Ne mozes reply na zatvorenu temu mozda?

Lose si razumeo nove tarife. Pogledaj 4.1. za Intesu.
Nemo ne plasis!

Nije zakljucana, napisao sam tekst u brzom odg, ali sam se prebacio u drugi tab i posle 15min vratio i lupio odgovori. Iskocilo da me pita za naslov odgovora, mahinalno upisao i NEXT i tra la la la evo ga novi topic.

pogledah tarifnik, ali 4.1 se odnosi na izvode.
evo link do novog https://www.bancaintesa.rs/upl...izi_ka_lica___09_11_2019_I.pdf

6. BEZGOTOVINSKI PRENOS NOVČANIH SREDSTAVA U DINARIMA U REPUBLICI SRBIJI
Vrsta posla Minimum % od iznosa Maksimum
6.1. Prenos od strane vlasnika „Intesa HIT „ i „Intesa Magnifica“
platnog računa * RSD 80 1,00% RSD 8.000

jedino prenos u okviru banke je besplatan.

naŠao sam 4.1 ali na 8 strani, ipak ostaje free, Izvinjavam se ;( ali ostaje ako moze da se ovo prebaci u onu temu, pa da se tamo nastavi.




_{[Ovu poruku je menjao Drmika dana 19.10.2019. u 13:23 GMT+1]}

Kod banke Intesa je račun+ odavno bio 250 dinara, pre 10 godina je bio 160-200 din., pre 5 sigurno 250, nisam pratio kad su menjali te cene, ali ništa strašno s obzirom da dobijaš e-banking, tako da me ne zanima koliki su redovi. Jedino me nervira kad treba da dođem po novu karticu, a upravo mi u oktobru ističu 2, i još se nisam 'nakanio' da odem upravo zbog tog čekanja. Ali, imaju one listiće sa brojevima, pa kad vidiš da ispred tebe ima 15 ljudi, možeš da odeš lepo do trafike i vratiš se taman da nečekaš duže od 5 minuta.

Meni nije jasno da nisu odvojili bar jedan šalter za ljude koji im dođu jednom u 6 meseci, nego čekaju zbog ovih koje mrzi da koriste bankomat ili potpisuju neki ugovor za nešto, zadnji put kad sam čekao zbog blokirane e-banking usluge (nisam se ulogovao 3 meseca, koristim uglavnom za telefon, a bio platio sve račune, i kad sam sledeća 2 hteo da platim, prošlo 1 dan više od tih 3 meseca!), na jednom šalteru (ne onom za predaju pazara i sl.) jedan lik je 25 minuta nešto potpisivao i zaglabao sa radnicom na šalteru... a imaju one savetnike i još kojekakve službenike za te stvari.

Ali, u nekim drugim bankama je još gore...

Svojevremeno, kad sam hteo da otvorim tekući u Rajfajzen, tražili su da donesem ugovor da sam zaposlen na neodređeno. Rekao lepo doviđenja, u Intesi (još uvek se zvala Delta) nisam morao ni da budem zaposlen da bih otvorio račun.

Ja koristim Addiko banku . Iz nekoliko razloga : prvo najbliza mi je i nema guzve . Ima kao i sve razne pakete i slicne cene , pa necu osiromasiti niti se obogatiti , ako je malo skuplja ili jeftinija , svejedno .

Ali oni redovi u Intesi mi ubijaju volju , pa cak kada bi bilo i Free , ne bi tamo gubio vreme . U vreme kada svi rade , ceka se najmanje 1 sat . Kada nije radno vreme , klijenata , cekanje je Neograniceno

Ima li danas neke ozbiljne banke bez Net bankarstva ?

Ja kod penzionerske banke - poštanske štedionice već 17 godina i ne vidim razlog zašto bih je menjao?

Ni ovo ti nije tačno, uz Račun+ su e-banking nalozi besplatni (još uvek), uključujući i instant plaćanja.

Pa, ako nisi video razlog pre 4-5 godina kad smo pričali o tome, a AIK imao besplatne račune, sad sigurno imaš još manje razloga... ;)

Pa zbog ovoga "imao" se baš nešto i ne navlačim na te "akcije".

Nema besplatnih računa, uvek na kraju nekom uslugom, nekom (polu)skrivenom tarifom naplate to.

Jedino što zameram PŠ jeste što su imali pljačkašku stopu kamate na pozajmicu po tekućem računu, išla je i preko 40%!!! Ali sa druge strane, niko nikog ne tera na silu da uzme taj vid pozajmice pokraj ostalih povoljnijih.

^

Tad je bilo potpuno besplatno, zaista, nego me nisi poslušao i proverio. ;) Čak i sada su (sa ovim računom od 250 dinara) za moje potrebe ubedljivo najpovoljniji, a tih 250 dinara je zaista toliko, nema skrivenih troškova, dodatnih tarifa i slično (za razliku od PŠ). Kome ne treba od banke ništa specijalno i dalje postoji Mobi bank (ex Telenor ;) račun sa Dina karticom koji je 0 dinara, a može i mts banka sa 100 dinara mesečno.

A ne zameraš im naplatu SMS obaveštenja, naplatu trajnih naloga, "Godišnju naknadu za platnu funkciju POST CARD čekovne kartice", e-banking provizije...? Ja sam njih odavno precrtao, a napisao sam i ovde nekada davno - oni su majstori da te iznenade sa nekom provizijom/naknadom koju i ne sanjaš da mogu da naplate. Da li ti uopšte znaš koliko te mesečno (godišnje) košta taj račun kod njih (pored onih standardnih 145/110 dinara)?

Ja kod PŠ imam onaj besplatni racun za akcije i onu crkavicu od godisnjih prihoda, slucajno pitah u posti jednom, kazu prebaceno sve na PŠ i da je racun besplatan, mogu dinu valjda dobiti, ali nikad nisam otisao da u PŠ da pitam.

MTS sluzi samo za dizanje bankomata, ali ako se ne varam bio mi je mail gde su rekli da je 30din provizija. nisam prebacivao pare sa nje nigde. Plata ide na intesu, stednja na Lelenor, a deo para na MTS kad sam na putu da ne razmisljam gde dižem.

Prosledili mi screenshot da intesa ide na 80din bacio pogled na tarifnik i odma pišem :D nisam citao do kraja....

Evo sad gledam...

NAK.PLAT.RAČ -110,00
DM NAKNADE -38,00
NAK.SMS KOD -50,00
NAKN.MOB.BAN -50,00

248 dinara. Sa par mesečnih računa što plaćam ebankingom, izađe oko 300 dinara mesečno.

A prednost je što u svakoj pošti mogu da digneš lovu, što imaju bankomate baš tamo gde meni odgovara i nisu već par godina u zaostatku što se internet kartica tiče. I da, ko mi uplati na tekući račun u pošti na njihovom obrascu, ne plaća proviziju na uplatu, niti ja plaćam proviziju.

Takođe ako mi neko uplati klasičnim prenosom, ne plaćam proviziju na tu uplatu koja nije od mog poslodavca.

Ako ima neka drastično povoljnija banka, napišite.

Ovo zadnje sto si pomenuo je jedino u PS bilo ikada naplacivano :)
Ej, neko ti uplati ista osim plate, a tvoja banka ti za to naplati :D

Ako imaš Račun+ kod njih nema provizije za e-banking.

Koliko te to sve košta - Intesa 300,00 RSD + Telenor (150,00RSD ili si možda na besplatnom) + mts (100,00RSD)?

Eto vidiš. Za te pare ima ozbiljnijih banaka i ozbiljnijih paketa računa. ;)

Kod mts-a je svaki bankomat tvoj, bez provizije za sada.

Jel' se ti šališ? Ovo ludilo sa provizijom na UPLATU na račun koju plaća primalac (a koja nije zarada) je bila unikatna budalaština PŠ, to niko drugi nije imao. Nedavno su se dozvali pameti pa ukinuli to.

Ima drastično boljih, a za to što tebi treba (ako je to sve) i drastično povoljnijih.

@Dexic me pretekao za PŠ... :)

Pa kažem, ko god da mi je uplatio na tekući račun u pošti koristeći njihov obrazac za uplatu na tekući, niti je on plaćao proviziju, niti ja. Dakle bilo je za dž za obe strane. A u poslednjih par godina (10?) kada se uplati klasično ili preko ebankinga, isto mi ne uzimaju nikakvu proviziju na uplatu.

Pokraj navedenog, koristim i master karticu koja je vezana i za dinarski i devizni račun, a ujedno je i internet kartica. Sve to kad saberem, cena mu dođe poput onog Inteza hit račun koji je valjda 300 dinara mesečno, pa zato i kažem, manje više mu dođe sve na isto.

Ako postoje "drastično" povoljnije banke, slobodno napišite koje su.

Edit: Sa MTSom ne želim da imam bilo šta, iz religioznih razloga.

Izlazi 400din, međutim sve sam blizi odluci da mi mobi bude glavni racun, cime dobijam sve bankomate.
Ali me sa druge strane nervira sto cu za godinu dve, morati uzimati stambeni, a intesa mi je ponudila bolje uslove u odnosu na ostale (uracunali platu + autorski) dok ostali samo platu.

Nisi primetio. To su ukinuli u poslednjih godinu-dve.

Ovo ti sigurno nisu dali besplatno (Master i devizni račun).

Iskreno bi me začudilo da ti PŠ, na osnovu ovoga što si napisao, ne uzima bar 350-450 dinara mesečno u proseku. A još više me čudi što nemaš, iz pomenutih religioznih razloga ;), averziju i prema PŠ. Elem, uzmi za 250+100 dinara kombinaciju AIK i mts banke gde ti je AIK primarna i mislim da ne postoji bilo šta što bi moglo da ti zatreba, a da nemaš u okviru te dve banke (mts je besplatna prvih 6 meseci, posle možeš da otkažeš, ako bude verskih problema ;).

Dok je Telenor Srbija , bio Norveska firma , iz ko zna kojih razloga im je palo na pamet da imaju Virtuelnu banku .

Otkupili su malu banku , koja je htela da izadje iz igre , pozatvarali sve klasicne ekspoziture i poceli da rade . Od starta , svaku godinu su poslovali sa Debelim minusom tj. Gubitkom !?

Ostaje da se vidi kako ce novi vlasnik PPF gledati na te gubitke .

MTS , koji nema nijednu poslovnu ideju vec im se sve svodi na Kopiranje ! Kada bi sutra Telenor (za sada se jos tako zove , videcemo dokle , zavisno od ugovora ) i VIP koji se samo jos kod nas tako zove , poceli na primer da prodaju Drva za ogrev , MTS bi poceo i on , a verovatno i ugalj

Kupili su tzv. Dunav banku ,koja je imala jednu i brojevima 1. ekspozituru i iskopirali sistem od Telenor banke . Kako TB pravi gubitke , verovatno i MTS banka ih pravi jos vece .

Ako TB ode pod led, i MTS ce jer oni samo kopiraju

^

Ne, za razliku od Telenor banke (o kojoj sam ovde mnogo puta pisao) mts banka od početka rada posluje sa profitom. Mala su banka, nemaju poslovnice ni bankomate (ni avista štednju ;), pa ni bitnih rashoda po tom osnovu.

Pažnja: Na sajtu Banke Intesa se može videti da od 9. nov počinje da važi novi cenovnik usluga.
Bezgotovinsko plaćanje minimum 80 dindži, moj baćko!

Moja preporuka su banke koje imaju bankomate gde se uplaćuju, i isplaćuju i dinari i devize. Uz e-banking i m-banking - to je sve šta mi treba. Naravno, i bez provizije za plaćanja preko tih sistema. I onda - šta ću u ekspozituru, šta me se tiče gde je i koliki su redovi.

Koliko ja znam, trenutno to imaju Rajfajzen i Telenor banka.

MTS banka ima poslovnice, mislim 12 ili 13, od kojih 5 ili 6 u Beogradu.
Kada kažeš, od početka posluju sa profitom, ne znam na koji početak misliš. Pre nego što ih je Telekom kupio, bili su Dunav banka, pre toga Kosovsko-metohijska banka, pre toga Jugobanka Kosovska Mitrovica. Moguće da sam nešto i preskočio. Banka je poslovala mnogo pre nego što je postala mts banka.

Sa druge strane, Telenor banka je počela, bukvalno, od nule. Kupili su licencu od propale KBC banke. Klijente, kredite i depozite KBC banke je preuzela Societe General, tako da je početak Telenor banke samo komad papira. Dobro, preuzeli su i neke od zaposlenih iz KBC, ali nula klijenata.

Za Telenor sam od početka smatrao da je riskantan potez to što rade. Morate da razumete da je rad sa stanovništvom (retail) najmanje profitabilan bankarski posao. Zbog toga se i PŠ godinama muči i posluje što u minusu, što tanko u plusu. Nema u Srbiji uspešne banke, a da nema jak sektor privrede (wholesale). A za Telenor nisam baš siguran koliko su tu uspeli da uđu.

Prokredit takodje. S tim da nemaju mnogo razlicitih opcija sto se racuna tice. Imas paket, zaboravih kako se zove, on je 500 ili bese sad 550din i to je to. Tu imas dinarski tekuci, euro tekuci, euro stedni, e-banking, nema provizije na transakcije, u vecini filijala vise nemaju saltere nego samo bankomate koji i primaju i isplacuju novac, kako dinare tako i eure. Mislim da mozes na njima i da radis neke transakcije, ne znam u kojoj meri. Podizanje sa bankomata drugih banaka do 5x mesecno bi trebalo biti besplatno (kazem "trebalo" jer mi se cini da su mi jednom naplatili). E-banking ima menjacnicu sa dosta dobrim kursom a do 1000e mesecno se moze razmenjivati po srednjem kursu.
E sad, ako ti treba samo nesto od toga, nemas opciju da platis manje i dobije manje. Ako ti treba nesto vise, mozes da doplatis (tipa dodatni devizni racun).

Retail je malo profitabilan, ako posao orijentišeš tako da sa klijentima posluješ u ekpoziturama. Poslovni prostor, zaposleni, održavanje, konekcije ...

Ali, ako se orijentišeš na bankomate i e-banking - sve je drugačije.

Zar nece bese Intesa vec zimus da nacicka smart bankomate?

Ne bi se slozio.
Mislim jeste neprofitno kada se gledaju samo direktni proizvodi, bez ODRZAVANJA tekuceg. Ali odrzavanje tekuceg kod stanovnistva im najvise prihoda donosi. Kako je koja banka povecala odrzavanje (ili ga uvela), tako je profit skocio taman za tu razliku po klijentu :)
Manje kamatne stope znace i da je manja zarada, jer 8% razlike na stednju naspram kredita nije isto u apsolutnom iznosu kada je 1% i 9% kao i kada je bilo 14% i 22%.

Privreda mislim da ima mnogo vise nenaplativih kredita, dok za gradjane je to za sada legalno nemoguce.

Ima. U Beogradu 5-6 i 10ak u ostatku Srbije.

Stvarno nije jasno na koji početak mislim?

Telenor banka , menja ime u Mobi banka !

To je logicno , jer kada se proda poznata firma , sa poznatim imenom , ona samo odredjeno vreme dozvoljava da se njeno ime koristi .

Ako koza laže, rog ne laže.

Telenor banka: gubitak 602 miliona dinara (svi podaci od 31.12.2018.)
mts Banka: dobitak 6.5 miliona
PŠ: dobitak 2.2 milijarde (treba imati u vidu da je i 2017. godinu imala dobitak od 3.8 milijardi, tako da ove dve "dobre" godine nisu pokrile gubitak od 2016.godine od 6.3 milijardi)

Moram da dodam na svoju prethodnu poruku: grešiš, ali silno grešiš.

Tvoj stav da sa bankomatima imaš profit, a sa poslovnicama ne, je neverovatno pogrešan.
Bankomat je od početka samo trošak.

A poslovnica ili filijala banke nije pekara ili trafika. Direktor te poslovnice je prvi čovek u opštini. Deli kredite onima za koje zna da će da vrate i drma u svom mestu. Ne mogu da ti nabrojim gde sam sve imao pristup, ako direktor poslovnice okrene telefon.

A sa direktorima banaka sam imao pristup do većine ministara finansija i guvernera nacionalnih banaka u regionu.
Poslovnice ili filijale generišu nove poslove. Bankomat samo ispljune pare.

Nije to uopste tako prosto.
Mislim, sigurno nece (slucajno?) isti gubitak imati vise tromesecja zaredom da nije nesto namesteno.

Ali to nije topik.

Ti imaš neke tajne izvore?
Telenor banka je u gubitku poslednjih DVANAEST godina.
Svaka banka ima OBAVEZNU reviziju.
Svaka banka ima gomilu OBAVEZNIH periodičnih izveštaja.
Svaka banka ima povremene kontrole NBS.

I ti sada imaš neke supertajne informacije da je to namešteno. Podaci su javni i nalaze se na sajtu NBS, na sajtu APR, na sajtu same banke.

https://www.nbs.rs/internet/cirilica/50/50_5.html

Telenor banka je NAJGORA banka u Srbiji. Siguran si ako si fizičko lice i ako imaš manje od 50.000 evra. Ja, ipak, tamo ne bih držao pare.
A to što je sada postala Mobi banka, ne znači da će preživeti nekoliko sledećih godina, ukoliko drastično ne promeni model poslovanja.

"Telenor banka je u gubitku poslednjih DVANAEST godina."

Djoko, sad si lupio. Telenor banka je nastala kupovinom KBC banke od pre jedno 3-4 godine.

Telenor banka je nastala 2014. godine, znači prošlo je 6 godina, a ne 3 ili 4.
Telenor Banka je preuzela gubitke od KBC, tako da taj period os 12 godina obuhvata i gubitke KBC.
Dok je KBC poslovala, imala je povremeno i dobitak.

Ako se uzme samo period od kada je to Telenor, onda je kostantno u crvenom.

Ako uzmemo samo period 2015-2018, gubitak koji je iskazala je 4,262 milijarde dinara

Zaboravio sam tacnu godinu ali sam radio u istoj zgradi gde je bila KBC banka i bio sam jos tamo kada je kupljena i postala Telenor banka, tj u Airport sitiju.
KBC je svakako bila u gubicima cim je prodata, ali gubici KBC-a svakako da ulaze u trosak kupovine, pa tako ne mozes da kazes da je u gubicima
Telenor banka koju je isti kupio samo da bi usao u taj posao, ocigledno neuspesno sa obzirom da je brzo prodata dalje...

Nije Telenor banka prodata zato što je dobra, nego zato što je to jedini način da dobiješ licencu. Retke su banke koje su ušle u poslednjih 15 godina u Srbiju, a da nisu morale da kupe i dokapitalizuju postojeću banku.
Meni padaju na pamet samo Raiffeisen, Oportunity i Bank of China.

To sto je namesteno (gubitak), ne znaci da je nelegalno. I Amazon je platio 0$ poreza za proslu godinu.

BoC nije kupila neku banku?

Jok, sada sam malo proguglao i našao da je i Mirabank počela od nule ovde.
Naši veliki prijatelji iz Kine i UAE su dobili dozvolu bez uvaljivanja domaćih gubitaša.

Ima li neka banka u Srbiji koja ne zahteva upotrebu mobilnog telefona za obavljanje transakcija fizičkih lica? Dakle hoću da platim račun za struju preko web browsera na mom računaru, a da ne moram da uzimam mobilni telefon u ruke.

Nemam pojma.
Nekada je Intesa imala mini CD koji si koristio za autentikaciju.
Mislim da Raiffeisen dozvoljava da se uloguješ ličnom kartom (ako imaš čitač) i da ti onda nije potreban telefon za konfirmaciju.

Za privredu se koriste tokeni, tako da konfirmacija može da bude realizovana na različite načine, ne samo SMS porukom.

Ovo sa mobilnim telefonom je daleko bolja varijanta. Dobijes kod koji vazi minut i kusur i ne cimas se sa Java appletima i slicnim stvarima,
pogotovo ako si na Linux-u ;)
Inace ja sam taj fajl sa CD-a smestio na disk dok je bilo tako da se nisam cimao ni sa CD-om ;)
Ali to je bilo totalno nebezbedno i sa CD-om, a kamoli sa fajlom na disku gde svaki progi moze da
ti ukrade ;)

Mislim da nema.

Odes u bilo koju banku da ti napravi sablon. Sablonima ne treba telefon.

Pa, navedi u kojoj to banci tako radi. Jer to nije tačno za svaku banku.
Recimo, u mts, za svaki posao koji zahteva neku izmenu podataka mora SMS verifikacija, bez obzira na šablon. I šablone sam definišeš.

EDIT: sve to važi za web aplikaciju. Kada te stvari radiš u mobilnoj, skoro sve ide bez SMS-a osim nekih potencijalno opasnih (recimo trajna blokada kartice).

Erste Banka koristi TAG odnosno tablicu sa siframa, mislim da nisu menjali video sma kolegu neki dan da je trazio tablicu.

Evo nešto korisno i od Narodne Banke

https://ppu.nbs.rs/WebSite/LegalEntityPackagePaymentService

Nisam znao za ^^^ ovaj ^^^ sajt. Jako interesantno.

Ja sam kod Credit Agricole, i oni imaju web app za plaćanje. Radi potvrde plaćanja naloga, šalje ti neki kratkotrajni TAN kod na mejl. Radi dosta korektno.

Rafa, Friteza, MobiDick.

Nego, da li Vase banke uzimaju proviziju za placanje karticom u inostranstvu.
Koliko znam intesa ne uzima, dok Mobi bank uzima. kakvo je stanje sa ostalim bankama

Poštanska ne uzima, provizija jedino ako se diže na bankomatu.

Rajfajzen 1%
Bez obzira da li plaćam u inostranstvu na licu mesta, ili plaćam preko web-a nekome u inostranstvu (avio karte, booking, aliexpress ...)
I to se vide kao dve posebne transakcije.

Bankomate u inostranstvu, falabogu, nisam koristio do sada.

UniCredit: Sa Visa Debit karticom nema provizije na kupovinu (POS purchase) u dinarima ili u EUR, recimo preko interneta.
MasterCard Debit, nema uopste provizije na dinarsku, kupovinu u EUR ili kupovinu u USD.
Upravo sam platio njome domen i hosting 23 USD. Na racunu 23 USD, u banci isto pise 23 USD.

Naravno, kad se zaduzuje racun moguca je konverzija valuta, recimo USD u EUR, ili EUR u dinare.

Pazi, ja sam to tek sada primetio kada si ti napisao. Rekoh, ajde da proverim - prošlog meseca sam imao jednu putarinu i gorivo u Hrvatskoj i stvarno mi zlotvori uzeli 1%

^ Ma da.

I nema problema ako je transakcija i samo 1,00€ Uzmu oni svoj 1 cent, i ne sekiraju se uopšte. Ovo znam, pošto sam plaćao putarine u Severnoj Makedoniji u iznosima od oko 1.00€
Nisam siguran šta bi bilo kad bih nešto platio manje od 50 centi.

Proveriću za Raiffeisen. Zbog Intese i pitam. Zašto bih morao da koristim dva uređaja kad nešto plaćam?



Možda je tebi bolje i to je sasvim uredu. Nemamo ni svi iste potrebe ni svi iste prohteve. U svakom slučaju hvala za odgovor.

Da li misliš na šablone koje ima i Intesa? Zar njih ne mogu sam da napravim?


Može li malo pojašnjenje u vezi ovog načina potvrde plaćanja? Nisam do sada čuo za tablice.


quote]DeLacy:


Ja sam kod Credit Agricole, i oni imaju web app za plaćanje. Radi potvrde plaćanja naloga, šalje ti neki kratkotrajni TAN kod na mejl. Radi dosta korektno.[/quote]

Kod erste dobijas karticu plastiviciranu malo manja od platne kartice podeljena je u kolone i redove i tu su brojevi, kad se logujes ispise ti red taj kolona ta i ti iz te kolone upišeš broj i to je to. Iskreno mene je to nerviralo dok sam bio u erste, ali tad je i intesa imala CD sto mi je bila jos veća glupost.

Dvofaktorska autentikacija - 2FA (odnosno autentifikacija - autentikacija je anglosaksonski termin koji je i kod nas prihvaćen i ušao kao zvaničan u Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju) je izuzetno važna kod bilo kakvih aktivnosti gde se zahteva visok stepen sigurnosti, odnosno potvrda da je aktivnost preduzeo zaista onaj ko ima ovlašćenja da je preduzme. U tom smislu su donete i odredbe Odluke o minimalnim standardima upravljanja informacionim sistemom finansijske institucije (videti ovde) kojima se predviđa između ostalog i sledeće:
Navedeno znači da svaka banka MORA kada se radi o elektronskom plaćanju da autentikuje korisnika preko najmanje dva faktora (uz neke izuzetke koji su navedeni u Odluci koju sam linkovao) - jedan je user i pass, a drugi je neka forma tokena, mPIN-a i slično. Dakle - varijanta sa korišćenjem isključivo browser-a, bez drugog faktora autentikacije nije legalna, a ni bezbedna.

Većina banaka ima za kartice neku vrstu provizije za ino plaćanja - ili kroz konverziju valuta (preko obračunskog kursa, odnosno provizije na konverziju) ili kroz naknadu (procenat od transakcije). AIK nema nikakve naknade ni provizije ni za Visa elektron karticu ni za Master card debit, što je slučaj i sa Intezinom Visa elektron karticom.

A sta je drugi faktor kada se placa preko mobilnog? Login preko PINa, potvrda preko PINa..

Ej! Obrati paznju, mi ozbiljno gledamo tvoje preporuke, nemoj ovakve propuste da pravis ;)

^

Prvi faktor je nešto što ZNAŠ ("Something you know") - PIN za login u aplikaciju, ili user/pass, drugi je nešto što IMAŠ ("Something you have") - najčešće mobilni telefon na koji stiže mPIN.

Kada kucas PIN, aplikacije stize mPIN??

^
Da, u aplikaciju se loguješ PIN-om (ili sa user/pass) koji znaš, a banka potvrđuje da si to ti mPIN-om koji ti šalje na tačno određen mobilni telefon koji imaš. Da li koristiš neku mBank aplikaciju? Kako se loguješ, a kako plaćaš?

Sad baš nemam ništa da plaćam, ali mislim da nema nikakvog slanja mPIN na broj mobilnog.
Dakle u RFB mBanking, ulogujem se u app pomoću PIN-a, i potvrdim transakciju pomoću PIN-a (ne sećam se tačno, proveriću). Ne šalje banka ništa na moj mob (ponavljam, proveriću)

Pri tome, mislim da PIN za logovanje ne mora da bude isti kao PIN za verifikaciju transakcije (ni ovo nisam 100% siguran), ali svejedno, verujem da je kod 99% ljudi PIN isti.

Isto je i kod intese, kad koristiš aplikaciju na mobilnom ne šalje ništa, samo prvi put pin i to je to, mislim realno i glupo bi bilo da na mobilni koji koristis pošalje ti drugi pin kod koji bi opet video na mobilnom (u slučaju zloupotrebe). Pa kontam da je to razlog što samo jednom nas pita za pin,
Medjutim kad se placa WEB trazi mtoken za koji aplikacija traži pin pri svakoj transakciji u nizu.

Varijanta sa slanjem mPIN-a, odnosno potvrde da kod sebe imaš konkretan mobilni telefon, se može zaobići varijantom da banka aplikativno (npr. preko IMEI broja koji mobilna aplikacija čita, ili na neki drugi način koji jednoznačno identifikuje konkretan hardver, odnosno telefon) dobije informaciju da se radi o baš tom mobilnom telefonu. Bezbednije je slanjem mPIN-a.
Nije glupo, jedan PIN pamtiš (imaš ga u glavi, znaš ga), drugi PIN stiže na tačno određen telefon koji poseduješ (fizički ga imaš). Zloupotreba u tom slučaju mora biti dvostruka - neko mora da sazna tvoj PIN koji znaš samo ti i da pored toga fizički poseduje tvoj telefon.

Na to i mislim, ako on poseduje moj telefon i zna prvi pin, šta znači drugi pin koji ce dobiti na SMS. na to sam mislio. A banka prati uredjaj preko nekog broje, IMEI nije jer i na tabletu radi. To se lepo kod Telenor banke vidi, moguce je nekoliko uredjaja registrovati i na sajtu stoje koji su to uredjaji koji imaju pristup.

mPIN nije SMS OTP.
Mozda u pozadini app nekako dobije mPIN ili potvrdu od banke, ali nisam video da mi stize mPIN ikako za bilo koje placanje.
Mislio sam da znas konkretno?

Kad izgubis / neko ti ukrade telefon - javljas se na isti boroj telefona kao kada zelis da blokiras CC karticu ?

Ovo je isto kao kad neko ima tvoju karticu i zna tvoj pin.

:) Nije... Elem, mPIN je skraćenica od "mobile Personal Identification Number" i označava broj koji koristiš kad hoćeš da napraviš transakciju mobilnim telefonom. Ja sam koristio taj izraz da ne bih pisao nadugačko da se radi o broju koji dobiješ od banke za transakciju i koji banka šalje na tačno određen mobilni telefon kao potvrdu transakcije, u skladu sa ovim što sam pisao u prethodnih par poruka. SMS OTP u potpunosti zadovoljava taj uslov i kod nas se često koristi, ali SMS nije jedini način za dostavljanje.

Banke koje dozvoljavaju transakciju bez dodatne provere, samo logovanjem u mobilnu aplikaciju, ili krše zakon (i nisu bezbedne za korišćenje) ili imaju neki vid potvrde da transakcija dolazi sa tačno određenog uređaja, ovo o čemu sam pisao.

Šta? Ne razumem pitanje?

Mislio sam da znas da li to rade slanjem potvrde u pozadini ili proverom IMEI-a.

mPIN ne salju banke za svaku transakciju, sigurno.
Banka ne sme da ti salje mPIN stalno. OTPIN moze (One Time PIN). Koji bi inace bio smisao ako je isti stalno i banka ga tebi salje.


Neke banke ranije nisu ni proveru IMEI-a ili bilo sta slicno radile. Mogao si da preneses aktivaciju mBankinga na novi telefon i radilo je ;)

Zaboravite IMEI.
Aplikacija radi i bez SIM kartice

IMEI ne trazi SIM karticu, i nije uopste vezan za nju.

Java je mislio na ono sto sma rekao da radi na tabletu, koji nema sim slot, samim tim ni IMEI