Po potrebi, stvari bi se dale suziti, radi bržeg proticanja i okretanja, ali ne baš mnogo pretpostavljam.

Ćutanje je znak odobravanja :) još čekam komentar ..

.. ili je moj predlog stravično glup pa ne zaslužuje nikakav komentar, ili sam nešto dobro i pretpostavio .. treće nema ..

djoka_I pa zar me i ti izneveri, očekivao sam komentar sa priloženom računicom već prvi dan po objavljivanju, valjda te nije uplašilo ono sa 4 miliona tona, šalio sam se .. to je bilo u marketinške svrhe da izazove reakciju, očigledno mi ne ide marketing :)

.. sva sreća pa dizajn nije kompletno moj, nego je to priroda tako napravila u Lepenskom viru ..

Svejedno .. ovo ako bi se realizovalo ne bi išla ni ona Keplanova turbina, ni Frensisova, Targo, pa čak ni Teslina turbina .. verovatno bi mogla neka ovako u obliku obrnutog konusa sa perajima ..



Poprečni presek na mestu turbine, i položaj turbine u reci, ovo providno zeleno je isto okolno zemljište ali je moralo da bude tako providno da bi se videlo koji položaj zauzima turbina ..



Sve u svemu lokacija bi izgledala otprilike ovako ..

To jest ovako pogled odozgo



I sa porinutom turbinom



i sa porinutom turbinom pogled odozgo



De neki komentar, ne budite lenji ..

Možda ali samo, možda, odgovora nema zbog ove tri rekao bih ključne rečenice u nekom radu koji sam pretragom slučajno našao i o čijem kvalitetu niti mogu niti imam znanja suditi, a te tri rečenice su sledeće:

Citiram:

Kretanje vode u prirodnim vodotocima (rekama) toliko je složeno (zbog promenljivosti u prostoru poprečnih preseka i rapavosti rečnog korita) da se ne može matematički
formulisati na bazi teorijske analize.

U takvim slučajevima teorijske analize problema moraju biti dopunjene rezultatima eksperimentalnih istraživanja u cilju
potpunog definisanja problema.

Uvođenje empirijskih rezultata dovodi do relativnih nepreciznosti konačnih rešenja koja se odnose na probleme kretanja
tečnosti.

Završen citat.

Evo i linka gde sam našao pomenuti rad, pa i iz istog možda nađeš nešto korisno za tvoju postavljenu teoriju.

https://www.ucg.ac.me/skladist...anje%20kretanja%20tecnosti.pdf

Pozdrav
blaki

Kad bi stavio tu turbinu, tako kako si zamislio, u reci, usporio bi, možda i skroz umrtvio protok.

A reka je "živa": nanese mulj, pesak, talog ... i ne prođe mesec-dva vira više ne bi ni bilo.

I svaki drugi primer je sličan. Jer, kad god hoćeš "živu" reku da koristiš da okreće točak, ti je umrtviš, krene taloženje i - gotova priča.
Zato se i vodenice, od pamtiveka, prave na potoku sa obrim padom vode.

Ili, OK, na reci, ali tamo gde je baš jaka struja, i to samo malo, s površine, da se tok nikako ne uspori.

Ovo je besmisleno budzenje i teoretisanje. Imaš reku, nađeš gde je tok kolko toliko kontinualan, brz, gde je dno koliko toliko ravno, da tako kažemo. I napraviš mini splav. Vežeš splav sa leve i desne strane ali tako da može i da se diže i da se spušta u zavisnosti od vodostaja. I napraviš 'po sredini' reke točak-propeler, širok i koji će da hvata pola metra ili metar vode, na splav staviš generator i sve je ok, zašto komplikovati?

Mogu i da nacrtam. Još pre par godina sam crtao to na nekom papiru i teorijski sve je zadovoljeno.

Pa dobro je da si ključne rečenice našao već na početku rada, da ne moraš mnogo da čitaš :)

Šalim se, hvala za link, moja je greška u predstavljanju i crtežima, naravno da mi nije cilj da pravim hidroelektranu prirodniju od same prirode, od granja i kamenja ko dabrovi, i naravno da bi kanal i korito bili betonirani, ako treba i presvučeni staklom ili teflonom, ako će doprineti smanjenju rapavosti ili šta već ..

cilj mi samo malo bolje od onih "derivacionih" modela gde celu rečicu zapakuju u cev, ubiju sav živi svet u reci i okolo, uključujući čoveka, i stvarajući pustinju koja se širi dalje. Bitno mi je da se rečni tok ne prekida na tako nepoželjan način, ribice mogu da prođu i kad je dno betonirano, ali ne mogu kroz cev i turbinu ..

U svakom slučaju evo novi crtež sa betoniranim obalama radi da bude jasnije ..



Što se tiče eksperimentalnih istraživanja, ovakve ilustracije mi se sviđaju, verujem da bi neka takva mogla da potvrdi koncept .. počinju od 2-gog minuta ..

https://www.youtube.com/watch?v=6El5L0j2l4Y

kad spominjem "onaj talas" koji se pravi ispred brane verovatno mislim na ovaj hidraulic jump, valjda ..



Hvala, mogu ti reći da sam našao, na ovoj slici se vidi da se vir stvara u svakom slučaju, pretpostavljam i kad ima šiljak koji štrči upravno na tok vode, a i ovako kao kod njih kad ima zavetrina. Moram se preslišati razne Bernulljeve jednačine da vidim koji tip vira, tj. vrtložnog kretanja, bi bilo bolje iskoristiti za ovakve potrebe. A rečenice koje idu uz ovu sliku proglašavam za ključne rečenice u radu :)

Teško, u Lepenskom viru, tj. kazanu, gde se Dunav sužava sa 1 Km širine u ravnici, na 200 metara, ne samo da se reka ne umrtvljuje, već protiče brže kroz samo suženje, a tako kažu i Bernulijeve jednačine, toliko brže da je nesrećni Mika Alas u mladosti morao da vuče brodove uzbrdo kroz kazan za sitne novce, jer nisu svojim pogonom mogli da prođu, te tako i zaradio nadimak Alas, a ne kasnije dok je pecao.

Do umrtvljivanja reke i usporovanja toka takođe dolazi, ali ispred te tačke suženja, slažem se. Ali možda si propustio momenat gde predlažem da lokaciju lepenski vir treba dosledno kopirati, i da se osim sužavanja toka po širini, očekuje i produbljavanje toka po dubini, tako da bi brzina toka, eventualno, mogla da ostane približno ista ..



Ovo kad bih usvojio moglo bi da se primeni na svaki način generisanja energije iz reke, kako na veliku hidroelektranu na đerdapu, tako i na mini hidro derivacione na planinskim potocima, reka, ili voda, uvek donosi i nanosi nešto, mulj, pesak, talog, podrazumeva se da sa vremena na vreme mora da se čisti, imaju zanimljivi snimci kad čiste Đerdap od smeća ..



Ama ne može vodenični točak toliko da uspori reku, kao da je pregrađena ..



Slažem se da je na manjim vodotokovima jedan od većih problema za savladavanje promena vodostaja, slažem se i da jedno od rešenja može da bude sa splavom i turbinom koja liči na vodenični točak, samo što bi točak propeler koji hvata pola metra, metar, generisao oko 2 Kw, meni treba neko rešenje bolje od najgorih mini hidroelektrana derivacionog tipa, a koje su po nekad 200 Kw, jednom sam nešto kao računao i računao, i ispalo čini mi se da bi točak promera 36 metara, sa lopaticama površine 6 x 6 metara mogao da generiše oko 1 Mw ... ali nema baš mnogo reka gde bi stala lopatica od 6 metara, možda Drina, Sava, Dunav ..

Ovo sam bio zaboravio da ilustrujem, pa evo sad, reka bi morala da bude malo produbljena na mestu dešavanja, kao na slici, to bi dalo i neki mali pad, pa bi i računica mgh delovala, ali bilo bi i u svrhu da ne uspori i umrtvi se ..

Sve sto bi postigao tako je da napravis poplavu :)

Mislim da moj predlog može da posluži i da spreči poplavu ako se lepo instalira :)

Da, ako se instalira tako da se brzo moze ukloniti, onda kad vidis da ces napraviti poplavu, uzmes i deinstaliras i sprecis poplavu.

Elem, ti hoces da nateras celu reku da prodje kroz onaj mali procep sto ce joj predstavljati problem i voda ce se nagomilavati i preliti. Jedini nacin da to postignes je da produbis toliko da ti povrsina uskog procepa bude jednaka povrsini poprecnog preseka recnog korita pre toga.
Sa produbljivanjem imas drugi problem. Da bi to produbljivanje stvarno bilo pad, morao bi da produbis ostatak recnog korita. U suprotnom bi samo imao rupu na dnu koja bi se napunila vodom a ostala voda bi prelazila preko.

Da, upravo je tako zamišljeno, to sam pokušao i da opišem verbalno, na ilustracijama nije dobro, deluje isuviše usko (osim na onoj gde je baš poprečni presek prikazan i turbina) jeri mi se usložnjava scena pa se borim, sad sam još i sloj betona dodao.



I to se slažem, to sam čak uspeo i da prikažem na poslednjoj ilistraciji, a kontam da je pad terena, i reke, oko 2% ...

Postavlja se pitanje o kojim snagama pricamo. Sta zelimo da postignemo?

Ako (kao na ovom snimku sa Pedjom) zelimo da pokazemo da vir postoji - trebaju nam beznacajne snage. Ovaj camac bi na nekom jezeru ovakvo kretanje imao sa vanbrodskim motorom od 1 konjske snage.

Ako nam treba vodenica za brasno - okrecemo kamen od sto kila, ovaj vir nece da radi. Ali ako vodenicu izbacimo malo dublje u tok Dunava - bice dovoljno! Radice i bez vrtlozenja.

Ako zelimo 1000 megavata (Djerdap)- bice potrebna celokupna kolicina vode + odgovarajuci (poveliki) pad.

Energija jednako kolicina vode puta visinska razlika. Nista komplikovanije od toga. I nista van toga. Vir je samo spinovanje teme! Dodji na Ibar, Drinu da vidis male virove koji ce ti izlomiti camac i kacigu, iz kojeg neces izaci ako ti neko ne baci konopacac da te izvuce.

Znaci: imamo reku i 2 preseka (A i B). Voda ce teci od A ka B ako ima dovoljno energije da podmiri 'energetske troskove' na toj relaciji. Ako nema pada, ili ima previse prepreka na toj relaciji - reka ce stati. Napravili smo jezero (i poplavu kako neki rekose). Sada izmedju tih preseka ubacujemo i turbinu koja ce iz vode 'oduzeti' dodatnu kolicinu energije. Ako su nivoi snage tog generatora mali, potreban je mali pad. Pad koji reka i ovako ima. Kada pricamo o megavatima - onda pricamo o padu u metrima!! A to ne moze bez brane!!

Takodje, kolicina vode koja (bez brane i kontrolnih elemenata) naidje na turbine - dosta varira. Tako bi varirala i snaga i brzina rotiranja ... A nama treba predvidiva snaga i dosta fiksnih 50 herca! Bez toga bi bilo kao sa vetro generatorima. Rade u okviru nekih granica. Ako je brze ili sporije - iskljuci!

Kada smo se slozili da imamo branu, zamislimo sada neku akumulaciju i crevo koje dovodi vodu na turbinu...

Zasto mislis da je tvoja 'konus' turbina bolja od one navedene gospode i podosta drugih koji su radili na tom polju. Sta revolucionarno donosis na ovo polje? Vrtlog???

O njemu svi misle i sa njim racunaju. Ali je uglavnom smetajuci faktor. Ono crevo uglavnom nije ravno nego pri kraju malo savije. Mnogo matematike je ulozeno u taj luk ... Tu se koriste marke betona za koje obicni gradjevinci ne znaju da postoje!! Javljaju se pritisci koji vazduh pretvaraju u tecnost ... A ni kroz to crevo voda nece da tece lepo linearno, nego se vrti ... Lopatice - prica za sebe. Ko jos koristi ravne povrsine k'o ovo ti. Bar da si napravio neke polusferne posudice ... Tu se racunari i procesne masine izivljavaju do koske ... Znas onu pricu da se kod podmornica greska pri obradi od ispod 1 mm proizvodi stvaranje onih mehurica na propeleru.

Da spomenem da se na primer kod gasnih turbina na jednu duuuugacku osovinu nadoveze veci broj, po velicini i obliku, razlicitih sekcija 'propelera' . Dobija se nesto sto lici na tvoj konus ... Samo sto to kod njih vrti sumanutom brzinom i uslovi po sekcijama se bitno razlikuju! Nesto slicno imas i kod avio mlaznih motora.

Da skratim - zasto mislis da je tvoj konus bolji od svega toga ?

Nemate pojma. Ne treba se osloniti na 'rečice' planinske, kojih čas ima, čas nema. Što na primer ne pogledade sve tri Morave. Na njima može stotinu mini hidroelektrana da se postavi, ukupno.

I to baš tako kako sam objasnio. Ne treba tu pad, nego količina vode. Ako je reka spora, napravi se prenosnik, adapter, i onda točak se okreće sporo ali ima snagu jer su mu propeleri po metar u vodu uronjeni i nema šanse da stane.

Sad ću da nacrtam.



1 - Stub, visine 3 metra. Tako, se oslobađa prostor da prolaze čamci i manja plovila. Stub sa sajlom i špulnom, koji omogućava, zatezanje i otpuštanje u zavisnosti od visine vodostaja - automatski. Dovoljno je da bude 'veće' dužine. Kad se smanji-poveća vodostaj pomeraće se splav - zelen napred ili nazad uz vodu.

2 - Tok reke.

3 - 'Splav' - skela sa otvorom po sredini gde se ugrađuje crveni točak. Dimenzije splava = 5x5 metara.

4 - Točak - propeler, koji će do metar biti uronjen u vodu. Širine 3,8 metara. Visina propelera, 1,5 metara.

5 - Zaštitna mreža u obliku trougla, koja će spasiti ribu ali i ukloniti balvane ako slučajno krenu tuda.

6 - Prenosni mehanizam, najbolje zupčasti.

7 - Propeler.

Ovakva hidroelektrana, može da stvara snagu, verujem do 1 MW.

Da ne bi propeler izdigao skelu pod pritiskom vode, treba proračunati težinu skele i poprečni presek propelera koji je uronjen u vodu. Ako skela postaje nestabilna, izvlačiti propeler iz vode, sve dok se ne stabilizuje sistem.

<sub>[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 07.11.2021. u 13:25 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 07.11.2021. u 13:26 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 07.11.2021. u 13:28 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 07.11.2021. u 13:30 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao nenadovic85 dana 07.11.2021. u 13:30 GMT+1]</sub>

Najzad - valjda je jasno da uslove koji vladaju u vodi na turbinama u Djerdapu mogu da trpe samo one ribe iz Marijaninog rova. Normalna riba nije dorasla tome. Kao sto obican jastreb nije dorastao, niti moze da shvati brzinu 'propelera' vetro generatora.

Jos jedan najzad - dolazimo do Mike Alasa i cinjenice da je Dunav vodni put za povelike brodove i tegljace. Moramo nacrtamo nesto i za njih!

Opet pitanje - o kojim snagama pricas? Nesto sto ce da okrece prase na raznju i puni mobilni ili nesto ozbiljno ....

Lakse da racunamo nego da crtamo!

Pošto nisam već deset puta naveo, evo 11-ti put ću citirati:





Ne želimo da pokažemo da vir postoji, jer je evidentno da postoji (postojao, lokacija je potopljena izgradnjom brane). Pokušaj poređenja sa kretanjem čamca mi se ne sviđa iz nekoliko razloga: Ma koliko veliki rezervoar imao čamac jednom će da se potroši, pa više ne bi imao kretanje, doduše ti bi onda tvrdio verovatno da bi se kretao sve do Crnog mora posredstvom struje, i to bez ikakve uložene energije, pa bi smislio da ni vir nema nikakvu energiju, ili beznačajnu .. takođe, čamac se nalazi na površini vode, a moja je pretpostavka da se ukupna količina vode od oko 4 miliona tona okreće u viru ispod čamca, i na kraju dno čamca nije napravljeno da povećava trenje, nego da smanjuje, tako da okretanje i slanje čamca uzbrdo, suprotno struji inače, nije zanemarljivo ..



A dokaz za to po tvom mišljenju je ... ?



Da bi smo se odvojili od Dunava, napomenuću da bi idealno mesto za ovakvu mini hidroelektranu bilo negde na reci takve veličine gde nema vodnog puta, i ne prolaze ni čamci, ni brodovi ..



Evo i 12-ti put:





... i puta gravitacija, ali to važi za sisteme sa branom, ili padom kao kod "derivacionih" ..

Virovi postoje ciklonskih i anticiklonskih tipova, već u prvoj poruci na ovoj temi je naglašeno da se zahteva ciklonski, onaj koji vodu, ljude i materijal izbacuje na gore, ti koje pominješ na Drini i Ibru su verovatno anticiklonskog tipa, oni koju uvlače vodu, ljude i materijal na dole. Na snimku Peđa u jednom trenutku podiže ruke u vis da pokaže da ne koristi rad ruku da bi se održavao na vodi, a ti sam izračunaj koliko je energije ili snage potrebno da bi se skršio jedan čamac ili kaciga u tim virovima anticiklonskog tipa. Ciklonski verovatno ima istu količinu energije, samo suprotno orijentisanu ..



Dobro :)



E to vidiš nisam znao, zahteva se fiksna frekvencija okretanja turbine, nisam imao pojma. Za vetrogeneratore jednom prilikom je bila vest da su za vreme neke oluje generisali više energije nego sve nuklearne elektrane na toj teritoriji zajedno za mesec dana .. tjah ..

Sad kad si se sam sa sobom složio da imaš branu, lepo otvoriš temu o brani, jer mene na ovoj temi zanima nešto drugo ..



Mislim da si jako loše razumeo, nisam rekao da je bolja, nego eventualno više odgovarajuća za ove potrebe, za situaciju koju sam opisao, od onih već postojećih, a koje su takođe pravljene za specifične situacije. Ako ne veruješ opiši kako bi ti, ili gde u vrtlog montirao, šta znam, Peltonovu ili Kaplanovu turbinu .. Takođe nisam nigde napisao da donosim išta revolucionarno "na ovo polje".



Ko, gde, kad, je l ima neka tema na es o tome?



Dobro :) Mislim da je obrnuto, pritisci (ili neki drugi uslovi) gde se tečnost - voda, pretvara u gasovito stanje. Pojava se zove kavitacija trebalo bi. A da vidi, kad budem učestvovao na nekom modnom hepeningu gde se predstavljaju fensi turbine, obavezno ću prezentovati jednu sa fensi zakrivljenim lopaticama, do tada, samo provera koncepta, sa ravnim lopaticama, i još jednom naglašeno da je to smišljeno jer za ove potrebe stvarno ne bi odgovarala Peltonova turbina, jednostavno nema gde ..



O ovome možeš na onoj temi o branama? Mada šta znam, nisam mogao ništa pametno da smislim što bi se uvalilo u vir a da se okreće, pa sam predložio onu u obliku obrnutog konusa, takve sa mnoštvom malih propelera uopšte možda ne bi bile loša ideja jer vredi i vodi ostaviti prostor gde da se vrti ..



Evo, ako citiraš gde sam napisao da je moj konus "bolji od svega toga" ja ću objasniti zašto je bolji :)

Obično je plovni put na sredini reke, jer je reka tu najdublja, a plovila imaju gaz, ne znam da li bi nešto uspelo da se provuče tuda, bar ne tako kako si nacrtao ..



Onako napamet, ovo bi dalo nekih 8 Kw, nije ni toliko loše, dovoljno za jednu stambenu jedinicu, neku vikendicu, preko cele godine .. procunjaj po forumu, ljudi su već računali za ovakve situacije koliko vodenični točak može da generiše.



Eh pa sad, iako uopšte nemam volju da na ovoj temi pričam o vodeničnim točkovima, ako možeš da prezentuješ računicu koja će da potvrdi tih 1 MW, drage volje ću saslušati ..

E moj Majore ....Fatalistički su ti projekti...Hm... nikad se ne zna....

Predlog - ima toga na TikTok-u ...

E, u tom slucaju - mani se betoniranja Dunava i okretanja 4 miliona tona vode ....

Mini elektrana izgleda ovako:

Planinski predeo i mali potok. Radi se o maloj kolicini vode koja se obicno pojavi u samo par udarnih meseca tokom godine. Da ima vise vode, vlasnici bi velikodusno presipali bar pola te vode u postojece recno korito i svi bi bili srecni. Ali nema. I niko te ne pita jel si se slozio sa tim. Nema dovoljno vode!

Brana skrece vodu u cevi (recimo precnika 1m - ta srazmera!). Te cevi se potom protegnu po par kilometara da bi se postigla neka veca visinska razlika. Bilo bi super da postavimo turbinu 2 metra iza. Vodu vracamo odma nazad u korito, ne trosimo pare za cevi, ekolozi srecni! Ali nece da moze. Ne tih 200 KW snage !!!

Pitao si sta mislimo o tom tvom konceptu i rekao sam svoje misljenje. Stvar ne prolazi matematiku - nema te energije koja treba da se pokupi! Sve dok mislis da je bitno dal' se nas dvojica slazemo oko necega - ovo je lep video materijal i tema za raspravu ko je pametniji ... Ne realno resenje.

Pa ništa, ajmo onda svi na tik tok ..

Viđao sam ranije ovakve izvedbe kao na snimku https://www.youtube.com/watch?v=buF8ASmwXt4 slično je, ali mene ipak zanima ova moja varijanta, jer ne bi zahtevala toliki pad kao na snimku, što ih opet ograničava na planinske potoke, rečice ..

Situacija na Dunavu jeste bila inspiracija za predlog, ali već u prvom postu sam naglasio da bi me zanimalo na primer za reku širine 10 metara kako bi izgledala računica, nisam pominjao betoniranje Dunava, a ti deluješ kao da ni ne čitaš a želiš da učestvuješ.



Ne izgleda tako, bar ne u većini izvedbi u svetu, obično uzmu maksimum 30% od reke pa taj sistem što si opisao, a kod nas to što su izveli je toliko suluda varijanta da se evo trudim da nađem neku alternativu.



Dobro, rekao si, i hvala ti.



Koje jednačine si koristio kad si utvrdio da stvar ne prolazi matematiku?

Moram priznati da se nisam udubljivao, a jeste problemčić, ovde je scena ako je reka prethodno bila duboka 1 metar, (i široka 10 m) pa kad se produbi na 5 metara, da bi ponovo izašla na prethodni nivo produbljeni deo bi morao da bude dugačak oko 100 metara. Malo manje, nisam nacrtao prethodno korito jer se onda ne bi video prelaz između sivo obojenog rova i isto takvog korita, između 50 i 100 metara da ponovo izađe na prethodni najniži deo korita ... I to sve ako je pad terena 2%, a obično je još manje oko 1% ...



kad malo bolje razmislim možda se i svidi našim spravljačima mhe, po principu što više betona to bolje .. :)

Pokušaj predstavljanja situacije sa rečnim koritom dubine 1m, i suženje reke na 2m, ne dobija se mnogo, morao bi biti rov 80 - 90 metara



_{[Ovu poruku je menjao MajorFatal dana 10.11.2021. u 23:33 GMT+1]}

Kod hidro elektrana, vodenica i sl. od starih Grka pa na ovamo, potencijalna energija(visina) se pretvara u kineticku energiju(brzina vode) koja se zatim pretvara u mehanicku energiju, pa ako je u pitanju elektrana, ta mehanicka u elektricnu energiju.

Tako je, i još od starih Grka pa na ovamo ljudi cene i čuvaju svoje okruženje, naime nekoliko njih mudrih je živelo na brdu Akropolj iznad Atine, al ne samo zato što se sa brda bolje vidi, nego i zato jer su primetili da na brdu uvek duva prijatan vetrić koji im bistri misli. Čak i oni tad, kad bi im prezentovali današnju situaciju sa sahranjivanjem reke u cev, bi zaključili da je to sumanuto ...

Zato moj predlog ima sve što si nabrojao: "potencijalna energija(visina) se pretvara u kineticku energiju(brzina vode) koja se zatim pretvara u mehanicku energiju, pa ako je u pitanju elektrana, ta mehanicka u elektricnu energiju." i pride bolje tretira reku, i živi svet u njoj, i oko nje.

Jedino ne umem da izračunam koliko energije bi se dobilo na takav način, neka pretpostavka je malo, ali ja ipak volim da vidim računicu ..

Što se tiče prethodnog mog posta, smatram da je 100 i 200 metara kroz rečno korito prilično mnogo, zaboravio sam i da dam pad onom prokopanom kanalu, ostavio sam ga ravno što nije dobro, tj. može bolje, .. ali poredeći sa par kilometara cevi koje provuku kroz rečno korito "derivacione" mhe smatram da je moj predlog sjajan sa te strane ...

Prikaz mesta gde će reka da se sužava i dobija pad, i uz zaglušujuću huku obrušava sa ogromnom količinom energije ...



I mesto za turbinu je ispalo mrak takođe ... pogled odozgo



Pošto sve ovo i pored vrtloga, vira, nema šansi da da išta mnogo više od inače što bi reka 10 metara široka 1 metar duboka brzina protoka 1m/s dala posle pada od 5 metara, i uz iskorišćenje 50%, to će mi olakšati računicu, verovatno nekih bednih par kilovata ..

Sve u svemu otprilike neka ovakva situacija bi bila ...

Uopšte nisam nezadovoljan, prikaz varijante kod neke doline sa pravljenjem brane i akumulacionog jezera ..



I na tom istom terenu moj predlog ..



Manje prostora zauzima, a isti je pad, tj visinska razlika, tj. slična količina energije bi mogla da se izvuče .. zavisilo bi od efikasnosti ove nove "konusne" turbine i vira .. kad bi neko znao fiziku malo bolje pitao bih da li i onu turbinu da skraćujem na pola, da voda mirno i bez prepreka uđe sa donje strane u vir, ali teško da bi mi iko odgovorio ..

Akumulaciono jezero navodno bi imalo prednost što ga i kiša popunjava, al sve nešto mislim voda dospela putem kiše na padinu svejedno završi u reci .. Kod jezera je totalno nezgodno kopati "riblju stazu" i savladavati pad na taj način, a kod mog predloga bi to išlo prirodnim tokom odmah pored prethodnog korita reke ..

Da pokušam bar nešto da izračunam, pošto je sve ekvivalentno kao dizanje brane 5 metara na reci 10 x 1 metar, samo kontra kao slika u ogledalu ali bolje .. 10 x 1 = 10, tj 10.000 litara vode, ako je reka brzine 1m u sekundi onda to sve isto po sekundi je protok, puta 9,81 tj 10 m/s2 gravitacija 100.000 puta 5 metara visinska razlika = 500.000, i onda da sve prepolovim zbog efikasnosti turbine = 250.000 nečega :)

Ovakva mini elektrana bi davala 250 kWh bez problema .... bez pregrađivanja reke i sa kulturnom ribljom stazom.

Našao sam ovo jako slično, mislim da ljudi samo po inerciji se trude da voda prođe vertikalno kroz turbinu, može to i onako kako sam ja predložio vredi proveriti..



A verovatno može i pola-pola, ako hoćeš pad od 5 metara digneš 2,5 metra branu, i 2,5 metra ukopaš, sve je drugo bolje od onih "derivacionih" ...