Pa ako planiraš već rušenje pregrada zašto ipak ne izbaciš i taj parket, zar neće sa svim dodacima preko što planiraš biti dosta viši od drugih podova? Inače, da, ako se parket pokrije tako nečim istruleće, buđ će ga napasti. Ne možeš poravnati samo jedan ugao stirodurom, jedino ako išmirglaš da izađe na nulu ka drugim krajevima.
Može podno grejanje pod laminat, ima grejna folija u rulonu, seče se na potrebne dužine sobe. Ali kako će se ponašati kad ima i drvo ispod,..malo je rizično.

Ne znam da li si se do sada sustretao sa Avramenko konstrukcijom, ali podizanje parketa je ozbiljno veliki posao. Stan je veliki, parket stoji na nekim daskama, a ispod je 15-20cm suta. Ispod se nalazi ploca koja je verovatno pukla (jer je pukla i ta koja je bila u kupatilu). Zgrada je posle rata pocela da se rusi i verujem da je tada napukla ploca ispod cle povrsine stana. Ne bih da otvaram pandorinu kutiju jer ne znam sta bih mogla da pronadjem ispod. Kupatilo sam renovirala mesecima jer niko nije zna na koji nacin je najbolje da se sanira puknuta ploca. Ne brine me visina poda jer ce svuda biti visi za tih par cm, a s obzirom da je plafon 3,3m nece se ni primetiti. Budj parketa me vec plasi. Da li bi to nekako moglo da se izbegne?

Laminat MOŽE da ide na parket!
To sam već uradio u dva stana.

Ono što je rečeno za vlagu. Opasnost postoji u dva slučaja:
1. ako je parket već vlažan, laminat će sprečavati da se parket osuši i zaista može da počne parket da truli.
2. ako dođe do poplave, ili nekog jačeg curenja, onda će voda proći do parketa i isti problem kao da vlaga već postoji - parket ne može da se osuši.

Kod postavljanja laminata na parket, zbog povećanja visine, moraće i da se menjaju vrata (ili bar da se skrate da ne bi zapinjala za parket.

Neravan parket može da se izravna smesom za popunjavanje, preko toga ide podloga, pa laminat.
Pod mora da bude ravan, podloga i laminat dodaju bar jedan santimetar povećanje visine poda, pa bar za toliko moraju vrata da se skrate.

Ja bih to onda zalio samonivelirajućom masom preko cele sobe. Time bi se dobila i neka vrsta košuljice koja bi kad se postavi izo-fol, izolaciona folija koja se stavlja ispod električnog toplog poda, bila već sigurnije rešenje.

^^ to je verovatno bolja opcija, nego da se izniveliše samo jedna ćošak.
Naravno, najčistija opcija je da se skine kompletan parket, izvadi pesak/šljunak/šta god, pa da se onda izlije beton i da se sve izravna, ali to je baš gadno.

Samonivelišuća masa je obavezna, pošto pod u sobi nije idealno horizontalan. Samo, pitanje je: kako?

Ja ne znam da li je iko radio samonivelisanje preko parketa ?!? Teoretski, možda, postaviti najlon preko parketa (koji i morao biti suv i stabilan) i onda preko najlona izliti samonivelišuću masu.

Malo sam istrazivala na internetu posle komentara ovde. Meni bi zapravo trebalo nesto ovako?

https://www.youtube.com/watch?v=wBTP4sSxRCk

https://www.youtube.com/watch?v=CGVibegu8ik

Pa možda tako nekako. Ovo su neke šperploče, koje, koliko vidim radnici prvo premazuju nekim zaštitnim sredstvom.

Poenta je dakle, da se na parket (koji ne želiš da uklanjaš) nanese samonivelišuća masa, a da voda (vlaga) iz nje ne prodre u parket, nabubri ga, stvori uslove za buđ i slično.

Možda nije loše da se prvo ofarba / prelakira parket. Naravno, ne ono pravo lakiranje, sa hoblovanjem i skupim er lakom.
Obična, jeftina uljana ili nitro boja koja će potpuno da prekrije parket, da se uvuče u sve šupljine i spreči prodor vlage. Obratiti pažnju na uglove i ivice, koje takođe moraju biti potpuno izolovanim da samonivelišuća masa ne prodre.
Onda samonivelišuća masa, i onda, podloga za laminat i laminat, i gotovo.

Mislim da bih ja to tako, da sam na tvom mestu, osim ako čujem/pročitam neku bolju i efikasniju metodu.

Šta god da se radi na tom podu, treba uzeti u obzir da je zgrada iz 1933. godine, i da je pretrpela ozbiljna strukturna oštećenja. Ono što je sanirano (krivljenje zgrade) je samo mali deo havarije. Prisutna su oštećenja podne/međuspratne konstrukcije koja je teško i neisplativo popravljati.

Sve ovo pišem da bi se pazilo na težinu ravnajućih slojeva. Posebno u svetlu činjenice da u stanu ispod ovog niko već dugo ne boravi, pa neće niko ni primetiti ako dođe do pucanja plafona i neće se reagovati na vreme.

Ovde ima posla za iskusnog statičara i za iskusne građevince.

Samo da dodam da se to "propadanje" zgrade desilo jos 50.ih godina. Od tada grad je izgradio zgradu pored koja je na neki nacin potpora i dodatno su ucvrstili temelje u podrumu tako da je prilicno stabilna. Zapravo zgrada vec decenijama ne mrda. Deluje prilicno stabilno.

Mene ovo brine:

I na takvu podnu ploču treba izliti ko zna koliko stotina kilograma ravnajućeg sloja (u suštini - cementa).

Nije to baš toliko mnogo. Nemojte da mračite.

Treba par džakova, najverovatnije. Nije to ništa teže od nekoliko komada nameštaja.

To vazi za stabilne zgrade - da, povaditi sve i izliti "cementno mleko" ... i onda, kada se nivelise pod, stavis sta god hoces. Ali ovaj "Avramenko", sta god da je to, me bas plasi ...

@guest77 - ako se odlucis za tu hardcore varijantu (cementno mleko) - obavezno unajmi dobre strucnjake, ako je moguce po preporuci. Ja ovde gde zivim nemam nikoga ko moze da mi preporuci bilo sta, pa sam prilikom kupovine kuhinje angazovao neku firmu ciju vizit-kartu su mi tutnuli ovi sto su mi prodali kuhinju ... i doslo je do curenja cementnog mleka kroz pukotine u betonskoj ploci pravac u kuhinju kod komsije (vidi fotku dole - to je slika iz stana komsije ispod mene). Posle su mi mnogi ljudi objasnili da pre sipanja tecnog cementa moraju da se zapuse te rupe, nekim posebnim slojem necega ... pa tek onda ide "cementno mleko" ... @djoka_l verovatno zna celu proceduru, taj covek se zaista razume u sve! :-))) Ja o gradjevini pojma nemam, zato me majstori i vozaju kao kretena.

Srecom, i ja i komsija placamo razna osiguranja, pa nisam morao da mu placam nista iz svog dzepa, ali u Srbiji ti u ovakvom slucaju ne gine spor, placanje stete itd. Ali budale od majstora imas svuda, pa i u razvijenim zemljama.

Pritom, zgrada je iz 1960, znaci 27 godina "mladja" ... a to nisu bili nasi "strucnjaci" ...

Mozda se parket moze zastititi sa ovim: https://bolago-m.rs/waserdicht-750-ml-jaeger-original
Predlazem da postavite Vase pitanje na https://www.samsvojmajstor.com/portal/
Pozdrav

Ja sam u davna, pradavna vremena vadio iz poda nesto slicno za jednu sobu.
Nije nista posebno komplikovano da se skine taj stari parket, mozda da se iskoristi da se ponovo vrati ako je u dobrom stanju. Kod mene su bile na betonu grede izmedju koji je bio shut, preko su bile daske, a na njih parket (zgrada renovirana posle 2 sv. rata jer ju je pogodila bomba :). Drveni elementi, pa cak i parket su bili ekserima zakucani za podkonstrukciju i to je uglavnom najtezi deo da se otkuju u toku ukanjanja. Ostalo se napuni u dzakove i kamionom odnese.Betonska ploca je bila ulegnuta ka sredini (nije pukla), mislio sam prvo da nivelishem samonivelisucom masom, pa onda stirodur i ostalo, ali mi je zidar rekao da nema potrebe jer ce kosulica da izravna sve.
Umesto toga sam tada stavio 4-5cm stirodur, na na njega par cm betonsku kosuljicu, pa parket. Od tada nekakav problem. Moze da se radi parcijalno, soba po soba, ako je velika povshina onda bi trebalo i da se u kosuljicu stavi mreza.
Stari parket nisam iskoristio jer je bio razlicitih dimenzija, pa bi mi falilo, a ponesto se i ostetilo vadjenjem. Danas bih mozda uradio malo drugacije, ne bih koristio kosulicu od cementa, vec bih na beton opet stavio stirodur, a preko visinu bih iznivelisao vodootpornim plocama. na njih bih opet stavio parket (nisam bas ljubitelj laminata).

U novogradnji nekih poslovnih centara video sam da koriste ploce ~50 x 50cm koje lice na ivericu, samo su debljine nekih 5-10cm i leze izdignute od poda na rasporedjenim plasticnim nosacima ciju visinu je moguce stelovati, tako se dobije idealno ravna povrshina na koju moze da dodje sta god pozelish. Po potrebi je lako iseci ili skinuti poneku da se provuce bilo koja instalaciju, struja, mrezni kablovi i sl.

Ja bih to sve rešavao suvom gradnjom. Iznivelišeš ugrubo običnim suvim peskom sejancem, preko OSB ploče dva sloja pod 90 stepeni, one će da rasporede težinu nameštaja i ljudi na veliku površinu tako da kad hoda čovek od 150kg ta pukotina oseća pritisak kao da hoda mačka. Slojeve ploča spojiti lepkom-silikonom, tako bi se dobila prilično laka, čvrsta, ravna i kompaktna ploča. Preko OSB ploča ona antivibraciona pena pa laminat. Sad mi se po glavi mota ideja urezivanja kanala za grejni kabl u OSB pomoću potajuće testere sa aluminijumskom vođicom, npr. Parkside PTSS 1200 D2, mislim da kabl taman pasuje u rez i iznad ostaje ravna površina
OSB ploče su predviđene za temperature do 110C, sto je više od dovoljnog za podno grejanje. Kabl operetis sa 10-ak W po metru dužine, usečeš kanal na svakih 10cm i bilo bi to super i estetski i funkcionalno.

Au al ste se tu raspričali....

radi se Javo još kako. Nikakvi najloni ne treba, inače će se dobiti plivajući sloj nivelira, a to nimalo ne treba!,...nijedno drvo ne trpi najlon preko ma kako bio zaštićen, verujte pojaviće se crne fleke ili buđ kad tad. Da, u ovom slučaju to i nije važno mislite jer ostaje dole, ali vremenom može na mestima gde je posebno napadnut da ulegne pod pritiskom, kao stiropor kad se nagazi, i posle toga rastreska se i nivelir masa pa eto ,,džepova" ispod laminata.
A još je gore po novčanik naručioca radova da se farba ili lakira jer je nepotrebno bacanje para.

Sve što treba je kvalitetan prajmer sa dodacima protiv buđi. Kao što impregnira zidove tako će ipregnirati i drvo da ne upija više ništa. Pukotine ili praznine pored zidova gde su bile lajsne popuniti pedantno pur penom da nivelir masa ne ode slučajno negde ispod. Kad se to sutradan sve lepo osuši proći nožem po parketu i odrezati višak pene da bude u nivou parketa i pristupiti zalivanju.
Zbog budućeg toplog poda na najvišem mestu poda gde će biti najtanji sloj nivelir mase, gledaj da ne bude tanji sloj od barem 5 milimetara. Gustim igličastim valjkom na dršci da se ne radi pognuto i u čizmama proći posle zalivanja da se izravna i to je to.

Tako se može sačuvati parket čak i za buduće, Naišao sam na video gde je neko upravo ispod nivelira pronašao parket, i kao što se vidi, potpuno ga obnovio, jer parket je ipak parket.

https://img-9gag-fun.9cache.com/photo/aqeYVnR_460svav1.mp4

Moje vidjenje je da ako se radi podno grejanje, onda mermerne ploce ili sl. iznad grejaca, a ne drvo jer je drvo izolator i deo energije ce se gubiti na taj nacin. Kada sam jednom razmisljao o tome dobio sam info da je negativna strana podnog grejanja da utice na vene na nogama (cirkulaciju) i da podize finu prasinu sa poda, kao i da osecaj moze biti neprijatan priliko takvog grejanja (mozda kada je temp poda povishena). Nisam pitao bas nikog praksi kako se nekom cini boravak u takvom prostoru. Ono sto mi se sad cini kao dobra strana je mogucnost hladnjenja prostora leti.

Laminat nije nikakav izolator.
A što se tiče tih informacija o aktivnoj prašini od podnog grejanja, to je tačno. VEĆA je nego kod običnog grajanja, ali je osećaj hladnih nogu isključen.
Sve ima svoje prednosti i mane. Zato je najbolja kombinacija podnog i radijatorskog grejanja, da bi podno bilo na minimum.

Moj ti je savet da zaboraviš sve te "info" jer ne samo da su pogrešne nego taj koji ih je smislio se očigledno razume samo u bukovinu i smederevac, a ne zna osnovne zakone fizike. Evo kao stvari stoje:
1) kod podnog grejanja pod se greje do 30C. Temperatura ljudskog tela je 36-37C. Znači, ako je instalacija pravilno projektovana, pod je blago hladan na dodir, a ne vruć
2) podno grejanje je totalno neefikasno za hlađenje prostorije i niko normalan to i ne pokušava. Ja imam podno grejanje pa ne pokušavam da hladim na taj način.

Naravno da je najbolje odraditi mermer ili granitnu keramiku, ali majstoru se to manje isplati (ili ne ume uopšte). Na laminatu će da uzme lepe pare za nikakav posao. Zato će ubediti domaćicu da je laminat nešto najbolje i najlepše na svetu (a u svoju kuću ga neće staviti).

Koliko bi pojednostavilo stvari ukoliko bih odustala od podnog grejanja?

Ne moraš odustajati, kao što je pisao @SlobaBgd unajmi nekog statičara. Sad šta ti on kaže to je presudno. Za podnu oblogu, ukoliko može sa se postavi samonivelišuća masa, po meni je najbolje odraditi LVT.
@Sasa M sve što su ti rekli je istina ukoliko se ne ispoštuju tehnički uslovi pre ugradnje i za ugradnju podnog grejanja. Ja sam odustao od njega, jer kada smo postavljali grejanje sam znao da minimum u narednih 5 godina neću moći izolovati kuću 1/1 jer bi imao probleme o kojima pišeš, a u koje sam se uverio kada sam bio u objektima/kućama gde to nije bilo odrađeno.

Ovo je, skoro pa bukvalno, prepisano neko mišljenje iz sedamdesetih godina prošlog veka, kad se podno grejanje tek pojavilo kao pojam.

Podno grejanje u stanu - to je ili električno, ili sa relativno malim kotlom koji se opet greje na struju. To znači: oko 4 puta veći račun za struju od varijante sa TA pećima.
Ne moraš da odustaješ od podnog grejanja, ali imaj u vidu da je to skupo grejanje, ako ide na dnevnu (skupu) struju.

Objašnjenje prethodnog posta: da bi podno grejanje bilo prijatno temperatura poda ne treba da pređe oko 25^oC
Da bi u stanu bilo oko 22^oC - 23^oC sa temperaturom poda 25^oC onda izolacija zidova i prozora mora da bude odlična.

Ako nije tako, onda, da bi u prostoriji bilo 23^oC pod mora da se zagreje na 27^oC - 28^oC i to je već problematično.

Nije prepisano, ali je to manje bitno, koeficijenti toplotne provodljivosti bukve je 0,2w/mK, dok je keramicka plocica 1w/mK, beton 2 itd. Manja vrednost je veca toplotna otpornost. Tamo gde se koristi drvo kao toplotni izolator, koriste se vlakna od drveta i tako napravljene ploce imaju 0,04w/mK , slicno kao npr kamena vuna i mnogi drugi termoizolacioni materijali. Tu treba uzeti jos neke parametre poput debljine.

Ne mora podno. Moze zidno grejanje.

Zidno grejanje se primenjuje kao kompromisno resenje onda kada renoviranje poda nije u planu. Ako se pod renovira suludo je izostaviti podno grejanje. Da li kao glavno ili samo pomocno grejanje nebitno je, sustina je da je suludo lisiti se te udobnostizbog 2% manje cene kompletne investicije. A narocito je suludo preskociti ugradnju grejanja u pod da bi ga ugradili u zid gde je skuplje, komplikovanije i manje efikasno. Ovde jedino ako je pitanje da li podno + zidno, onda - zasto da ne.

@B3R1, hvala sto si mi otvorio oci.
Da zakrpim pukotine na podu elasticnim gitom, pre nego sto sipam samoliv masu.