Kupuj novu :) nema druge

Moze memorija da se popravlja, nije jeftino, ali u svakom slucaju je jeftinije nego nova. Ne mozes nista sam, obrati se ljudima koji imaju odgovarajuci alat.

A gde se u Beogradu može popraviti memorija?

Pa kontaktiraj pctela :)

Imam coveka koji to radi. Memorija je relativno laka za popravku, ista prica vazi za sve komponente, graficke karte, hard diskove, cak i za famozni chipset na maticnoj ploci, za sta vecina servisera tvrdi da je neizvodjivo, ali ima fora...

kough, kough, "ima fora" .... kough, kough ....

Zaboravio si da napomeneš da cenu jedne takve popravke treba pomnožiti sa koeficijentom 5 pa tek onda to upoređivati sa cenom nove, jer će nova sigurno trajati bar 5 puta duže od popravljene.

Pctel, prosvetli nas..

Što bi to bio problem za popravit?

Samo zamjeniš sumnjivi memorijski čip na memoriji, treba ti kvalitetna desoldering stanica i naravno kvalitetna soldering stanica (mada ima načina za kapilarno lemljnje i bez extremno skupe opreme, dovoljna je samo skupa ;).

Jedini je problem naći odgovarajuću zamjenu, ali kako reče pctel "ima čovjeka" ;)

because... (dovrsi misao)
Zamenjen cip traje koliko i fabricki ugradjen, izuzev ako ti znas nesto sto ja ne znam?

Dva razloga za početak, ima verovatno još sitnijih ali me mrzi da razmišljam:
1) Ako je memorija crkla znači da je već dotrajala, možeš ti da zameniš čip ali će uskoro da crkne sledeći itd., to je samo produžavanje života koji je svakako istekao a nikako trajno rešenje;
2) Taj tvoj serviser ili šta je već sigurno ne može da to sve "spakuje" na fabrički način.

Ne mora da znaci, neke memorije dodju sa fabricki neispravnim chipom. Kad se taj zameni ispravnim, moze da radi godinama. Inace, ne bih rekao da memorije dotrajavaju. UVEK se ostete visokom temperaturom, udarom groma, nepravilnim naponom i tome slicno. U principu, delovi koji imaju pokretne delove su skloni dotrajavanju (HDD, FDD, CD...), kao i maticna ploca zbog uvijanja i gubljenja kontakata. Ja imam punu jednu kutiju memorije stare 10-15 godina koja ne pokazuje nikakve znake dotrajavanja.



voleo bih da i ovo obrazlozis, jer nema mnogo logike... cip ili je zalemljen ili nije, ili ce se odlemiti nozica prilikom prvog zagrevanja, ili nece nikad.
Ima mnogo razloga koji omogucavaju da se pojedinacna zamena cipa odradi kvalitetnije nego u fabrici. Tu nije bitan faktor vreme, sve moze da se uradi veoma pazljivo i precizno, sto u uslovima hiperprodukcije bas i nije moguce. Zbog toga se fabrici u manjem ili vecem procentu dogadjaju greske, pa ljudi posle pitaju "kako novo a neispravno", dok je takva mogucnost u servisu iskljucena.
Ipak, serviseri su skromni ljudi pa vole da kazu da je ono sto su popravili "kao novo", mada je skoro uvek bolje!

Tačno, ali zar to ne važi ako ti memorija crkne nakon kupovine. Ako je ti koristiš 5-6 godina i onda se pokvari da li i dalje možemo pričati o fabrički neispravnom čipu ili je onda ipak u pitanju dotrajalost?

Vidi ovako, znaš i sam da smo pre nedelju i po dana (manje-više) pričali o potpuno istoj stvari (da li je ono što je istestirano 100% sigurno da se neće dalje kvariti), jeste da je tad bilo u pitanju napajanje ali sve što sam rekao onda važi i sad, da ne ponavljam.

Ali tvoj serviser uzme svoju lemilicu i to uradi "ručnom metodom", dok u fabrici postoji mašina za tu namenu koja sigurno nije napravljena i prodata za debele pare kad ne bi vredela.

Pozdrav,
tacno je da se menjanjem cipa popravi memorija ali postoji uvek mgucnost da crkne i naredni. Estetski se moze smatrati da serviser nece vratiti fabricki cip a da se to ne primeti ali funkcionalno je to realno izvodljivo. I opet, tacno je da se na slican nacin popravljaju i diskovi i ploce samo je pitanje rentabilnosti rada. Izvezban elektronicar moze to da izvede solidno ali najvise vremena oduzima dijagnostika (npr. maticne ploce). Samo iz takvih razloga kao i razloga same nabavke odgovarajuceg cipa, nova jeftina memorija u nasim uslovima nema alternativu u vidu opravke. Tako je i receno, pitanje je rentabilnosti.
pozdrav

To je potpuno pogresno rezonovanje, masine se prave da bi neki posao radile BRZE nego sto bi to odradili ljudi rucnom metodom, pri cemu se ima za cilj da masina radi skoro isto tako dobro kao covek, a veoma retko masina moze da radi bolje. Kojim se ti poslom bavis (ako se icime bavis), da li tu masina moze da odradi posao kvalitetnije od coveka?

Koja fora?
:)

Zavisi o čemu se radi, nekad mašina ne može da dostigne čoveka a nekad ga daleko prestigne. Sve u svemu, da li lemilica koju ti držiš u ruci može da bude efikasna koliko i nešto veliko 2x2x6 metara?

Slazem se sa ovim sto je rekao lancia88, uz ispravku da se nikako ne moze utvrditi da li je cip zamenjen, naravno kada to radi veoma iskusan serviser sa veoma kvalitetnom opremom. Licno sam vise puta prisustvovao zameni cipa i nisam mogao da primetim nikakvu razliku.
Popravka memorije ima smisla ako imas gomilu neispravne memorije gde je neispravan 1 cip (od 8 ili 16 koliko ih obicno ima), pa onda ne treba kupovati nista vec od 20 neispravnih napravis npr. 18 ispravnih, sto i nije tako lose...
Jedino sto celu pricu komplikuje je to sto se cipovi medjusobno razlikuju, pa se onda rentabilnost zaista dovodi u pitanje.

Gledajmo na zamenu cipa na memoriji kao na komplikovanu hirursku intervenciju. Gde si ti video da nekakva masina moze da operise coveka podjednako precizno kao ruka vestog hirurga?

Nisi ti primetio, ali kompjuter i te kako bi, ako razumeš šta pokušavam da kažem.

Citiraću sebe kao odgovor:


Primera radi, da li trava bude lepša ako je sečeš onom drvenom alatkom koju su naši preci zvali "kosa" ili uzmeš kosilicu i prošetaš se travnjakom?

Prosetaj sledece godine do "kosidbe na Rajcu" pa pitaj ljude tamo. Drago mi je sto si izabrao taj primer, jer potpuno potvrdjuje moju tezu!
Masinsko kosenje trave je losije iz najmanje 3 razloga:
- Masina ne moze da sece tako nisko do zemlje. Kod rucnog kosenja trave je sakupljanje sena neuporedivo laksi posao.
- Masina ne sece pravilno, vec gnjeci travu na preseku, pa masinski kosena trava teze raste. Osetljive vrste trave kao sto su neke deteline (ne znam i ja bas toliko dobro o tome) se nikada ne kose masinski, vec iskljucivo rucno.
- covek moze rucno da kosi po bilo kakvom terenu, a masina trazi teren odredjenog kvaliteta. Ljudi kose travu po onim kamenjarima Crne Gore, a da to proba masina... bilo bi zanimljivo...

Nema svrhe da nastavljamo ovako, moguce je da postoji neki primer gde masina stvarno bolje radi posao, ali za svaki takav slucaj koji navedes, ja ti mogu navesti 50 suprotnih primera. Da zakljucimo, ako masina radi neko posao bolje nego sto bi to radio covek rucno, to je veoma redak izuzetak.

Pozdrav,
uh Pctel, pa kud dirnu u kosenje? Jest' da su na Rajcu pravi majstori ali tu je rec o eliti koji to rade ceo zivot, nema bas mnogo takvih a travnjaka je mnogo. Ja licno nekad uzmem tu kosu u ruke oko kuce i svi drze palceve da na vreme stignem do bolnice, kosilica je uvek tu da popravi stvar. I btw. ima u svom zadnjem delu skupljac trave, samo istreses na gomilu kada se napuni. Ako ga ne stavis, mnoooogo bocka noge...a i detelina se kosi i to sa traktora velikom kosilicom, ogromne su to povrsine, opet pobedjuje rentabilnost. Ovo ode OT, pa da se vratimo memoriji, dakle modul od minimum 512MB kome je istekla garancija hvata donji prag rentabilnosti zamene cipa, ono ispod se ne uklapa. Time bismo mogli zavrsiti ovu raspravu ako se slazete.Ako se ne slazete, zakljucacemo
pozdrav

Za ime Boga, pctel, nisam pričao o skupljanju deteline na Rajcu ni o brdima i dolinama u Crnoj Gori već o sređivanju travnjaka ispred svoje kuće, kada je bitno da trava bude ravno pokošena (a kosilica kosi na konstantnoj visini, nije bitno da li 2-3cm više ili niže od zemlje), što čovek svakako ne može sa tolikom preciznošću. Verovatno sam preterao sa primerom sa kosom (prvo mi je to palo na pamet), tu ima dosta stvari, pa čak i sam ukus dolazi u pitanje, ali evo ti jednostavniji primer, uzmi jedan list A4 i zamisli kako bi izgledao da ga je čovek ručno sekao,

Slažem se da nema svrhe da nastavimo da se gađamo primerima, ne slažem se da za svaki takav ima 50 suprotnih (btw. mislim da ima više primera gde mašina bolje radi, ali to je sada zaista nebitno). Ono što bi ti u ovom kontekstu nazvao "izuzetak" ja kažem da je lemljenje čipa. Uostalom, što se tiče mašina one ne mogu da dostignu čoveka na onom mestu gde je potrebno mnogo pažnje i razmišljanja (primer sa hirurgom koji si naveo), a kod čipa nema šta, ubaciš čip, baciš lem, i gotovo.

Ne bih voleo da se tema zaključa nego bolje da se vratimo delu "da li serviser može da zameni čip da bude isto kao fabrički", što deluje kao interesantna tema, mada ako hoćeš zaključaj, poštujem tvoju odluku šta god da kažeš.

pozdrav,
pa Bojane, cip je tesko vretiti/zalemiti da bude vizuelno kao fabricki ali nisam siguran koliku vrednost igra estetska komponenta u sferi funkcionalne osposobljenosti. Ja nisam ljubitelj zakljucavanja tema uopste, samo ne bih da odemo suvise OT u deteline i kosilice. Poenta lezi u rentabilnosti postupka "lecenja" memorije. Moguce je vratiti i pastu u tubu ako znas cemu to
pozdrav

Estetiku uopšte nisam uzimao u obzir, pričao sam sve vreme s njim o trajanju tako zalemljenog čipa, da li izdržava kao fabrički. A mislim da smo svakako završili s kosilicama i detelinom :)

Kako uopšte možeš to da dovodiš u pitanje ?

Kvalitetan lem je kvalitetan lem, a pouzdaniji je ukoliko je rađen od strane čovjeka a ne od strane mašine koja samo štancuje po hiljade komada dnevno.

Ko kaže da čovjek mora da radi iz ruke. Pa postoje desoldering stanice koje služe razlemljavanj i lemljenju komponenti, a posebno se prave takve za sitne element.

Ukoliko niste upoznati sa kapilarnim lemljenjem, potražite malo po internetu prije prozivanja i poređenja sa kosilicama ;) (@pctel: za sve li imaš odgovor ;)

Evo ja ću da postujem neke stvari koje razjašnjavaju malo situaciju, samo da pronađem slike

Mislim da smo o razlici između čoveka i mašine pričali u poslednjih mnogo postova, molim te to pročitaj pa ako imaš još nešto da dopuniš kaži, a ovo što si rekao smo odavno prežvakali.

O zemljo otvori se. Ne da nisi u pravu nego si promasio maksimalno

Za pocetak, samo mi reci na koji nacin tvoj nad-serviser proverava da li je lem dobar?

Neki metod ili samo odokativno-sacometrijski?

Mikroskop (koji je donji prag pri industrijskom radu)
SEM? (yeah, sure)
Rentgen? (most definitely)
Jesi cuo za alfa i beta fazne transformacije?

Inace, i cipovi stare, pocevsi od kristalnog rasta (koji sam vec pominjao) preko mikropukotina, oksidacije, alfabeta transformacije u kontaktima.

Na osnovu cega se tvrdite da je "rucno radjeni" lem bolji od masinskog?

Offtopic: Inace, Alfa/Beta je i razlog sto kad ekstremno ohladite masinu, ne postignete ama bas nista.

[Ovu poruku je menjao McKracken dana 19.08.2004. u 19:39 GMT]

Evo ja sam naprimer radio na ovome:




SD-3000

Stanica sa lemljenje i odlemljivanje SMD-komponenti.
- kontrolirana mikroprocesorom
- ugradjena vahum pumpa
- kretnje po X i Y osi su 0 - 50mm
- ugradjen timer onemogucuje ostecenje stampane plocice.
- protok vrelog zraka 6 - 12 Lit/min
- snaga 350 W /dizna 4mm
- radna ploha Y-os 410 mm, X-os bez limita.
- tezina 9000g.
- dimenzije: 300x310x450mm
- povoljna cijena

Moj bivši profesor iz srednje elektrotehničke ima nekoliko servisa, a zaluđen je za ove japance, a kako sam imao priliku da kod njega malo radim, radio sam i sa tom opremom. Planirao je i da kupi neke nove sa monitorom, ali dok sam ja bio tamo, nije ih nabavio, pa ih nisam probao.

E vidiš, ovo već ima nekog smisla, ali se daleko razlikuje od lemilice u ruci. A pazi sad poentu: koliko vidim na osnovu slike, zadatak čoveka ovde je samo da stavi čip i pritisne dugme, sve ostalo mašina sama uradi, zar ne? E sad zamisli sličnu mašinu, samo što nije predviđeno da čovek trpa čipove u nju već se oni nalaze na nekoj gomili i postoji jedan deo koji uzima čipove sa te gomile i smenjuje kartice (ili memoriju, svejedno). Znači, mašina koja se koristi u fabrici se neznatno razlikuje od ove tvoje (koja se svakako ne može smatrati čovekovim ručnim radom). Tu je sve automatski odrađeno, a takvu stvar ne možeš postići lemilicom. I ja još uvek ne vidim gde se tu uklapa podatak o štancovanju, kakve veze ima da li pravi 1 ili 1000 komada dnevno?

P. S. A čak i uz korišćenje ove mašine i dalje važi moj argument pod 2) iz poruke gde sam objašnjavao zašto "dokpljavanje" nije bolje od nove memorije.

Da li ovo znaci da se konacno slazes da covek radi kvalitetnije od masine, jer upravo to je zakljucak prethodnih poruka, ukljucujuci i onu o kosilici :-)

Mogu samo da kazem da se u potpunosti slazem sa onim sto je Lord_Sauron rekao.


Uopste nema potrebe da se proverava. Dobro uvezban serviser, dobra oprema, dobar materijal za lemljenje i mogucnost greske je iskljucena - 0%. Moze i da se proverava, ali to je uludo gubljenje vremena.
Ne znam zasto pokusavate da napravite bauka od popravke memorije. To je jedan od najlaksih poslova te vrste.

Pa ne baš, i ovdje radiš pin po pin, dok mašine koje sam rade lemljenje čipova, prave se posebno za tu vrstu čipa (ili imaju nastavke koje treba da mjenjaš za svaki čip posebno)

Ova mašina se koristi za lemljenje (ili odlemljavanje) SMD komponenti. U tom servisu se najčešće koristila za mobilne telefone, a tek ponekad kad bude potrebe i neki drugi uređaj koje je otišla neka SMD komponenta. Može da se koristi i za memorijske module ista je stvar.

Imaš i verzije ovakvog uređaja (samo skuplje) koje imaju ugrađen mikroskop za navođenje (ukoliko je stvarno potreba za tim, ja još uvjek vidim i prirodno), a i neki noviji koji umjesto mikroskopa imaju kameru i monitor (taj je htio da kupi ovaj moj lik)

Poenta je da ti odlemljavaš uz pomoć ove mašine, a ne sama mašina.

Ne, nego to znači da smo se obojica složili da postoje poslovi gde je čovek nezamenjiv i postoje poslovi gde je mašina nezamenjiva (nismo se baš dogvorili oko odnosa, ali to nije ni bitno). A onda je Lord_Sauron uleteo sa stereotipom "mašina ne može nikako da bude bolja od čoveka" taman kad smo utvrdili da to ne važi uvek, što je i sam mogao videti da je pročitao nekoliko prethodnih poruka.

Ovo je isto kao da kazes da je vezivanje pojaseva u kolima gubljenje vremena. Dobar vozac, dobra kola, dobar put i mogucnost nesrece 0%?

ček, ček.. ti ne mislis ozbiljno.. malo nas zezas? a? nemoguce je da neko misli ovako

Vidi, biće da se ne razumemo baš u potpunosti. Kada mašina ima jedan deo koji služi da stavi određenu količinu lema na određeno mesto to se nikako ne može nazvati ručnim lemljenjem. Kada lemiš lemilicom (to je ručno lemljenje) uvek ti se ruka može mrdnuti malo, a i taj mikroskopski pomeraj je dovoljan da se mane pokažu posle izvesnog vremena. Mašina je naštelovana tako kako jeste, i njoj ne drhti ruka. A sad da li ćeš da nameštaš svaki pin posebno ili je mašina predviđena da to sama uradi ne igra veliku ulogu, mada čak i tu dajem prednost mašini jer ona ne greši u postavci, dok čovek kad namešta opet može da pomeri malo desno ili levo.

Niko nije rekao da se koristi obicna lemilica u ruci... U svakom slucaju, lemljenje vrsi vrelim vazduhom, bez dodira. Petljas se u nesto sto ocigledno ne razumes. Jedino sto postenog servisera vredja je tvoje misljenje da masina ima vecu preciznos postavljanja cipa nego covek. Evo sad gledam neke nove memorije. Tolerancija od centralnog polozaja je oko 0.1 mm. Mislis da covek ne moze da postigne takvu (i vecu) preciznost?


Sad ne znam ni o cemu ti pricas. Plocica se premaze pastom u kojoj ima nevidljivih zrna kalaja, cip se centira u dva ugla, (time su svi pinovi na svom mestu) zagreje se vrelim vazduhom i gotovo. Cini mi se da ni ti ne ides bas u korak sa najnovijom tehnikom...


Ako sam dobro razumeo, misli na konkretnu masinu, pa sam se zato slozio sa njim. Jos uvek dozvoljavam mogucnost da negde postoji neka masina koja radi kvalitetnije od coveka, ali ne mogu da se setim ni jedne.

Sve masine imaju tzv "luft", to je neizbezno. To je onaj razmak izmedju zubaca na zupcanicima, koji se, da napomenem i to, habanjem pokretnih delova postepeno povecava. Ako proizvod ne ide na neku kontrolu kvaliteta, eto problema. Sa druge strane covek pogleda, postavi, pritisne, pusti i ako nije pomerio u medjuvremenu zna da je uradio dobro.

Ma mislio sam na centriranje a post se nekako izmakao kontroli ;)

Nije ni čudo, cjeli dan programiram ;)

"luft u zupcanicima"? Pocinje da gresi? Debakl civilizacije? Run for your lives, machines are attacking..... Superheroj sa lemilicom napada Skajnet .... Uf .. pogresan film...

Sad pricas o stvarima koje ne kapiras bas najbolje... Covek da postavlja sa preciznoscu od jedne desete ili preciznije? Jel znas o cemu pricas?

Daj odgovori na par onih pitanja koje sam postavio gore, pre nego sto se dodatno ukopas :)




Ovo je vrh.. Jos i da pljune preko ramena protiv uroka...

Pa izgleda da i B. Basic misli da je problem centriranje, ali kazem vam, samo paziti na dva na uglovima dijagonalno, i svi ostali su na svom mestu. Drhtanje ruke naravno ne dolazi u obzir, tesko da ce neko biti dovoljno smiren da to prvi put u zivotu uradi bez greske, ali brzo se razvije vestina i preciznost.

Moze 1, 2, 5, 10 mozda i 50 puta, mada mislim da ispod 1 mm covek nema sanse bez specijalnih alatki koje koce stvar... da moras da zalemis 10000 cipova dnevno verovatno bi poludeo ili dobio neku bolest :) A posle 100-tog komada bi verovatno prestao da obracas paznju i automatizovao proces u mozgu a time i otvorio vrata za greske big time. O brzini da ne govorimo - izvini, a ko bi uopste lemio desetine hiljada cipova dnevno?!

Lemljenje je definitivno stvar koju masina radi bolje od coveka - bar kada su industrijske razmere u pitanju... pctel, ne koriste se one za dzabe, da nije bolje.

McKracken, vidim da trolujes i postavljas retoricka pitanja, pitaj nesto konkretno i vrlo rado cu ti odgovoriti. Evo, pregledao sam detaljno i jedva nadjoh jedno:


Nije sustina u tome da li je bolji, vec pokusavam moderatoru Basicu da objasnim da nije ni losiji... da je upotrebljiv... da se rucno posao moze odraditi kvalitetno... da popravljena stvar moze da funkcionise godinama... da se nove stvari kvare nekada i cesce nego pazljivo servisirane...
Jeste li se vi svi koji ucestvujete u diskusiji ikada bavili serviserskim poslom ili pricate na osnovu nekid predrasuda?

Samo mi odgovori na pitanje "kako proverava da li je lem dobar".. zar je to trolling?

Koliko ja vidim, ti od serviserskog posla za sada imas istovaranje 10 miliona monitora.

Znaci, pitanje je "kako proverava da li je dobar lem?" inace ode tema pod kljuc :)

Pa ja i ne pokusavam da dokazem nista drugo. Ubedjujem se ovde sat vremena sa ljudima iz ko zna koje oblasti da je moguca kvalitetna rucna zamena memorijskog cipa. da to covek moze da obavi kvalitetno koliko i masina, a mozda i kvalitetnije. Nisam toliko lud da propagiram rucnu industrijsku proizvodnju, masine tu imaju ocigledne prednosti.

Pa nijedan servis neće da proizvodi memoriju pa da kupuje opremu za proizvodnu 10000 modula na dan. Radi se o reparaciji čiji obim ne prelazi 5 modula na dan pa ne znam koliko prometan da je taj servis (a u prosjeku možda i manje).

Zaista ne vidim poentu u ovim prepirkama i poređenjima na sve strane, doba skynet-a još nije došlo pa nema potrebe ni da se prepirete ko je bolji.

Naravno da ovako repariran modul može da radi kao i fabrički, a da će neko da primjeti razliku u lemu golim okom to ne vjerujem.

Niko nije pominjao da se lemljenje modula obavlja "ručnom lemilicom sa buvljaka", vidjeli ste čime se to radi, tako da drhtanje ruke nije faktor.

E sad se zapitajte koliko ste pomogli pokretaču teme koji je htio da zna može li da popravi svoju memoriju ili mora da kupi novu.

Nije da ja ne volim ovakve prepirke ili imam nešto protiv njih, baš je zabavno, ali da bio ovaj forum i služio nekoj svrsi morate malo da se suzdržite.

[Ovu poruku je menjao Lord_Sauron dana 19.08.2004. u 20:45 GMT]

A ja tebi objašnjavam da između upotrebljivog i kvalitetnog postoji ogromna razlika, takav lem jeste upotrebljiv a to je ono što se u narodu zove "drži vodu dok majstori odu", odnosno radiće jedno vreme ali vek mu je mnogo kraći od fabričkog.

Reći ću ti da nisam nikada lično lemio čipove, a sad te pitam zašto bi me ta činjenica sprečavala da učestvujem u diskusiji?

Evo, napisaću ovako sumirano sve ispočetka: kada mašina napravi 10000 zalemljenih čipova svi su oni zalemljeni na isti način. E sada to može biti i 10000 loših lemova, ali takva mašina se onda baca i kupuje druga, a ako neka mašina napravi jedan jedini dobar lem to onda znači da će i ostalih 9999 biti isti takvi. Dok kod servisera to ide drugačije, kod njega se svaki zalemljeni čip razlikuje od drugog. Da li ti je sad jasno šta pokušavam da kažem - znači u mašini je svaki lem isti, i ako jedan valja valjaju i ostali, dok serviser pri svakom lemljenju nešto pomeri 1mm levo ili desno, što samim tim znači da nije uvek kako treba (dve različite stvari ne mogu biti obe potpuno ispravne).

Ovo sam vec odgovorio necu da se ponavljam. To je onaj deo gde si pricao o automobilima i vezivanju pojasa. A evo sada da prokomentarisem i to, mada ce opet biti kako ja pravim digresiju od teme, a ne ti.
Zamisli zemlju u kojoj nikada nije bilo saobracajnih nezgoda, ljudi tako voze da se nikada nisu sudarili. Ja kazem da je vezivanje pojasa glupost i da nema potrebe da se to radi.
A sada povratak na temu, ako je neko promenio poslednjih npr. 1000 cipova bez greske, sada upravo menja 1001-i, vec se toliko uvezbao da moze to da uradi zatvorenih ociju i moze da prestane sa proverama gore pomenutog tipa.
E, upravo to se davno desilo!

Pa ja sam rekao da moze da se popravlja, Bojan prakticno tvrdi suprotno, cela rasprava je oko tog pitanja.



Na osnovu kog iskustva ovo pricas? Da li ti je poznato da mnogi uredjaji skoro novi odlaze na servis, a kada se vrate rade godinama (nije bas u vezi sa temom, ali raspitaj se o slucaju 753s). Sam kazes da se nisi bavio slicnim poslom, a siris pricu koja mozda vredja ljude iz te branse. Zamisli kako bi se osecao jedan lekar kad bih ja sirio pricu da su lekari neznalice kod kojih ne treba ici, vec covek kog nesto zaboli treba da trpi dok moze a kad ne moze vise da izvrsi samoubistvo. To je prica slicna ovoj.

Ne znate sta pricate i ti i Dimkovic kad kazete milimetar. Znate li da se na 1mm mogu nalaziti 3 bakarna voda sa prostorom izmedju koji ih razdvaja? Da deblina svake ne moze da predje 0.15mm? I da ljudi po tome leme bez problema?
Evo, u mom racunaru je memorija ne samo sa menjanim cipom, nego i sa popravljanim vodovima (jer su stari preseceni srafcigerom kad je neko nestrucan probao da menja kuler). Takva memorija sluzi skoro godinu dana podjednako dobro kao nova, i ne vidim razlog zasto bi u sledecih par godina prestala sa radom.

Bojan ne tvrdi suprotno, i Bojan kaže da može da se popravlja samo dovodi u pitanje vek trajanja tako popravljene memorije i samim tim isplativost celog poduhvata. I to svakako pomaže onome ko je pokrenuo temu.

Verovatno znaš da je servisiranje isuviše široka tema da bismo ovako razgovarali, ovde pričamo o lemljenju čipova a to što si rekao je sasvim moguće u nekoj drugoj grani.

Pitao sam te u prošloj poruci šta mene sprečava da pričam o tome, i kako vidim nisi mi precizno odgovori. Elem, ako hoću da kritikujem neki film je li to znači da moram prvo da režiram sopstveni, odnosno ako treba da prepoznam mućak da li prethodno moram da snesem jaje?

Ta tvoja priča nije ista, ako kažeš nekome da trpi dok se ne ubije to je isto kao kad bi rekao onome ko je otvorio temu da ostavi svoju memoriju bez obzira što ne radi, a primetićeš da ja to nisam spominjao. Kad već vučeš paralelu sa lekarem to bi bilo isto kao da neko, ne daj Bože, doživi teške povrede i odnesu ga u bolnicu pa stave na one aparate i tako drže (ekvivalent krpljenju memorije), umesto da ga operišu (ekvivalent novoj memoriji). Ja ne vređam ljude iz branše, neka onaj koji je postavio temu kupi novu memoriju možda baš kod tebe, ja ga samo savetujem da ne popravlja.

Možda je milimetar prevelika jedinica (čak prevelika, što ide u korist mojoj tvrdnji) a možda i nije, u svakom slučaju vidiš li ti o koliko malim brojkama se tu radi i najsigurnija ruka može da promaši za mikrometar (ako tako više voliš), dok mašina ne promašuje. E sad, zanimljivo je da se tako sitan promašaj neće odmah manifestovati, nego će polako sve gore i gore uticati.

Svaka čast. Služi skoro godinu dana i na osnovu toga si ti zaključio da će još dugo. Pročitaj još jednom McKracken-ov post, onaj deo o starenju čipova.

A da li si vidio repariranu memoriju ?

Takođe interesuje me i sledeće:

Pctel, koliko kod tebe košta reparacija memorije, a koliko nova?

Da ne otvaram novu temu. Imam 2 neispravna GeForce-a. Jedan je Asus-ov model v7100, a drugi je Elsa od 32mb. Javi mi se na pp da se dogovorimo oko popravke, naravno ako je moguće. I koja bi bila orijentaciona cena?

Šta ima da je gledam, nijednom nisam doveo u pitanju vizuelni izgled (mada je i tu bilo nesuglasica da li se razlikuje ili ne, ali nisam se mešao niti je to bitno).

U životu nisam video ništa što se kosi sa pravilima zdravog razuma i generalno oblasti u koju spada (u ovom slučaju elektronike), pa ne vidim razlog ni zašto bi tako bilo sa ovom memorijom. Da ne ponavljam, rekoh zašto tvrdim da to neće raditi (serviserove ruke nisu tako sigurne i precizne kao mašina i još 1001 post na tu temu) i opet mi nije jasno zašto ja treba da vidim tu memoriju da bih zaključio da za nju važi isti princip kao za sve ostale objekte slične konstrukcije.

Ovo je stvarno zanimljivo pitanje, ne toliko zbog odgovora (jer odgovor je da se ne isplati popravljati) već zato što su IMHO svi bar malo u pravu.

Da biste razumeli zašto, probaću da objasnim šta se dešava sa memorijskim čipovima i kakav je njihov životni ciklus.

Najpre tu je proizvodnja. Memorijski čipovi su odlično standardizovani i prinos je vrlo približno jednak 100%. Neispravne „kockice“ usled varijacija u procesu odbacuju se na veliko i ne koštaju praktično ništa jer se amortizuju na količinu.

Što se tiče verovatnoće otkaza statistika je takva da će manji deo kontingenta da crkne odmah usled tzv. dečijih bolesti. Ostatak ulazi u sredovečnu oblast u kojoj će ostati relativno dugo, sa prilično malom verovatnoćom otkaza, do određenog trenutka kada čipovi krenu da crkavaju jer su došli u poznu starost.

Sličnu stvar ste verovatno primetili i kod računara. Empirijsko pravilo je: ako se ne pokvari odmah, verovatno će dugo raditi sasvim ispravno. Npr. ako se računar ne pokvari u prvih mesec dana, verovatno će raditi bar godinu dve, a neće mu ništa faliti posle 6 meseci.

Ukoliko je cela jedna memorijska linija (recimo proizvedena istog dana) defektna, takve stvari se lako otklanjaju testiranjem. Ono što stigne do potrošača su table na kojima su defektni čipovi raspoređeni slučajno, vrlo je malo verovatno da cela tabla bude puna neispravnih čipova a da u isto vreme prođe prvu trijažu. Zato bih rekao da je verovatnoća čak da postoje dva neispravna čipa prilično mala.

Što se tiče SMD lemljenja, da, čovek to može da radi čak i ručno ako je dobro izvežban i lemovi su (empirijski) kvalitetni. Čovek može da kvalitetno zalemi (taj jedan) SMD na memorijskoj tabli. U to ne sumnjam jer sam video izvanredne ručne SMD lemove. Ovde su u pravu oni koji tvrde da čovek može da zalemi čip, možda i bolje od mašine.

Međutim, nikakve šanse nema da serviser (ili svejedno, 1000 servisera) naprave onoliko tabli koliko može automatska linija, a sa istim prinosom. Tu su u pravu oni koji tvrde da mašina radi bolje od čoveka.

Dakle verovatno može da se popravi. Ali nisam siguran da se cela stvar isplati, jer da se opravi tabla treba da se ima tačno odgovarajući čip, što znači da treba pronaći majstora koji ima iste takve table na lageru pokvarene (jer u pitanju je DRAM, koji ne može da se koristi ni za šta drugo pa verovatno ne postoji u majstorskim zalihama osim u obliku škart tabli), zatim utvrditi tačno koji čip nije u redu, što može da bude lov u mutnom ako je priroda kvara čudna a zatim to sve treba i sastaviti.

Cena cele zavrzlame je veća nego prosto bacanje table i kupovina nove. Zato lepo na računarima i piše (kad kupite recimo HP:) no user serviceable parts inside. Verovatno najbolje je pitati dotičnog čoveka koliko bi uzeo za opravku, a zatim lepo baciti pokvarenu i kupiti novu tablu.

f

Reparacija memorije je oko 15-20 EUR-a, vise od nekoliko moze po 10, nova 40/80 za 256/512. Kao sto vidite, uopste nije toliko skupo kako se misli. Nadam se da ovo nece biti shvaceno kao EPP i obrisano, jer ja nemam nikakvu zaradu od toga, jednostavno coveku forward-ujem taj posao, a on meni neki drugi...

Razmišljam naglas, ali kad već imate čipove znači da imate i neispravne table. Zašto ih ne opravite i ne prodajete kao polovne za 20 do 40 EUR, nego opravljate za 15-20? Ne verujem da ijedan majstor drži DRAM čipove u fijoci, mada ko zna...

f

Ne garantujem da imamo sve vrste cipova, ako ima - ima, ako nema, dodjite drugi put. Racunica nije tako komplikovana:
Na plocici ima 8 cipova, 8x15=120 EUR-a, za 8x5 minuta posla. Onaj ko je serviser i voli svoj posao, uvek vise voli da servisira nego da prodaje... cak i kad mu se to manje isplati!

Šta će nam Advocacy kad imamo PC Hardware .
Na kraju sam kupio novu memoriju, ali hvala vam u svakom slučaju, samo nastavite, zanimljivo je !

?! Mislio sam ovo: ako imaš 8 pokvarenih tabli, verovatnoća da je na svakoj pokvaren samo po jedan čip je vrlo velika. To znači da bi od tih 8 tabli teoretski mogao da napraviš 7 ispravnih koje zajedno vrede 7x40€, umesto 8 neispravnih koje koštaju 0€. A i za servisera-zaljubljenika ima 7 opravki plus 1 razlemljavanje, tako da su svi zadovoljni.

Umesto toga, serviser se odlučuje da čuva pokvarene table i da popravlja za 15€ kad mu donesu. Zanimljiv serviser.

f

Pa sad od kud ja znam filozofiju servisera kad se 99% radnog vremena bavim nekim desetim poslovima...
Valjda ima rasparenih cipova, ne mogu na istu plocicu, verovatno se one koje se uklapaju prodaju kao polovne preko oglasa...
nema to sad mnogo veze sa ovom temom...

Bilo bi verovatno svima korisno kad bi nam odao računicu zbog koje ti se kupovina isplatila više od popravke.

Razmišljam nešto tipa: ruke+neizvesno da li majstor ima čip+teško testiranje+gnjavaža da se odnese do majstora+vreme+živci potrošeni+posao koji stoji za to vreme-cena nove table koja je skoro 100% ispravna, može da se kupi gde hoćeš za budzašto i možeš da je vratiš ako kojim slučajem odmah crkne.

f

+ put do BG ili NS-a
+ cekanje
+ muke sa OS-om sa 256MB
====================================
Hvala vam momci (sad barem znam kako se lemi :-D)!

Evo i ja da se ukljuchim, sa par zapazanja.
1. Ko vas je z*****o da masina na Tajladnu lemi chipove.
Obrazlozenje.
Svi ste chuli za blu-star. Pricho ja sa chovekom LICHNO u vezi nekog posla itd i on meni LICHNO kaze da JE on KUPIO ISTU TAKVU LINIJU KOJOM NA TAJLANDU PRAVE MEMORIJE.
Taj vrhunac mikrotehnoogije kojim se leme chipovi u fabrici zove se FEN.
2. Moze da se zameni chip a da se nikad ne primeti (samo ako hocu)
Ima logike da ne merno ostavis da se vidi da ne ispadne da si uzeo kintu za bam badava.
3. Mc Kracken kako se proverava hladan lem?
E' znas kako na memoriji. Stavis pored uveta uhvatis za oba kraja savijes malko ako puca ima hladnih lemova (inache za autora treda koristan savet)
Pa onda duvas i ponovo slusas.Sve dok ne pucka tj nogice se neodvajaju od kalaja.
Da postoji masina koja lemi svuda isto nikad nigde nebi bilo hladnog lema ili bi svi bili hladni.
4. Od sufisticirane opreme mi treba sljivovica, vata , i chibica zamenicu modul na plochici da niko ne primeti.
ps: nista nije sveto pismo niti je ovo sto ja pricham k****nje, svako treba da radi svoj posao.
Ja mogu tri dana da usivam dugme necu ga usiti kao ona zena u kluzu sto usiva 30g.

(ovo je sve probano i provereno kod mene kuci i ja smatram tako ko nece ne mora da smatra za istinu niti das pokusava kod kuce-Lanchia ok?)

[Ovu poruku je menjao lancia88 dana 20.08.2004. u 12:01 GMT]

Ja stvarno ne znam u cemu je toliki problem sa rucnim lemljenjem kada ce memorija ako ponovo crkne uglavnom to biti zbog toga sto ce ponovo da ode neki cip u vecna lovista. To o cemu je pricao Zak (promena kristala iz alpha u beta) opste nije bitan proces da bi se uzimao u obzir. Ako se nista ne desi posle kratkog koriscenja onda je veca verovatnoca da ce cip da crkne zbog neceg drugog. Memorija a i druga integrisana kola uglavnom crkavaju zbog skokova u naponskoj mrezi, naglog povecanja temperature (npr. zbog prestanka rada fana) itd...
A taj proces starenja se danas uopste ne uzima u obzir jer kad dodje vreme da je ta memorija dotrajala onda ce ta memorija da kosta 10 puta manje jer ce se praviti 10 puta veci cipovi...

Sve kompanije danas pri racunanju garantnog roka uopste ne uzimaju u obzir to dotrajavanje nego uzimaju samo ono sto je Filmil pomenuo: srednju oblast trajanja. Mala oblast trajanja se isto retko uzima u obzir jer se oni uglavnom ni ne izbacuju na trziste (to su oni cipovi sa decjim bolestima).

Ako ja od nekoga ko mi popravlja memoriju dobijem garanciju od recimo 6 meseci pa onda mi je to sigurno bolje nego da sam kupio novu memoriju jer ako mi za mesec dana nista nije crklo znaci da je lepo to zalemljeno a posle je veca verovatnoca da ce da crkne cip nego da se to odlemi.

Druga stvar je to sto covek zaista cesto bolje zalemi od masine. Masine su pravljenje da to rade sto brze i koriste materijal sto manje mogu a covek ako ima lufta (ako je razredjen prostor izmedju kontakata) onda ce to sigurno bolje da zalemi. Naravno ako je vest. Ja sam se pre igrao dok sam bio u srednjoj skoli pa sam zalemio BIOS sa jedne ploce na drugu uz pomoc iskusnijeg drugara (posto je drugar neznanjem spalio BIOS) i ta ploca i dan danas radi. Za industrijsku proizvodnju se naravno ne isplati da to radi covek. Slicno je kao i u automobilskoj industriji. Automobili se uglavnom prave pomocu masina ali je rucni rad zato bolji i mnogo skuplji. Naravno ne pravi se sve rucno.

Inace pri racunanju garancije kod elektricnih komponenata koristi se uglavnom Puasonova raspodela jer je to jedina raspodela kod koje verovatnoca da ce se nesto desiti posle vremena t ako se nije desilo pre toga je ista kao da ce se uopste to nesto desiti. Zasto se bas to koristi? Pa bas zato sto cipovi najcesce crkavaju od skokova napona. A verovatnoca da ce danas skociti napon je ista kao i da ce sutra skociti napon. Zato ako danas ne crkne cip, verovatnoca da ce da crkne sledeceg dana je ista kao i verovatnoca da ce da crkne danas. Naravno uvek postoje izuzeci, elementarne nepogode, bombardovanje i koriscenje grafitnih bombi ali ko ce sve to da uzima u obzir.
Koeficijent kod Puasonove raspodele se izracuna na osnovu pocetnog broja stradalih komponenata posto se radi o industrijskoj proizvodnji pa je onda lako izracunati tu verovatnocu sa dobrom preciznoscu (zakon velikih brojeva).

A sto se tice proveravanja lema, pa to je mala para i sitan posao da bi se zamajavao oko toga. Da se popravlja neki superkompjuter mozda bi i proveravao a ovako ukljucis memoriju i ako radi neko vreme onda radi, ako ne radi onda ne radi. Nije valjda da vi za svaki sraf koji zavrnete uzimate dinamometar ili nesto drugo pa merite da li je sraf dobro zavrnut. Mislim da imate pogresnu predstavu pa mislite da je to servisiranje na nekom visem nivou i nesto komplikovanije od mehanicarskog posla. U principu to je isto i niko ko se ne bavi time industrijski ne proverava struju kroz svaki otpornik i kondenzator...Jedan memorijski cip ne vredi toliko truda da se vi sada puno bakcete oko njega. Kada na automobilu crkne migavac auto-elektricar zameni osigurac (ako neko sam ne ume) pa ako radi radi a ako ponovo crkne onda uzme i meri napone. Puno bi oduzimalo vremena da ti za svaki osigurac vrsis neka merenja. Ako ti crkne sijalica u stanu ti je zamenis i ne vrsis nikakva merenja da li su dobri kontakti. Ako crkne vise puta onda zoves majstora...

Pa eto takvo razmisljane je karakteristichno za nas.
Nece niko da radi.Pa onim kinezima kad izadju iz fabrike izbroje po 20 zrna pirincha i oni sve petama u dupe.
Sta mislis kako se zaradjuje pa na pola centa milion komada to su pare.
Rwcimo svojevremeno je neki nas tip smislio kako da se izvuche neki napon za video rekorder u shvaniji.
Fora je bila u tome da se neki kalem izvuche iz trafoe itd itd sve u semu malko su ushtedeli na zici al na milon komada, ovaj je dobro prosao.
Gore pomenuti Blue stra tvrdi da oni dobijaju memorije na popravku i da im je tu uprincipu bolja zarada.(vracaju odmah za fabriku)
Sta mislite o chemu razmislja onaj sto pakuje sibice.
Pa o milijardama komada.
Zato ne postoje nase.Nece bre niko da radi.Svi hoce da se bave marketingom i organizacijom.
Nikola

A za sve pobornike onoga novo je novo, zasto onda raspravljamoo ovome?
Bate e'si kupio nou ili polovnu memoriju.
A novu pa da vukli jke Zika i Pera u torbama iz Singapura.
A tamo je pored paradaiza kupio Djoka koji je stalno tamo.
Ma ne ja sam to kupio u FIRMI choveche U FIRMI koja se bavi UVOZOM.
Oni su BRE NAJACHI.
A tamo neko tvrdi da popravlja memorije.Golja on chak nije ni u odelu na poslu.
Sta je on samo neki ETF-ovac a ovi su choveche FIRMA.Samo kvalitet.
SALES executive ili Asistent Menager.
Firma bre novo je novo.
Malo sam se iznervirao
A ne nevazi garancija, znas ovaj chip ti je pukao.
Pa dobro to je Si on kad izgori okisidise.
Mane to je tebi skochio napaon pa ti crkla struja.
Molim.
Ma mismo bre FIRMA.
Mogu da ti dam novu samo.
Ali ti si mi choveche prodao napajanje
Pa sto nisi uzeo ups.
Pa prodao si mi i UPS da mi nista nebi zrklo.
Pa nasa mreza je takva.
Pa DC\DC pretvarach nema veze
E bre mi smo FIRMA .....


Necu vise pao sam u vatru, Cale me nesto iznervirao
FIRMA BRE

pctel:


Detelina se kosi rucno, jer zivotinje detelinu konzumiraju u svezem stanju... a kosilice za travu taj 'otpad' dodatno samelju, i onda nije nizasta... to je jedini razlog... pa ko da su seljaci ludi da se pate sa onim kosama, ako sve mogu 10 puta brze da zavrse...

Pozdrav,
eto, znao sam da se u pozadini ipak kriju kosilica i detelina. Izgleda da je dobro sto nisam zatvarao temu, primila je odlican tok...jedino sto sam ja jos na pocetku napomenuo da se to radi ali je pitanje rentabilnosti- za 512MB van garancije skroz isplativo ali za ispod... Nikola, ne padaj u vatru, i FIRME BRE nesto rade, rade sa ljudima a nema goreg posla od toga, Ti to dobro znas pa se zato i drzis servisiranja. Obzirom da me poznajes znas da i ja imam takav stav prema FIRMAMA BRE ali nema potrebe da se pada u vatru. Upravo zato i funkcionise ovaj forum gde razmenjujemo SVOJA iskustva i to daje najbolju preporuku za forum (pricali smo o prenosenju tudjih i licnih iskustava).
Pozdrav