Znam da je bila tema o eloksiranju aluminijuma-cini mi se ti pokrenuo.- Evo malo literature o raznim hemijskim zastitama raznih metala-
ima i bruniranje-sa recepturama hemije.-
pOz

To je to Emire !
O eloksiranju smo malo cakulali u temi koju sam ja pokrenuo ali ovaj tvoj dokument jos bolje objasnjava postupak i hemizam procesa. Veoma korisno stivo, svaka cast !

Budeš li pokušavao da bruniraš nešto po vrlo poznatom receptu (NaOH + NaNO3 + NaNO2) koji se vazda spominje po internetu budi jako,jako oprezan jer je rad sa tim rastvorom vrlo opasan.Radi se na temperaturi od 130-140 stepeni a NaOH koja je u rastvoru sadržana u količini od 500-600 grama po litru može da napravi gadne ozlede na rukama ili na licu (ako prsne)...

@štampar,hvala na upozorenju, @boro62promaja je upoznat sa mjerama zastite, ali ovo citaju i oni koji nisu.-
pOz

Opreza nikad na odmet. Ovo sto je stampar naveo treba i te kako imati na umu a pogotovo ako neko odluci da radi sa smjesama u kojima su prisutni CIJANIDI !!!!
Miris badema i - ajd zdra'o !

Što je najgore,oni koji nisu upoznati sa merama zaštite vole da čačkaju oko nečeg što ne znaju.Igrom slučaja upoznao sam čoveka koji je pokušavao nešto da brunira u vrućoj kupki a rezultat je gadna povreda na ruci koja je zarastala mesecima...u vrelu kupku on je pokušao da dolije vodu jer mu se ''učinilo da je rastvor previše gust''...
Nije mi jasno što ljudi ne rade bruniranje u hladnoj kupki,em je jednostavnije,em jeftinije?

Ja sam brunirao pre dvadesetak godina gvozdene komade neke mašine u rerni
običnog električnog šporeta. Normalno, kada žena nije bila kod kuće

Premazivao sam komade rumunskim imalinom koji je smrdeo na bitumen i mogao
da se kupi na buvljacima za neku siću. Premazane komade sam grejao do 250C i
zatim ih ostavljao da se ohlade u rerni. Ti brunirani komadi su još uvek crni i bez
traga rđe.

Bruniranje ili broniranje kako još neko kaže je najobičnija površinska oksidacija koja za posledicu ima da stvori tanki površinski sloj koji uz dodatak čistoga ulja tvori jedan zaštitni površinski sloj koji sprečava daljnji prodor oksidacije. Slično kao što se dešava kod olova, aluminijuma...

Kvalitet i boja samog sloja ovise o nekoliko stvari. Ne primaju svi čelici jednako bronuru na sebe, pa imamo razlike u nijansama koje su rezultat različitosti samih čelika koje tretiramo. Razliku još unosi i sama razlika među procesima ponaosob, jer se dele na tople i hladne, a i među njima još ima razlika prouzrokovanih različitim koncentracijama komponenti.
Neke hemikalije i materijali vuku crnu boju na braonkasto, neke na zeleno, a neke na plavo... Srećom radi se o malim razlikama koje se uočavaju većinom ako se neki deo sklopa naknadno izrađuje, pa onda i brunira, a ne zna se koji je odnos bio i kojih komponenti u prvobitnoj izradi. Mada kad se sve komponente obrađuju istovremeno i jednako dugo tretiraju hemikalijama rezultati su zadivljujući.
Svojevremeno sam, pre nekoliko decenija sa mojim ocem remontovao jednu tekstilnu mašinu koja je imala dosta bruniranih delova, ali se sloj tokom godina upotrebe potrošio. Odlučili smo da izgled mašine vratimo u fabričko stanje pa smo morali brunirati gomilu polugica, raznih štiftova, matica, osovinica...

Otac je znao otprilike o kojem se postupku radi, ali smo ipak otišli kod jednog puškara i on nam je tom prilikom dao nekoliko kilograma gotove komponente, bele kao hidrat i tom prilikom rekao da metal mora biti visoko poliran, kao ogledalo,i dobro odmašćen (pranje deterdžentom u dest. vodi uz dobro ispiranje i sušenje.
Krajnji rezultat jako zavisi od same pripreme.
Mi smo mislili da je proces komplikovan, a puškar nas ohrabruje rečima: " Ma to ti je prosto, brate... sipaš vodu u neku staru šerpu i dodaš prah.( rekao je u kom odnosu, zaboravio sam, ali nije problem naći na netu) Ubaciš delove u šerpu i kuvaš, reče dalje puškar:..., kuvaš krčkaš kao pasulj... sat i po do dva, Pritom paziš da delovi ne dodruju stranice, a pogotovo dno šerpe. Gustinu pratiš da bude skroz ista jer kako voda isparava "čorba" se zgušnjava, a to ima za posledicu podizanje temperature preko dozvoljene mere što se negativno odražava na boju završnog sloja..."
Tako smo i uradili. Uzeli smo kevi neku staru šerpu, ELEKTRIČNI rešo, odradili kako je opisano (krčkali ko pasulj)Na kraju delove povadili, oprali dobro dest. vodom, osušili i na kraju natopili novim motornim uljem...
Seli smo na dupe i iskolačili oči ne verujući rođenim očima. Delovi su ispali fantastično dobri i tada i svaki put nakon toga. Nikada nismo koristili termometar za kontrolu temperature, ali to ne bi moglo da škodi svakako. Koliko se sećam temperatura "čorbe " treba da se kreće od 127 do 143 celzijusa, mada nisam baš siguran. Moglo bi se i rešo "voziti" preko nekog dimera ili ...

Postoji još jedan način koji sam takođe koristio, a radi se na hladno i koristi se za manje i brže "popravke" izlizanih delova.
Hemikalija se kupuje u prodavnicama lovačke opreme. Nekada smo je nabavljali iz Nemačke, ali sad mislim da ima i kod nas. Bila je pakovana u male plastične plave posudice zapremine oko 100mL, sa belim čepom koji je imao levi sigurnosni navoj (mora još da se pritisne na dole prilikom otvaranja) Imale su crvenu etiketu na kojoj je pisalo " GUN BLUE". Nije baš jeftina tečnost ali je jako zahvalna za manje korekcije, nanosi se na prethodno očišćenu, odmašćenu i osušenu površinu najbolje štapićem za higijenu ušiju. Takođe vrhunski rezultati, opet ovisno o vrsti čelika...

Ima još jedan način kome u zadnje vreme pribegavam. Veoma je jednostavan.
Od alata treba nam prinski gorionik čija veličina mora bidi proporcionalna veličini predmeta koji hoćemo brunirati. Za manje komade manji gorionik, a za veće veći...
Predmet se prethodno očisti, ispolira. Zatim se ugreje brenerom do usijanja, a potom se brzo uroni u konzervu sa rabljenim (pregorelim) uljem najbolje kamionskom ili nekog traktora koji baš ne menja redovno ulje...da bude što crnje... kad predmet izvadimo iz starog ulja obriše se dobro suvom krpicom a zatim natopi čistim uljem...
Ovom smo prilikom odradili i samo kalenje čelika, pa se ovaj proces može koristiti samo onda ukoliko samo kalenje ne šteti tome predmetu ili onima oko njega...

Ovo sam napisao da biste se malo opustili jer nije to baš previše komplikovano, mada se svakako može reći još dosta o tome, a nije zgoreg malo pročešljati internet ..

Prilikom rada naravno koristite rukavice, naočare i ostalu zaštitnu opremu i radite to na otvorenom ili dobro prozračnom prostoru. Ako smo već kevi ili ženi maznuli šerpu ili nam ju je dala, ne moramo da joj uneredimo ili zapalimo kuhinju, ili kao ovi nedavno komšiji njivu ili nacionalni park...

Nije loše imati u pripravnosti neki PP aparat...

da dodam koju rječ, jer sam radio u termičkoj obradi metala i bruniranju 5 godina- profesionalno. sve šta ste napisali je ok, ali bruniranje je KANCEROGENO i obavezno da se radi u natkritom i prozračnom prostoru da se ne udišu isparavanja. kožne rukavice , pregača i naočale pod OBAVEZNO !!! kao primer navodim da u drugoj prostoriji gde sam radio, muhe su bile totalno mutave i moglo ih se hvatati prstima od para, i drugih kukaca i insekata nije bilo. zato preporučam - veliki oprez pri radu i da slučajno neprska po okolini , jer sve nagriza , a posebno radno odelo, a da negovorim o koži . !PS : dobijao sam svakodnevno mljeko od firme radi detoksizacije. pozdrav!