Ako vec imas 5 pekara, pa zaposli jednu osobu da bude zaduzena za radnike, pa nek ona racuna.

A ako je ovo zadatak pa bar pocni da ga radis pa ako stanes pitaj.

Čekaj, ovo neki zadatak iz srednje škole, ili realni problem ?

Čiko, je li sav ovaj lebac tvoj?

da li u smeni radi samo jedan radnik?

da li mogu isti radnici da rade u razlicitim pekarama?

da li smeju da budu slobodni duze od 2 dana?

nedjelja (praznik)
2 (A,B,C) pekare / 3 smjene
A, B, C ako se ne varam su 3 pekare, ne 2?

A šta kad radnica ode na porodiljsko ?

Ugodno sam iznenaden da se ovako dosta ljudi javilo i to vrlo brzo.
Zaposlen sam pa nemogu odmah reagirati, a i pisem sa dva prsta i trazim slova na tastauri pa se zna desiti da neka slova progutam ili poduplam. Evo na ovo dole potrosio cijelo slobodno vrijeme.

Pokusavam to rijesiti vec duzi period, no bez uspijeha. Zapoceo sam tako sto sam u excelu stavio dane 1 do 365 i radnike 1 do 20 pa stavljao krizice, ali odustao nakon 10 radnika i 100 dana.
Nakon toga sam u google uneo pojmove: ekonomija proizvodnje, izracun broja radnika za proizvodni proces, kalkulacija broja radnika u proizvodnji, upravljanje ljudskim resursima itd itd. Poskidao nekih 50-tak seminara, maturalnih i ostalih skripti.
Kod citanja stoga svega nailazim na rijeci koje i ne razumijem pa dodatno trosim vrijeme na njihovo objasnjenje. primjer: bilance, racuni dobitka gubitka, metode najmanjih kvadrata, prosijecni proporcionalno promijenjivi trosak itd itd. Puno toga nisam razumio a i shvatio da nije potrebno.
Iz silnih seminarnih radova pokusao za strojeve i rad na njima preoblikovati za pekaru no nisam uspio.
Najblize sto sam nasao je ovo:
Metodologija izracuna potrebnog broja radnika u planiranju proizvodnje
...Svrha metodologije je definiranje modela izracuna i utvrdivanje ovlasti i odgovornosti za odredivanje potrebnog broja radnika proizvodnje:
-za poslovnu godinu unutar godisnjeg plana
-za operativni period unutar operativnog plana .
Polazni podatak je neto potrebno vrijeme proizvodnje koje se izracunava na temelju opisanih proizvodnih sastavnica i ruta proizvodnje ... bla bla bla
NPVP= (PP/N)*BRUR * 28800
NPVP (neto potrebno vrijeme proizvodnje)=preracuna se u broj neto normi koje treba odraditi mjesecno . NPVP je vrijeme koje je potrebno za proizvodnju kolicine proizvoda iz plana i ne ukljucuje gubitke
PP=plan prodaje,
N=normativ kolicina proizvoda koju je moguce proizvesti za 8 sati bla bla bla
BRUR broj radnika u ruti je broj radnika koji sudjeluju u proizvodnom procesu itd itd
28800 ukupan broj sati na godisnjem nivou

ili nesto ovako
U jednom malom preduzeću, gde je proces proizvodnje organizovan po obradnom sistemu, izrađuju se 3 proizvoda. Na svakom proizvodu izvode se tri vrste obrade. Redosled vrsta obrade i podaci potrebni za izračunavanje broja radnih mesta su:

izračunati broj potrebnih radnika na ekstruziji, radnika na sečenju i radnika na ojačavanju, utvrditi njihov raspored po smenama i odrediti broj potrebnih radnih mesta po vrstama.


Nakon sto sam pregledao sa domace scene, u google translator uneo sam iste te pojmove pa pretrazivao strane stranice i pokusao naci jednostavan zadatak tipa:
koliko trebam radnika za toliko i toliko toga
Ekonomija je citava nauka koju ljudi studiraju i uce godinama tako da je meni tesko naci formulu vec bi mogao to onako prema procijeni :
Desilo mi se to da sam prosle godine imao previse radika pa sjedili a primali placu, a kada je manjak onda uskacemo ja i sinovi.

realni problem



Je, dugogodisnji rad uz zivot na lebu i vodi, a sunca vidio nisam .
malo se šalim,

Rasprodo djedovinu pa napravio prvu pekaru. Prva napravila drugu, a onda prva i druga napravile trecu. Sve islo lako i glatko a onda drzava malo stisla zakonom o radu i fiskalizacijom pa se usporilo globalno sirenje.


Postoji glavna pekara u kojoj se sve pece pa se prevoze pekarski proivodi do pekara - ducana A,B,C,D,E
- U pekari-ducanu A u jednoj smjeni radi jedan radnik

mogu

mogu, ali nesmiju imati fond sati manji od propisanog za taj mjesec. Manje radnika -> manje slobodnih dana -> vise prekovremenih i obrnuto
Dozvoljena su manja odstupanja, ako nekom fali 1 dan nije problem, zapamti se pa ga odradi drugi mjesec

da



Sto ide u formulu:

Za bolovanje moze se uzeti nekakav postotak, ali ga ne znam odrediti jer ne znam ukupan broj radnika. Po meni svaki radnik bi se mogao razboljeti 2x godisnje po 7 dana za nekakvu virozu.
Kada radnica ode na porodinski uzima se nova radnica na odredeno, a ova stara se ne racuna. Kada zavrsi porodinski ako zeli moze se vratiti a onoj na odredeno prestaje ugovor. Znaci u formuli uvjek imamo isti broj, a na platnom spisku moze biti veci broj radnika. Recimo ako se neki radnik ozljedi kod kuce na nekom stroju, ili padne sa krova kuce i ostane duze na bolovanju prima se radnik na odredeno dok se ovaj stari ne vrati.

Ostale situacije koje ne ulaze u formulu za izracun potrebnog broja radnika.
Svaki radnik ima pravo na ne dolazak na posao 1-2 dana u 3 mjeseca za vanredne situacije. Sprovodi, svadbe, vadenje dokumenata, pretrage u bolnicama, napio se pa ne moze doci na posao. Te dane ja i sinovi odradujemo.
Unapred se zahvaljujem na svakoj pomoci, a i šale su dobrodošle da se malo razbije monotonija.

Kriteriji zaposljavanja:
Vjerojatno kada zaposlim strucnjaka za upravljanje ljudskim resursima on ce napraviti pitanja po kojoj ce zaposljavati radnike te zaposliti radnike za koje smatra da ce najmanje biti odsutni.
Ja sada zaposljavam radnike po molbama ljudi, socijalnom statusu ili necem trecem:
-evo ne moze naci posao a zna mijesiti tijesto, dobar je radnik , nepije nepusi
-udala se, muz joj slabo zaraduje a podstanari su pa bi htjela neki posao
-ostala udovica a skoluje djecu

eto, pitajte ako vas jos sto zanima

Odgovori koje si dobio su normalni odgovori koje si dobio od informatičara, koje oni postave kada im neko ko nije informatičar postavi da reše nedovoljno definisani problem.

Evo da probam da ti rešim, odnosno uputim na to kako da sam rešiš

Iz tvog primera, pekare A,B,C rade 365 dana u godini u tri smene 24 časova dnevno.
Ukupan broj radnih časova je 365*24 = 8760

Radnik radi (puno radno vreme) 40 časova (8*5). Jedna godina ima 52 nedelje (sedmice), tako da radnik u toku godine može maksimalno da radi 52*5 - 20 dana (ono 20 je broj dana godišnjeg odmora), odnosno 240 dana. Ovde nisu uračunati praznici (ne znam kako rešavaš rad praznikom, nedeljom, da li 3. smena ima neke privilegije itd.).

Dakle, pekara A radi 8760 sati godišnje, a jedan radnik 240*8=1920, pa je broj radnika za pekaru A 8760/1920 = 4.56, što znači da bez rada u više pekara, za svaku od A,B,C ti treba po 5 radnika (jer ne možeš da zaposliš 4.56).
Pekara D radi radnim danima i subotom u dve smene, a nedeljom u jednoj. Dakle 6 dana nedeljno po 16 sati, nedeljom 8, pa je ukupno radno vreme 52*16*6+52*8=5408 časova
Pekara E radi samo radnim danima u dve smene, dakle 52*5*16 = 4160 časova.

Svih 5 pekara rade 3*8760+5408+4160 = 35848 časova, pa ti treba 35848/1920 = 18.67 radnika, što znači minimalno 19.

Proveri cifre, ali to je otprilike računica.

Koliko sati je smena, ako je 8h, to znači da da pekare koje imaju 3 smene rade 24h?
Da li u nekoj pekar moraš imati 2 radnika u smeni zbog obima posla?


Imaš ukupno 83 smene za 7 dana, ali radnik treba da radi 5 ili 6 dana sedmično, dakle treba ti ili 83/5 ili 83/6 radnika, odnosno od 14 do 17 radnika, ne računajući godišnji odmor.

Za godišnji odmor je najbolje da na prelazu ju-avgust, kad većina firmi ionako ne radi i kad su mnogi na odmoru, zatvoriš pekare i pošalješ sve radnike na odmor, osim ako su ti pekare u turističkom mestu pa baš u tom periodu imaš najveći promet, ali onda možeš godišnji odmor u nekom drugom periodu. Najlakše ti je za poslovanje, ili kao u nekim firmama, da radnici koriste odmor iz 2 dela, po 2 sedmice, ali to je moguće samo ako u nekim radnjama imaš po 2 ili 3 radnika, pa ostali mogu malo da budu "vredniji" kada je jedno od njih na odmoru. U suprotnom imaš problem, ali uvek možeš imat 1 ili 2 radnika "viška" koji pokrivaju te koji su na odmoru, vikende, praznike, bolovanja.
Bolovanja ne možeš da predvidiš, tako da moraš imati bar 1 ili 2 radnika više nego što daje idealan proračun, a taj radnik može u "normalnim" situacijama (kada nema bolovanja i sl.) da pomaže u pekarama gde je najveći promet ujutru, da pokriva vikende kad neki imaju slobodno, i sl.

Proračun broja potrebnih radnika nije problem, problem je "raspored", jer će većina hteti slobodnu nedelju ili subotu i nedelju, šta će nekome slobodan utorak ili četvrtak. Nemci su to prosto rešili tako što je nedeljom sve zatvoreno, a i radnim danima posle 19:00 sati retko šta radi, dok kod nas u Srbiji čak i prodavnice sportske opreme rade do 22:00 sata, čak i nedeljom.

Bravo za djoka_i.
S tim, da bih ja to pomnožio faktorom 1.2 (minimalno) i dobio 22,8 tj. 23.

---

Ali, ako je to realan problem, malo mi je čudno da se nije rešio "sam od sebe" tokom godina, i metodom "pokušaja i promašaja".
Čudno je da je postavljač teme odjednom postao vlasnik 5 pekara, i to pekare koje nikad nisu radile.

Da je gradio tj. kupovao pekare jednu po jednu - posle prve dve bi već bilo jasno koliko radnika je potrebno za pekaru koja u tri smene i za pekaru koja radi u dve smene. I to realno, iskustveno, a ne ovi informatičke računice.
Da je kupio već postojeći lanac pekara, valjda bi tu bili neki zaposleni od ranije.

Uobičajeni koeficijent koji uključuje moguća bolovanja je 4-5%, dakle pomnožiti sa 1.05 onaj broj od 18.67. pa onda ispada 19.57, odnosno 20 radnika.

Ali, pazi, u pekari rade i pekari (noću i rano ujutro, mese hlab i peciva), pa zatim prodavci, a bogami, pritreba tu i pomoćnih radnika. Neko treba i u toku dana da peče noći pripremljeno testo. Ne zanemarimo ni šefove.
Mislim, nije da sam vlasnik neke, ali redovno kupujem pa vidim ko šta radi.

Dakle, nisu baš zamenljivi tek tako. Nije svejedno koji radnik i kad. Tako, oni koeficijenti treba da se primene na svaku grupu radnika, pojedinačno.

Djokina racunica za one 4 pekare koje su samo prodajni objekti je dobra . 1 radnik po smeni koji je u stvari prodavac , a ne pekar .

Za 5. tj proizvodnu , gde treba da radi vise od jednog radnika , tu fali podataka da bi se moglo izracunati .

Verovatno bi koštalo poprilično, ali za jednu IT firmu iz BG-a sam baš čitao vest kako su prodali svoj informacioni sistem za knjigovodstvo nadograđen modulima prilagođenim za pekare, gde se čak na osnovu dnevne prodaje računa koliko je potrebno čega za sledeći dan (brašna, kvasca, ostalih sastojaka ako proizvode peciva sa voćem ili čokoladom itd.), verovatno su uradili i taj deo za radnike, ali mislim da osnovna verzija košta reda milion dinara ili čak više.

Uglavnom, stvar je jednostavna i već posle par sedmica može zaposliti još nekog radnika, ili u vreme praznika i godišnjih odmora radnike na privremeno.

Ali, kao što rekoh, računao sam bez godišnjeg odmora uzimajući da su pekare tada zatvorene, pa na postojeći račun (poprilično pojednostavljen u odnosu na Djokin) treba dodati 1-2 radnika, ali Djoka je uzimao da svaki radnik u toku sedmice može imati 2 slobodna dana, dok se pominje i da može imati samo 1 slobodan dan, pa sad nije jasno da li će onda svake druge sedmice imati 2 slobodna dana, odnosno 1.5 dana sedmično, tj. 52*1.5 = 78 dana godišnje, pa bi svaki radnik godišnje radio 287 umesto Djokinih 240 dana.

To da li imaju 1 ili 2 slobodna dana sedmično je važno, ali je svakako potrebno imati bar 2 radnika više, jer postoji varijanta da neko uzme slobodan dan (koji se, recimo, odbija od odmora) zbog neodložne obaveze zbog koje ne može samo da promeni smenu, potom praznici, itd.


Ovde kod mene neki lanac prodavnica praktično funkcioniše tako što se radnici sami dogovoraju oko eventualne zamene smene ili čak odrade duplu smenu ako su samo po jedna radnica u smeni, a samo obaveste šeficu koja je zadužena za 10-ak prodavnica, tako da ona prima platu praktično nizašta, jer radnici rade i popis i poručivanje robe... da sam vlasnik, ja bih pre tu njenu platu preraspodelio ostalim radnicima.

dobar dan.

morat cu malo pogledati kako se direktno uploada slika ili fajl na forum i nemogu naci tipku multi citati. Puno vremena izgubim dok svakoga posebno citiram->prebacim u notepad pa drugoga, trecega i tako do zadnjega a onda kopirat sve na forum.




rad praznikom == rad nedjeljom.
Sto se tice privilegija, samo je dnevnica veca za 100%.
Trenutno sam u nedoumici dali zadrzati sadasnji nacin a to je:
1 i 2 dan =nocna,
3 i 4 dan=srednja,
5 i 6 dan=ujutro,
7 i 8 dan=odmor.
Neki su mi radnici umorni, a nekima odgovara. Razmisljao sam o cijelom tjednu kao smjeni.
1 tjedan=nocna, 2 tjedan =srednja, 3 tjedan=ujutro. Unutar tjedna su dani za odmor.

Bitno mi je da kada dodu kupci da vide prodavacice nasmijane i ljubazne, a ne namrgodene duhove.
Jer kada su radnici nezadovoljni onda odbijaju kupce, ali to je tema za neki drugi dio foruma.



To je sigurno to, uopce ne sumnjam jer je racun slican onima na koje sam naletio ali mi nije bas sve bilo jasno.

ukupno sati= broj radnih dana u godini * broj smjena

ukupno radnih dana u godini po radniku = (broj sedmica u godini * broj radnih rana radnika u sedmici) - (godisnji odmor)

ukupno radnih sati u godini po radniku=ukupno radnih dana u godini po radniku * 8

broj potrebnih radnika = ukupno sati / ukupno radnih sati u godini po radniku


nemoram



znaci formula bi bila:

potreban broj radnika= broj smjena u tjednu / radnih dana po radniku

i to cemo uzeti u razmatranje.


da, ovo sa godisnjim mi zadaje problem svake godine. Pekare-ducani su na frekventnim mjestima (autobusni kolodvor, zeljeznicki kolodvor) tako da je uvijek netko gladan.



Svaki bi trebao dobiti 1 nedjelju u mjesecu minimalno, ali s obzirom da placam 100% vise nedjelju radnici ju vole odraditi.



znaci sa 1.05 pomnozim i to je 5% bolovanja, 1.10 => 10% itd

broj potrebnih radnika = (ukupno sati / ukupno radnih sati u godini po radniku) * 1.05




zvuci zanimljivo.




mogu imati 2 dana slobodno u sedmici, ali i nemoraju.
Ono sto moraju je 1 dan slobodno u sedam dana rada.




evo vidimo odnos 40 i 48 sati rada tjedno.
Za 40 trebam 20, a za 48 trebam 18 radnika. Neznam sada dali je bolje imati vise radnika pa drzavi placat doprinose za ta dva ili placati prekovremene na tjednoj bazi, ali to je prica za neki drugi puta.





hvala jos jednom na odgovorima i sudjelovanju u temi.

Sada jedno pitanje , a vezano sa ovime je:

Kada bi Vi radili raspored za te radnike za mjesec unapred. Napravili bi to u accessu, excelu, vb6, vb.net ili nekom drugom programskom jeziku.
Uvjet je da Vasa aplikacija ima mogucnost izvoza u csv fajl, a taj csv fajl ce se aplodati na server u bazu koju koristi web stranica napravljena u wordpressu. To bi onda radnici mogli logirati se i vidjeti svoj raspored rada.

Meni bi to koristilo za detektiranje sumnjivih radnika kod kojih se pojavljuje veci manjak. Recimo nesto kao u mysql-u upisemo upit da nam pokaze radnike koji su radili u pekaram u kojima je manjak.

pozz

(da ne pametuje posto su ostali vec naveli sve nasta treba obratiti paznju sto se racunanja tice)

U vezi poslednjeg dela.

Ako planirate da imate i web site tj. web servis onda bi najbolje bilo da sve to odradite u recimo PHP-u kao mali web servis za vase licne potrebe.

Vi i na obicnom racunaru mozete da napravite mali web server koji ce da ima i web servis i bazu i da se to posle ako je to potrebno automatski sinhronizuje na web server koji koristite

ILI

da vam sve bude na jednom web serveru gde bi ovaj deo sto je vama licno potreban bude zasticen koristeci neku varijantu admin panel-a za te potrebe kao deo pristupa. Takodje radnici bi isto imali svoje korisnicko ime i sifru kao vi ali razlika bi u tom slucaju bila sto bi oni samo mogli da vide ono sto vi odlucite a vi kao administrator da vrsite izmene i dodajete nove stvari.

Sto se tice vec gore pomenutih alata u zavinosti od slozenosti zadataka koji zelite da pokrijete tim resenjem zavisi i odabir alata.
Od svih pomenutih, neki redosled (od lakseg ka tezem) bi bio Excel, VB6, dot.net, Access.
Ovde je uzet u obzir i deo oko TCO, distribucije i ostalih faktora koji prate i koriscenje i razvoj pomocu pomenutih.

Excel vam u sustini uvek treba zbog proracuna te tako ako je zadatak jednostavan (ono sto se hoce) onda imate alat koji vam zavrsava vise stvari.
Access recimo eto samo sluzi za rad sa bazama ali takodje sve sto je napisano kao aplikacija u njemu zahteva i da bude instaliran na racunaru (vise racunara vise licenci i sl.)

VB6 i dot.net recimo, vi ili neko drugi vam odradi aplikaciju, napravi instalaciju i nemate vise potrebe ni za jednim od ova dva alata. Razlika je sto je VB6 malo stariji ali za dobar deo stvari vrsi posao dok dot.net je noviji, napredniji ali robusniji u svakom pogledu.


Za pocetak, vi bi trebalo da definisete ceo idejni projekat sta zelite kako bi se posle preslo i na tehnicki deo i realizaciju istog kao i da vidite koju tehnologiju izrade bi koristili.

PHP i web servis za te stvari bi bio najprakticnije resenje, sad opet na vama je.

Kada sam poceo da citam post , upravo mi je to isto palo na pamet . Promena organizacije smena ! Ovo tumbanje svaka 2 dana , izaziva haos u organizmu , stalno prilagodjavanje , pa verovatno samo oni najmladji radnici to nekako podnose .

Ne samo da ce biti mrzovoljni , vec ce i da se brzo porazboljevaju !

Sa druge strane znas i sam , da pekari , tj. oni koji mese uvek rade nocu i da mogu i decenijama , da nesmetano rade samo nocu , jer se organizam jednom adaptira i nema niakvih smetnji .

Tako vidi , prvo anketiraj radnike , mozda neko izrazi zelju da stalno radi samo nocnu smenu . Ako se ne nadje niko takav , resenje je prelazak na sedmicne smene . Tada se organizam mnogo manje navikava bez tumbanja , pa radnici zadovoljniji i zdraviji .

Radnike mozes prijaviti i na manje od 100% radnog vremena, a po mom misljenju bolje je imati 10% vise radnika na 90% radnog vremena i onda kad hitno trebaju tu su, a kad ne trebaju onda su srecni i zadovoljni. Tesko da radnici na poslu provode tacno 8 sati, obicno tu ima jos po pola sata pre i posle, da se preda smena, prebroji novac i roba... Sto je u zbiru 9 sati dnevno x 4 dana =36 sati, znaci tacno 90% od nedeljnih maksimalnih 40 sati. Naravno, ako sa radnicima ugovaras platu po satu, sto je iz iskustva jedino cime su ljudi zadovjni i motivisani za rad, nikako na dnevnicu ili ne daj boze fiksni mesecni iznos. I onda ako nekom treba novac, onda on tebe da zamoli moze li da radi 5-6 dana nedeljno, a ne ti njega, pa dodje i radi srecan, a ko voli da odmara, taj ima tri dana slobodna nedeljno i veoma je srecan. Ja sam u prvoj firmi gde sam radio imao 3 slobodna dana nedeljno a u ovoj firmi gde sad radim imam malo specificno radno vreme, pa imam 18 slobodnih nedelja godisnje i mogu reci da sam veoma srecan na poslu. Naravno ako mi treba novac, mogu da trazim da radim neke od tih 18 nedelja. A i poslodavac ima veoma fleksibilne mogucnosti radnika na raspolaganju u slucaju nekih iznenadnih promena.

Kakve kase se koriste u pekarama, da li su one "obične" ili su računari sa nekim namenskim softverom? Ako su računari sa odgovarajućim programom, da li se klijenti sa tih računara mogu nekako povezati (bar na početku i na kraju smene) sa nekim serverom, a da se radnici loguju na računaru, tako da računar može serveru da dostavi podatak koji je radnik trenutno ulogovan na računar/kasu?

Pretpostavljam, ako to već ne postoji, da je moguće za neku korektnu sumu dobiti program koji koriste manji lanci piljarnica koji imaju jedan zajednički magacin, pa je sve to povezano zbog prodaje, knjigovodstva, finansija, itd.

Kada malo bolje razmislim , vidim da ova Djokina racunica Nista ne valja !

Sta je on posmatrao ? Radne casove , i u pekarama sa 3 smene dobio 4,x radnika , pa zaokruzio na 5 .

E sad da nije samo matematicki gledao vec razmisljao i prakticno , video bi da za pekaru sa 3 smene je neophodno 6 radnika minimum , iako svi ne bi imali stalno posla !

Jer 3 radnika rade 5 puta nedeljno po 3 smene , a za ostala dva dana su potrebna 3 nova radnika !

Tako da racunica nije dobra , jer jedan ili dva radnika ne mogu da odrade 2 dana 3 smene !

Zato je bitno u nekakvom planu , podaci koje nisi naveo . Da li su pekare u istom mestu , tj da li se mogu posmatrati kao celina , jer tada bi bila moguca fluktoacija radnika , da ne bi bilo praznog hoda vec da dva dana rade u jednoj , a 3 u drugoj itd .

Moja računica valja. Kao primer sam naveo šta se dešava AKO RADNICI RADE SAMO U JEDNOJ PEKARI.


Konačna računica je izvedena tako što su radni sati SVIH pekara zajedno podeljeni sa pretpostavljenim godišnjem fonda časova JEDNOG radnika.


Mogu se raditi i dve smene uzastopno. Recimo, u mnogim bolnicama sestre rade jednog dana od 7 do 19, drugog dana od 19 do 7, a trećeg dana ne rade.

Radi od 19 do 07, a onda ne radi jedan dan?
A portiri/čuvari kad rade noćnu 12 sati, imaju pauzu 48 sati, a kad rade dnevnu smenu 12 sati, imaju 24 sata pauzu. Mislim na one koji su zaposleni u firmi, a ne preko nekih agencija.

Djoko nemoj da se ljutis

Znam da kod nas moze , tako rade m. sestre po bolnicama , svaki dan po 12 sati , a smena koja je bila nocna ima ceo dan slobodan . Tako da ima samo 3 ekipe koje se smenjuju .

Ali pokretac teme se ne javlja iz Srbistana , vec iz Inozemstva ?

Ko zna da li je tako nesto tamo dozvoljeno zakonom . Ovde kod nas moze svako da radi sta hoce , tamo mozda ne .Znaci da li je tamo dozvoljeno da smena traje 12 sati i da li bi radnici hteli da rade po 12 sati ?

U tom nekom slucaju je dovoljno 5 radnika . Ako nije dozvoljno onda zavisi da li mogu da se setaju iz pekare u pekaru , sto ne znamo da li je izvodljivo , tj . da li su sve pekare u ZG na primer ili nisu ?


_{[Ovu poruku je menjao ademare dana 12.10.2018. u 21:45 GMT+1]}

Slažem se sa tobom u tom pogledu.
Svako pravljenje rasporeda je prava noćna mora. Kao i raspored časova u školi. Tek kad počneš, počnu da iskaču gomile izuzetaka.
Te imaš samohranu majku koja želi da ima istu smenu kao njeno dete u školi, te nekog kome odgovara samo noćna smena, te nekog ko hoće da odradi nekoliko puta nedelju, samo da ne bi radio na praznik. Za neku smenu svi budu zainteresovani, za neku ne možeš da nađeš nikog.

Treba napravti neki sistem, pa onda videti da li u taj sistem treba uključiti želje zaposlenih i na koji način, a treba predvideti mehanizam zamene smena koji bi bio dovoljno operativan i fleksibilan. Pa će opet neko biti ponekad nezadovoljan.

Nije potrebno da smene traju 12 sati. Evo rasporeda za 7 dana sa smenama po 8 sati:

ABC
DBC
DEC
ADE
ABE
ABC
DBC

Svaki od radnika ima 3 radna, pa dva neradna dana u slucaju da niko nije odsutan zbog bolesti, odmora ili drugih dozvoljenih i nedozvoljenih razloga za odsustvo sa posla. To je radno vreme od 34 sata nedeljno, ako nema onog preklapanja smena po pola sata, a iskustvo govori da ga mora biti, pa jeradno vreme u uslovima kad su svi prisutni ustvari 38 sati nedeljno.

U situaciji kad jednog nema, raspored se malo menja...

ABC
ABC
DBC
DBC
ADC
ADC
ABD
ABD
ABC
ABC

Dakle, kad je jedan odsutan radi se 6 dana, nakon toga 2 slobodna. To je radna nedelja od 42 sata ako ne postoji nikakvo preklapanje smena, odnosno 48 sati ako postoji preklapanje pa se na poslu provede 9 sati dnevno. To ulazi u dozvoljeni prekovremeni rad, a moze i da se izvrsi preraspodela radnog vremena iz nedelja gde je bio 34-38 sati nedeljno, pa nema potrebe za placanje prekovremenog rada po skupljoj tarifi.







Vidimo da ni u jednom ni u drugom slucaju radni ciklus nije 7 dana, vec u prvom slucaju 5, a u drugom 8 dana. Ustvari je jako bitno da se izbegne sedmica, jer u tom slucaju neko bi uvek imao slobodnu subotu i nedelju, a neko drugi sredu i cetvrtak, sto vodi ka pobuni, ovako rotacija, svaki put dobijes druge dane.

E, sad, ono sto je moj "izum" je da kad su svi tu ne koriste 2 vec 3 slobodna dana, bez promene nedeljnog broja radnih sati:
ABC
DBC
DEC
DEC
AED
ABE
ABE
ABC

Kod ovog rasporeda, kad su svi raspolozivi radi se 4 dana, pa 3 slobodna, zaposleni lakse mogu da otputuju negde na 3 dana i vrate se srecni i zadovoljni, a broj radnih sati ostaje 32 ako se ne uzima u obzir preklapanje smena, odnosno 36 kad se preklapanje smena uzme u obzir. Ovde jos treba da se smisli kako da se ti dani malo pomesaju, da neko me dobije uvek petak-nedelja, a neko utorak-cetvrtak, ali to se i samo od sebe sredi svaki put kad je neko bolestan ili ide na odmor.

Nekom je pravljenje rasporeda nocna mora, a nekom rutinski posao. Ja imam poprilicno iskustva, pa to radim sa lakocom, ukljucujuci sve samohrane majke, radnike koji su nocu produktivniji i one koji nece da rade nedeljom i kad je crveno slovo u kalendaru, sve to resavam za 10 minuta.

Računa se broj sati koliko je neko radio, ali u praksi može da se namesti i da 3 radnika bude na bolovanju pa da vlasnik mora da juri radnike na određeno.

Sa druge strane, ako primi više radnika na neodređeno, ima problem kako da ih sve uposli 100%, jer ne želi da plaća dva radnika u smeni ako nema potrebe za tim.

Ne znam kakve su pekare, ali ovde kod mene ima par pekara gde ni tri radnika ne mogu da postignu u nekim periodima, jer je jedna pored škole i kad deca nagrnu na velikom odmoru, trebalo bi 5 ili čak više radnika da stignu da ih sve usluže, a onda kad prođe odmor, dovoljan je i jedan radnik.

Zato je potrebnija detaljnija analiza, i u tim špicevima kad ima za kratko vreme veći broj mušterija, potreban je bar jedan dodatni radnik, ali ne znam u konkretnom slučaju da li ima takvih situacija.


Zato sam i pitao za smene, i treba računati koliko ima celih smena, a ne raditi sa satima, mada su sve smene po 8 sati tako da nije problem, na kraju bi računar trebao da daje isti rezultat.
Ono što sam ja dobio je MINIMALAN broj radnika, s tim da ne bi mogli svi da imaju subotu i nedelju kao slobodan dan. Neki bi radili subotu i nedelju, pa imali slobodan dan u sredu i četvrtak, a na njihovo mesto bi došao neki radnik koji je imao slobodnu subotu i nedelju.
Međutim, ne može onda da se gleda samo jedna sedmica, najbolje je pogledati na nivou 4 sedmice kako izgledaju smene i opterećenje radnika. Tu je problem ako u jednoj pekari sa 3 smene svi rade pondeljak-četvrtak, praktično za vikend su potrebni novi radnici, a u praksi nije realno da veliki broj radnika ima slobodnu subotu i nedelju, već samo nekoliko njih.

Problem je rasporediti te slobodne dane, a ne koliko je radnika potrebno.

Pa, eto gore su navedene 3 varijante rasporeda. Ja ne znam kako bih napravio algoritam da to kompjuter radi, ali za coveka nije nista komplikovano. Nego, vidim da ukazujes na potrebu da radnici budu najmanje 100% uposleni, zasto? Evo, ja sam uposlen dosta manje od 100% upravo jer sam ciljano trazio takav posao, znaci to ne samo da je moguce, vec je cesto i pozeljno od strane zaposlenog, a poslodavcu znatno pojednostavljuje poslovanje i povecava produkgivnost.

Jedini dobar nacin obracuna zarade je po radnom satu, ili jos bolje po minutu, sve drugo vodi ka nezadovoljstvu. To je zakljucak iz dvadesetogodisnjeg iskustva.

Čudno nešto, ali tu tvoju poruku nisam video kad sam kucao moju, pojma nemam kako i zašto :(
Ako se dobro sećam, otvorio sam greškom prvu stranu i komentarisao iza poruke na dnu. Kad bi moglo da se izvede da box za novi komentar bude samo na poslednjoj strani.
Izvinjavam se zbog zabune.


OK mi izgleda ovo, vlasnik treba da vidi koliko će ko da radi i koliko će da plaća radnike, odnosno da li će onda da ih plaća manje u odnosu na 40 sati sedmično ako će svako od njih raditi manje.
Može da proba sve varijante, možda sa manje od 35 sati sedmično bude i bolji promet i veća zarada, umesto ovih po Srbiji koji bi najradije da im prodavci rade smene po 12 sati, uz slobodnu svaku drugu nedelju, odnosno oko 2 dana mesečno!

Da, naravno da ce da placa manje, placa se po satu pa nedelja od 168 sati predstavlja isti trosak nebitno da li taj period rade 3 radnika po 56 sati, 4 radnika po 42 sata, 5 radnika po 33,6 sati, 6 radnika po 28 sati, ili karikiram 56 radnika po 3 sata. Ustvari, u prvom i drugom slucaju kosta vise, jer prekovremeni rad se po zakonu placa vise, pa to povecava trosak za poslodavca. Nauka ne moze da objasni zasto poslodavci u srbiji orgznizuju rad na svoju stetu, sa malo radnika koji rade mnogo sati, kad na trzistu rada ima vise nego dovoljno kandidata za zaposljavanje. Nasuprot tome poslodavci po Skandinaviji su uvideli da su im radnici koji rade 32-36 sati nedeljno produktivniji od onih koji rade 40 sati, a narocito od onih koji rade 45-48 sati nedeljno. Ja nikada nisam imao problem da radim manje od 100% radnog vremena, cak naprotiv, teoretski ako sam poslodavcu potreban jedan sat nedeljno, dogovorimo cenu radnog sata na obostrano zadovoljstvo i ja mogu najnormalnije da dolazim i odradim svoj jedan sat nedeljno. Poslodavci nisu prelomili u glavi da je rad slican robi u prodavnici, kupac kad udje u pekaru moze da kupi jedan hleb, moze 40 hlebova, tako i poslodavac, moze da kupi 1 sat rada, moze 40 sati, ili bilo koju kolicinu izmedju.

Pa zato što u Srbiji radnike plaćaju za 40 sati sedmično iako oni rade preko 50 sati sedmično.
Eto, u nekim piljarnicama, koje rade od 7 do 11 uveče (nedeljom od 7 do 16), radnice radnim danima rade od 7 do 15 ili od 15 do 23, što znači smenu od 8 sati. Imaju svaku drugu nedelju slobodnu, što znači da rade 6 dana svake sedmice po 8 sati (48 sati) plus svake druge sedmice rade same celu smenu od 7 do 16 sati (sedmično 4.5 sata).
Dakle, sedmično 52.5 sati.

Jednom lancu malih prodavnica je nedavno bila inspekcija i "naznačili" su im da MORAJU radnicima da daju svake sedmice 2 dana slobodno, odnosno da se uklope u 40 radnih sati sedmično.
Kako će se odraziti na plate, za sada se ne zna (plata bez troškova puta oko 30-32k), ali ako vlasnik mora u svaku prodavnicu da ubaci još jednu radnicu, umesto da dve radnice plaća po 30k ili malo više, plaćaće 3 radnice manje od minimalca (tako što mu vrate deo na ruke.
Navikla se deca (kojoj su podeljeni maloprodajni objekti na "upravljanje") da troše, po mesec dana na moru, nakit, nov auto... a radnike ko šiša.

Za ovo vraćanje dela od minimalca sam čuo da se radi u jednom našem proizvodno - prodajnom lancu bebi i dečije opreme i odeće.
22.000 din plata, ali da vrati 3.000 din. (valjda tako nekako kad je minimalac bio 22.000 din)

Izbrojao sam proslog meseca, setkajuci se do posla bulevarom, jedno 7-8 papira "Trazim radnicu/radnika...", tako da business plan koji se zasniva na besplatnoj radnoj snazi polako dolazi do svog kraja.

A, pa nisi skapirao. Nige ne piše da će radnik/radnica da bude plaćen. Oni i dalje traže nekog ko će da radi i ćuti.

Jesmo li komentarisali na forumu lika, "gazdu" kafića iz Siska (ili Osjeka) koji je kukao kako nema ko da otvori kafić ujutro jer je jedina konobarica otišla na Istru da radi za duplo veću platu. Kuka čovek, maltene suze lije. A ne pada mu na pamet da možda on ustane ujutro, krpu preko podlaktice pa da posluži goste. Gazda !

Da, eto ovih dana po tv i novinamz kukaju i suze liju vlasnici prevoznickih preduzeca, sto im nemacka pokupi sve vozace, pa nema ko da vozi. Traze od drzave da se ukine starosna granica, pa da deca od 18 godina ginu za volanima slepera i autobusa. A nikako da im padne na pamet da povecaju platu, pa da soferi prestanu da odlaze u nemacku. Kazu - jeftino se naplacuje po predjenom kilometru. Tu oni ne kapiraju da se jeftino naplacuje zato sto su imali vozace za dzabe, a ne obrnuto, da neko mora da vozi za dzabe da bi oni mogli da naplacuju malo.

Imam u daljoj rodbini vozača kamiona, radi za stranu firmu koja ima na nekoliko lokacija predstavništva u Srbiji, plata je bila oko 1600€ mesečno, što i nije nešto u poređenju sa tim nemačkim platama, ali ima ljudi koji su u godinama i nije im baš sad neko vreme za selidbu u drugu državu.

Jednom neko lepo reče, da li ovde na forumu ili negde drugde, ljudi su se najzad opametili pa menjaju posao i za 100€ veću platu, jer to je godišnje 1200€, ili na 10 godina 12000€, što je sasvim solidan nov ili polovan auto.

A ovi kojima je mnogo da plate prodavačicu 300€ neka rade sami. Pa između dva svetska rata je sasvim bilo normalno da je krčma, restoran ili prodavnica porodični biznis na prvom mestu.
Zato, ako "gazda" neće da daje nekom radniku platu 500€, neka zaposli svoju decu.