[ Aleksandar Marković @ 01.07.2004. 13:15 ] @
| Srodne teme: Enigma Enigma simulator Enigma opet Enigma - Da li moze da se nadje.... Dok su na plažama Normandije na dostojanstvenim svečanostima državnici moćnih zemalja sveta i veterani Drugog svetskog rata obeležavali "Dan D", 6. juni 1944, kada je posle savezničkog iskrcavanja na obali Francuske otvoren Zapadni front protiv nacističke Nemačke, 30-tak nekadašnjih šifranata se okupilo u Stanici X u šumovitom Bličli parku u Bakingemšajru na jugu Engleske da ponovo vide "Kolosa Mk2". Ratna mašina za dešifrovanje, koju smatraju jednim od prvih elektronskih kompjutera i koja je pronašla rešenje za otkrivanje Lorencove šifre kojom je Adolf Hitler prikrivao poruke svojim generalima ponovo je sastavljena posle jednodecenijskog napornog rada kompjuterskih konzervatora. Kada je 2001. počeo da se prikazuje, igrani film "Enigma" je podstakao veliki interes za svet stručnjaka koji su otkrili tajne ratne komunikacione šifre nacističke Nemačke. No, mnogi koji su gledali Dugreja Skota u glavnoj ulozi u filmu nisu shvatili da se naziv filma odnosio na aparat poput pisaće mašine, koja je šifrirala tajne poruke. Stanica X Još manje ljudi je znalo da je tu avetinjsku mašinu izmislio jedan Nemac (zasnovan na ideji Holanđanina), da je informacija o njoj bila provaljena Francuzima i da je "Enigmu" prvo rekonstruisao Poljak pre nego što je ona ponuđena britanskim stručnjacima kao način čitanja nemačke razmene signala tokom rata. Kao rezultat informacija prikupljenih u Stanici X u šumovitom Bličli parku, tvrdi se da su neprijateljstva Nemačke i saveznika bila skraćena za cele dve godine. "Enigmu", mašinu sposobnu da ispisuje šifrovane informacije sačinio je Nemac dr Artur Šerbius u nadi da će zainteresovati privredna preduzeća da koriste bezbedne komunikacije. Godine 1923, on je u Berlinu ustanovio vlastitu Chiffriermaschinen Aktiengesellschaft (Korporaciju za šifrantske mašine), koja je proizvodila taj artikal. Posle tri godine, nemačka mornarica već je proizvela vlastitu verziju, 1928 je to učinila kopnena vojska, a 1933. i ratna mornarica. Enigma je dozvoljavala operateru da otkuca poruku, onda da je precrta uz pomoć tri do pet točkova sa šiljcima, ili rotora koji bi urezivali različita slova abecede. Primalac je morao da zna tačan raspored tih rotora kako bi mogao da rekonstruiše kodirani tekst. Tokom godina je osnovna mašina postala komplikovanija, pošto su nemački stručnjaci za šifre dodali cilindre sa električnim kolom. Britanci i njihovi saveznici su prvi put shvatili probleme koje im je ta mašina donosila kada je nemački špijun Hans Tilo Šmit 1931. dozvolio svojim francuskim poslodavcima da fotografišu ukradena uputstva za upotrebu Enigme. No, ni francuski ni britanski analitičari šifara nisu mogli odmah da pokrče put u otrkivanju Enigminih šifara. Tek kada su detalji preneti poljskom Odeljenju za šifre, ostvaren je napredak. Zahvaljujući tešnjim vezama sa nemačkom mašinskom industrijom, Poljaci su uspeli da rekonstruišu Enigmu zajedno sa unutrašnjim sistemom žica i da čitaju poruke Vermahta (nemačkih oružanih snaga) između 1933. i 1938. Nemci su, međutim, bili ubeđeni da proizvodi Enigme ne mogu da budu provaljeni, pa su mašinu koristili za sve vrste komunikacija - na bojnim poljima, na morima, u vazduhu i, što je važno, unutar obaveštajnih službi. Kada je nemačka invazija Poljske postala 1939. godine neminovna, vlasti u Varšavi su odlučile da podele tajne sa Britancima. Britanci su karakterisali bilo koji obaveštajni podatak o Enigmi kao "ultra", i smatrali su ga vrhunskom tajnom. Škola za kodove i šifre britanske vlade (GC&CS) u Bličli parku postala je centar savezničkih nastojanja da drže korak sa dramatičnim pomenama u delovanju Enigme tokom rata. Ekstravagantni pansion u viktorijanskom stilu u kome je bila smeštena Stanica X imao je direktnu podršku britanskog ratnog premijera Vinstona Čerčila. Tu je dan i noć radila čudnovata i, u najmanju ruku, ekscentrična mešavina kriptografa, lingvista, matematičara i - šahista. Među tim ponekad uznemiravajuće individualističkim intelktualcima, bili su stručnjak za papirologiju Dilvin "Dili" Knoks i britanski šampion u šahu Hju Aleksander. Takođe, i vizonar matematičar i komputerski pionir Alan Turing. "Bomba" kompjuteri Da bi odgonetnuli veliki deo promena u sastavu Enigme, angažovani u Bličli parku sagradili su banku ranih kompjutera, poznatih kao "bombe." Prvu "bombu" su izmislili Poljaci, ali je Turing pretvorio u mnogo moćniji aparat, sposoban da dešifruje bilo koju poruku sa Enigme, tako što bi mali deo običnog teksta mogao da bude korektno naslućen. To se dogodilo nekoliko nedelja po izbijanju rata i saveznici su dobili moćne obaveštajne podatke. Od 1940. Turingova Bomba je omogućila rutinsko čitanje signala nemačkog ratnog vazduhoplovstva, Luftvafe. No, složeniji Enigma metodi koje je u komuniciranju koristila nemačka mornarica smatrani su neprobojnima. Kako bi razdrobio tzv. "riblji materijal" - poruke šifrovane na potpuno drugi način koje su korišćene za Hitlerove strateške komunikacije, Turing uveo elektronsku tehnologiju, pošto je inženjere telefonije nagnao da omoguće još veće brzine. Tako su nastale mašine Kolos, koje su istakle mogućnost rasprostranjene digitalne elektronske tehnologije. Elektronika je značila bitno drugačiji pristup u odnosu na ostale mašine za dešifrovanje koje su na slepo tragale za tekstualnim paricama. "Ona je, kao glavnu stvar, po prvi put primenila statistički napad na šifru," objašnjavao je ovih dana Tomi Sejl, rukovodilac Projekta obnove Kolosa. "Da bi to postigla, morala je, neprestano, da velikom brzinom pregleda veliki broj poruka. S obzirom da se radilo o elektronici, ona je to mogla da čini veoma brzo". Kolos Mk2, koji je uveden uoči "Dana D", bio je prototip mašine koja je potvrdila mogućnost koncepta elektronskog prespajnja. Bila je to poboljšana verzija Mk1, koji je počeo da radi 1. februara 1944. Prvu mašinu je izradio dr Tomi Flauers u laboratoriji Pošta u Londonu. On je bio veliki zagovornik elektronike i digitalnih sistema i smatrao je da bi programirane mašine mogle da budu ugrađene u automatske telefonske centrale. Flauersova ideja je bila da stvori ključeve potrebne da kodovi budu otkrivani u kolima radio lampi i u tiratronskim krugovima - triodama punjenim gasom. "Niko nije verovao da će Flauersu uspeti jer se radilo o 1.500 lampi, i niko nije verovao da takva naprava može da radi duže od 10 sekundi", izneo je Sejl. Naime, ljudi su bili naviknuti na lampe u bežičnim radio aparatima koje su često pregorevale. No, kako je objasnio Sejl, to je bilo zbog neprestanog uključivnja i isključivanja radio aparata. Da bi se tome doskočilo Kolosi nisu isključeni do kraja Drugog svetskog rata. Mašine su radile tako što su sa papirnatih traka čitale teleprinterske krakteristike presretnute šifovane poruke. Kolos je to činio brzo čak i u poređenju sa sadašnjim kompjuterskim standardima. Sel tvrdi da je originalni Kolos bio toliko moćan da bi i sadašnjim kompjuterima trebao isti period vremena da rasčlani šifru. Kolos je bio značajan i zato što je proradio dve godine pre najbližeg rivala, Enijaka (Elektronski numerički integrator i kompjuter). No, smatra se da je Enijak bio prvi zato što je Kolos do 1970-tih bio stogo čuvana tajna. Na kraju Drugog svetskog rata u akciji je bilo deset takvih mašina. One su uspele da smanje vreme potrebno za razumjevanje poruka iz šifrantske mašine Lorenc sa nekoliko nedelja na nekoliko sati, što je bilo od velike važnosti za pripremu "D-Dana." To znači da su bile od značaja u kampanji dezinfomisanja koje su u poslednji čas dovele do promena u strategijama napada za "D-Dan." Kolosi su bili toliko uspešni da su do kraja Drugog svetskog rata dešifrovali 63 miliona karaktera nemačkih poruka. Potom su uništene - kako bi bile sačuvane njihove sofisticirane tajne. Obnova Projekat obnove Kolosa počeo je 1993. godine. Konzervatori su koristili osam starih fotografija i neke sačuvane dijagrame kola kako bi sastavili mašinu. Tri mesca su potrošena za redizajniranje kako da mašina koristi CAD (Kompjuterski potpomognuti dizajn) softver na kompjuteru sa procesorom 486. Za sastavljanje je korišćena mešavina radio lampi iz vremena Drugog svetsko rata i novih komponenti. Performanse • Kolos je u početku radio snagom od dva bita • Presretnute poruke su ukucavane na običan teleprinterski papir • U sekundi je moglo da se pročita oko 5.000 karaktera sa poruke • Mašina je sadržavala 1.500 vakumiranih radio lampi • Kolos je mogao u svakom trenutku da obavi 100 buleanskih (po britanskom matematičaru i logičaru iz 19. veka Džordžu Bulu) kalkulacija Božidar Nikolić |