Ako mislis na zamenu u funkcionalnom smislu, to je tranzistor.

Ako mislis bukvalno da napravis izmenu u uredjaju tako da lampu zamenis drugom elektronikom, praktican problem su naponi koji se koriste za pokretanje lampi, koje poluprovodnicka elektronika bas i ne mirise.

https://en.wikipedia.org/wiki/Fetron

pOz

Mislim na tu varijantu i mislim da naponi nisu veliki problem jer postoje tranzistori za bilo koji napon. Ako imamo karakteristike neke elektronske cevi - radni napon, ulazna otpornost, izlazna otpornost, ulazna struja, izlazna struja, ulazni napon signala, izlazni napon signala, opseg frekvencije, pojacanje i slicno mislim da bismo uz prosecno znanje mogli napraviti ekvivalent sacinjen od tranzistora, otpornika i kondenzatora koji samo ubodes i radi.

Bravo emiSAr. Na linku pise da to postoji vec 50 godina, a ja jos nikada nisam imao prilike da to vidim.

Ovo verovatno nije pravi odgovor na tvoje pitanje, ali nije lose znati da postoji:

Nutube

A koja je svrha toga,koliko znam jos uvjek je moguce nabaviti bilo koju lmpu!

A ko proizvodi te lampe, ili pricamo o necemu sto je proizvedeno pre 50+ godina?

Savremene zamene trose manje struje, manje opterecuju transformatore i ispravljacke sklopove i sto je vaznije proizvode manje toplote, a toplota je neprijatelj elektronike, a i same po sebi bi trebalo da su trajnije i pouzdanije.

I šta jedino od elektronike radi posle nuklearnog udara?> Elektroske cevi.<

Da pricamo o cjevima koje su se koristile kako si naveo.Ima ih kupiti jos uvjek.
Do duse sa godinama je neko zauzimao lager sa cjevima pa je cijena isih morala ici prema gore ali ima.
Toplota je ukalkulisana u amortizcijski vjek uredjaja i to je to.
Svaki uredjaj koji sam dobio na reparaciju a baziran na cjevima, donosioci su uvjek insistirali samo cijevi "neka je retro zbog toga to i radim"!

Moze ali to upravo radi "NASA" u vakumu sa tranzistorima,a sta ce ispadne ce vidimo....

Ovi nasi prijatelji K..nezi to rade sa IGBT-FGBT -Itd, jbt-e,. sa nasih 235V+-10% naprave 390V u primaru .,pa gde ce nam biti pocetak ,a tek kraj....

Za ove i ovima slične lampe nema zamjene...
I dalje su standardni proizvod, doduše ne "off the shelf", jer se i te kako koriste.

Lampion je ne-za-men-ljiv.


Sada se mozga i razvija hladna katoda, i to je prakticno jedini ozbiljan problem lampe.

Proizvode se jos uvek i u mikrotalasnoj tehnici su nezamenljive, narociti za vece snage.
Usteda struje je propaganda, realno to nikoga ne zanima, nego ako se neko navuce na stednju, drugi mogu vise da koriste:)

Ne postoje tranzistori vec za nekoliko kilovolti, i nekoliko kiloampera, dok lampe prakticno nemaju funkcionalni(imaju odredjen tehnoloski) limit, ni sa strujom ni sa naponima ni sa energijom ni sa frekvencijom.

Rekuperacija nosilaca naelektrisanja u poluprovodnicima je kompleksniji proces nego kontrola snopa elektrona u lampi.

Za ovakve lampe, kao sto je twystron, nema poluprovodnickih ekvivalenata, i nece ih biti jos dosta vremena.
http://srmsc.org/msr5110.html

Ova je valjda bar među najvećima, ako ne i najveća: https://en.wikipedia.org/wiki/8974
Data sheet: http://www.cpii.com/docs/datasheets/78/8974.pdf

Ali, u energetskoj elektronici postoje tranzistori veće snage, evo tranzistora (100V, 120A) za primene u električnoj vuči: http://gansystems.com/record-s...sistor-introduced-gan-systems/
i još jači model za više napone (650V, 120A): https://gansystems.com/gan-sys...nt-rated-gan-power-transistor/

A što se tiče pojačavača, od pre neku godinu 1.5kW tranzistor: http://www.microwavejournal.co...-transistor-sets-new-benchmark


Kod ispravljača velike snage do pre neku deceniju koristile su se katodne cevi sa živinom parom (mercury-arc valves), ali je poslednje postrojenje sa tim tipom prekidača ugašeno pre oko 6 godina na Novom Zelandu.

Ovaj tip prekidača je prevaziđen, a danas se koriste tiristori velike snage, a konvertor (12-pulsni mostni pretvarač) najveće snage do sada (2000MW) je instaliran u Kini pre 7-8 godina, za naponski nivo 660kV, sa po dva konvertora na obe strane dalekovoda.

Poslednjih 20-ak godina se koriste i IGBT tranzistori, a postrojenje najveće snage je podzemni kablovski vod između Španije i Francuske snage 2x1000 MW (2 paralelna kabla) napona 320kV.

Postoje IGBT moduli (više IGBT tranzistora i dioda) za struje 1200A i napon 3300V.
Infineon proizvodi prekidače bazirane na IGBT tranzistorima, između ostalih, sa parametrima (1200A, 4500V) i (750A, 6500V).

Fuji Electric ima module čak i do (3600A, 1700V): https://www.fujielectric.com/company/tech/pdf/r52-2/03.pdf

_{[Ovu poruku je menjao mjanjic dana 15.03.2018. u 23:55 GMT+1]}

Da, i ja mislim da je to najveća tetroda.

A ima i ovakvih "lampi". 1500 kW na 704 MHz. Katodni napon 115 kV, grijanje oko 300 W. Dužina oko 4.5 m.

Dosli smo na kraju da je LHC najveca elektronska cevka na svetu

Pa ne baš...tu su protoni glavne čestice:
Ion Source→LINAC2 (LINAC4)→PS Booster→SPS koji ubacuje protone u LHC i oni kruže dok ne dostignu odgovarajuću enrgiju prije samog sudara...

Samo kao cevka. Nema upravljacku elektrodu, posto je "prost" akcelerator. Nije funkcionalni pandan pojacavacima.

Šta da menjate kad uglavnom svi imate po neku cevku u kući:

Ovo lici na NuVistor , s'tim da njih, valjda, ima i kao tetroda. Znam da ih je bilo audio primeni, uglavnom u pretpojacalima jer su manje snage