Ne znam Jorgovane sta to moze da se managerise u IT, a da nisi strucan za IT.
Jednimo mi pada na pamet da vodis, na primer, korisnicku IT podrsku u nekoj velikoj kompaniji, da budes sef IT ili tako nesto, ali ne verujem da na ta mesta primaju "sa ulice" samo zbog diplome.
Moje iskustvo u firmama u kojima sam radio je da su ljudi godinama radili IT poslove, pa su posle dobijali svoje timove i polako se podizali u strukturi.

Pa kako "šta raditi"?
Pa bićeš valjda menadžer u informacionim tehnologijama. To si upisao, za to si se školovao, to znaš, to i radi.

@Jorgovan88,

Na sajtu obrazovne institucije pise da program ukljucuje obrazovanje potrebno za navedene profesije:



Znaci to su poslovi za koje, bar po misljenju doticne institucije, imas kompetencije uspesnim zavrsavanjem programa.

Jasno je da niko u privatnom sektoru nece zaposliti nekoga sa 0 godina iskustva na rukovodilacku ili menadzersku poziciju, ili poziciju projektanta sa odgovornoscu.

Medjutim to ne znaci da vece firme nece zaposliti ljude na juniorske/"associate" pozicije koje ce biti trenirane radom na konkretnim projektima za buduce pozicije menadzera, rukovodilaca, ili cega god god. Tehnicke pozicije tipa arhitekte/projektanti se popunjavaju ljudima koji su poceli kao programeri/inzenjeri a kasnije ustanovili da imaju afinitete za rukovodilacke pozicije ili pozicjie u tehnickom menadzmentu. Iskustvo i ti dodatni afiniteti su tu presudna stvar.

Ako sebe vidis u nekom tehnickom menadzmentu (arhitekta, projektant, vodja tehnickog tima i sl.), plan je da pocnes u tehnickim ulogama i dalje gradis znanja i iskustvo za to sta vec zelis.

Sa druge strane, ako sebe vidis u nekoj rukovodilackoj poziciji (gde upravljas ljudima) moraces da pocnes kao junior u nekoj kancelariji direktora/COO-a/itd. Alternativa je pocnes u komercijalnom sektoru firme (ako za to imas kvaliteta i zelje da radis) pa da onda iz npr. prodaje skocis u organizaciju / rukovodilastvo (prodaja->rukovodstvo je cesta stvar). To ne znaci da ne mozes "skociti" i iz tehnicke pozicije, samo je to obicno redje zato sto ljudi dobri u tehnici obicno nisu zainteresovani da upravljaju ljudima. U oba slucaja ti vrlo verovatno fakultet nece biti dovoljan vec ces morati da zavrsis i neki MBA pre nego sto te neko uzme u obzir za rukovodilacku poziciju (ako je u pitanju veca firma), tako da se moze isplatiti ako nadjes poslodavca koji bi delom finansirao tvoje usavrsavanje ako si dobar.

Ne znam kako stvari sa ovim stoje u Srbiji ali samo ovo moze biti mnogo vrednije od nesto vise kesa na racunu svakog meseca.

U svakom slucaju, moj ti je savet da prvo vidis uopste gde sebe vidis (ako mozes) - tehnicki menadzment ili menadzment ljudi. Nije neophodno, ali posto je razvojni put vrlo drugaciji ako znas sta hoces mozes da ustedis dosta vremena sebi. Ako ne znas, apliciraj za ono u cemu se osecas najbolji - ako si stvarno dobar mesta za napredovanje ima uvek. U svakom slucaju nece ti biti ponudjena pozicija direktora ili glavnog arhitekte u sledecih nekoliko godina (osim ako nisi ubica, u kom slucaju verovatno vec znas sta hoces) tako da mozes da sacekas sa odlukom ako nisi siguran.

Btw, menadzment ljudi je stvar koju neko moze da radi ili ne (savet: proveri jako dobro sa sobom da li je to stvarno nesto sto zelis, ili ti samo izgleda primamljivo zbog plate, zvanja ili necega treceg). Tehnicki menadzment je posledica imanja velikog iskustva + mogucnosti rada sa rokovima i ljudima kojima nisi direktni menadzer. Sumnjam da mozes znati da li ce ti to lezati ili ne pre nego sto ne "obrnes" bar par godina iskustva u radu u timovima ljudi, tako da ako ti je to neka zelja, kreni od pocetka (nemas drugu opciju) kao programer/SWE/... i gradi iskustvo. Ako si dobar u radu sa ljudima kao sto si dobar u radu sa kodom/matematikom, vrlo verovatno ce ti biti predlozeno da postanes tehnicki menadzer od samog poslodavca pre i nego sto pitas.

Ovde bi trebalo precizirati na sta se konkretno misli, jer moze da oasocora na dijametralno suprotne stvari:
1) menadzment ljudskih resursa - to je prilicno tehnicki posao, vodis racuna kad ce ko na odmor, ko ulece da ga zameni, sta ako se neko razboli ili napusti posao, analiziras gde su uska grla u strucnosti i pronalazis neke obuke ili interna usavrsavanja da pokrijes te pozije, ako su potrebne neke periodicne aktivnosti (lekarski pregledi, ugovori na odredjeno, neke licence koje se obnavljaju) vodis racuna da se sve to uradi na vreme, izdajes potvrde o zaposlenju i visini primanja za kredite i slicno, vodis racuna da sva dokumentacija bude uredna i azurna (ugovori o radu, aneksi, potvrde o koriscenju godisnjih odmora, nalozi za sluzbena putovanja, dokumentaciju koja prati prekovremeni rad, ovlascenja za koriscenje vozila, potvrde o neosudjivanju, lekarska uverenja, prijave na PIO, odjave, licence.... sve u svemu rad je ekran-papir, nema nikakvog natezanja sa ljudima. Od IT vestina potrebni su Excel, da znas da radis sa folderima i fajlovima i da umes da kliknes na print (karikiram). Tipican problem - imas u firmi 50 ljudi, a sve staje ako nema ko da uradi neki specifican posao, koji umeju da urade 4 u firmi. A ot tih 4 jedan ti na bolovanju, drugi se iznervirao i napustio firmu, trecem danas slava, a cetvrtog si poslao na odmor u grcku. Tvoj posao je da se to ne desava, organizujes na vreme obuku za petog plus imas kontakte eksternih ljudi van firme koji mogu da dodju i obave sta treba kad zagusti.
2) menadzment tima - ako si zaduzen za motivaciju, regrutaciju, stimulaciju, kaznjavanje, stap i sargarepu, sportske aktivnosti, tim bilding, psihicko i fizicko zdravlje zaposlenih, kolegijume i sastanke. Tu je 99% natezanje sa ljudima i anomalijama njihovog nervnog sistema. To jednostavno nije za svakog, ima ko je prirodni talenat ima ko nije. Nekog ljudi prihvate i spremni su na nadljudske napore da mu udovolje, drugog gledaju da sabotiraju. Ako jesi za to, znanje sa fakulteta je dobra nadogradnja, ako nisi ucenje je prilicno beskorisno. I tu bi se neuporedivo bolje snasao psiholog, nego menadzer IT.

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 28.06.2020. u 13:49 GMT+1]}

Nisam mislio na menadzment ljudskih resursa (nije u listi profesija programa koji pokretac teme zavrsava), inace pctel je u pravu tu skroz: menadzment ljudskih resursa je zapravo skoro kompletno tehnicki posao gde jedino rad sa kandidatima i zapslenima iskace iz toga, ali to nije upravlljanje ljudima vec upravljanje stvarima (KPI-jevi, zahtevi, kvote...) sa elementom rada sa ljudima (intervju, evaluacija, bla-truc).

Da, menadzment timova je ono na sta se misli (ne samo timova naravno, menadzer nekog tima moze da postane rukovodilac dela firme ili kompletne firme)

O cemu pctel prica su predispozicije za taj posao. Neko ko je introvertan i zamaraju ga interakcije sa drugim ljudima nije bas dobar materijal za menadzment ljudi, cak i ako se radi o strogo tehnickom delu firme (tipa menadzer IT odeljenja, specificnost je samo to da ce se baviti upravljanjem IT-specijalizovanih ali to su i dalje ljudi :-). Pretpostavka je da neko ko startuje karijeru zna da li zeli da se bavi ljudima ili stvarima od samog pocetka.

Ima tu jos jedna stvar, koja bi mozda bila korisna korisniku Jorgovan88: kao tehnicki menadzer je tvoja ekspertiza primarna stvar. Naravno, u svakom poslu pa i tom ces imati nadredjene, konfliktne interese, nemoguce rokove i gomilu drugih glavobolja, ali ako si sistemski arhitekta ili projektant softvera tvoj uspeh zavisi bitno od tvog teehnickog znanja.

U menadzmentu ljudi su stvari malo drugacije - tvoj posao ce biti optimizacija procesa ili mehanizma koji se zove odeljenje ili firma. Razlika je sto su "blokovi" tog procesa ljudi a ne softverske ili hardverske komponente. Rad sa ljudima zahteva drugacije vestine i pristupe od rada sa stvarima.

Zasto je ovo bitno? Sustinska stvar: u tehnickom menadzmentu je vecina problema "racionalna" (tehnicka) - deo koji zalazi u rad sa drugim ljudima i ima cesto karakteristike koje ne bi mogao nazvati "racionalnim" je relativno mali (veci od pozicije inzenjera/programera ali manji od upravljanjem ljudi).

U menadzmentu ljudi je stvar obrnuta: fakultetski i MBA programi ce ti dati gomilu alata za tretiranje firme kao gomile procesa sa tehnickim pristupom za resavanje skoro svih problema koji se mogu opisati na taj nacin. To je neophodno i srecom vecina tih organizacionih stvari spada u nesto sto je vec reseno, ali to je zapravo manji deo izazova koje ces imati: veci deo izazova ce biti rad sa ljudima koji ukljucuje sve sto je pctel naveo. Te vestine mozes nauciti iskustvom ali moras imati predispozicije za rad sa ljudima i zelje da se time uopste i bavis.

Zato rekoh da dobro razmislis i, ako mozes, vec sad odaberes da li kao karijeru zelis upravljanje ljudima ili stvarima. Nije neophodno ali ce ti ustedeti dosta vremena ako si vec siguran sta hoces. Ako vec imas dobru ideju onda kao prvi posao mozes da trazis ili tehnicki (programer, IT specijalista i sl.) ili posao koji ukljucuje rad sa ljudima (prodaja, menadzment proizvoda, junior pozicije vezane za rukovodstvo firme itd.)

Ako nisi siguran, od one liste gore izaberi sta ti najvise lezi (ako nisi siguran, pricaj sa profesorima, poznanicima koji rade u IT-u) i pocni odatle. Posle nekog vremena na poslu ce ti postati jasno sta su ti jake strane, sta mozes da usavrsis a sta definitivno ne zelis u zivotu.

Zamisli da imaš firmu (nekog profila, da li IT ili firmu čiji popriličan deo čini IT) i treba da zaposliš nekog kao što si ti, osim diplome (koja je možda samo preduslov za javljanje na konkurs), šta bi te interesovalo kod potencijalnog kandidata?
Verovatno ŠTA zna da RADI, odnosno koje ZNANJE ima.

Dakle, treba da napišeš svoj CV, i pošalješ na adrese firmi koje oglašavaju slobodna mesta, naravno ona za koja se traži znanje koje ti imaš.

Čak i ako na LinkedIn-u popuniš u profilu detalje o tome šta znaš da radiš, stizaće ti obaveštenja o oglasima koja zahtevaju nešto od onoga što si naveo u profilu.


Ovako, pitanje "šta posle završetka privatnog fakulteta"... isto može da se pita i šta posle završetka državnog fakulteta, ne vidim u čemu je razlika, ako imaš adekvatno znanje.

Covek je dao ime obtazovne institucije i programa koji zavrsava. Sa tim podacima je moguce dati savete.

Neobicno (bar meni) je da pred kraj programa kao sto je ovaj (orijentisan na industriju) to vec nije poznato, ali to moze biti posledica vise stvari i u to ne bih ulazio. Ali bez obzira, dobra stvar je ako neko moze da posavetuje mladog coveka koji ce uskoro raditi u IT industriji.

Diplome kao tvoja imaju "težinu" samo u javnom sektoru. Bićeš kolega sa onima koji i završavaju takve fakultete, a zapošljavaju se po partijskoj liniji.

Za ostale firme, bitno je šta znaš. Bacio sam pogled na kvalifikacije profesora koji predaju informatičke predmete. Konstatacija - jako tanke kvalifikacije.
Mene fascinira to što sa 32 godine završavaš neki fakultet bez ikakve ideje šta bi sa tim radio kasnije.

Ne bih se složio, znam studente koji su sasvim ok kad im se pogledaju ocene, a šta god ih pitaš, ne znaju ništa konkretno.
To su oni koji su učili za ocenu, i kad ih propita neko ko ima bar malo konkretnog iskustva sa bilo kojom tehnologijom, lako uvidi da je ovima svo znanje u stvari "znanje".

Možda kod nekih profesora prolaze neke pričice na usmenom ili neko pisanije na pismenom ili usmenom koji se polaže pismeno, ali se u firmama traži konkretno znanje ili bar naznaka da neko ima razumevanje određene tehnologije.


U tom smislu nije više bitan toliko sam fakultet, osim nekih na kojima su kriterijumi i tempo rada takvi da ona ko stigne do diplome mora imati neko znanje. Da li u takve spada npr. SI na ETF-u ne znam, mislim da je kvalitet onih koji stignu do diplome poprilično rezultat kvaliteta na ulazu, tj. činjenice da kandidati već pri upisu imaju znanje iz određenih oblasti veće od pojedinih koji su diplomirali.
Ali, ako se tu kojim slučajem nađe i neko ko nema takvo predznanje (ali je razbio na prijemnom, jer je dobar sa matematikom, plus ima neke diplome sa nekih takmičenja), može sve ispite da odradi sa ocenom 10, a da opet bude slabiji od nekoga ko je završio privatan fakultet, ali je radio sam sa strane i usavršavao se u nekoj oblasti umesto da po celu noć tuče "kantere" (možda je u praksi takav slučaj retkost, ali ako postoji bar jedan takav primer, onda ruši pravilo da oni sa ETF-a razbijaju programiranje, a ovi sa privatnih ne znaju ništa).



U tom smislu sam mislio da kandidat mora da bude načisto sa tim šta ZNA, kao i ŠTA ga interesuje, jer nije u pitanju fakultet kao pravni ili ekonomski, pa mu je diplomom već određeno čime otprilike konkretno može da se bavi.

Kod IT-a je "problem" to što ne postoji tačno određen posao koji se može ili ne može raditi, neko može biti klasičan programer, tester (QA), može recimo da položi za SCRUM sertifikat pa da radi kao SCRUM master, ili recimo može da položi za Product Owner sertifikat (samo je pitanje da li će se negde ukazati pozicija za nekoga sa takvim sertifikatom, a bez ranijeg iskustva na tim pozicijama).

A mene bi fasciniralo da covek sa 32 godine zavrsava neki fakultet i ima jasnu, beskompromisnu ideju šta bi sa tim radio kasnije.

Svidjalo se to nama ili ne, fakultet je postao podrazumevano obrazovanje, bez obzira cime ces se baviti (sa izuzetkom zanata, njima ne treba fakultet). Hoces da radis na salteru banke - treba fakultet. Hoces da radis kao prodavac u prodavnici kompjuterske opreme, treba fakultet. Hoces da tocis gorivo ma pumpi gde prolazi mnogo stranaca koji ne znaju nas jezik - treba fakultet. Hoces da budes mali koji je zaduzen za IT u vecem autoservisu, treba fakultet. Hoces da se zaposlis kao knjigovodja - treba fakultet. Hoces da se bavis ugradjom savremene sigurnosne opreme (video nadzori, alarmi sa dojavom, infracrvene barijere, protivpozarna zastita) - treba fakultet. Diploma fakulteta je otprilike sertifikat da intelektualno sposoban da naucis sve sto bude trebalo za posao, kao i da nisi sklon odustajanju na pola puta. A to su osobine neophodne za svako radno mesto. Znanje? Ne. Vecina radnika se zaposljava bez dovoljno znanja za samostalan rad. Diploma fakulteta je kakva-takva garancija da ce taj koji nema pojma nauciti. Onaj sa srednjom skolom mozda hoce-mozda nece, lutrija. Ako poslodavac ima kandidata sa znanjem, uzece njega. Ako nema, nego ima dvojicu bez znanja, jedan zavrsio fakultet, drugi srednju skolu, uzece ovog koji je zavrsio fakultet. I to vazi za svako posao od pekara do programera. Dodjes u transportnu firmu, kazes zeleo bih da radim kao vozac kamiona. Pitaju jel umes - ne umem. Jesi zavrsio fakultet - jesam. Ajd sedaj za volan. Za godinu dana si najbolji vozac u firmi

pctel:"Diploma fakulteta je kakva-takva garancija da ce taj koji nema pojma nauciti."

Zavisi kog fakulteta...

A mene čudi da je neko ko nema "vezu" i "intervenciju" uopšte upisao privatni fakultet.

Koliko ja znam, te sega-mega fakultete upisuju oni koji već sede u državnim/javnim preduzećima, a treba im "papir" za to ili bolje radno mesto.

@pctel, pa sto mi to ne rece ranije. Pa ja godinama radim bez zavrsenog fakulteta, nisam ni znao da ne moze tako...

Evo sad znas ako budes hteo da radis nesto bez iskustva, bez fakulteta ce tesko da te zaposle.

Hvala na odgovorima - nisam bio par dana ovde. Sad cu pokusati da citiram pa da odgovorim.



Mene fascinira da radim na sebi tj na svom znanju. Do sada nikad nisam konkurisao u IT firmi za posao pa i ne znam kako izgleda neki razgovor za posao za programera. Radio sam u prodavnicama tehnicke robe i Internet provajderima - tako da imam znanje neko. Privatno sam i programirao. Ne znam da li se uopste isplati raditi za neku firmu ili probati nesto svoje (tipa freelance) pa onda neka mala firmica pa tako napredovati u nekom smeru. Ja sam do sada programirao uglavnom samo za sebe iz hobija.



Znam zato mislim da je neophodno zavrsiti bilo kakav fakultet.





Imam 32 godine zenu i decu i sad sta ja da radim - da napustim posao da bih se preselio u Novi Sad npr i da idem na FTN - ja ne vidim sta drugo mogu da upisu zaposleni ljudi nego privatni fakultet (kad kazem zaposleni ne mislim na sezonske poslove). Pazi ako cemo iskreno ni Nebojsa Stefanovic nije imao vezu kad je upisao Megatrend u Engleskoj - danas je ministar policije (mada opet kazem nikad ne bih voleo da lelemudam u javnom sektoru).

-------------------------------------------

Moje pitanje je vise - da li ste sretali u firmama ljude sa privatnih fakulteta posto ja ne znam nikog da sa privatnim fakultetom radi u programerskoj IT firmi (ne racunam WinWIn kao IT firmu) dok znam mnogo njih koji rade ("rade") u javnom sektoru nesto bezveze...

Ja znam ljude sa Singidunum fakultetom koji su jako dobri programeri.
Ima još privatnih fakulteta koji daju i znanje, a ne samo diplome. Nemam lična iskustva.

Takođe znam i ljude koji nisu završili ili čak nisu ni upisali fakultet koji rasturaju u ITu.

Ali takođe smatram da fakulteti koji prave Menadžera u (sportu, filmu, ITu, branju pečuraka, sam smisli) nisu baš neka preporuka.

Pa uvek mogu da predajem deci informatiku u osnovnoj ili srednjoj školi... Nadam se :-)

Mozda tebi uopste ne treba IT firma. Generalno svakoj firmi treba IT menadzer. Znaci, ne neki mali koji instalira windowse nego covek koji ce da osmisli kompletno poboljsanje efikasnosti rada uvodjenjem nekih IT tehnologija (hardverskih i softverskih), koji ce na sastancima sa direktorom/vlasnikom znati da obrazlozi i matematicko-graficki prikaze sta predlaze i koje to efekte na ukupno poslovanje ima. Potom, ako se prihvati i da implementira, nije sporno. Da zna da proceni sebe - da se ne prihvatineceg za sta nije dovoljno strucan, pa da se ukopa pola godine, a rezultat bude polovican. Ne, dovoljno je da poznaje ljude koji to umeju da urade brzo i vrhunski, a ne deru sa cenama. Znaci da bude motor informatickog razvoja prosecne ne-IT firme. Da li firma ima digitalizovanu arhivu, ili sve cuva po registratorima u podrumu, da li neko pesice obilazi pragove apr-a, poreske uprave, centralnog registra, banaka, katastra, ili je sve na klik. Da li se fakture salju/primaju elektronski, ili neko to svaki dan pakuje u koverte, olize marku i nosi u postu, da li je dokumentacija indeksirana tako da kad zatreba neki dokument on je tu za pola minuta, ili se trazi do sutra, da li su procedure za bekap bitnih podataka definisane i primenjuju se, ili se zastita svodi na "nece valjda bas nas". Da li je sav softve u firmi legalan/zamenjen besplatnim alternativama ili ce kad dodje inspekcija da bude kuku-lele. Da li su svi troskovi optimizovani, ili se na nesto novac baca bez veze, a na onome sto je potrebno se stedi. Da li postoji realtime azuran sajt sa svim neophodnim informacijama potrebnim korisnicima (napyimer raspolozivost nekog artikla u magacinu). I tako dalje. Kad zavrsi sve to, IT menadzer moze da ode korak dalje, da obidje sajtove svih inspekcija, poskida kontrolne liste i napravi check listu dokumentacije koju treba imati spremnu za stampu. Ono sto nedostaje, da iscima odgovorne da naprave/nadju. Potom je sledeci korak da prati i promene propisa i da upozorava kad neki dokumenti-pravilnici-ugovori nisu u skladu sa najnovijim zakonskim promenama. Kad dodje do tog nivoa, put na rukovodece mesto mu je prakticno otvoren. Nije neobicno da covek iz IT bude direktor naprimer sektora platnog prometa u banci, jer je bankarstvo postalo 90% IT a samo 10% onog starinskog bankarstva. A to isto vazi za sve vise delatnosti. Pri tom uslov uopste nije da firma mora biti ogromna - ovo sve treba pocevsi od firme sa 5 operativaca. Vremenom postaviti firmu na visok informaticki nivo, dokazati svoj kvalitet, posvecenost i sposobnost organizacije na tome, steci poverenje nadredjenih, paralelno sa time usavrsavati sebe u smeru poslovnog prava i finansija, jos ako imas pozeljne ljudske osobine - takvi ljudi su firmama vredniji od zlata!

_{[Ovu poruku je menjao pctel dana 03.07.2020. u 00:10 GMT+1]}

Ja ne znam šta ti znaš. Radiš negde, ne znam koji posao.
Da li si programer?
Da li si sistem administrator?
Da li si DB administrator?
Da li si tester?

Pogledaj oglase, recimo na infotudu, i vidi šta se traži. Ja ne znam da sam ikada video da se traži neko ko je završio menadžment u IT-u. Ako se neko traži za menadžersku poziciju, traži se ili ekonomista, ili neko sa iskustvom u struci. Daklem ako je pozicija vodeći programer, sistem analitičar, sistem arhitekta, to je onda neko ko je prošao od juniorske, preko seniorske pozicije i neko vreme radio na rukovodećoj poziciji.

na sve bih dodao da opet gledano sto se tice fakultetske diplome ona se najvise cenu u drzavnim firmam u RS a ne radno iskustvo, refernce i prakticno znanje a sve ovo apro poslednjeg posta 'da uvek mogu da predajem deci u skoli...'

jednostavno, treba da covek rascisti sa sobom sta hoce i cime hoce da se bavi sto se da zakljuciti iz izlozenog...?

s druge strane ako se kaze bilo sta onda moze i da se kaze sve me interesuje a kada je sve onda to spada u (neku) beskonacnost - posto covek ima svoj pocetak i kraj pitanje je koliko je to sve opravdano i svrsishodno. iskrenije i postenije ka sebi samome jeste da fokus bude na ono sto te interesuje stvarno i da se licno iskustvo i znanje razvija segmento i u etepama, deo po deo - kako kaze N. Tesla, stvari treba spajati....

pored mene i @djoka_l i svi ostali mogu da potvrde da IT struka nije posao od 9 do 17h vec je to ziva stvar gde je radno vreme uvek u problemu jer ga malo ima i uvek treba... to znaci da treba i konstantno da se nesto petlja i uci novo i prate trendovi :)

dodatno pare uvek mozes da zaradis i potrosis ali vreme koje izgubis na nesto odnosno potrosis nemas mogucnosti da ga zaradis i vratis tj. nema reprize.

sto se tice biti menadzer ili prvi medju svima opet da bi bio kvalitetan kadar za tako nesto onda tu treba da covek poseduje ne samo IT kvalitete i iskustvo ako se radi o IT struci vec da poseduje i druge (ili da poznaje bar osnove) kao sto su na primer drustveno-socijalne stvari, psihologija, vestine upravljanja projektima, rizikom ali i kapitalom i sl. - racionalno rasporedjivanje zadataka ljudima kojim si nadredjen i sl.
bez omalovazavanja ali kroz prodavnicu ovo poslednje sto sam naveo tesko se stice iz razloga sto je to opet pre svega prodaja... s druge strane mozda je pravac za vas biti uspesan trgovac IT proizvoda i usluga - ni biti dobar trgovac nije lako.

radni staz od N godina nije isto sto i prakticno i f-ionalno znanje!

fakultet je licna stvar pojedinca i njega moze i covek u penziji da upise cisto eto da sutra ima titulu ako je to toliko njemu licno bitno u zivotu...

sve u svemu na kraju ovog posta, licni entuzijazam i faktori sreca i u pravo vreme na pravom mestu sa pravim ljudima je isto mnogo bitna stvar.

Ne možeš, taj fakultet nije na listi pravilnika o stručnoj spremi nastavnika u osnovnim i srednjim školama.

@pctel

Ja se u potpunosti slazem sa Vasim poslednjim postom i mislim da je to to. Vise bih zeleo da radim kao organizator IT sistema u nekoj NE IT firmi nego da radim kao programer. Radio sam u firmi tehnicke robe tako da znam puno dobavljaca sto bi npr mom buducem poslodavcu moglo biti od koristi.


Radio sam malo PHP HTML CSS malo JS i eto. Malo SEO. Ali nista nisam seo pa bas ucio nego sam sve tako zagrebao - koristio sam ono sto mi je trebalo (ipak mi je to hobi). Mislim da sam koristio tek oko 20% stvari u PHPu ali kad mi nesto treba znam kako da to pronadjem.

Trenutno radim kao organizator transporta za jednu firmu iz Amerike (Dispecer :) )

U nekom prethodnom postu si napisao da eto, ako nista drugo onda ces freelance.
Moje neko iskustvo i pretpostavka, je da za freelance to sto si upravo nabrojao nije ni blizu dovoljnog. Za freelance treba mnogo vise od “zagrebanih” tehnologija.

Evo predloga redimo. npr, Probaj, uci recimo Scrum. Mislim da postoji i neka sertifikacija lagana. Izdominiraj to, danas se sve vise prave timovi, gde je potreban neki scrum master, koji bi u nekoj kombinaciji uporedo mogao da bude i neki menadzer. Tipa... komunikacija sa klijentom i sl.
Za to je mozda dovoljno da si zagrebao tehnologije, a ako pokazes sjajno menadzersko znanje sa tog fakulteta, verovatno bi lako vodio i jedan ili vise scrum timova.

Da, samo što je pre mesec dana bilo predavanje i polaganje za Scrum, mislim da je bilo za Scrum Alliance sertifikat koji bi trebao da bude najcenjeniji, s obzirom da je cena bila 900 evra. Ima i za 50$, ali nisam siguran da će taj sertifikat nekome privući pažnju, a IT firme neće nekog da zaposle samo zato što ima sertifikat, a nisam siguran da u većini njim ima neko ko će da propituje kandidata za Scrum mastera.

Za nekoliko firmi kod nas koje rade za strance znam da je Scrum master uvek stranac, ali je to uslov klijenta ne znam, ali ulagati u sertifikat koji se posle produžava svake godine (mislim da je za gore pomenuti cena 100$ ili tako nešto), a nemati u perspektivi posao, ne znam šta reći.

To može da bude OK kad neko već radi u IT firmi, pa im treba njihov zaposleni ko bi bio Scrum master, a ovako...


Što se tiče toga "pomalo" za HTML, CSS, JS, SEO, evo recimo jedna firma u KG je pre par godina kandidate "preslišavala" tako što su im dali da na PAPIRU urade kod za primere nacrtanih CSS grid šablona!!!
Samo sam prokomentarisao da bih im okrenuo leđa i otišao, ali valjda svako ima svoju "metodologiju" propitivanja kandidata, pa neki drugi daju kandidatima problem i 48 sati da dostave rešenje. Može rešenje da im uradi i neko drugi, ali će ih neko malo propitati ako ih pozovu na intervju pa će morati da objasne šta su, kako i zašto uradili.

Kod mene ne moze da se sefuje ako pre toga nisi gulio klupu i istakao se kao programer. U svakom slucaju ne moze to svako...

Moja iskustva su drugacija. Meni je sertifikat (nije scrum) mnogo pomogao. Da... nisam zaposlen samo zato sto imam neki cert, ali za poziciju na koju sam bio zaposlen sam imao 0 radnog iskustva.


Ne vidim ni jedan jedini realni razlog zasto bi scrum master morao biti na strani klijenta. Kod nas u firmi je scrum master najcesce nas, dok je product owner uglavnom na strani klijenta.
Takodje najcesce je lice koje nije bilo ni programer ni admin... za Scrum mastera je to totalno nebitno. Kod nas su ljudi dolazili i iz auto industrije da rade na poziciji SM, i rade fenomenalno svoj posao. Pored SM uglavnom postoji i. Team lead ili Tech lead, tako da nije SM taj koji ce svojim trhnickim znanjem da vodi tim, a to mu nije ni posao.


Čovek hoće da bude neki menadžer, a ne “običan” šljaker. Ne znam kolike su cene tih cert, ali verujem da bi mu taj od 900€ bio pametnije bačen novac od tog fakulteta na koji je već bacio i ničemu mu ne služi, osim da se javi na poziciju SNS bot mastera.



O.o
Scrum master nije nikakav sef. Niti bilo ko u Scrum timu.
Bane, iznenadjujes me.


_{[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 04.07.2020. u 10:13 GMT+1]}

"Scrum master nije nikakav sef. Niti bilo ko u Scrum timu."

Sta ti je to scrum tim? Iznenadjujes me.

Nije valjda da si bas toliko sujetan, pa da te toliko pogodilo :).
Nije bila uvreda, nego sam mislio da ti vec godinama radis u takvom okruzenju, gde si bar jednom bio deo takvog tima.


Nisam razumeo tvoje pitanje, da li stvarno pitas ili je mozda neki sarkazam koji ne prepoznajem.

Ali evo recimo
https://www.scrum.org/resources/what-is-scrum

Nije scrum nista posebno, organizacione strukture koje imaju ad-hoc virtuelne timove sa upravnim funkcijama vezanim za projekat ili proizvod a ne za organizacionu jedinicu firme (obicno funkcionalnu) su matora stvar.

Tako je klasicni "projektni menadzer" u waterfall modelu imao odgovornost za upravljanje projektom iako su clanovi projektnog tima formalno pod upravom nekog drugog (direktora, dept. manager-a i sl).

Ista prica vazi i za product managera, gde je u pitanju odgovornost za proizvod ali ne i za ljude koji ucestvuju u razvoju proizvoda.

U skorije vreme umesto "projektnog menadzera" mozemo imati razne "scrum master-e", "product owner-e" i sl. gde svako od njih ima neki autoritet ali ne kompletan.

Ko je sef? Odgovor na to zavisi od kulture firme i osobina individualnih clanova.

"XYZ nije nikakav sef" nije smislen pojam. Direktor funkcionalnog tima npr. programera ili prodaje koji se bavi administracijom? Ili menadzer zaduzen za proizvod koji je regrutovao tim iz vise funkcionalnih jedinica koji se bavi oblikovanjem proizvoda? Mozda je proizvod ili servis koji firma nudi takav da postoji neka druga kljucna osoba od koje najvise zavisi uspeh proizvoda ili cak firme (u IT firmama je ovo obicno neki rock-star dev. ili arhitekta. Iako generalno nije pametno da uspeh necega zavisi od jedne osobe to nije retka pojava) - u tom slucaju ni jedan od "menadzera" nema najveci autoritet.

Pravi termin je "uticaj" i on moze biti ili skoncentrisan u linijskom menadzmentu ili u nekim drugim individuama. U firmama koje imaju veliki akcenat na inovaciji, neko ko je kljucna osoba u razvoju moze imati daleko veci uticaj na rad firme od administrativnog "sefa". Ista prica vazi i za firme koje u kojima je prodaja i marketing glavni faktor uspeha - tu jedan menadzer prodaje moze imati daleko veci uticaj (ekvivalentno predhodnom slucaju).

Ili obrnuto, u firmama u kojima su operacije kljucna stvar, linijski menadzeri imaju najveci autoritet zato sto se optimizuje za maksimalno efikasne operacije. Ovo je najblize klasicnoj ideji o organizaciji u kojoj sef neke funkcionalne jedinice jeste i osoba sa najvecim uticajem.

Zato zelja "hocu da budem sef" nema puno smisla, vec je pravo pitanje "da li sam bolji u upravljanju ljudima ili stvarima" ali pre njega treba postaviti pitanje "da li sam dobar u upravljanju bilo cim" (ako je odgovor "ne" i baziran na iskrenoj evaluaciji, onda prvo treba uloziti vreme na poboljsanju). Posle toga se vec moze pricati o adekvatnom poslodavcu.

Lepo je to sto mi nemamo ni jedno od toga niti kakav scrum team a koristimo redmine na projektu na kojem sam trenutno. Mozda neko jos tako formalno deli poslove... u firmi no do sada
sam cuo da negde pominju termin scrum master, no nisam se upoznao sa time. Nego mislio sam generalno na pozicije sefovanja tipa tim lead, group lead, manager i to, nisam ni pomislio na scrum
ili da to ima bilo kakve veze sa sefovanjem.

Kod nas je sve u nekom fazonu da nema klasičnih šefova. Odnosno onih likova koji će te bičevati i terati da radiš. Za tim verovatno nema potrebe.
Imam šefa iznad mene i on nema veze sa mojim projektom, radi na nekom drugom. Između ostalog njegov posao je presales i odlučuje ko ide na koji projekat. Lik nije stekao autoritet samo zbog toga što je neko rekao neko "on ti je šef", nego ima znanje neverovatno.

Što se tiče projekta, u više timova sam. U početku sam bio deo jednog scrum tima i tu zaista niko nije šefovao. Baš mi je bilo kul da vidim da tako može da se funkcioniše.
Ima tu još gomila likova, svako radi svoj posao, niko ne šefuje, u fazonu da te dribla, popuje i sl. Ali itekako mogu odlučiti da li ćeš ostati na projektu ili te smeniti. Sve zavisi od tima, klijenta, da li ispunjavaš očekivanja i sl.

Što se tiče pokretača teme, rekoh već, zaključio sam da bi radije da bude menadžer, ali nisam shvatio to kao da želi da šefuje. Ono... nosi plavi mantil, blokče i olovku. Zato predložih SM kao nešto najlakše i najbliže da uđe u taj svet... A posle kao što Bane reče, nek se malo pomuči pa nek bude i direktor.

Teško da će postati šef samo sa pričom "ja sam završio menadžerski fakultet"

coyote:"Lik nije stekao autoritet samo zbog toga što je neko rekao neko "on ti je šef", nego ima znanje neverovatno."

Pa to, oni koji se istaknu bivaju predlozeni za dalje napredovanje, ali to je meni minus posto onda ne radim programiranje,
nego se bavim necim sto me ne zanima.

Radi on 50% na nekom projektu, ostatak vodi odeljenje i radi presales

Projekt manager treba da manage-uje projekat. Pod projekat mislim na - projekat. Tehnicku dokumentaciju, taskove, takve stvari. Posto svi koje ja znam koriste "some kind of agile" ili "something like scrumm", to obicno znaci kanban tabla - i svako skida kako stize. Tu je i te kako potreban project manager, da sve organizuje, dokumentuje, sredjuje izvestaje.... Onda treba da bude na grooming-u, hvata beleske, pomaze oko razumevanja.... Ima tu juniorskih taskova.

Dalje, product manager moze da ima vise od jednog coveka i jedan moze da bude junior. Opet, pricanje sa klijentima, razumevanje projekta, pa pisanje user stories, pa sredjivanje, grooming....

Sve ovo olaksava posao tehnickim licima, da mogu da manje vremena koriste na komunikaciju sa onima van tima, a da vise rade tehnicki posao. Bane znam da mrzi da sedi i sastanci, a das mu da kuca - i dobijes svasta fino. :) Dobar product ili project manager nece da "bude sef" vec da popise taskove i vidi da sve bude organizovano, da on prica sa korisnicima, da on prica sa prodajom, da on prica sa svima. Sales guys znaju da preteraju, zgodno je da neko ko je u projektu bude u komunikaciji da zna sta moze a sta ne.... :) Ne jednom sam cuo sales da kaze "mi smo klijentu obecali X, sa rokom od 6 meseci.... je'l da da vi to mozete za 6 meseci?". Kad se uhvatis za glavu, pa se iznerviras, pa obidjes dva kruga, iskuliras i pitas ga odakle mu rok dobijes "pa ja racunam za 6 meseci moze sve". :)

Raditi kao manager ne znaci da nekome budes sef. Znaci samo da upravljas necim, tj. da za to snosis odgovornost. Znaci da komuniciras sa ljudima, da - ali ne znaci da mozes da nekome nesto naredis. Obicno PM (i product i project, ali cesce product) prica sa team lead-om, pa team lead odluci ko radi koji task, a PM-ovi samo prate. Team lead je sve nekome sef, u smisli da on odlucuje ko radi koji task, da on radi code review, da njemu stizu MR-ovi.... ali i da je on odgovoran za kvalitet koda. Zato u timu, cak i ako imas multidisciplinarni tim (ko je rek'o DevOps/DevSecOps) ti imas 3-4 team lead-a, svaki za svoj tim - a manje PM-ova, ili cak mozes da imas 3-4 PM-a za 5-6 projekta... pa da dele posao.

Dobro, ove metodologije su pobegle iz Tojotinih fabrika, tamo su bile aktuelne od 60-tih do mozda kraja 80-tih. Moje licno misljenje da su primenljive za fabrike kvalitetnih kobaja i za osrednji softverski proizvod kao servis, koji jelte nikada nema formu gotovog proizvoda.

Da, to da nema "kraja" se nekako implicira - mada zapravo ima. Imas ti "cut the tail" momenat, kad prelazis na nesto drugo, tj. kad si zadovoljan gotovim - ali to nije kao waterfall gde imas "projektni zadatak" i kad ga napravis to je to. Agile ide u krugovima, priblizavajuci se cilju dok ne bude "dovoljno blizu", mada da - retko se "zavrsi" - uglavnom jer se i ostatak sveta menja, pa se aplikacije prilagodjavaju....

Ja se stvarno zahvaljujem svima - tema ima bas puno korisnih informacija za mene

Da li je ovo nesto sto bih mogao da radim u buducnosti?

https://imgur.com/a/KS240z9

Sve ti je to mrka kapa kad dođeš na intervju, nemaš reference (projekte na kojima si radio), nemaš iskustva u ovom poslu....

Neku su već pomenuli, na većinu tih pozicija se ulazi kao programer, u par firmi u kojima znam ljude projekte za strance rade po Scrum-u na kojima je stranac Scrum master (nema veze sa klijentom, nego je vrednost projekta takva da verovatno niko u Srbiji nema reference da to vodi, ne znam detalje, ali je tako), a još gore, ovde pričamo o tehničkim detaljima vezanim za projekat koje često radi Product owner, koga kod takvih projekata uglavnom postavlja klijent.

Cak i u firmama koje su veliki inovatori, vecina operacija su standardne stvari koje jako dobro funkcionisu koriscenjem oprobanih metoda iz organizacionih nauka.

Jedini izuzetak su startup-i, ali momenat kada startup postaje ozbiljna firma je upravo momenat kada pocinje i da lici na ozbiljnu firmu (citaj: MBA menadzeri, procesi koje je izmislila Tojota i sl.).

Ako hocemo da idemo u ekstreme, cak i Apple koji je imao Steve Jobs-a, Jonathan Ive-a ili Scott Forstal-a je morao imati i Tim Cook-a kao COO-a i kompletnu masineriju koja je sve to morala da proizvede za sto manje para i u kvalitetu koji se trazi.

Taj deo Apple-a i te kako koristi "Tojotine" metode menadzmenta.

Da Tojotine org. metodologije su najbolje na svetu, "problem" sto su izasle i mutirale u it industriji na los nacin.
U Japanu je to bio srecan spoj americkih vojnih standarda iz kojih je nastao ISO standard i lokalne kulture.

Ti si pomesao dve totalno razlicite funkcije: project manager i product manager. Mada, mix & match je u modi danas. Ono sto sam ja video po firmama gde sam radio je izgledalo ovako:

Project Manager je vise operativac koji vodi konkretan projekat (npr. migracija s jedne platforme/sistema/softvera na drugu, optimizacija nekog modula, promene na UI, razvoj nekog feature-a ...) i stara se da se posao koji mu je poveren zavrsi u roku i unutar 80% predvidjenog budzeta (onih 20% je rezerva ako nesto krene po zlu). PM odgovara za projekat end-to-end, a ako se resenje ne isporuci u roku ili neko od clanova tima napravi katastrofalnu gresku - on odgovara za sve. On je selektor tima, u momentu odlucuje kod igraca da zameni, koju strategiju igre da preporuci timu itd.

Product Manager (PdM) je, vec, nesto mnogo ozbiljnije ... recimo nesto poput strucnog staba. On je tu da prati razvojni ciklus proizvoda, od njegovog koncepta do implementacije, prosirenja, izmena, daljeg razvoja ... do konacnog umiranja i povlacenja proizvoda s trake. Model "vodopada", sto kaze Ivan, s tim sto svaka firma tu izmislja neku svoju varijaciju na temu i misli da je "inovativna", dok se u sustini sve svodi na istu pricu. PdM je spona izmedju prodaje i tehnike i mora solidno da poznaje kako tehnologiju, tako i strategiju prodaje, marketing, ekonomiju ... U nekim firmama to je citav tim, gde imas jednog PdM na celu i niz "tehnickih" produkt menadzera (obicno se zovu Product Line Managers) koji se staraju o tehnickom delu - pisu funkcionalne specifikacije, poveravaju razvoj pojedinih delova projektnim timovima itd. ... dok ovaj glavni PdM odlucuje koji feature ide u koju verziju, kada ce izaci koja verzija (roadmap), kako formirati strukturu licenci (npr. bronze - do 50 korisnika/nodova/servera ... silver - do 1000 korisnika, gold - unlimited ...).

Scrum je sve to smuckao i uveo nove pojmove poput mastera, product owner-a ... a u sustini, stvari se svode na varijantu ove gore opisane klasike, prilagodjenu razvoju softvera. Ovo gore vise pije vodu u firmama koje rade hardver ili se bave prodajom usluga (telekom operateri i tome slicno). Da li je to izaslo iz Tojotine fabrike ili je to gore opisano osmislio jos matori Dzon Ford, ne znam, ali to je ono kako se jos uvek radi u mnogim velikim firmama.

Kvalitetne IT kompanije privlace najbolje ljude - mlade, motivisane, pune energije i volje za radom i zivotom. Svako bi da se pokaze i dokaze, a menadzer mora jedino da sve to pazljivo koordinira da iskoristi talenat tih ljudi do maksimuma. Ali i u IT svetu postoje firme gde se odradjuju prosecni poslici po procedurama koje je neko smislio pre 50 godina. Takva mesta privlace inertne mediokritete od radnika kojima su neophodni sadisticki nastrojeni mikromenadzeri. Srecom, danas postoje sajtovi popout Glassdoora i TheLayoff.com (ovaj drugi je, cini mi se, objektivniji), pa ljudi mogu na vreme da se informisu o firmi u kojoj ce da rade.

Menadzer u IT je daleko od setaca sa sveskom i olovkom. To je mozda tako jos samo u Srbiji, mada se i tamo stvari menjaju. Moji sefovi u proslosti su po ceo dan sedeli po sastanacima, eskalacijama, kriznim stabovima, "war room" (kad menadzer tima od 3 coveka umisli da je general), pa jos i na putu do kuce su u kolima ucestvovali na conf. call-u, pa jos i kod kuce prevrtali nesto za sledeci dan. Neretko su ih zvali i usred noci kad je neka frka (npr. zabagovao forwarding chip na ruteru i pretvorio ga u crnu rupu koja usisava sve pakete koji tu prodju ... i milioni korisnika nemaju net zbog toga ... sto se desi jednom u 10 godina, ali se desi ...). Oci su im ispadale od Excel tabela koje su se sirile u sve moguce dimenzije, svuda neke cifre, statistike, KPI, BBSC, pivoti, sume, proizvodi, procenti, plusevi, minusevi, izvestaji, a tek kad dodje Lean6Sigma i oni "beltovi" koji idu uz to ... Pa onda razni ISO auditi, koji su me uvek podsecali na nasu staru JNA kada u posetu dolazi neki general iz Beograda pa se sve riba, glanca, zamazuje ... Cesto su imali i celodnevne radionice gde ih skupe u konferencijskoj sali nekog hotela i drze ih po 2-3 dana da vecaju, mozgaju, pisu po onim zutim stikerima i lepe ih po tabli, prevrcu po tim tabelama ponovo, gledaju cifre ... Jedini ogroman benefit koji ja vidim od tog posla je sticanje kontakata i razvijanje vestina u odlucivanju da posle par godina sam sebe nogiras iz te price i postanes sam svoj gazda - preduzetnik. U suprotnom se pretvaras u obicnog knjigovodju. Eto, tako ja to vidim ...

Za prodaju su potrebne posebne vestine. Pre bi se reklo neka "associate" pozicija. Ili da krene od posla obicnog komercijaliste ili junior softverasa, pa dokle stigne.

_{[Ovu poruku je menjao B3R1 dana 05.07.2020. u 12:53 GMT+1]}

Vise bih voleo da budem vodja nego sef tj da i ja ucestvujem u "fizikalisanju" a da na kraju zasluge prepustim kolegama i da kazem ja sam samo pomogao koliko sam mogao :)

Beri:"Menadzer u IT je daleko od setaca sa sveskom i olovkom. To je mozda tako jos samo u Srbiji, mada se i tamo stvari menjaju."

Nije tako ni u Srbiji, to su uglavnom strane firme, koje su ili otvorile ekspoziture ili kupile domace firme. Mozda je jos tako u drzavnim firmama,
ali verujem da se i tamo menja situacija, ili se vec promenila...

Tesko da ces u IT, zato sto je proslo vreme menadzera koji se ne razumeju u detalje posla. Mislim ok mozda ima neka firma koja trazi menadzere za druge stvari osim projekata.

Ja sam radio uglavnom u firmama koje izbegavaju waterfall i rade agile, neki scrum neki ne - ali svi rade agile. E sad, to da je PM neko ko "vodi projekat" i biva "selektor tima" - to nije islo, bar u ovim projektima. Jednostavno, PM je imao na raspolaganju team lead-ove, a onda su team leads birali clanove tima. Prvo, team leads su birali tehnologiju za svoj tim, front malo manje, mada i oni biraju ponesto (grunt, less, sass... anglular/vue/react), backend team je birao u zavisnosti od projekta (bilo i php i python i nodejs i onda framework za svaki projekat - ili cak za svaki (mikro)servis).... PM moze da pise taskove, ali team lead je taj koji ih rasporedjuje po timu i taj koji prima merge request i radi code review. Pri tom team lead je isto i dev i pise deo koda, koji on smatra da treba.... PM nista od toga ne zna da radi, niti treba da zna.

Product manager je cesto kombinovan kao product owner za interne projekte, ako je projekat extrerni (za spoljnog klijenta) onda PdM prica sa klijentom koji je PO. PdM vodi grooming, a PM tu predstavlja team. U pocetku imas i team leads tu, idealno je kad mozes bez njih. U sustini, PM vodi pre svega dokumentaciju i taskove i prati sta se desava - dok PdM sagledava "siru sliku" i prica gde ce da se ide... Donekle je izmesano, da, i, kad imas 5-6 odvojenih internih "products" obicno nemas 6 PM-ova i 6 PdM-a vec imas po 2-3 u celoj firmi. Cilj PdM-a je da ono sto da klijent bilo externi ili externo/interni (recimo marketing department) pretvori u upotrebljivu viziju, u user story od koga moze da se pravi app. Cilj PM-a je da prati kako to ide i da uskladi rad timova.... Takodje, cilj PM-a i PdM-a je da odrade sto vise mogu sa spoljnim kontaktima - sve u cilju toga da devs (a team leads su devs) mogu sto vise da rade bez ometanja. PM jeste na neki nacin odgovoran, ali cilj nije da neko bude "kriv", zapravo cilj je da se sto vise toga radi "blameless". Ni PM ni PdM ne odlucuju o zaposlenima, to prati HR i team leads zajedno.... Spominjao je Ivan gore kako to ide sa review-ovima, pravilnim KPI-ovima i svim ostalim.

Da, vodi racuna da osim dev teamova, imas i design/ux team, i qa team (koji ne radi samo "testiranje" - vec i pise testove koji se integrisu kroz git flow), i ops team (sad se ops radi paralelno sa projektom, orkestracija pise kao kod) i security team i sve to treba uskladiti.... Sve ovo treba da se uskladi, PM treba da vodi racuna o svima njima i da sve to organizuje i omoguci im da svi oni rade svoj posao sto produktivnije. Dobar PM to odradi tako da ostali mogu da rade sto produktivnije. Zapravo, kazem, jedino sto PM (ni PdM) zapravo ne rade je da operativno vode timove i "bivaju selektori" - jednostavno to ne znaju. Zato imas team leads. Lepota team lead pozicije je sto je i dalje operativna, tj. team lead bar 40% vremena radi regularan dev/ops/qa posao - i to ono sto on sebi izabere, a ako ima srece i 60%.

Sustina ovoga je brzina - projekti se menjaju brzo, danas nemamo ni releases vec radimo continuous deployement - kako je neka komponenta gotova tako se pusta u produkciju, nema cekanja na release schedule. Samim tim, nema dugog planiranja, sve se prilagodjava zahtevima bukvalno dnevno. Zato nemas ni klasican management gde postoje rokovi u mesecima - jer su svi svesni da za 6 ili vise meseci zahtevi nece biti isti. Ovo je sustinska razlika u odnosu na waterfall.... Neki od velikih igraca danas imaju stotine releases DNEVNO.... Takodje, projekti su mesoviti, cesto imas i po 5-6 razlicitih tehnologija na jednom projektu, vidjao sam da imas i php/laravel i nodejs/electron i python/django backend servise, i mysql i elasticsearch i mongodb i cassandra i redis i memcached kao servise, a da je front mesan, delom vue delom angular.... sve na jednom projektu. Ovo voditi je ogroman posao, zato se sve vise toga prebacuje na team leads, a PM-ovi vode racuna o uskladjivanju.

Cela ta prica, "PM vodi projekat ima budzet" i slicno, to ne pije vodu. Jednostavno, nemas projekat za 6 ili 12 meseci unapred. Budzet imas, ali i on je fleksibilan, ako krenes sa budzetom od danas i kazes "potrosicu 80% u roku od 12 meseci" neces napraviti nista. Neces imati pare ni za infrastrukturu - ako projekat krene.

Posto sam upravo u procesu promene firme, taze sam prosao kompletan postupak konkurisanja do potpisivanja ugovora, mogu da dam nekoliko napomena.

Najbitnije kod konkurisanja za neki posao je da, osim kvalitetnog CV, imas preporuke. Sertifikati i znace i ne znace nista. Ja sam vise puta polagao za neke sertifikate, poput MS ili Cisco, ali na kraju su uvek rekli da ih to ne interesuje. Slicno se desilo i sad. Rekli su da imam izuzetno dobre sertifikate, ali mi to nece trebati, vec saroliko znanje.
Zavisno od mesta na koje konkurises, procenice koliko ces moci da se uklopis, ne samo sa znanjem, vec kao deo tima. Ovde gde sam, izrazito cene preporuke od prethodnih poslodavaca. Cene i licne preporuke, ako te neko preporuci ko radi u firmi u koju konkurises.
Znanje tehnologija jeste bitno, ali nije toliko presudno. Ako ne znas, bitno je da procene da ces lako da savladas.

Sto se tice samog postupka konkurisanja, kod mene je islo ovako:
1. Javio sam se na konkurs, poslao trazenu dokumenaciju: CV, preporuke, pismo, Certifikate navedes u CV, ne moras da posaljes, pa ako ih zanimas, mozda ce traziti na uvid. CV je jako bitan, smatra se da HR provede 30 sekundi po kandidatu u sortiranju na "odgovara", "mozda, ako nema onih iz prve grupe" i "kanta za otpatke". Ma koliko bio strucan i idealan kandidat, ako ne uspes za 30 sekundi da ih zaintrigiras, ispao si iz igre. Sortiranje radi HR, koji ne zna posao IT, pa, na primer, ako napises da si MS sistem administrator, a on trazi Active Directory administratora, nece shvatiti da je to to.
2. Pozvao me je sluzbenik iz HR koji mi je postavio neka cisto tehnicka pitanja u vezi dostupnosti, radnog staza, znanja jezika i sl, kao i neka IT pitanja koja je dobio da postavi, u vezi mojih strucnih znanja, zapisao je odgovore ili video da li se uklapaju ono sto je on imao u upitniku. U osnovi, on radi pripremu nekih dodatnih informacija za sledeci poziv, ako na osnovu odgovora udjes u uzi izbor. To znaci da si upao u novi "potpuno odgovara" spil CV-a, koji ce jos jednom da bude probran radi sledeceg razgovora sa ljudima iz IT.
3. Jos jedan poziv iz HR, da se dogovori termin intervjua sa IT.
4. Intervju sa ljudima iz IT, pitanja ne bas toliko strucna koliko bi se ocekivalo. Pocinje od pitanja kako bi sebe opisao, kako bi resio konflikte u timu, opisi tok nekog projekta u kojem si ucestvovao, sta ocekujes od tog posla, gde sebe vidis za 5 godina, opisi neki neuspeh koji si doziveo na poslu, navedi neke svoje negativne osobine, sta si unapredio na prethodnom poslu, zasto bas zelis da radis za njih, zasto zelis da napustis prethodnu firmu,... Potom pitaju da li si radio sa ovim ili onim, da li imas iskustava sa radom na daljinu (npr), da li si radio samostalno, u timu, u internacionalnom okruzenju, kako podnosis stres. Daju ti par problema da kazes kako bi ih resio. Kazu ti sta bi se ocekivalo od tebe i da li je to zaista ono sto bi zeleo da radis.
5. Poziv od HR, zainteresovani su da te zaposle, ali iz IT zele jos jednom da razgovaraju. Opet traze podatke o tome kada si raspoloziv, ocekivanja u vezi plate,..
6. Opet razgovor sa ITjem, protrce kroz intervju da jos jednom provere da li ste se dobro razumeli prethodni put, da li si zaista jos zainteresovan, saopste ti neka ogranicenja,... Vrate na HR.
7. Poziv od HR, gde ti saopste da si "izabran", opet prica o novcu, pocetku rada, ocekivanom paketu,...
8. HR salje ponudu: visina plate, paket, duzina godisnjeg,... Ocekuju da prihvatis ili odbijes ponudjeno.
9. Kad potvrdis da prihvatas uslovem salju ugovor na potpisivanje

Dakle, kao sto vidis, najbitniji korak ti je da uopste upadnes u grupu za razgovor, za intervju. Ako ti CV i preporuke ne privuku pogled HR, sve dalje je nedostizno.

Jos par napomena. Treba da znas i kako firme zaposljavaju. Kada otvore neko radno mesto, prvo traze medju svojim zaposlenim da li ima neko da je zainteresovan da predje na to mesto, na primer junior na mesto seniora. Sledece je da vide da li neko iz drugog odeljenja u firmi ima zelju i sposobnosti da predje na to radno mesto. Na primer nek iz helpdeska da predje na mesto sistem administracije. Potom se raspitaju da li neko zna nekoga ko bi bio zainteresovan da dodje da radi, a sposoban je za to. Kolega iz bivse firme, sa faksa, poznanik, neko koga znaju da radi kod konkurencije, na slicnom poslu u drugoj firmi,... Potom idu head hunteri, agencije za zaposljavanje. Tek na kraju, kad se sve to iscrpi, zadnjih 8% ide na oglasavanje. Dakle, ako cekas oglas, znaj da je cesto u pitanju posao sa veoma visokim i specificnim zahtevima, a ako nije, onda ce biti jako puno aplikacija. Gledaj da do posla dodjes preko preporuke (neki bi rekli preko veze).

Ako ima talenta da proda softverski proizvod, postoji mogućnost da se i tu zaposli, to što je završio nešto što ima (bilo kakve) veze sa IT-om može da bude plus, ali je možda imao neke predmete vezane za ekonomiju, finansije, menadžment ili bilo šta što može imati veze sa prodajom ili mu pomoći da konkuriše za tu poziciju.

Ali, opet se vraćamo na početak, retko kada firme na te pozicije primaju početnike. Za sve junior pozicije ima kandidata na pretek – ne ulazim u kvalitet, jer ono što zaista vredi, firme angažuju već od 3. ili čak 2. godine studija, onim najboljima u BG već daju stipendije i tako ih "rezervišu", ostane 'boranija' koja najčešće nema adekvatno razumevanje određene oblasti ili nema iza sebe nijedan ozbiljan projekat, dobiju od firme gde konkurišu zadatak koji treba da urade u nekom roku, i onda oni, kao i sa studentskim projektima, pošalju rešenje u "minut do 12, umesto da se potrude da budu što brži, jer možda ima i drugih zainteresovanih koji su dobili isti zadatak.
Problem su senior pozicije, jer na svakih nekoliko juniora firmi treba jedan senior koji će se uvoditi te juniore u posao, a oni su poprilično zatrpani poslom i nema ih dovoljno na tržištu.

Da li to znaci da bih mogao da budem kao komercijalista za software? Da obilazim krajnje kupce? Dajem kao neku podrsku na terenu, obuku... Prezentujem software potencijalnim kupcima itd... To bih radio - to mi se uvek svidjalo

Teško da bi bukvalno obilazio teren, radi se o tome da bi morao da pratiš potražnju stranih kompanija za outsourcing, pa da kompaniji u kojoj radiš doneseš taj projekat, ili ako kompanija ima gotov proizvod ili servis, da pronađeš nove kupce, nema tu obilaženja terena, osim ako se radi o klijentu sa kojim moraš da se vidiš "u četiri oka" kako bi dogovorio dalji tok projekta, zahteve, troškove, itd.

Mislim da postoji razlika izmedju ugovaranja poslova od 500k+ evra i prodaje licence od 50e. Tu nikako ne vidim ulogu
trgovackog putnika.

Branimire,
Cerka je zavrsila Megatrend.

-Sad može samo da skoci sa BG-PA mosta!

Sta ce, Gde ce?

Nemam pojma!

To se studira kad ti tata ima privatnu firmu, a ne možeš da upadneš na državni ni kao samofinansirajući, a takvi fakulteti su poželjni i za ove starlete, čisto da malo podignu cenu, znaš ono kad se posle hvale ovi što organizuju žurke sa tim starletama kako "ta i ta ima fakultetsku diplomu" :)

mjanjic,
moja cera nije za zurke.

Htela da upise Psihologiju,
ali je imala samo 98 poena.

A ovi iznad svi po 100, 99,98, 98,12 itd.

Horor film

Pa nek konkurise u neku banku? Valjda je nesto u vezi sa time?

Nisam ni rekao da jeste, nego da su oni koji su osnivali te privatne fakultete tako koncipirali studije i kriterijume. Doduše, kasnije su se pojavili i nešto malo ozbiljniji privatni fakulteti, mislim da na nekom privatnom imaju neke audio/video ili šta već, kompletna studijska oprema za televiziju ili studio za video montažu, mislim da je nešto vezano za filmsku režiju ili šta već, ali ni to nije ni blizu ovih državnih po kriterijumima, mada se može naučiti nešto vezano za sam zanat u tehničkom smislu, jer imaju modernu opremu.
Recimo, na nekom privatnom znam da sam video fotku, imaju učionicu sa 60 iMac računara, to ni na jednom državnom nema.

Ali, baš konkretno sam mislio na Megatrend, znajući da je tamo valjda Nataša Bekvalac bila asistent ili neko sličan, kao i još neke poznate "zvezde", pa sam se našalio da je to univerzitet za starlete.


Sad, ima onih koji su iskoristili dobre uslove za studiranje pa stvarno učili i stekli neko znanje, međutim kad se pojaviš kod bilo kog poslodavca sa tom diplomom, neće ni da razgovara sa tobom, osim ako imaš od nekoga jaku preporuku.