[ belbeg @ 15.12.2017. 07:20 ] @
Ako znamo da karakteristike osigurača i ukupni otpor uzemljivača moraju da se odrede
tako da u slučaju kvara nastupi automatsko isključivanje napajanja u
vremenu ne dužem od 0,2 sekunde, moje pitanje je sledeće:
-Ako znamo:

Ra×Ia≤Ul
UL=dopušteni napon dodira (50V ili 25V)
RA=ukupni otpor uzemljivača (1,5Ω)
Ia=struja kvara koja uzrokuje isključenje osigurača (147A)

-Kako da izračunam vreme isključenja osigurača od 16A?
[ emiSAr @ 15.12.2017. 11:02 ] @
"Udrobio" si ulogu osiguraca i zastitne FID sklopke. Za djelovanje osiguraca nije potrebno uzemljenje-samo strujno prekoracenje.-
Uloga osiguraca je da osigurava instalaciju, a FID sklopke da odreaguje ako se, za iznos na istoj pojavi struja curenja, odnosno razlika u struji izmedju
nultog i faznog provodnika.
Ako postoji struja curenja od 0,015 A na sklopki koja je definisana na 0,03A, ista ce odreagovati, ali za vrijeme znatno duze od deklarisanog 200mSec.-
Podaci o tim vremenima postoje u specfikacijama i neznatno se razlikuju od proizvodjaca do proizvodjaca.-

pOz
[ belbeg @ 15.12.2017. 11:26 ] @
Ne, nisam udrobio. FID je nešto drugo. U pitanju je običan automatski osigurač. Na internetu sam video da negde piše da mora biti, vreme reagovanja do 0,2 a negde do 0,4 sekunde.
Zato sam i postavio pitanje, kako izračunati to vreme ako se zna otpor uzemljenja, koji bi trebalo kod TNC/S sistema da je adekvatan impedansi petlje faza-nula, a to definiše struju kratkog spoja i vreme okidanja osigurača.
Nije isto, ako je struja kvara 10A i 500A na osiguraču od 16A.
Nadam se da nisam bio konfuzan?

[Ovu poruku je menjao belbeg dana 15.12.2017. u 12:42 GMT+1]
[ veselinovic @ 15.12.2017. 12:23 ] @
Dozvoljeno trajanje napona zavisi od :
1. velicine napona
2. spoljnih uticaja

Kod napona manjih od 50V dozvoljeno je trajno prisustvo napona ( kod amerikanaca 60V i eto odgovora zasto je kod njih 110 -120 V napon).
Kod nas u TNCS sistemu je napon dodira, ukoliko je isti otpor faznog i nultog provodnika 110(115)V. Medjutim, otpor nule je nesto manji zbog uzemljivaca usput, a posebno kod TNCS sitema napajanja.
Tako on uobicajeno iznosi oko 80V.
E pri tih 80V i pri standardni spoljnijim uticajima dopusteno je 0.4 sekunde trajanje tog napona. U kupatilu to je znatno krace vrijeme. Zato se u kupatilu pribjegava izjednacenju potencijala i fid sklopkama.

Da bi izracunao vrijeme za koje osigurac (prekidac) prekine strujni krug morao bi znati funkciju I-t, ali je ne znas. Cak sta vise postoji znatno rasipanje i kod istog tipa istog proizvodjaca. E onda pribjegnes ili empirijskom obrascu 8xInom ili gledas grafik proizvodjaca osiguraca.
Eto valjda je jasnije.
[ belbeg @ 15.12.2017. 12:35 ] @
Citat:
veselinovic: Dozvoljeno trajanje napona zavisi od :
1. velicine napona
2. spoljnih uticaja

Kod napona manjih od 50V dozvoljeno je trajno prisustvo napona ( kod amerikanaca 60V i eto odgovora zasto je kod njih 110 -120 V napon).
Kod nas u TNCS sistemu je napon dodira, ukoliko je isti otpor faznog i nultog provodnika 110(115)V. Medjutim, otpor nule je nesto manji zbog uzemljivaca usput, a posebno kod TNCS sitema napajanja.
Tako on uobicajeno iznosi oko 80V.
E pri tih 80V i pri standardni spoljnijim uticajima dopusteno je 0.4 sekunde trajanje tog napona. U kupatilu to je znatno krace vrijeme. Zato se u kupatilu pribjegava izjednacenju potencijala i fid sklopkama.

Da bi izracunao vrijeme za koje osigurac (prekidac) prekine strujni krug morao bi znati funkciju I-t, ali je ne znas. Cak sta vise postoji znatno rasipanje i kod istog tipa istog proizvodjaca. E onda pribjegnes ili empirijskom obrascu 8xInom ili gledas grafik proizvodjaca osiguraca.
Eto valjda je jasnije.

Ovo mi je poznato.
Mislio sam da postoji neka metoda kojom se da jednostavnije definisati vreme reagovanja u odnosu na poznate vrednosti, impedanse petlje i struje kratkog spoja kao i postavljenog osigurača.
[ veselinovic @ 15.12.2017. 14:43 ] @
Nema, na zalost.
Bez ulaska u mnogo teorije za B karakteristiku (6-8) x Inom.
Za klasicne osigurace (8-10)Inom
[ belbeg @ 17.12.2017. 10:27 ] @
Citat:
veselinovic: Nema, na zalost.
Bez ulaska u mnogo teorije za B karakteristiku (6-8) x Inom.
Za klasicne osigurace (8-10)Inom

Gledam ove dijagrame i ne mogu da ih "skontam"?



Ako je struja kratkog spoja 80A, znači da je otpor veći od 2 oma jer je U=RxI
Kako sa dijagrama pročitati za koje vreme će osigurač isključiti strujno kolo?
[ emiSAr @ 17.12.2017. 12:30 ] @
Otpor uzemljenja u slucaju koji posmatras je u svakom slucaju paralelno vezan nultom provodniku.
Za distributivne vodove do 75mm2 je jednakog presjeka kao i fazni provodnici (trofazni sistem) plus je zastita osiguracima stepenovana-
kako se mijenja presjek provodnika mijenja se i nazivna vrijednost osiguraca.
Ne treba zaboraviti da osiguraci stite samo instalacione i distributivne provodnike- a isti mogu podnijeti kratkotrajne strujne udare.
pOz
[ radicmx @ 17.12.2017. 13:06 ] @
B karakteristika onaj magnetni prekidac (strujni rele) u njemu reaguje na struju od 3 do 5 puta vecu od nazivne,
znaci za B16A pocinje da reaguje negde od 48-80A
posto je 80A na nekoj granici moguce da taj rele ne reaguje u vremenu od 0,01 sec, vec osigurac ceka bimetal da odreaguje za otprilike 10,5 sec.
Za struje preko 80A treba da odreaguje magnetni prekidac, znaci u vremenu od 0,01.

[ mb57 @ 17.12.2017. 13:21 ] @
Citat:
radicmx: B karakteristika onaj magnetni prekidac (strujni rele) u njemu reaguje na struju od 3 do 5 puta vecu od nazivne,
znaci za B16A pocinje da reaguje negde od 48-80A
posto je 80A na nekoj granici moguce da taj rele ne reaguje u vremenu od 0,01 sec, vec osigurac ceka bimetal da odreaguje za otprilike 10,5 sec.
Za struje preko 80A treba da odreaguje magnetni prekidac, znaci u vremenu od 0,01.

Upravo to, treba da odreaguje ali, da li će?
Velika je razlika između treba i odradio je?


[ AwesomeP @ 18.12.2017. 20:29 ] @
Cela priča kad se radi o uzemljenju i reagovanju zaštite je da se ne dostigne vrednost opasnog napona dodira i da čovek ne strada kao deo petlje kvara.

Kad se projektuje novi objekat:
1) Koje je vreme reagovanja zaštite?

2) Odrediti veličinu opasnog napona dodira za vreme iz 1). Videti graf(ove). EPR=2*opasan napon dodira


3) Odrediti impedansu kvara (otpornost uzemljenja dominira) tako da se za vreme iz 1) ne dostigne napon iz 2).



Ukoliko je impedansa kvara već odredjena (postojeći objekat), onda treba voditi računa da je vreme reagovanja zaštite takvo da se ne dostiže opasan napon dodira (vidi graf).



Maksimalan vrednost opasnog napona dodira je inače često lokalno (po zemljama) predefinisana, ali se prelaskom na IEC standarde, ta vrednost takodje računa, jer se pokazačo da je u dosta slučajeva prilično i nebezbedno visoka u lokalnim pravilnicima. Za Srbiju sami prosudite...

[ AwesomeP @ 19.12.2017. 10:29 ] @
A za igranje sa krivama prekidača (Šnajderovim doduše) ti predlažem Ecodial ili Curvedirect. Besplatni za korišćenje, registruješ se za 15sec.

https://www.schneider-electric...ms&parent-category-id=5100

Vrlo su jednostavni, malo podsećaju na Amtech, ali su dosta dosta jednostavniji. Za prvu pomoć i jednostavnije primene su ekstra.

Postoje i uputstva na Jutjubu koja su besplatna. Mada, za onog ko je koristio sličan softver ranije, nema potrebe, prilično "user friendly".





[ belbeg @ 19.12.2017. 14:09 ] @
Citat:
veselinovic:
Nema, na zalost.
Bez ulaska u mnogo teorije za B karakteristiku (6-8) x Inom.
Za klasicne osigurace (8-10)Inom

U prevodu, ako uzmemo da je srednja vrednost 8xInom, dolazimo do podatka da je to ono što propisi i kažu, maksimalna vrednost uzemljenja je 2Ω.
Na 2Ω, stuja kratkog spoja je 110A.
U stanovima su osigurači, najčešće, od 16A i to je onda 16x8=128A što je upravo to,≈ 2Ω
Znači, tamo gde je uzemljenje veće od 2Ω ići na zaštitu FID sklopkom.



[ emiSAr @ 19.12.2017. 15:03 ] @
TNC/S sistem zastite Ulokalno uzemljena nula) se primjenjuje da ne dodje do velike asimetrije u distributivnoj mrezi-cime se napon nule "dize".
Lokalno uzemljenje ga drzi "svezanog" u dozvoljenim granicama-i to mu je primarna uloga.
Ranije si iznio konstataciju da se otpor petlje kvara ne razlikuje od otpora petlje kvara bez lokalnog uzemljenja, ciji otpor u slucaju kvara bude vezan
paralelno nultom provodniku.
Bez obzira na velicinu otpora uzemljenja zastita FID (diferincijalnom) sklopkom je obavezna-i ona se provodi stepenovano na nivou napojenog
objekta.
----------
Podvlacim:Osiguraci stite provodnike instalacije od struje kvara, a FID sklopka od napona dodira u slucaju nekog proboja prema masi-kucistu uredjaja.-

pOz
[ AwesomeP @ 19.12.2017. 15:47 ] @
Citat:
Podvlacim:Osiguraci stite provodnike instalacije od struje kvara, a FID sklopka od napona dodira u slucaju nekog proboja prema masi-kucistu uredjaja.-


Što se tiče tzv "small power" razvoda:
SRPS 60364 je u ranijim verzijama zahtevao RCD samo za utičnice generalne namene, ali najnovijim izmenama se sada zahteva za sve utičnice do 20A.
RCD se zahteva za svu pokretnu opremu do 32A
RCD može da se izbegne za utičnicu koja je specificirana samo za pojedinu opremu.

Što se tiče strujnih krugova preko 20-30A, RCD se traži ako je kabl ukopan na manje od 5cm u zid.
Kablovi veće snage su u postrojenjim obično položeni po nosačima kablova, a i nije praksa da se štite RCD-em. Nisam skoro video Masterpact sa RCD zaštitom.

Hoću da kažem da postoje strujna kola sa RCD i strujna kola bez RCD zaštite i evidentno je da će RCD brže reagovati, ali jasan je zahtev da vreme reagovanja zaštite i otpornost uzemljenja budu uskladjeni tako da se ne dostigne opasan napon dodira.
Ako se projektuje novi objekat, moguće je menjati proračun uzemljivača, ako je postojeći, onda je moguće srediti stvari pravilnim izborom ili podešavanjem zaštite.

Znam da je ova logika opisana gore malo komplikovanija od uobičajene za stambenjake ili manje objekte, ali je obavezan način razmišljanja za malo komplikovanije objekte (industrijska postrojenja, naftna polja, data centre, zdravstvo itd.)

[ belbeg @ 19.12.2017. 16:24 ] @
Citat:
emiSAr:
TNC/S sistem zastite Ulokalno uzemljena nula) se primjenjuje da ne dodje do velike asimetrije u distributivnoj mrezi-cime se napon nule "dize".
Lokalno uzemljenje ga drzi "svezanog" u dozvoljenim granicama-i to mu je primarna uloga.
Ranije si iznio konstataciju da se otpor petlje kvara ne razlikuje od otpora petlje kvara bez lokalnog uzemljenja, ciji otpor u slucaju kvara bude vezan
paralelno nultom provodniku.
Bez obzira na velicinu otpora uzemljenja zastita FID (diferincijalnom) sklopkom je obavezna-i ona se provodi stepenovano na nivou napojenog
objekta.
----------
Podvlacim:Osiguraci stite provodnike instalacije od struje kvara, a FID sklopka od napona dodira u slucaju nekog proboja prema masi-kucistu uredjaja.-

pOz


Izvini ali imam utisak da ti donosiš zaključke na brzinu, bez stvarnog ulaženja u postavljeno pitanje?
U sva tri odgovora, upućena meni, ni jedan nije odgovor na moje pitanje!

[ belbeg @ 29.12.2017. 18:31 ] @
Našao sam tabelu koja govori o delovanju zaštite u odnosu na impedansu petlje kvara:



•Ukupna maksimalna impedansa petlje kvara za tip C (*IPK u testu Fault Loop Impedance FLI)
Z petlje kvara /fault LOOP = 1.92Ω iz tabele za 16A

Takođe, i tabela maksimalne dozvoljene dužine provodnika:



Za tip S prema IEC Table B1 P347CSAact=CSA EAR=2.5mm2 i16A,
maksimalna dužina ogranka L MAX =85m