Ista vest iz Danas-a:


Krivična prijava protiv korisnika ilegalnog softvera u Beogradu
Kriminalistička policija SUP u Beogradu podnela je nedavno krivičnu prijavu protiv Branka Nikitovića zbog osnovane sumnje da je koristio piratske kompjuterske programe. Nikitović je direktor firme Serbian Object Laboratories za izradu softvera i konsalting. Tokom obavljanja delatnosti za koju je firma registrovana neovlašćeno je koristio programe Microsoft Corporation i Adobe System Incorporated, za koje nije imao važeću licencu. Na taj način je ostvario svom preduzeću protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 460.000 dinara.
Ovo nije prvi slučaj da je u Beogradu podneta krivična prijava protiv nekoga zbog korišćenja nelegalnih kompjuterskih progama. Inače, za ovo krivično delo predviđena je kazna zatvora od jedne do pet godina, a ako se radi o organizatoru i direktnom izvršiocu, kazna može biti od tri do osam godina zatvora.
Tim povodom, Nebojša Momčilović, License Compliance Manager iz domaće kancelarije Majkrosofta, podsetio je na aktivnosti koje BSA (Business Software Alliance), uz ostale organizacije i pojedince, sprovodi u cilju zaštite prava intelektualne svojine. "Pre svega, zakonska regulativa o zaštiti autorskih prava značajno je poboljšana izmenama i dopunama Krivičnog zakona Republike Srbije.
Na osnovu ovih izmena i dopuna, MUP Republike Srbije već neko vreme radi na suzbijanju piraterije i u proteklih godinu dana sproveo je preko 70 akcija u gradovima širom Srbije - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Zrenjaninu, Aleksincu, Čačku, Kruševcu, Paraćinu, Novom Bečeju, Kaću, Srpskoj Crnji..."
Prema nezvaničnim podacima, tom prilikom je provereno oko 60 firmi i zaplenjeno preko 250 računara zbog osnovane sumnje da je softver pronađen na njima nelegalan.
Među firmama u kojima je izvršena zaplena su ilegalni proizvođači optičkih diskova, lokalni proizvođači računara (System Builder firme) i nelegalni korisnici (preduzeća, lokalne TV stanice, PC igraonice, samostalne trgovinske radnje).
"Čest je slučaj da se u toku istražnih radnji prekršioci brane izjavom da je nelegalni softver dobijen prilikom kupovine računara, te se traže svedočenja i saradnja firmi koje su računare prodale. Dalja istraga se nastavlja analizom liste kupaca pomenutih firmi", kaže Momčilović.
Microsoftovi korisnici, koji rade na ilegalnom softveru, nisu ostavljeni bez alternativnih rešenja. Ne samo da je produženi period legalizacijske kampanje omogućavao jeftin i jednostavan prelazak na legalni softver, već i dalje postoje uslovi da se ovaj softver nabavi legalno po cenama koje su daleko povoljnije od onih na ostalim evropskim tržištima.
Ova akcija je deo šire kampanje čiji je cilj zaštita intelektualne svojine, proces bez kojeg je nemoguće i zamisliti dalji razvoj domaćeg tržišta i naše uklapanje u svetske tokove.