Pa i tu je otpornik u seriju sa led diodom proračunat na osnovi struje za led. A LED dioda je i dioda koja sama sebi napravi jednosmerni napon.

Ok za otpornik ali morala bi da ide i antiparalelno dioda sa led diodom,
ali onda je bitan polaritet na diodi, kako ce da svetli ako se prekida nula.

Ili dvije antiparelelno spojene LED ili grec
A otpornik je cesto PTC

Da mogle bi antiparalelno led ili one led sto u jednom smeru svetle zeleno
a u drugom crveno ali ne znam dali ima u istoj boji i gretz kako? trebalo bi
onda i faza i nula. Iskreno sumnjam da je to sve strpano unutra.
Bas svasta..

pa diode su spojene na fazu i na drugi kraj provodnika koji ide ka potrošaču. S tim što je to vrlo mala struja i ne utiče na potrošač a dovoljno velika struja da zasvetli dioda.

Ne, u tom slucaju bi morao jaki otpornik za pad napona od 2 volta.

Kada se koristi LED na visokim naponima, poput 230Vac, onda je ključni problem disipacija serijskog otpornika.

Nemaju sve LED dozvoljen inverzni napon reda 400V, koliko bi najmanje trebalo za takvu upotrebu.
Često je to puno manje kod većine pa se rizikuje proboj LED.

Iz dva razloga je najbolji koncept da se stavi dioda SERIJSKI sa otpornikom i LED, praktično kao polutalasni ispravljač:

- Obrađuje se samo jedan polutalas pa je disipacija otpornika svedena na polovinu od onog što bi bilo kad bi LED imala antiparalelnu diodu. Na primer: 100K će imati disipaciju 0.27W, te se može upotrebiti na primer metalfilm od 300mils sa dozvoljenom disipacijom od 0.6W. Sa 100K je srednja struja LED 1.15mA, pik struja 2.3mA, te će malo osetljivija LED (sa dosta mcd) svetleti sasvim dobro. Pulsacije svetla od 25Hz, koje se dobijaju u takvoj polutalasnoj verziji nisu vidljive za oko i ima se utisak kontinualnog svetla. Može se ići i na 150K serijskih, sa disipacijom od 0.18W, gde se može koristiti običan karbonfilm od 0.25W. Tu bi srednja struja LED bila 0.77mA a pik struja 1.53mA, što i dalje dobro svetli sa osetljivom LED.

- Izbegnut je problem dozvoljenog inverznog napona LED te se može upotrebiti praktično bilo koja. Serijska dioda može biti na primer 1N4007 koja je masovna i jevtina. Takođe, kada se na jednu nožicu LED zalemi otpornik a na drugu dioda, dobije se dosta čvrsta struktura za uvlačenje u neki otvor u kom treba da stoji LED...

Kada imam slične potrebe, ja stavim na red 1N4007, karbonfilm od 180K 0.25W i LED sa najmanje 100mcd i to svetli odlično na 230Vac. Otpornik naravno greje, ali je u bezbednim granicama.

Ima tri kontakta znaci dovodi se Faza i Nula na isti s tim sto se prekida samo ili Faza ili Nula ...

@ macolakg veliko Hvala, zaista mi nije palo na pamet da ce led da radi na 25 herca,
cak nisam nigde nasao taj podatak eto sta znaci praksa. Sumnjao sam da je to moguce
videvsi mnogo led panela koji trepere u tom ritmu pa sam isprobao otpornik 150k dioda I led,
sve na red I RADI, samo bi otpornik trebao biti oko 120k 1w zicani za 10ma radice vecina
led dioda I naravno termo buzir.
Mada nasi trgovci kazu da svetli u toj I toj boji a braca kazu led svetlo, pa sad ti vidi. Hvala
u ime svih clanova resena jos jedna dilema. Pozdrav.

Nema na čemu. Nije samo praksa u pitanju.

Inače, u bioskopu je "frame rate" 24Hz pa gledaš film normalno.
Sa tim radom na 25Hz naravno postoji jak "flicker" ali kod tih signalnih sijalica to nikog ne zanima.

Ako nam mozak radi na 7,8Hz a oci imaju fotografsko pamcenje,
neko se pametno setio da to iskoristi,ipak siguran sam da ce nase
oci debelo da plate ova led svetla.

Elfi,

Bilo bi zlo i naopako da nam mozak radi na fiksnih 7.8Hz (tvrdnja je jako paušalna, da ne budem grublji).

Mozak je jako kompleksna "sprava" i mnogo toga se tu događa, takođe i na veoma različitim frekvencijama, od toliko visokih (na molekularnom nivou) koje su u oblasti talasnih dužina svetlosti (teraherci), pa do veoma niskih gde se događaju spore hemijske razmene koje se mere satima (delovi herca).

Nekim slučajem sam imao priliku da se, kao stručna ispomoć, bavim izučavanjem, merenjem i generisanjem akcionih potencijala (naziv za elektrohemijske impulse u nervnim ćelijama).
Pri stimulaciji nervnih završetaka, frekvencija povorke impulsa se, zavisno od intenziteta stimulacije, od blagog dodira do boli, kreće od par Hz do par KHz, i takvi paketi stižu na primer u mozak.

Dakle, šta to radi na tačno 7.8Hz u mozgu?

----------------------------

Kod signalne lampice na nekom prekidaču, fliker nas ne zanima jer nismo izloženi tom svetlu ni dugo niti intenzivno.

Sa druge strane si sasvim u pravu, oko ambijentalnog osvetljenja.
Kod: vatre, petrolejki i karbidnih lampi nismo imali jak fliker, ali smo se trovali produktima sagorevanja, a kod elektro rasvete, počev od sijalica sa termičkim vlaknom, koje su takođe imale fliker (kod nas na 100Hz, u nekim zemljama na 120Hz), pa preko fluo cevi sa još snažnijim flikerom, pa do današnjih LED rasveta,gde one jevtinije imaju snažan fliker, a one skupe ga skoro nemaju ni malo.

Oko urote protiv našeg mozga i očiju, neko je morao da planira još od Tesle pa na ovamo, u vezi frekvencije mreže, da bi nam delovao na mozak. To bi zahtevalo neverovatnu "vidovitost" u drugoj polovini 19. veka...
Takođe bi se do sada lako diferencirao različit uticaj na mozak kod područja sa 50Hz i područja sa 60Hz.

Drugar,

Odrekli smo se prirode već onda kada smo počeli da koristimo kameno oruđe i glineno posuđe, i od tada pa do danas snosimo posledice svega što koristimo.

Eh da je samo do svetla bili bi smo "na konju".

Danas su tu: plastika, herbicidi, ostala hemija, elektromagnetska zračenja, nuklearna zračenja, zagađenje bukom, zaprljana atmosfera koju dišemo, teški metali, GMO...
Nastavi sam dalje.

Što se tiče signalne lampice za koju si u prvom postu pitao 25Hz neće biti problem.

_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 23.02.2023. u 00:24 GMT+1]}

Ma necemo o mozgu,zenama i politici.
https://soulfood.rs/sta-se-des...-nedostaje-sumanova-rezonanca/
Zakljucili smo i isprobali led svetlo, o ostalom sta nam Bog da.

Moram da izvrsim malu ispravku i dopunu. Naime, LED pulsira na 50Hz, a ne na 25HZ.
Dioda stvarno radi samo jednu polupriodu, ali je to i dalje 50Hz, tako da svetli toliko puta
u sekundi. Da se napaja preko greca radila bi na 100Hz.
Sto se redne diode tice, i ja je ubacujem ali apsolutno moze i bez nje. Kinezi je nigde ne
ubacuju. Ja sam probao sa najbednijim diodama, i one su radile bez redne, a nisu bile
za visoki napon. Razlog je vrlo jednostavan, sa rednim otporom od 150K max. struja je
2 mA. LED u inverznoj strani provodi na 10-15V, i to sa 2mA je uveliko ispod disipacije
diode. Dioda se ponasa kao zenerka bez ikakvog problema. Otpornik se vise greje, ali
kada se pravi milion prekidaca, vazna je usteda, a ne 100mW, koje i tako placa kupac.

Bane,

Tačno je to za 50Hz.

Hvala veliko na ispravci moje brzopletosti i plitkog razmišljanja.
Sto godina može čovek da živi i u sto prvoj da napiše glupost, što je viđeno iz ovog primera, a definitivno znam da je 50Hz :-), samo je mozak bio na drugom mestu.
Znaš ono kad se Mujo i Haso dogovaraju da kupe po pola teleta preko sindikata... "jes, pa da mi pada po dvorištu" :-)
Ko radi taj i greši jbg... Namera je bila dobra.

Poenta serijeske diode je najpre zbog polovine disipacije serijskog otpornika, jer se može koristiti i običan od 300mils, 0.6-0.25W, zavisno od otpornosti.
To se sve lepo upakuje (dioda i otpornik) kao produžetak nožica LED od 3mm i bude sličnog prečnika. Natakne se malo termobužira i vozi Miško.

Otporik od 1-2W je već povelika "džomba" u nekom prostoru iza LED, koja viri kroz neki prednji panel i slično.
Zbog velike mase je osetljiv na vibracije kutije i sklon je tome da se otkine ako je direktno na nožici LED.
Višak toplote u kutiji je jedino koristan ako u njoj imamo neki LCD koji treba da radi na -25 ili -40C i slično tome.

Pozdrav Bane i još jednom hvala