zanimalo moze li se to izvesti na taj nacin....

Sto se tice prekida u radu, pa ako se pregrijava u radu ovako i onako ce se prekinuti, samo sto u ovom slucaju (bez zastite) kad krepaju tranzistori.

Ali ako se sve lijepo podesi i istestira prijecese upaliti limitator struje....

A kako ce sijalica da povuce, recimo, 10A ako si ogranicio struju na, recimo, dva?

Razumem da hoces da se zastitis od pregorevanja tranzistora al ako stavis dovoljan broj istih i valjan
hladnjak nemas potrebe za tim. Radi kako mislis da treba.

Kakav tihladnjak treba da resimo to odmah postexpresom ?

postexpres ne dobacuje do tamo.

nek nađe koji procesorski ladnjak i parče vinkle toga krša ima svugde