[ Aleksandar Marković @ 03.11.2004. 17:24 ] @
http://pravopis.tripod.com/latinica/l-index.html

http://seelrc.org:8080/grammar/pdf/stand_alone_bcs.pdf - on english pdf file


p.s.
ćirilica:
Izuzetno korisne informacije možete naći na Web sajtu časopisa "Jezik danas" (brojevi 15-18 - npr. transkripcija ličnih imena iz engleskog jezika) - ex link

Rasprave, pitanja o jeziku na ES postoje na linku, temi:
- [Lingvistika]: Problem lektora - strane reči u srpskom jeziku
- [Lingvistika]: Pravopis, fonetika, fonologija, morfologija, sintaksa, semantika...
Odnosno rezultati pretrage su na linku

Office 2003 Add-in: Latin and Cyrillic Transliteration

Srpski elektronski rečnik - 300.000 reči i oko 1.500.000 značenja
sastavljeno od šesnaest tomova „Rečnika SANU” i tri poslednja toma „Rečnika Matice srpske”

Srpska latinica

Priručnik za lektore i studente srpskog kao stranog jezika - Pavle Ćosić

Narodna knjizevnost - DIJALEKTI SRPSKOG JEZIKA...

Rečnik stranih reči

Reči na srpskom jeziku

Opšti srpsko-srpski rečnik

srodni linkovi:

Srpskohrvatski jezik (wiki)

hrvatski jezik + wiki

http://bosanskijezik.blogger.ba/

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 23.01.2007. u 11:37 GMT+1]
[ BytEfLUSh @ 03.11.2004. 17:31 ] @
Mnogo korisna stvarčica za veliki broj članova, indeed :)
[ Aleksandar Marković @ 03.11.2004. 17:32 ] @
Hvala Nevenu ;-)

p.s
Dijalekti Štokavskog narečja via

[img][att_url][/img]



[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 23.01.2007. u 11:30 GMT+1]
[ cicika @ 03.11.2004. 19:59 ] @
Šteta samo što oni kojima je to potrebno neće posetiti taj sajt.
[ Safet Beriša @ 03.11.2004. 23:53 ] @
Uze mi reč(enicu) iz usta :)
[ m4rk0 @ 04.11.2004. 20:34 ] @
Ovo bi se moglo staviti i u pravilnik foruma. Pre pisanja poruke procitati vise puta :)
[ cicika @ 04.11.2004. 22:43 ] @
Trebalo bi možda uvesti i neki test pri registraciji novih članova!
[ marko37 @ 07.11.2004. 18:58 ] @
Hmmm, a članovi van srpskog govornog područja? :)

--

Oooh, a lesson in not-changing history, from Mr. "Im-my-own-grandpa"...



[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 07.11.2004. u 20:15 GMT+1]
[ Milos Stojanovic @ 07.11.2004. 19:11 ] @
mslim_da,defntvno Ovu ; temu TREBAstaviti. da bude TOP!
[ Manonegra @ 08.11.2004. 15:19 ] @
Sajt nije los. Na zalost, pravila se cesto menjaju, te se iskreno nadam da ce oni koji ga uredjuju imati to u vidu.
[ djordje @ 05.03.2005. 11:24 ] @
Kako se pise:

1) Sa mnom

ili

2) Samnom


[ Bojan Basic @ 05.03.2005. 11:54 ] @
Sa mnom.
[ jablan @ 11.03.2005. 16:14 ] @
OK, imam nedoumicu (skoro se dogodilo da se razgovor u nekom društvu dotakao toga, i ispalo je na kraju da svi tvrde jedno, a ja jedini drugo, pa sam se malo glupavo osećao):

Dakle, bio sam ubeđen da je, pored kao, pravilno pisati i ko, bez apostrofa (a u glavi mi i ono arhaično kano), kao takođe sasvim legalan oblik iste reči. Da se razumemo, ne mislim na upitnu zamenicu, već na (valjda) veznik.

Jesam li bio u pravu ili ne? Molim, kompetentne odgovore. Balša?
[ Balša @ 11.03.2005. 21:15 ] @
I jesi i nisi bio u pravu.

Ko (mesto kao) strogo gledano nije književni oblik. No, kad se ipak koristi, ne piše s apostrofom, već sa cirkumfleksom. Dakle, ne k'o, nego .

Iz Pravopisa:
Citat:
(t. 221. b.)
Ovaj znak
[= uglasti znak dužine, cirkumfleks] se piše i da se (u govornom jeziku i u poeziji) obeleži dužina nastala sažimanjem dvaju samoglasnika: ili (um. kao), misô ili misâ (misao), valjônica (valjaonica) i dr. (...)


Iz Klajnovog "Rečnika jezičkih nedoumica":
Citat:
SAŽETI SAMOGLASNICI. Oblici iz familijarnog govora ko (=kao), došo (=došao), kazo (=kazao) i sl., kao i dijalekatski doša, stiga, reka itd., prema Pravopisu pišu se bez apostrofa, a sa znakom dužine (cirkumfleksom): , došô, kazô, došâ, rekâ itd.


U praksi, međutim, ovo pravilo malo ko poštuje.
[ dovecer @ 20.08.2005. 23:48 ] @
Reklama za koka kolu...

Glas Voje Nedeljkovića:

Od sada DVE LITRE za 85 dinara!!!

Ili ja ne znam za neko pravilo?
[ mvgradjing @ 14.09.2005. 16:12 ] @
Je l' se kaže svo vreme ili sve vreme?
[ teddy @ 14.09.2005. 16:41 ] @
Po Klajnu (Rečnik jezičkih nedoumica), litar je bolje od litra, ali ni litra nije zabranjeno. To nije jedini slučaj gde su dubleti dozvoljeni. Tu su i „minut“ i „minuta“, „metod“ i „metoda“ i slično.

Reč „svo“ ne postoji u srpskom jeziku. Pravilno je „sve vreme“.
[ Balša @ 14.09.2005. 18:24 ] @
Citat:
Reč „svo“ ne postoji u srpskom jeziku.


Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo
svo.
...

V. Ilić: „U poznu jesen“
[ teddy @ 14.09.2005. 22:38 ] @
I šta s tim?

Pesnik koji nije hteo da mu propadne rima ili je zbog drugog razloga upotrebio reč koja je možda tada kada ju je upotrebio, pre više od jednog veka, bila pravilna, ali je danas, po važećem pravopisu neispravna.

Kad bi sve reči koje su svi naši pesnici ikada napisali bile stavljene u neki rečnik srpskog jezika, verovatno bi taj rečnik brojao pet-šest miliona reči, od kojih se 90% danas ne koriste.

Muški rod (jednina/množina): sav/svi
Ženski rod (jednina/množina): sva/sve
Srednji rod (jednina/množina): sve/sva

Nigde ne postoji oblik „svo“.

Ako bi postojao oblik „svo“ za srednji rod jednine („svo vreme“, „svo nebo“), onda bi bilo logično da je upotrebljiv i u sledećim slučajevima:

- Svo ono što ste hteli da znate o tome možete pročitati u ovoj knjizi.
- To je svo.
[ Balša @ 15.09.2005. 01:17 ] @
Polako, ne moraš da se nerviraš.

Stvar je samo u tome što tvoja konstatacija da reč "svo" ne postoji u srpskom jeziku nije sasvim tačna. Postoji odavno, samo je gramatička norma uporno ignoriše sve (svo ) vreme. Probe radi, uzmi samo poslednji stih (da bi zanemario rimu), upotrebi propisan oblik i pogledaj na šta liči: "Mutno je nebo sve". Zvuči baš loše, zar ne?

Ono što se desilo jeste da je opšta pridevska zamenica "sav/sva/sve" dala poimeničen oblik "sve" (= nom. jd. sr. r.), koji se osamostalio i koji se može upotrebljavati potpuno sam ("Pera je popio sve") ili u konstrukcijama koje navodiš - "sve što...", "sve ono..." "sve to..." - ali i dalje bez imenice na koju bi se naslanjao.

S druge strane, očigledno postoji potreba za alternativnim oblikom ("svo") u onim slučajevima kada se radi o pravoj pridevskoj zamenici: "Pera je popio sve" ali "Pera je popio svo vino".

Posle samo 10 sekundi guglanja može se naći primer gde je ova razlika bitna:

Treće mesto nalazimo u vezirovom pismu. Bez obzira što je ono u celini uzev aluzivno intonirano, što je svo u poređenjima, slikama, metaforama, preteći karakter ove političke poruke je očigledan.

Oblik "svo" gore jasno signalizuje da se radi o pravoj pridevskoj zamenici, kojoj ovde nedostaje imenica, ali se podrazumeva: "svo (= celo) pismo je u poređenjima", a ne "sve (na svetu?) je u poređenjima".

Drugi razlog za oblik "svo", verovatno još jači, jeste potreba da se ova pridevska zamenica sistemski saobrazi sa drugim pridevskim zamenicama: "svako pismo", "neko pismo", "ovo pismo", itd.

Da se razumemo, to je grub opis jezičkog stanja, ili, ako hoćeš, jedne jezičke inovacije (istina, već vremešne), koju domaća normativna gramatika ne uzima u obzir. Oblik "svo" otuda ostaje zabranjen, a tako će ostati sve dok neki lingvista od velikog ugleda i autoriteta ne prelomi stvar, kao što je to svojevremeno, člankom u časopisu Naš jezik, učinio M. Stevanović za pridev "zadnji" u značenju "poslednji", nakon čega je ovakva upotreba prestala da bude sporna.

[Ovu poruku je menjao Balša dana 15.09.2005. u 02:48 GMT+1]
[ teddy @ 15.09.2005. 03:14 ] @
OK.

Izneo si dobre argumente zašto bi trebalo dozvoliti oblik „svo“. Štaviše, mogu reći i da si me ubedio (u nedostatku argumenata za suprotnu stranu).

Međutim, sećam se da sam pre godinu-dve čitao neki članak, da l' Feketeov ili Klajnov, na ovu temu, i znam da je autor takođe bio prilično ubedljiv, ali u branjenju ekskluzivnosti oblika „sve“.

[Ovu poruku je menjao teddy dana 15.09.2005. u 04:18 GMT+1]
[ teddy @ 28.09.2005. 17:57 ] @
Evo argumentacije protiv oblika „svo“:

Ako bi bilo ispravno „svo mleko“, onda bi u genitivu bilo „svog mleka“ (u dativu i lokativu „svom mleku“) i ne bi se razlikovalo od genitiva (dativa i lokativa) pojma „svoje mleko“.

Napraviću puding od svog mleka, i baciću praznu ambalažu.
Napraviću puding od svog mleka, a ti od svog napravi sutlijaš.

Svom mleku ću dodati šećer, pa će biti slatko.
Svom mleku ću dodati šećer, a tvom neću, jer ti voliš mleko bez šećera.


Odavde se lepo vidi da, ako se koristi „sve“ (i oblici „sveg“ i „svem“), do zabune ne dolazi.
[ Balša @ 28.09.2005. 19:27 ] @
Tom argumentu nije previše teško kontrirati.

Prisvojna zamenica "svoj/svoja/svoje" (kao i "moj", "tvoj" i "koji") ima dve promene. Prvu, koja za srednji rod jednine glasi: svoje, svojeg(a), svojem(u), itd. I drugu, sa asimilacijom i sažimanjem vokala, koja glasi: svoje, svog(a), svom(e/u), itd. Prema tome, dvosmislenost koju pominješ lako se otklanja upotrebom prve promene, umesto druge:

Svojem mleku ću dodati šećer...

Osim toga, u govoru -- a tu se oblik „svo“ ponajpre koristi, pošto ga u tekstovima inače filtriraju lektori -- postoji jasna i nedvosmislena razlika u akcentu: „svo“ u genitivu, dativu, itd., ima kratkosilazni akcenat, a „svoje“ u istim tim padežima (po drugoj promeni) ima dugosilazni.

Uostalom, ako bi norma konačno i dopustila oblik „svo“, to ne znači da bi ujedno morala zabraniti oblik „sve“. Mogla bi, i poželjno bi bilo, da dopusti oba oblika.

[Ovu poruku je menjao Balša dana 28.09.2005. u 20:55 GMT+1]
[ teddy @ 28.09.2005. 23:12 ] @
Ako bi se za srednji rod ekskluzivno propisala upotreba oblika „svojeg“ i „svojem“, onda bi bilo nelogično dozvoljavati dvojnost kod oblika „mog/mojeg“, „mom/mojem“, „tvog/tvojeg“ i slično.

Ti duži oblici ionako teže da izumru, pa ne vidim zašto bi jednu zabranu (oblika „svo“) zamenjivali drugom („svog“ i „svom“). Posebno kad je lakše usvojiti oblik „sve“ (umesto „svo“) nego se odreći oblika „svog“ i „svom“ (i uvek govoriti „svojeg“ i „svojem“).

Međutim, s obzirom na činjenicu da su akcenti različiti, možda bi se ipak mogla dopustiti dvojnost „sve/svo“, pod uslovom da se ne dira prisvojna zamenica „svoj“, jer se pri ispravljanju manjih nepravdi ne mogu praviti veće.
[ Balša @ 29.09.2005. 01:08 ] @
Citat:
teddy: Ako bi se za srednji rod ekskluzivno propisala upotreba oblika „svojeg“ i „svojem“, onda bi bilo nelogično dozvoljavati dvojnost kod oblika „mog/mojeg“, „mom/mojem“, „tvog/tvojeg“ i slično.


Ali ko je rekao da treba da se eksluzivno propiše "svojeg", a zabrani "svog", ili bilo šta slično?

Naprotiv, samo sam ukazao na činjenicu da jezik već pruža način da ukloni dvosmislenost koju si citirao -- i to upotrebom jednog varijantnog oblika ("svojem") umesto drugog ("svom"), u toj konkretnoj situaciji. Dakle, pod "upotrebom" ne podrazumevam nikakvu "propisanu upotrebu", već naprosto voljnu aktivnost govornika ili pisca koji u datoj prilici uočava potencijalni ambigvitet i sam ga lako ga prevazilazi, bez ikakve potrebe da traži uputstva u jezičkim priručnicima.

I jedan i drugi oblik, razume se, ostali bi savršeno pravilni. Štaviše, poenta je upravo da norma tu nema potrebe da interveniše, pošto rešenje već postoji.

[Ovu poruku je menjao Balša dana 29.09.2005. u 02:10 GMT+1]
[ teddy @ 29.09.2005. 11:05 ] @
Ah. Onda je OK. Samo je pitanje koliko će ljudi razmišljati o tome.
[ letter @ 22.10.2005. 13:05 ] @
Lepo je videti,procitati,cuti ili kako god vec,da nekog interesuje poznavanje maternjeg jezika.Ovde mnogo toga naucih samo posmatrajuci.
Zamislite kako je "nama" preko Drine kada moramo da uzmemo u obzir da je i Bosnjacki nazvan jezikom .Bolje da ne znate.Osim toga ,vise ne znam ni da li je pravilno ono sto cujem svakog dana na predavanju srpskog jezika.
Jedno pitanje: Kada je sajam knjiga u Bg- u?
Hvala
[ teddy @ 22.10.2005. 15:42 ] @
Otvara se u utorak.

http://www.beogradskisajamknjiga.com/
[ Toxter @ 03.12.2005. 19:35 ] @
Ako moze pomoc sta je ispravnije:
predstaviti ili pretstaviti
odnosno:
predstavljanje ili pretstavljanje
?

Pozdrav!
[ Bojan Basic @ 03.12.2005. 19:37 ] @
Sa d.
[ Toxter @ 03.12.2005. 21:11 ] @
Citat:
Bojan Basic: Sa d.


To sam i ja mislio. Jednostavno zvuci ispravnije.
Ali sam od jedne osobe dobio suprotan odgovor pa sam u nedoumici.

Pozdrav!
[ jassica @ 05.12.2005. 23:15 ] @
Sta je ispravno, ako hocu nekome da se obratim? Na primer:

Gospodine Jovanovic

ili
Gospodine Jovanovicu

[ CyberGastarbaiter @ 15.04.2006. 00:35 ] @
Ako dopuštate:
pri obraćanju osobama muškog pola i titula i prezime se menjaju po padežima: Gospodine Jovanoviću, Gospodinom Jovanovićem, Gospodinu Jovanoviću itd., dok ako se radi o osobi ženskog pola onda se menja po padežima samo titula: Gospođo Jovanović, Gospođom Jovanović, Gospođi Jovanović.
[ djordje @ 15.04.2006. 01:07 ] @
Citat:
Ako moze pomoc sta je ispravnije:
predstaviti ili pretstaviti
odnosno:
predstavljanje ili pretstavljanje


Izuzetak od jednacenja suglasnika po zvucnosti. D ne prelazi u T kada se nalazi ispred S
[ aleksandaraleksandar @ 15.04.2006. 02:29 ] @
Citat:
CyberGastarbaiter:dok ako se radi o osobi ženskog pola onda se menja po padežima samo titula: Gospođo Jovanović, Gospođom Jovanović, Gospođi Jovanović.


nece bas biti.
[ sstanimi @ 18.04.2006. 15:35 ] @
PozZ!

Imam par pitanja....

1) kojim se redosledom, trenutno po pravopisu, piše ime i prezime? Prvo ime pa prezime ili obrnuto?
2) da li je doktorska titula vezana za ime ili prezime?
3) kako glasi množina od reci HRČAK - hrčci ili nekako drugačije



[Ovu poruku je menjao sstanimi dana 18.04.2006. u 16:39 GMT+1]
[ djordje @ 18.04.2006. 16:41 ] @
1) ime pa prezime, osim ako nije naznaceno suprotno (u nekim spiskovima ili formularima recimo)
3) mislim hrčci, da...

Citat:
nece bas biti.


Reci zasto

[Ovu poruku je menjao djordje dana 18.04.2006. u 17:42 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 18.04.2006. 19:34 ] @
Citat:
sstanimi:
1) kojim se redosledom, trenutno po pravopisu, piše ime i prezime? Prvo ime pa prezime ili obrnuto?

Kao što je rečeno, prvo ime pa prezime, osim u spiskovima gde se odstupa od pravila radi sortiranja po azbučnom redu.
Citat:
sstanimi:
3) kako glasi množina od reci HRČAK - hrčci ili nekako drugačije

Hrčci ili hrčkovi - i jedno i drugo je pravilno.

Nadam se da nećeš zameriti na maloj ispravci:
Citat:
sstanimi:
Imam par pitanja....

Treba: „Imam nekoliko pitanja“.

Za broj 2) nisam siguran pa sam ga zato preskočio, sve ovo što sam rekao sam upravo proverio u referentnoj literaturi tako da je sigurno korektno.
[ sstanimi @ 18.04.2006. 19:51 ] @
Citat:
Bojan Basic: Treba: „Imam nekoliko pitanja“.


Mogu samo da zahvalim!
[ djordje @ 18.04.2006. 19:59 ] @
Da li je imenica RUCAK (obrok) singularija tantum?
[ gitar @ 18.04.2006. 20:54 ] @
Mislim da se kaze TREBALO BI: "Imam nekoliko pitanja".
[ Bojan Basic @ 18.04.2006. 21:18 ] @
Citat:
djordje:
Da li je imenica RUCAK (obrok) singularija tantum?


Rečnik uz Pravopis, izdanje 2002, kaže sledeće:
Citat:
ručak (-čka, mn. ručkovi-ručkova i neob. ručci-ručaka)


Citat:
gitar:
Mislim da se kaze TREBALO BI: "Imam nekoliko pitanja".


Može i jedno i drugo, mada mislim da znam odakle potiče dilema.

Pravilno je:
Oni treba da dođu.
ili
Trebalo bi da oni dođu.

Nije pravilno:
Oni trebaju da dođu.

Verovatno je to ono što te je zbunilo.

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 07.07.2006. u 19:00 GMT+1]
[ sstanimi @ 28.04.2006. 20:52 ] @
Nastavak obrazovanja .....

Kako je množina od "dečak"? (dečki/dečaci)

Kako glasi imperativ od "otići"? (idi/odi/?...)
[ Bojan Basic @ 28.04.2006. 20:59 ] @
Citat:
#1131724/sstanimi:
Kako glasi imperativ od "otići"? (idi/odi/?...)

Otidi. Pravopis iz 1960. godine daje i oblik otiđi, ali neki stručnjaci to više ne smatraju književnim oblikom.
[ kripen_zr @ 29.04.2006. 02:05 ] @
Interesuje me da li je ispravno minusi ili minusevi. Mislim da je "minusevi" neispravno iako nisam proverio. Nisam imao dilemu dok nisam čuo profesoricu Srpskog da govori minusevi.
plus - plusevi
minus - minusi ili minusevi ?

Hvala unapred.

[Ovu poruku je menjao kripen_zr dana 29.04.2006. u 03:06 GMT+1]
[ jablan @ 11.05.2006. 07:45 ] @
Postoji li izraz za stanovnike Senjaka? A Karaburme?
[ Silly @ 12.06.2006. 10:46 ] @
decaci,senjacani,karaburmani
[ markoub @ 12.06.2006. 14:31 ] @
Hm... cini mi se da je ovo topic u okviru foruma: "Zanimljivi linkovi", a otisao je malo dalje, al' ne mari...
Ono sto mene interesuje je da li neko zna adresu neke online baze reci naseg jezika, ili bar baze pravopisnog recnika.
Trenutno, kada proveravam kako se nesto pise kucam na googlu dve verzije za koje smatram da su ok, pa vidim koja ima vise pogodaka!:-)

Pozdrav!
[ Nenad Vranjanac @ 25.06.2006. 12:57 ] @
eh, moram i ja moju omiljenu da pomenem:
-Halo, jel to Pera?
-Pera na telefonu.
[ Bojan Basic @ 25.06.2006. 13:07 ] @
To je sasvim ispravan sklop.
Citat:
telefon: na telefonu (Ko je na telefonu? Ostanite na telefonu i sl.) sasvim je ispravan sklop, nema potrebe da se zamenjuje sa „pored telefona“ i sl.

Ivan Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica

Sličan primer, sigurno i sam kažeš: „Video sam Cecu na televiziji.“ (što ne znači da je ona sedela odozgo), zatim „Idem na vazduh.“ (što ne znači da ćeš da napraviš vazdušni jastuk pa da se popneš na njega) i tako dalje.

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 30.06.2006. u 18:23 GMT+1]
[ Emil Ranc @ 25.06.2006. 15:29 ] @
@Bojan

Verovatno si mislio na televizoru, pošto je na televiziji sasvim pravilno :)
[ Bojan Basic @ 25.06.2006. 15:49 ] @
Dobro sam napisao, hteo sam da kažem da je sve to pravilno (na telefonu, na televiziji, na vazduh) iako mnogi misle da nije.
[ Nenad Vranjanac @ 25.06.2006. 20:08 ] @
@bb ma naravno da je ispravan, ali je vrlo zanimljiv, zar ne?
mozda bi bilo pravilnije reci
-pera kraj telefona
[ Lunatic @ 29.06.2006. 00:12 ] @
kad smo vec kod gresaka mene uzasava na primer:

"po meni sam ja upravu.."

pravilno je reci PO MOM MISLJENJU.. jer zamisli da sam reko "po meni, on je slikao" sta to znaci? da je neko slikao na mom telu? ili da je po mom misljenju taj neko slikao(negde). sigurno je da znaci ovo drugo ali ga ljudi mnogo puta upotrebljavaju u losem kontextu..

malo je offtopic ali ono...
[ Bojan Basic @ 30.06.2006. 02:16 ] @
Što se toga tiče, dugo sam tražio neku zvanično potvrdu da je izraz „po meni“ nepravilan, ali sve što sam uspeo da nađem bilo je samo rekla-kazala kao ovo tvoje (ne mislim da te vređam, izvinjavam se ako tako zvuči). Na kraju sam konačno uspeo da pronađem izvor da je taj izraz pravilan!

U časopisu „Jezik danas“, broj 4/1997, u rubrici „Jezičke nedoumice“ nakon primedaba jednog čitaoca redakcija odgovara:
Citat:
Ostale Vaše primedbe, međutim, nemaju mnogo oslonca u jezičkoj stvarnosti. Izrazi kao pustiti u prodaju, držati predavanje, igrati ulogu, voditi razgovore, gasiti u prenesenom smislu 'obustavljati, prekidati', po meni u značenju 'po mom mišljenju', nastup u značenju 'pojavljivanje pred publikom' — sve je to već odavno ušlo u srpski jezik i zabeleženo u rečnicima.
[ Nenad Vranjanac @ 30.06.2006. 02:37 ] @
@bb to je verovatno posledica ove poslednje nesrecne revizije gramatike i pravopisa.
danas jednostavno nema nepravilnosti, vec su u pitanju "varijacije".
[ Bojan Basic @ 30.06.2006. 12:03 ] @
Ne slažem se da nema nepravilnosti (na šta bi to onda ličilo?), ali u svakom slučaju ima stvari koje jesu pravilne mada ljudi tako ne smatraju. Na primer: zadnji (umesto poslednji), celo vreme (sve vreme se samo preporučuje kao bolje, ali se nikako ne teži potpunom istrebljenju izraza celo vreme), obadva (u vezi sa ovim, čak i najprvi, najposlednji, najzadnji kao pojačani oblici prideva prvi, poslednji,zadnji!), ovde pomenuti po meni i na telefonu, kao i još mnogi kojih se trenutno ne mogu setiti. Inače, mene nervira većina ovih izraza ali nemam pravo nikoga da ispravljam ako tako govori jer to jeste pravilno. U vezi sa ovim poslednjim (na telefonu), pored onoga što sam već rekao evo i malo više detalja.

Časopis „Jezik danas“, broj 9/1999, rubrika „Jezičke nedoumice“:
[quote]U članku Svenke Savić „Konverzacija preko telefona” nalazi se primer jednog razgovora u kome se između ostalog kaže prilikom predstavljanja „taj i taj PORED TELEFONA”. Čitav život su me učili da se kaže „na telefonu”, jer se ne misli na telefonski aparat nego na telefonski sistem. Molim vas da mi objasnite kako sada može i da li može „pored telefona”.
Slobodan Narić, Beograd

Ako su Vas, kako kažete, „čitav život” učili da se kaže na telefonu — dobro su Vas učili. To je zaista najčešći oblik u stvarnoj upotrebi i potpuno je pravilan. Svojevremeno je Miodrag S. Lalević tvrdio da tobože ne valja reći na telefonu nego pored telefona, ilustrujući to jednim zamišljenim telefonskim razgovorom u kome je on sagovorniku rekao „Molim siđite s telefona, pa da onda razgovaramo…” Otada je već više istaknutih lingvista upozorilo da je Lalević bio u zabludi, jer predlog na, pored osnovnog prostornog značenja (npr. u na stolu), ima i mnogo drugih (kao u spojevima na radiju, na vezi, na sastanku, na svetu i sl.).

Lalevićev savet, nažalost, prihvatili su „zdravo za gotovo” mnogi nastavnici maternjeg jezika. Tako se desilo da su mnogi đaci (za razliku od Vas) izašli iz škole s uverenjem da nije pravilno „na telefonu”, pa se događa i danas da, digavši slušalicu, začujemo „Dobar dan, pored telefona (ili kraj telefona) taj i taj”. Otuda i u radu Svenke Savić, koji je pisan na osnovu stvarnih razgovora, na jednom mestu nalazimo „Sanja je kraj telefona” a na drugom „Petar Petrović ovde”. Ko želi tako da kaže, ima puno pravo na to, jer Sanja je zaista kraj, odnosno pored telefona, Petar jeste na mestu koje on u tom trenutku naziva „ovde”. Ako bismo danas nametali „na telefonu” kao jedino pravilan oblik, počinili bismo obrnutu, ali ne manju grešku od one Lalevićeve.
[ Nenad Vranjanac @ 30.06.2006. 14:07 ] @
@bb pre 6-7 god, kad sam bio u srednjoj, za takve izraze se dobijala ocena 1, eventualno 2 iz srpskog
[ Bojan Basic @ 30.06.2006. 14:51 ] @
Pravopis je poslednji put revidiran 1993. godine, što je očigledno bilo pre više od 6-7 godina. Ono što je problem ovde je pismenost naših tzv. profesora koji se uopšte ne trude da se vode pravilima (i da prate eventualne promene) već svojom logikom, i zaista znam da umeju da poprilično zakinu na oceni iako učenik uopšte nije pogrešio. Da ne pominjem nastavnike ili još raniju instancu takvih pojava, učitelje. Konkretno, učiteljica moje sestre pre desetak godina je, ovog primera se vrlo dobro sećam, nekako uvrtela sebi u glavu da je pravilno boica, maica... (umesto bojica, majica...) i, naravno, redovno ispravljala decu kad neko na tom primeru „pogreši“. Uopšte uzevši, žalosno je što danas čak ni prosvetni radnici nisu nikakva referenca.

Da se razumemo, meni izrazito smetaju takvi izrazi, pogotovo prva tri koja sam napisao, ali činjenica je da ljudi koji tako govore ne greše i niko nema prava da ih ispravlja (pa, naravno, ni profesor).

Navešću još jedan primer koji volim da navodim kao kuriozitet čisto da bih pokazao kakvu papazjaniju ume da napravi naš pravopis (ali, ponavljam, koliko god da je smešno, i to je pravilno, i niko nema prava da ispravi nekoga ko je ko zna zbog čega odlučio da tako govori). Dakle, svi danas govore žvakati-žvaćem, međutim, prema fonetskim pravilim od žvakati bi nastalo žvačem (kao u skakati-skačem), dok se žvaćem dobija od žvatati (kao u kretati-krećem). Da bi fonetska pravila ostala očuvana, verovali ili ne, proglašeni su za pravilne i žvatati, žvačem, pa neka svako bira koji deo iz kog oblika će da koristi :) Ajd sad da vidim da neko na pismenom zadatku napiše ove oblike i izvuče se bez jedinice kô vrata, a zapravo ništa ne bi pogrešio :)

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 01.07.2006. u 03:06 GMT+1]
[ Au197/79 @ 30.06.2006. 16:01 ] @
Niko nije primetio kako jezik siromaši u konstrukcijama. Za nekoliko godina ćemo imati jezik ko Makedonci sa jednim padežom. Sad i ako se upotrebi neka stara konstrukcija nekom može da tukne na hrvatski. Ili ono strašno dadakanje. Moja nastavnica se borila svim silama protiv toga, a sad se čini da je kao pitanje nacionalnog ponosa dadakati jer to je ono što nas razlikuje od tamo nekih preko plota.

Npr. zar sve ovo nije ispravno:
Želja mi je da budem pilot (najprostija konstrukcija ima dadakanje)
Želja mi je biti pitlot.
Želja mi je biti pilotom. (najsloženiji oblik, najmanje se koristi jer ljudi žele sve svesti na imeniteljni padež)
[ Bojan Basic @ 30.06.2006. 17:16 ] @
I jesi i nisi u pravu. Kao prvo, ako strogo poštujemo pravila, sve tri konstrukcije su zaista ispravne. Ipak, nije baš sve crno-belo.

Najpre ću se osvrnuti na razliku između druge i treće varijante. Milka Ivić davne 1954. kaže: „Ustvari, i pored toga što se upotreba predikativnog instrumentala još uvek održava u jeziku, može se reći da ona ne samo što nije živa, nego se čak lagano gubi, ustupajući mesto konstrukciji s nominativom ili akuzativom, u zavisnosti od glagolske upravne reči“. Dakle, pre više od pola veka je naglašeno da se konstrukcija sa instrumentalom već tada gubila. Što se, dalje, tiče druge polovine XX veka, ograničavajući se na glagole jesam/biti, Živojin Stanojčić kaže da je dilema „apsolutno rešena u korist modela sa nominativom u imeničkom predikatu“ (M. Radovanović, Srpski jezik na kraju veka, Beograd, 1996, str. 127). Dakle, iako ova varijanta nije još uvek zvanično ocenjena kao pogrešna izvesno je da je u potpunosti ugušena i da će se to možda i dogoditi u skorijoj budućnosti.

Prvim delom pitanja („dadakanje“) bavi se Odluka br. 24 Odbora za standardizaciju srpskog jezika (O odnosu između da-konstrukcije i infinitiva u srpskom jeziku). Glavni zaključak je da su konstrukcije podjednako prihvatljive i da ne treba favorizovati ni jednu ni drugu. Navedeno je nekoliko primera koji potkrepljuju takav stav, što onih u kojima je svejedno koju ćemo upotrebiti (Želja mi je da budem pilot/Želja mi je biti pilot), što onih gde je infinitiv nemoguće zameniti da-konstrukcijom (Razumeti znači oprostiti) ili pak onih gde je obratna zamena nemoguća (Hajde da zapevamo), pa čak i onih gde značenje zavisi od upotrebljene konstrukcije (voljna konstrukcija Neću da dođem protiv negiranog futura Neću doći). Jedno pravilo je ipak formulisano, a to je da ne treba dozvoliti nagomilavanje više infinitiva ni više da-konstrukcija u istoj rečenici, kao u Zna da će moći nastaviti baviti se onim što voli, ili Zna da treba da odluči da nastavi da se bavi onim čime najbolje može da im pomogne.

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 12.08.2006. u 16:02 GMT+1]
[ Au197/79 @ 01.07.2006. 08:16 ] @
Eto kao što rekoh, kroz par godina će biti samo nominativa, prezenta, futura, perfekta i infinitiva a za sve ostale će se moći reći da ne samo što nisu žive, nego se čak lagano gube. Straroštokavsko (torlačko) narečje koje su toliko prezireli da ga čak nisu ni udostojili nazvati narečjem sad pravi malu decu novoštokavskom Vukovom.

[Ovu poruku je menjao Au197/79 dana 01.07.2006. u 09:57 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 01.07.2006. 11:50 ] @
Ne vidim problem. Te rečenice koje sam naveo a ti ironično citirao su samo konstatacije lektora šta se dogodilo i mislim da pružaju vrlo lepu paralelu između slike od pre 50 godina i sada. I M. Ivić i Ž. Stanojčić samo prikazuju činjenično stanje ne pokušavajući da ga izmene, a čak i da pokušaju svaki takav pokušaj bi unapred bio osuđen na neuspeh.
[ Au197/79 @ 01.07.2006. 13:08 ] @
I ja sam irončno potvrdio :) Sad se smejemo Vranjancima, a sutra ćemo pričati kao oni
[ Bojan Basic @ 01.07.2006. 13:32 ] @
Postoji jedna anegdota Živojina — Bate Bukadinovića. Kada se vojniku porodila supruga, primio je telegram sledeće sadržine: „Porođaj protekao u redu, zajedno s Branislavom pozdravlja te tvoja Milica“. On se našao u nedomici da li je dobio sina ili ćerku (Branislav ili Branislava). Njegov drug, Piroćanac, tada mu predočava prednosti svog narečja, jer tamo ne bi bilo nejasnoća: u slučaju ćerke sporni deo bi glasio „zajedno s Branislavu“ a u slučaju sina „zajedno s Branislava“. :)

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 27.09.2006. u 22:13 GMT+1]
[ broker @ 17.07.2006. 21:57 ] @
O srpskom jeziku
http://forum.vokabular.org/index.php?board=6.0
[ Aleksandar Marković @ 17.07.2006. 22:50 ] @
Rasprave, pitanja o jeziku na ES postoje na linku, temi: [Lingvistika]: Pravopis, fonetika, fonologija, morfologija, sintaksa, semantika...

pogledajte prvi post u temi na linku: http://www.elitesecurity.org/p483631
[ shiz3a @ 12.08.2006. 14:13 ] @
Kaže se "sve vreme". Varijante tipa "svo", "celo", ili čak "čitavo", potpuno su neprihvatljive. Pozdrav
[ Bojan Basic @ 12.08.2006. 15:00 ] @
Opravdanost ovog izraza zavisi od našeg pojma vremena. Ukoliko bismo vreme posmatrali kao jednu celinu, onda je celo vreme svakako korektno. Međutim, ustaljeno je stanovište da vreme zapravo predstavlja gomilu parčića, i shodno tome treba reći sve vreme. Ipak, naglašavam da je ovaj izraz samo bolji od izraza celo vreme, koji posle svega rečenog ipak nije pogrešan. To potvrđuje i Ivan Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica. Imaš li neku literaturu koja bi potkrepila tvoje tvrdnje?
[ shiz3a @ 13.08.2006. 13:10 ] @
To je jedno pravilo na kome se insistira jos od najnizih razreda osnovne skole. Iskreno, osim nekih udzbenika nisam srela ovo pravilo ni u kakvoj "ozbiljnijoj literaturi", jer me jednostavno nije ni zanimalo; prihvatila sam to "zdravo za gotovo" i tako i primenjujem. Ali mogu potraziti...


[Ovu poruku je menjao Gojko Vujovic dana 13.08.2006. u 15:31 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 13.08.2006. 20:36 ] @
Problem je što su neke stvari zaista bile nepravilne u vreme kad su današnji učitelji i nastavnici išli u školu, ali od tada se mnogo toga promenilo. Onaj ko druge podučava srpskom jeziku mora da prati sve promene, a ne da priča ono što je važilo pre 50 godina. Nažalost, situacija je sasvim drugačija — čast retkim izuzecima.
[ shiz3a @ 14.08.2006. 10:41 ] @
Pa dobro, ja se u potpunosti slazem s tim! Ako Bog da, ja cu za koju godinu biti na mestu profesora, pa cu videti sa svoje strane koliko mogu da ucinim. Dok sam djak, ne mogu puno da uticem ni na sta. Ali svako od nas moze da preuzme stvari u svoje ruke ako je u situaciji za to. Kad se meni pruzi prilika, gledacu da je iskoristim...




---------------------------------
Do you Yahoo!?
Get on board. You're invited to try the new Yahoo! Mail Beta.
--0-1230803257-1155548168=:53509
Content-Type: text/html; charset=iso-8859-1
Content-Transfer-Encoding: 8bit

<TABLE id=HB_Mail_Container height="100%" cellSpacing=0 cellPadding=0 width="100%" border=0 UNSELECTABLE="on"> <TBODY> <TR height="100%" width="100%" UNSELECTABLE="on"> <TD id=HB_Focus_Element vAlign=top width="100%" background="" height%0 UNSELECTABLE="off"></TD></TR> <TR UNSELECTABLE="on" hb_tag="1"> <TD style="FONT-SIZE: 1pt" height=1 UNSELECTABLE="on"> <DIV id=hotbar_promo></DIV></TD></TR></TBODY></TABLE> <BLOCKQUOTE id62c66f><BR><BR><B><I>Bojan Basic &lt;es-liste@es.verat.net&gt;</I></B> wrote: <BLOCKQUOTE class=replbq style="PADDING-LEFT: 5px; MARGIN-LEFT: 5px; BORDER-LEFT: #1010ff 2px solid"> <div>Problem je što su neke stvari zaista bile nepravilne u vreme kad su današnji učitelji i nastavnici išli u školu, ali od tada se mnogo toga promenilo. Onaj ko druge podučava srpskom jeziku mora da prati sve promene, a ne da priča ono što je važilo pre 50 godina. Nažalost, situacija je sasvim drugačija — čast retkim
izuzecima.<BR><BR>--<BR>http://www.elitesecurity.org/p...R><BR>Prijave/odjave: http://www.elitesecurity.org/pracenje#76204<BR><BR>Ne menjajte sledece dve linije ukoliko odgovarate putem emaila!<BR>esauth:76204:b2b0c4bfbf3d7fcb3744438daad33b77<BR>
[ nesad @ 01.12.2006. 13:05 ] @
Frka, braco...

Kako postoje diskonti "Tempo" i "Metro", tako se i ja pitam zasto se uobicajeno kaze "Bio sam u Tempu" odnosno "Bio sam u Metrou"?
Pozdrav.
[ Balša @ 01.12.2006. 14:08 ] @
Metro ima postakcenatsku dužinu na "o" (Mètrō), i zato "o" ostaje deo osnove u promeni.
[ svetlanalane @ 08.12.2006. 17:14 ] @
Pitam se da li je pravilno reći uopšte uzevši ili uopšte uzev

Niko takođe još nije odgovorio da li se titule poput doktorske ili magistarske vezuju za ime ili prezime.

[ Iksi @ 09.12.2006. 08:18 ] @
Moje misljenje da se veruju i za ime i za prezime, alitakodje mislim da je
pravilno i vezivanje za prezime. Npr Dr Sinisa Stojanovic, ili samo Dr
Stojanovic ako se iz konteksta razgovora moze sakljuciti o kom doktoru
Stojanovicu je rec.
[ Bojan Basic @ 09.12.2006. 12:03 ] @
Citat:
svetlanalane:
Pitam se da li je pravilno reći uopšte uzevši ili uopšte uzev

Ispravno je i jedno i drugo. Glagolski prilog prošli može ali i ne mora imati nastavak -ši.

Citat:
svetlanalane:
Niko takođe još nije odgovorio da li se titule poput doktorske ili magistarske vezuju za ime ili prezime.

Ovo pitanje (još) nije normirano, ali ima razmišljanja lingvista. Egon Fekete u tekstu „Skraćenice tipa dr“ piše:

Citat:
  Postavlja se ponekad i pitanje — gde treba pisati skraćenicu — ispred imena, ispred prezimena ili između prezimena i imena?
  Izričitih propisa o tome nema. Po prirodi stvari, a i po uhodanoj praksi, titula se stavlja ispred — ličnog imena (po tome što je ’doktor’ onaj koji je nosilac imena, a ne (samo) prezimena, pa titulu i treba pisati uz ime, bilo da se ono navodi pre prezimena bilo posle njega, dakle: Dr/dr Mirko Jović, odn. ako se navodi posle prezimena, onda: Jović dr Mirko). Iznimno, kada se piše samo prezime, titula stoji uz prezime (kao: Dr/dr Jović).

Samo da ne dođe do zabune, ovo Dr/dr ne znači da titulu možemo pisati velikim ili malim slovom, proizvoljno. Naime, titula se po pravilu piše malim slovom, osim kada se nalazi na mestu koje samo po sebi zahteva veliko slovo — na početku rečenice, potpisa i sl. Takođe, nema razloga za pisanje (često viđenog) Dr MIRKO JOVIĆ; ako je već sve ispisano verzalom, titula ni po čemu nije posebna da bismo je izuzeli.
[ nesad @ 20.12.2006. 12:24 ] @

Zahvaljujem Balši na odgovoru.
[ Ljiljaa @ 28.12.2006. 14:10 ] @
Pravilno je sve. Dok je postojao zajednički srpskohrvatski jezik, standrad u knjževnom jeziku je bio svo, tlo. Danas, u srpskom književnom jeziku standard je sve, tle. Kada su u pitanju pravopisi, da bi se izbeglo svaštrenje u pisanju, zvanično prihvaćeni pravopisi su: Pravopis Matice srpske i Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića. Kada sam bila na seminaru, prof. Brborić je i pokazao ta dva rečnika kako ne bi došlo do zabune. Klajnov rečnik nije zvanično prihvaćen.
Što se tiče dubletnih oblika, njih ima previše u srpskom jeziku i ne znače bogatstvo jezika, nego slabe njegovu standardizaciju.
[ Balša @ 28.12.2006. 17:55 ] @
Citat:
Ljiljaa: Dok je postojao zajednički srpskohrvatski jezik, standrad u knjževnom jeziku je bio svo, tlo. Danas, u srpskom književnom jeziku standard je sve, tle.


Odakle ova ideja i kakve veze imaju jedna zamenica i jedna imenica?

Citat:
Što se tiče dubletnih oblika, njih ima previše u srpskom jeziku i ne znače bogatstvo jezika, nego slabe njegovu standardizaciju.


To je vrlo opšta i problematična tvrdnja.
[ Bojan Basic @ 28.12.2006. 20:18 ] @
Citat:
Ljiljaa:
Dok je postojao zajednički srpskohrvatski jezik, standrad u knjževnom jeziku je bio svo, tlo.

Netačno. U srpskohrvatskom jeziku bilo je pravilno isključivo sve, a tlo/tle su bili dubletni oblici.

Citat:
Ljiljaa:
Danas, u srpskom književnom jeziku standard je sve, tle.

Netačno. Pravilno je isključivo sve, a tlo/tle su dubletni oblici. Da se primetiti kako nema razlike između „današnjeg“ i „starijeg“ pravila. :)

Citat:
Ljiljaa:
Kada su u pitanju pravopisi, da bi se izbeglo svaštrenje u pisanju, zvanično prihvaćeni pravopisi su: Pravopis Matice srpske i Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića.

Netačno. Dešićev Pravopis nikad nije zvanično prihvaćen, samo Matičin.

Citat:
Ljiljaa:
Klajnov rečnik nije zvanično prihvaćen.

Ovo je jedino tačno, međutim ne treba gubiti iz vida kako je Klajn priručnik pisao imajući na umu ono što jeste prihvaćeno (Matičin Pravopis, Rečnik dveju Matica, rešenja prihvaćena na osnovu lingvističkih rasprava), pa ga možemo uzeti kao pouzdanu referencu.
[ Ljiljaa @ 28.12.2006. 21:03 ] @
Pre svega, ja sam profesor srpskog jezika. Drugo, imenica tle i zamenica sve nemaju srodnosti, ali su primeri nekadašnjeg normiranja. A da dubletni oblici slabe standardizaciju jezika, to su potvrdili lingvisti.

Kada sam upisala fakultet, tada je standard bio tlo, svo. Verovatno prof. Brborić nije dobro informisan kada su u pitanju zvanično prihvaćeni pravopisi, pa nas je na sastanku Društva za srpski jezik i književnost dezinformisao. Inače, književnost i srpski jezik završila sam na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, a savremeni srpski jezik predavao mi je dr Jovan Kašić.
[ Bojan Basic @ 28.12.2006. 21:21 ] @
Citat:
Ljiljaa:
Pre svega, ja sam profesor srpskog jezika.

Drago nam je. Ne znam smatraš li da te ovo isticanje kvalifikacija čini merodavnijom od odgovarajuće literature, ali ako tako misliš — varaš sve, sve je zapisano u knjigama i samo ih treba pročitati. Upravo zbog toga što si autoritet pred učenicima, trebalo bi da zaviriš u literaturu pre nego što nešto odgovoriš. Nije sramota na pitanje učenika odgovoriti rečima: „Nisam sigurna, proveriću“ pa doneti odgovor sledeći čas; naprotiv, upravo zbog profesora koji imaju potrebu da pošto-poto odgovore odmah (makar i pogrešno), pismenost nam je ovako niska. Ne znam spadaš li ti u takve profesore, ali sudeći po prethodnom odgovoru, s literaturom se nisi baš dobro upoznala.

Citat:
Ljiljaa:
Kada sam upisala fakultet, tada je standard bio tlo, svo.

Pošto ti nećeš da citiraš literaturu, to ću učiniti ja.

Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika: „sȁv (vȁs), svȁ, svȅ“. Oba oblika tlȅ i tlȍ uredno su zabeleženi u istom Pravopisu (istina, kaže se da je tlo bolje, ali nipošto i da je jedino ispravno).

Možeš pogledati i Zaključak broj 8. Odbora za standardizaciju jezika, u kom odbijaju da ozvaniče Dešićev Pravopis.

Poštovana profesorice, nadam se da ćete se ubuduće više služiti literaturom, a manje procenama odoka.

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 28.12.2006. u 23:33 GMT+1]
[ Ljiljaa @ 28.12.2006. 21:35 ] @
Na takmičenju učenika, uvek prednost daju Dešićevom Pravopisu srpskog jezika. Škole su dobile obaveštenje da je zvanično prihvaćen Pravopis Matice srpske. Na zadnjem sastanku Društva, dr Brborič je naglasio da su oba pravopisa ozvaničena. On je inače predsednik tog istog Društva. Inače, nemam nameru da izigravam autoritet bez pokrića. Literaturu još uvek koristim, bez obzira što dugo radim u nastavi. A kada su u pitanju dubletni oblici tlo - tle, čini mi se da naši učenici gube bodove zbog oblika tlo.

Jezičko pravopisni savetnik - Milija Stanić i Damnjan Moračić, 1982. str.408.

tlo, a ne tle
[ Bojan Basic @ 28.12.2006. 22:00 ] @
Citat:
Ljiljaa:
• Škole su dobile obaveštenje da je zvanično prihvaćen Pravopis Matice srpske.

• Na takmičenju učenika, uvek prednost daju Dešićevom Pravopisu srpskog jezika.


Jesam li ja jedini kome je ovo u najmanju ruku čudno? Smem li pitati: zašto?

Citat:
Ljiljaa:
Na zadnjem sastanku Društva, dr Brborič je naglasio da su oba pravopisa ozvaničena.

Ako je nešto ozvaničeno, onda svakako postoji neki dokument kojim je to nešto ozvaničeno. Poštujem Brborića, ali mi njegova reč ipak nije dovoljna, pogotovo što postoji dokument koji upravo suprotno dokazuje: da je ozvaničavanje Dešićevog Pravopisa odbijeno (i to, gle čuda, upravo zbog toga što iznosi neka rešenja drugačija od Matičinog Pravopisa; opet se vraćamo na prethodno pitanje — otkud tim pregledačima na takmičenju učenika ideja da daju prednost Dešiću?).

Citat:
Ljiljaa:
A kada su u pitanju dubletni oblici tlo - tle, čini mi se da naši učenici gube bodove zbog oblika tlo.

To je problem pregledačâ, ne učenikâ.

Citat:
Ljiljaa:
Jezičko pravopisni savetnik - Milija Stanić i Damnjan Moračić, 1982. str.408.

tlo, a ne tle

Nisi li malopre sama pominjala nešto o zvaničnoj literaturi (pretpostavljam s ciljem da kažeš kako ono što nije napisano u zvaničnoj literaturi ne mora biti ozbiljno tretirano; s čim se, uzgred, slažem)? Dakle, nikako ne možemo Stanić—Moračićev savetnik smatrati merodavnijim od tadašnjeg Pravopisa, koji, opet napominjem, navodi oba oblika.
[ Ljiljaa @ 28.12.2006. 22:23 ] @
Da! U Pravopisu srpskohrvatskog jezika iz 1960. piše da su ravnopravna oba oblika: tlo - tle. Na takmičenju učenika, prednost je na strani Dešićevog Pravopisa. Primer - pisanje obaveštajne rečenice u upravnom govoru. U Pravopisu Matice srpske piše da se tačka nalazi ispred završnog navodnika ako je cela rečenica u upravnom govoru. U Dešićevom Pravopisu piše obrnuto, nalazi se posle završnog navodnika i tako piše u školskm udžbenicima.

[Ovu poruku je menjao Ljiljaa dana 28.12.2006. u 23:42 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Ljiljaa dana 29.12.2006. u 09:21 GMT+1]
[ semiconductor @ 18.03.2007. 08:54 ] @
Baš zanimljiva tema.
Zašto ste prestali da pišete?

Hajde da se malo razmrdamo...

"Bio sam na žurki".

Da čujem?
[ Bojan Basic @ 18.03.2007. 09:46 ] @
Verovao ili ne — ispravno (a na žurci je pogrešno)!

Mada, kod ove reči sibilarizacija se danas oseća sasvim prirodnom, pa nema pravog razloga da bude izuzetak. Pretpostavljam da je situacija bila malo drugačija pre deset godina kad je pisan trenutni Pravopis, i da naredni neće ovu reč svrstavati pod izuzetke; ali ovo su ipak samo moja nagađanja, i ostaje nam samo da sačekamo pa vidimo (a da se dotle držimo onoga što trenutno imamo).
[ semiconductor @ 18.03.2007. 12:17 ] @
Znam da je pravilno žurki. Zato sam i postavio ovaj post.
Interesuju me jos neke reci koje u svakodnevnom govoru
govorimo "pravilno", a po pravopisu je drugacije.

Ima li gde Pravopis u PDF-u, DOC-u... da se "skine" sa neta.

P.S.

Basicu, jel' si ti "neki" "profa", pa "sve znas"? :))
[ dovecer @ 30.03.2007. 10:12 ] @

Doškolovavanje ili doškolovanje?

i po kom pravilu?

[ MRodrigez @ 19.04.2007. 19:43 ] @
Interesuje me da li, kada se pise tekst na cirilici, skracenice od npr. Transmission Control Protocol - TCP, treba pisati latinicom ili cirilicom? Znači u ćiriličnom tekstu da li da pišem TCP ili TCP???
[ Bojan Basic @ 19.04.2007. 22:00 ] @
Citat:
semiconductor:
Interesuju me jos neke reci koje u svakodnevnom govoru
govorimo "pravilno", a po pravopisu je drugacije.

Bolje pitaj šta se poklapa. :) Ako hoćeš odgovor na tvoje pitanje, kreni od transkripcija, zatim malo pogledaj akcente, i eto ti i više nego dovoljno materijala.

Citat:
semiconductor:
Ima li gde Pravopis u PDF-u, DOC-u... da se "skine" sa neta.

Koliko mi je poznato, postoji samo školsko izdanje pravopisa iz 1960. godine, ništa konkretnije. S druge strane, može se naći Klajnov Rečnik jezičkih nedoumica na CD-u, a to je zgodna stvar.

Citat:
dovecer:
Doškolovavanje ili doškolovanje?

i po kom pravilu?

Ni jednu ni drugu imenicu ne beleži Rečnik Matice srpske. S druge strane, očito bi prva bila glagolska imenica od doškolovavati, a druga od doškolovati. No, ne postoji glagol školovavati, već je školovati dvovidski (označava i svršeni i nesvršeni vid), i stoga ni doškolovavati ne može biti ispravno, pa ni doškolovavanje. Ostaje doškolovanje.

Citat:
MRodrigez:
Interesuje me da li, kada se pise tekst na cirilici, skracenice od npr. Transmission Control Protocol - TCP, treba pisati latinicom ili cirilicom? Znači u ćiriličnom tekstu da li da pišem TCP ili TCP???

Trebalo bi ćirilicom pisati one skraćenice koje se izgovaraju po srpskim nazivima slova, a latinicom one koje zadržavaju originalni izgovor. Jasno, mogu se naći izuzeci, ali ovo je neka vodilja.
[ djordje @ 19.04.2007. 22:50 ] @
Citat:
Ako hoćeš odgovor na tvoje pitanje


Kaze se SVOJE pitanje
[ Bojan Basic @ 20.04.2007. 19:46 ] @
Prihvatam kritiku.

Najpre sam napisao „Ako hoćeš da ti odgovorim na tvoje pitanje...“, pa sam onda skratio rečenicu zaboravljajući da ispravim zamenicu.
[ zvokica @ 10.05.2007. 13:49 ] @
1. kakva je razlika izmedju "dvogled" i "dogled"?

2. sta znace reci "sofa" i "kauc"?
[ Bojan Basic @ 12.05.2007. 12:16 ] @
1. Nikakva. Dogled je prvobitan oblik, kasnije je izmenjeno u dvogled (moguće i zbog galicizma-germanizma binokl). Oba oblika su ispravna.

2. To su sinonimi, označavaju deo nameštaja sličan kao fotelja (pretpostavljam da znaš šta je fotelja) samo širi (u smislu da više ljudi može sedeti). Zapravo, nisu sinonimi u punom smislu te reči jer sofa (od turskog sofa, a to je došlo iz arapskog ṣuffȧ) ima još nekoliko značenja, međutim sva su ona ili vezana za neku oblast ili izuzetno retka, pa ne verujem da te ovo zanima; anglicizam kauč (engl. couch) ima pak samo pomenuto značenje.
[ djordje @ 19.05.2007. 13:10 ] @
"brijam se", "brijem se" ili oba?
[ tdjokic @ 19.05.2007. 13:20 ] @
Citat:
djordje: "brijam se", "brijem se" ili oba?
Glagol 'brijati se" se menja ovako:

brijem se (ja)
brijes se (ti)
brije se (on, ona, ono) , dobro, za onu ima dosta slucajeva, ali je za ono bas malo i u tom slucaju obicno medicinsko osoblje ga brije - recimo ako treba da se radi neka operacija na glavi
[ Bojan Basic @ 19.05.2007. 13:21 ] @
Samo brijem se, briju se, ne brijam se, brijaju se.
[ djordje @ 19.05.2007. 13:22 ] @
Cisto da dokazem drugu u cijem mestu svi govore tako
[ _djevojka_ @ 19.05.2007. 13:55 ] @
Citat:
djordje: Cisto da dokazem drugu u cijem mestu svi govore tako :)

A sta ces mu dokazati? Ako je neko npr. 'iz Nis', on ce i dalje biti 'iz Nis', makar neko mislio 'iz Nisa'.
[ djordje @ 19.05.2007. 17:03 ] @
Pa ako on tvrdi da tako svi govore, a sada vidi da nije tako... Samo zelim da mu pokazem da nisam ja jedini koji "gresi" :)
[ shobra @ 06.06.2007. 19:30 ] @
Svako od nas bi malo treba da se podseti pravopisa...
[ gagicb @ 07.06.2007. 12:16 ] @
Pisem poslovno pismo i imam jednu nedoumicu, da li se "Dr" u potpisu poslovnog pisma pise malim ili velikim slovom,
npr. Predsednik
Dr Novak Novakovic?
[ Bojan Basic @ 07.06.2007. 12:35 ] @
Sama po sebi, skraćenica dr piše se malim slovom, ali je (naravno) treba pisati velikim tamo gde se svakako stavlja veliko slovo: na početku rečenice, potpisa itd.
[ Djomloun @ 12.06.2007. 13:44 ] @
Mene muchi jedna stvar:

-Imam puno sesTRI?

vs

-Imam puno sesTARA?

slichno isto i sa tresxanja/tresxnji, gresxaka/gresxki?
[ djordje @ 12.06.2007. 13:59 ] @
sestara, treshanja, greshaka
[ Djomloun @ 12.06.2007. 14:04 ] @
Tako sam i mislio ali je mnogo rogobatno ;)
[ _djevojka_ @ 12.06.2007. 15:16 ] @
Citat:
djordje: sestara, treshanja, greshaka

djomloun malo sa x, ti malo sa h;
umjesto pet sestara, nadji pet shestara. :)
[ kelja @ 13.06.2007. 09:05 ] @
Elem, jedno zanimljivo pitanjce... Po kojoj logici se sintagma "crnogorsko primorje" pise velikim pocetnim slovom, i da li se uopste tako pise? To sam danas video, i ako nije stamparska greska u pitanju, stvarno bih voleo da cujem objasnjenje...

Hm... da nije mozda ime regije???

Hvala!

[Ovu poruku je menjao kelja dana 13.06.2007. u 10:33 GMT+1]
[ jablan @ 13.06.2007. 09:41 ] @
Pa valjda zato što postoji samo jedno crnogorsko primorje. Isto kao što postoji samo jedna Smederevska Palanka ;)

Ali da sačekamo kolegu Bašića...
[ Bojan Basic @ 13.06.2007. 16:47 ] @
Jeste ispravno Crnogorsko primorje, upravo kao ime regije.
[ bmatrix @ 17.06.2007. 19:10 ] @
Kada neka firma deli olovke, agende, priveske,... sa svojim logom, da li se to zove REPREZENTACIJA ili PREZENTACIJA?
Čak se i poslovni ručak može tako nekako nazvati. Kako bi se pravilno upotrebio kontekst te reči?
[ daywalkerzr @ 18.06.2007. 00:13 ] @
poređaj ili poredaj
jesi ili je si

ja mislim da je ispravno poređaj i jesi
[ djordje @ 18.06.2007. 01:25 ] @
dobro mislis
[ Bojan Basic @ 18.06.2007. 13:18 ] @
@bmatrix:

Obe se reči mogu koristiti u sličnom kontekstu, ali prezentacija više predstavlja prikazivanje proizvoda (ili proizvodâ) dotične firme; tom prilikom se često dele olovke i sl., ali to nije svrha prezentacije. Za sámo to više odgovara naziv reprezentacija.

@daywalkerzr:

U pravu si za jesi, ali ispravno je i poređati i poredati.
[ djsloba10 @ 26.06.2007. 09:05 ] @
Smatram da spadam u polupismene pa bih da me neko posavetuje o pravilnom izgovoru nekih reči:
Da li se pravilno kaže ˝zdravo˝ ili ono što svuda čujem ˝ćao˝
Šta je pravilnije ˝obnova kolovoza˝ili ˝revitalizacija kolovoza˝
šta lepše zvuči ˝zamena...˝ili ˝supstitucija...˝

[ djordje @ 26.06.2007. 12:53 ] @
Citat:
šta lepše zvuči ˝zamena...˝ili ˝supstitucija...˝


Meni uvek lepse zvuci srpska rec od neke pozajmljenice. "Supstitucija" koristi samo kad hoces da zadivis nekog kako govoris kao na dnevniku

Citat:
Da li se pravilno kaže ˝zdravo˝ ili ono što svuda čujem ˝ćao˝


Isti slucaj. Cao je rec iz italijanskog, zdravo je nasa rec. Mada izgleda da si danas pomalo cudan ako kazes zdravo a ne cao

Citat:
Šta je pravilnije ˝obnova kolovoza˝ili ˝revitalizacija kolovoza˝


Nisam siguran da li je pravilnije obnova ili su podjednako pravile reci. Revitalizacija je rec koju bih ja preveo pre kao ozivljavanje nego kao obnova, mada nisam siguran da sam u pravu za ovo. U svakom slucaju, ponavljam, koristi srpsku rec kad je to moguce.
[ marko1307 @ 03.07.2007. 11:42 ] @
Da li je pravilno : "Ostavio sam svesku kod kuce" ili "Ostavio sam svesku kuci".

Moje misljenje je da je prvi slucaj pravilan ali se neki iz mog drustva ne slazu.
[ broker @ 03.07.2007. 13:21 ] @
Ispravno je i jedno i drugo. Izvor: Vokabular
[ Emil Ranc @ 03.07.2007. 13:27 ] @
Prva rečenica je pravilna, druga nije. Takođe, često ćeš čuti "Kući sam, zovi me na fiksni" i sl, što je takođe nepravilno. "Kod kuće sam" je pravilno.

"idem kući", "Hajdemo kući", ali "Bio sam kod kuće" itd...


[ Bojan Basic @ 03.07.2007. 15:17 ] @
Kao što Emil kaže, ispravno je samo prvo. Nisam uspeo da pronađem gde na forumu na koji Predrag ukazuje piše da je ispravno i jedno i drugo, ali to u svakom slučaju nije tačno.
[ pejcha @ 04.07.2007. 00:29 ] @
Metci ili metkovi ?

Jos jedno pitanje, da li postoji propis o tacnom akcetnovanju reci iz srpskog jezika ? Znamo svi da koliko god da nam je mala zemlja, svakih 10km postoji razlika u govoru. A postoje i velike razlike u akcentovanju reci zavisno o kom regionu Srbije ili exYu se radi. Znaci da li postoji norma, i u kojem regionu se onda prica "najpravilnijim" akcentom (jugu srbije, vojvodini, beogradu, jugu, zapadu, istoku srbije, bosni, itd) ?

Hvala.
[ kelja @ 04.07.2007. 00:38 ] @
Meci.
A akcenti(joj!)... neko drugi ce dati odgovor. :)
[ djordje @ 04.07.2007. 01:45 ] @
Sto se metaka tiche, receno ti je vec

Cuo sam na vise mesta kako je navodno "najpravilniji" govor na zapadu: Sabac, Valjevo, Loznica. Nisam siguran da najpravilnije postoji uopste, odnosno da li je uopste definisan pravilan akcenat. Iz Sapca sam ali sada studiram u NS i tek kada se vratim u Sabac primetim koliko se tamo ruzno govori. A o NS necu ni da diskutujem
[ dyka @ 09.07.2007. 20:33 ] @
"ja trenutno instaliram" ili "ja trenutno instaliravam"?
[ djordje @ 09.07.2007. 21:29 ] @
Ti to ozbiljno?

prvo je tacno
[ TrifunTrifun @ 09.07.2007. 22:31 ] @
Postoji li neki korektor (speling čeker) za naše pismo? Uh, kucam diplomski pa mi više vremena treba da ispravim (pronađem) greške nego za samo kucanje.

Hvala unaprijed
[ poncho @ 09.07.2007. 22:46 ] @
U kom programu kucas? Ako je Word 1003 postoji Proofing Tools za MS
Office 2003 staje na jedan CD i izmedju ostalog ima i Srpski.
[ TrifunTrifun @ 09.07.2007. 23:39 ] @
Kucam u Word XP-u. Kako da dodjem do tog programa?
[ nastavnica @ 10.07.2007. 02:20 ] @
srpski: "Trenutno instalisem.", hrvatski: "Trenutno instaliram."
[ Buum @ 10.07.2007. 02:54 ] @
Citat:
nastavnica: srpski: "Trenutno instalisem.", hrvatski: "Trenutno instaliram."


Ne bih se složio s ovim. Kod nas, u Srbiji, glagol instalirati je daleko zastupljeniji od termina instalisati za koji čak nisam ni siguran da li je ispravan. Slična situacija je i u hrvatskom govornom području. Ovo govorim iz praktičnog prevodilačkog i terminološkog iskustva. Evo i par linkova koji potkrepljuju moje tvrdnje:

.yu instalirati ~ 49.400 rezultata: http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=

.yu instalisati = svega 119 rezultata: http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=

.hr instalirati ~ 93.600 rezultata: http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=

.hr instalisati = svega 32 rezultata: http://www.google.com/search?h...1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8&lr=
[ nastavnica @ 12.07.2007. 00:57 ] @
Veliki broj glagola u srpskom jeziku ima domace nastavke -ovati i -isati: diskutovati, organizovati, integrisati, intervenisati, instalisati....., a u hrvatskoj varijanti u upotrebi je njemacki nastavak -irati: diskutirati, organizirati, integrirati, intervenirati, instalirati...
Briga o jeziku, njegovoj cistoti i pravilnosti, treba da bude obaveza svakog pojedinca i cijelog naroda. Na zalost, kod nas to nije tako. Mi, za razliku od npr. Hrvata, ne cuvamo svoj jezik.
Usput, ti ako nisi siguran da je glagol "instalisati" ispravan, ja jesam i sigurna sam da je jedini u duhu srpskog jezika, i u svojim odgovorima se oslanjam na strucnu literaturu o svom, dakle srpskom jeziku.
[ kelja @ 12.07.2007. 01:22 ] @
@Nastavnice,
preterivanje ni u cemu nije dobro... pa ni u jezickom purizmu, tako karakteristicnom za neke narode...
To onda dovodi do (tragi)komicnih situacija i svakakvih jezickih vratolomija.
Jezik nije staticna kategorija i da li je nesto 'u duhu jezika' ipak, na kraju krajeva, nije stvar odluke lingvista i boraca za cistotu jezika, no naroda koji se tim jezikom svakodnevno sluzi, ma sta o tome rekla strucna literatura.
Uzgred, ona je ponekad i zastarela, ne prati dovoljno razvoj jezika o kom se toliko brine... ;-)
[ Bojan Basic @ 12.07.2007. 05:00 ] @
Nastavnice, drago mi je što kažeš da se oslanjaš na stručnu literaturu, jer je to nešto što se mora zahtevati od svakoga ko želi da diskutuje o srpskom jeziku. Međutim, u ovom sličaju nisi u pravu, jer upravo ta stručna literatura tvrdi drugačije.

Pravopis u tački 100b kaže (podvlačenje moje): „-ovati, -isati, -irati. Sva tri nastavka u srpskom izrazu sasvim su obična u pozajmicama, a u hrvatskom uzusu generalizuje se -irati.“ Dakle, u pravu si kad tvrdiš da Hrvati „svugde trpaju“ -irati, ali nije tačna tvoja tvrdnja da u srpskom za ovaj nastavak nema mesta. Dalje Pravopis navodi tabelu s mnogim primerima za sva tri nastavka, a ja ću izdvojiti nekoliko s nastavkom -irati, samo ilustracije radi: kapitulirati, karikirati, kvadrirati, kovertirati, komunicirati, konzervirati, konzumirati, konraktirati, kopirati, korodirati, kreditirati, kreirati, kumulirati...

Nakon što smo se složili da je nastavak -irati i te kako u skladu sa srpskim jezičkim standardom, ostaje pitanje treba li baš njega koristiti u glagolu instalirati. Odgovor je da je to jedini ispravan nastavak u ovom glagolu, što je uredno zabeleženo u Pravopisnom rečniku. Isto mišljenje ispoljavaju Ivan Klajn i Milan Šipka u ’Velikom rečniku stranih reči i izraza’: „instalírati, instàlīrām, 3. l. mn. instalírajū svrš. i nesvrš. [lat. installare]“.

Budući da se oslanjaš na stručnu literaturu, verujem da ćeš se osloniti i na ovo.
[ djolejr @ 18.07.2007. 17:24 ] @
Ovde sam puno vise aktivniji na forumu Elektronika pa zato jedno 'smeshno' pitanje
kako se pravilno kaze:
paradajez, paradajz, paradaez,
sve ove reci sam video na pijaci u 'Nish'-u.
[ darkon @ 18.07.2007. 19:42 ] @
Da se videti i čuti i paradaiz. I ovo je neispravno.
Ispravno je samo paradajz.
[ dswalk @ 26.07.2007. 10:50 ] @
Kako je ispravno pisati upitnu rečenicu:

Je li.. ili Jeli..

i

Da li.. ili Dali..

Ja volim srpski jezik, ali nažalost više nemam vremena
da čitam književna djela, a osjećam da čitajući samo na
internetu i novine, više ni sam ne znam šta je ispravno.

Hvala na pomoći svima.
[ Java Beograd @ 26.07.2007. 11:04 ] @
Metod ili Metoda

Ovoga naročito ima u Java programskom jeziku gde se koristi termin "funkcija" već termin "metod(a)". Na engleskom je "method".

Dakle, metod ili metoda ?
[ djordje @ 26.07.2007. 13:09 ] @
je li i da li

e sad, kako se pise skraceni oblik od je li: jel', je l', ili nekako drugacije?
[ Safet Beriša @ 26.07.2007. 13:20 ] @
Po Klajnu (Rečnik jezičkih nedoumica, 4. izdanje, 2002), a i po nekoj analogiji sa da l', skraćeni oblik je je l'.
[ darkon @ 26.07.2007. 23:01 ] @
Citat:
Java Beograd: Metod ili Metoda

Ovoga naročito ima u Java programskom jeziku gde se koristi termin "funkcija" već termin "metod(a)". Na engleskom je "method".

Dakle, metod ili metoda ?


I jedan i drugi oblik.
(Izvori: Pravopisni rečnik iz 1960, Srpski jezički priručnik, Etimološki rečnik srpskog jezika.)

Malo više o je li, je l' i jel':
http://forum.vokabular.org/index.php?topic=650.0
[ Banili @ 13.08.2007. 22:41 ] @
Ljudi pomagajte!Na pitanje sta mislim o jednoj pesmi,napisao sam odgovor:PESMA NIJE NISTA POSEBNO.Nakon mog takvog komentara usledilo je drvlje i kamenje na mene kako je to gramaticki netacno napisano i kako sam ja nepismen i da treba da naucim gramatiku svog jezika.Sta je tu pogresno napisano?!Ja mislim da je gramaticki u redu sve,a mislim i da smisao napisanog moze svako da uvidi.Postoji li u srpskom jeziku skup reci koji omogucuje ovakvo pisanje,pisanje koj se svrstava u zargon ili tako nesto?
[ sholastik @ 14.08.2007. 07:14 ] @
Banko, bez sekiracije. Čak i da je gramatički neispravno (mada ne vidim zašto bi bilo, no uvek ima nekog ko zna bolje), važnije je što su to reakcije na Vaš sud o nečijem delu, a ne na Vaše reči.
[ TrifunTrifun @ 14.08.2007. 10:22 ] @
Stručnjaci žargon stavljaju u opoziciju prema standardnom idiomu, negativno ga vrijednujući trenutno, ali izgleda da su nastojanja trenutno okrunuta u drugom smjeru koja će žargon koančno staviti na jednaku ljestvicu sa standardnim jezikom.
Žargonu se od strane lingvista u posljednje vrijeme posvećuje sve veća pažnja. Slobodno nastavi kreativno da se izražavaš.
[ Dark_Dante @ 31.08.2007. 17:00 ] @
Zanima me je li "na zurki" odnosno "na zurci" izuzetak ili je samo ono prvo ispravno, posto sam se nesto kladio sa drugom pa me zanima da li su oba izraza prihvacena kao pravilna???
[ Bojan Basic @ 31.08.2007. 18:57 ] @
http://www.elitesecurity.org/p1512031
[ Tisma @ 31.08.2007. 21:30 ] @
"Dark_Dante" wrote:

Citat:

Zanima me je li "na zurki" odnosno "na zurci" izuzetak ili je samo ono

prvo ispravno, posto sam se nesto kladio sa drugom pa me zanima da li su

oba izraza prihvacena kao pravilna???

--

http://www.elitesecurity.org/poruka/1687296



Nisam siguran ali mislim da je ispravno "na zurci", a da se ovakva

glasovna promena (ne znam sad tacno koja) ne vrsi u slucaju vlastitih

imenica. Opet kazem nisam siguran, poz.
[ djolejr @ 01.09.2007. 13:13 ] @
pravilno je recji (ili pisati) kada vam nedostaje neshto
'hvali' ili 'fali', chesto chujem oba pa me zanima kako glasi pravilno.
[ Nemanja Avramović @ 01.09.2007. 13:50 ] @
Fali je pravilno. Hvali je kad te neko pohvaljuje
[ Bojan Basic @ 01.09.2007. 14:07 ] @
@Tišma:

Neposredno iznad tvoje poruke ostavio sam link na kom se nalazi razjašnjenje Dark_Danteove nedoumice.
[ Dark_Dante @ 01.09.2007. 16:07 ] @
Pa bojane hvala puno na odgovoru... Izgleda da sam izgubio opkladu :D
[ Rade416 @ 03.02.2008. 16:53 ] @
Ukratko sam bio u jednoj kratkoj diskusiji na kojoj su se obe strane osecale pobednicki. Radi se o tome da ja svako mislio da ja pravu...

Radi se o ovome:
Prva osoba: Ja sam misleo da popijem vodu.
Druga osoba: Ja sam mislio da popijem vodu.

Prva osoba: Ja sam radeo na svom autu.
Druga osoba: Ja sam radio na svom autu.

Logicnost:
Radio je radeo...
Radio je radio...

Sta je sada tacno? Da li je radio (uredjaj) koji je radeo ili radio. Ako je radio radio, kako se moze odrediti da li je govornik misleo (ili mislio) da je radio radio (bio upaljen) ili je radio radio tj. konstatacija da je to uredjaj.

Do sada nijedna strana nije popustila sa svojim argumentima.

Pomoc?
[ Laki_Gen @ 03.02.2008. 17:11 ] @
"Radio je radio" je ispravno u smislu da mislimo da je FM/AM uredjaj u nekom trenutku u proslosti bio u upotrebi (ukljucen).
Radeo nije gramaticki ispravno proslo vreme od glagola raditi, koliko je meni poznato.

Takodje logicki ako ces da kazes "radio je radio" je istao kao kad bi rekao "krava je krava", sto je logicki tacno ali nema bas nekog smisla to reci.
[ Rade416 @ 03.02.2008. 17:39 ] @
U principu i radi se o proslom vremenu...

Sada ako je u sadasnjem vremenu: bilo bi "radio je radio" a u proslom vremenu "radio je radeo". To jeste tacno.

Jedna strana je ali tvrdila da "radeo" nije ispravno gramaticki, cak ni u proslom vremenu.

"Ja sam radeo na projektu..." ili "Ja sam radio na projektu..." - da budemo specificniji...

---

Takodje je slicno i sa misliti...

Ja sam misleo da ce dan biti lep.
Ja sam mislio da ce dan biti lep.

Slicne argumente su obe strane iznele... Dilema!?
[ Laki_Gen @ 03.02.2008. 17:47 ] @
Citat:
Rade416: U principu i radi se o proslom vremenu...
Sada ako je u sadasnjem vremenu: bilo bi "radio je radio" a u proslom vremenu "radio je radeo". To jeste tacno.

Glagol raditi:
1.radim
2.radis
3.radi
mnozina
1.radimo
2.radite
3.rade

proslo vreme
1.radio (sam)
2.radio si
3.radio/la/lo je
mnozina
1.radili smo
2.radili ste
3.radili su

RADEO je gramaticki NEISPRAVNO!
[ KoR! @ 04.02.2008. 01:22 ] @
Ne samo da je radeo u potpunosti neispravno nego je potpuno ispravno reci "radio je radio" pošto su različiti akcenti, tako da tu nema nikakve dileme (ne terajte me da određujem imenom koji je koji pošto mi to nikad nije uspevalo, ali da su različiti, sigurno jesu).
[ bttp @ 23.07.2008. 10:07 ] @
Citat:
Bojan Basic: Naravno, baš za takav akcenat dobar deo onih koji smatraju da se u sve razumeju komentarišu kako „nije pravilan“ i sl., a sve to temelje isključivo na ličnom poimanju pravilnog izražavanja („pravilno je kako JA kažem, zar JA govorim pogrešno!?“) i nikome nije palo na pamet da to proveri u nekoj knjizi (čak se ne mora ići dalje ni od osnovnoškolskih udžbenika) — ako uopšte i znaju da za takve stvari postoji literatura.

Ne ulazim sad u to na koju se spikerku misli i da li ona pravilno naglašava ili ne, ali zar misliš da je nekome ko je završio osnovnu školu (sa pažnjom radoznalog deteta), da ne govorim o gimnaziji, potrebno da svaki put gleda u udžbenike da bi znao kako se koja reč naglašava? Pa to spada u opštu kulturu, kao i recimo padeži. Sad da ti ja dam primer frljanja padežima ti bi verovatno tražio da ti citiram gramatiku srpskog jezika gde se navodi šta je ispravno a šta pogrešno.
Malo preteruješ sa tim kvazi-naučnim pristupom. Tako si i meni tražio da ti citiram gde piše da se po pravilu obrazci ispunjavaju pismom kojim su štampani. (u prevodu gde piše da se ćirilica i latinica ne smeju koristiti u istoj rečenici).

Jezik nije toliko egzaktna disciplina - menja se, i ono što se danas smatra pravilnim, juče nije bilo i obratno.

Npr u novosrpskom (kako ga ja nazivam kao pandan novohrvatskom) se pojedine reči pišu i izgovaraju drugačije nego što se učilo u školi.

Primeri: nekad se govorilo spašavati - sada se kaže spasavati, prenešeno - preneseno, donešeno - doneseno itd. Ne znam samo kako će sa npr. reči "ukrašeno".. Da li sada treba da govorimo "ukraseno"? Isto, kad sam ja bio "mlađan lovac", govorilo se "špekulacija", dok sad vidim svi su počeli da "spekulišu". Ima još dosta primera, ne padaju mi sad na pamet. Ja recimo neću promeniti svoj govor da bi se prilagodio novosrpskom, ne zato što sam tvrdoglav, nego mi prirodnije zvuči kako sam do sada govorio, i kako i dalje govorim.
[ Bojan Basic @ 23.07.2008. 11:32 ] @
Citat:
bttp:
...zar misliš da je nekome ko je završio osnovnu školu (sa pažnjom radoznalog deteta), da ne govorim o gimnaziji, potrebno da svaki put gleda u udžbenike da bi znao kako se koja reč naglašava?

Ne, već je trebalo da to nauči u osnovnoj školi, da ne govorim o gimnaziji (sad ne bih da ulazim u polemiku o tome čija je greška što to nije naučio — da li njegova, ili profesorska, ili roditeljska itd.). Ako sad imaš dve osobe, od kojih je jedna sve naučila kako treba a druga sve radi pogrešno, malo je bezobrazno, u najmanju ruku, od ove što sve radi pogrešno da kritikuje ovu drugu zbog toga što je učila kad je trebalo.
Citat:
bttp:
Pa to spada u opštu kulturu, kao i recimo padeži.

Slažem se. E sad, kod nekog poznavanje opšte kulture može biti na visokom nivou, a kod nekog drugog na niskom — zar ne? Samo je potrebno utvrditi ko spada u prvu grupu a ko u drugu, što se postiže proverom u literaturi. Ti imaš neki drugi pristup?
Citat:
bttp:
Sad da ti ja dam primer frljanja padežima ti bi verovatno tražio da ti citiram gramatiku srpskog jezika gde se navodi šta je ispravno a šta pogrešno.

Ako ti govoriš „pasulj s rebarci“ i, kad na TV-u čuješ „pasulj s rebarcima“, to propratiš komentarom da spikerka ne zna padeže, svakako ću te zamoliti da mi objasniš na osnovu koje tačke gramatike srpskog jezika si došao do tog zaključka — jer u gramatici stoji drugačije, a ona je jedina merodavna da proceni ko je u pravu. Opet: ti imaš neki drugi pristup?
Citat:
bttp:
...prenešeno - preneseno, donešeno - doneseno itd. Ne znam samo kako će sa npr. reči "ukrašeno".. Da li sada treba da govorimo "ukraseno"?

Ovo je smešno, i ne bih preterano komentarisao (a ako baš insistiraš, nastavićemo u nekoj temi koja se bavi srpskim jezikom; to što te je neko nekad učio da je ispravno *prenešeno i *donešeno jeste problem tog nekog i tebe, jer tako nikad nije bilo ispravno). Biću zato kratak: ovom „analogijom“ lepo si ilustrovao koliko se ne razumeš u dotičnu materiju — što i ne bi bilo tako strašno, samo kad ne bi pokušavao da ozbiljno polemišeš. Elem, obrati pažnju na infinitive ova tri glagola, kladim se da ćeš se veoma iznenaditi.
Citat:
bttp:
Malo preteruješ sa tim kvazi-naučnim pristupom.
....
Jezik nije toliko egzaktna disciplina - menja se, i ono što se danas smatra pravilnim, juče nije bilo i obratno.

Da vidim jesam li dobro shvatio: ako ja kažem da spikeri na nekoj televiziji pravilno akcentuju, jer tako piše u literaturi koja je danas na snazi (a ne u onoj koja je bila aktuelna juče), a ti tvrdiš da je takav akcenat nepravilan jer je drugačiji od tvog (kao što rekoh u prošloj poruci: „zar JA govorim pogrešno!?“), i to potkrepiš krilaticom „jezik se menja“ (ne znam, dodušte, otkud ti ideja da se menja baš u smeru ka tebi, ali pretpostavljam da imaš neko objašnjenje i za to) — onda je moj pristup „kvazi-naučan“ (uzgred, piše se kvazinaučan), a tvoj je normalan? Jasno je da nemaš nijedan argument za svoje stavove, te ih i možeš braniti samo krilaticama koje ništa ne znače, i primerima koji su, s lingvističke strane, potpuno besmisleni (a pri tom nisi u stanju da to sam ustanoviš — što ne umanjuje tvoje ubeđenje da si u pravu), i svakom s iole pristojnim koeficijentom inteligencije biće jasno koliko je takva „argumentacija“ utemeljena.
[ bttp @ 23.07.2008. 15:58 ] @
Vidim da te jako potresa kad neko dirne u tvoju "kompetenciju" za koju sam kažeš da ne postoji. Pošto si tako stručan, verovatno znaš da rečnik srpskog jezika ne postoji, odnosno nikada nije dovršen, a i ono što je izdato je delimično prevaziđeno. Ne znam onda na osnovu kog rečnika ti možeš da tvrdiš šta je ispravno a šta ne? Ko si ti da određuješ i ko je uostalom bilo ko, kad pisani standard ne postoji? Ili bar postoji više standarda?

Objasni mi molim te kao veliki jezički autoritet, na osnovu čega je ispravno spas-spaseno i ukras-ukrašeno? I gde to piše i po čemu je onaj ko je tebe učio da je preneseno ispravnije nego prenešeno, više u pravu od onog ko je mene učio? Hajde, citiraj to pravilo, kao veliki poklonik takvih argumenata.
[ Bojan Basic @ 23.07.2008. 16:53 ] @
Citat:
bttp:
Pošto si tako stručan, verovatno znaš da rečnik srpskog jezika ne postoji, odnosno nikada nije dovršen, a i ono što je izdato je delimično prevaziđeno.

Nemoj se više brukati, molim te.

http://www.knjizara.com/pls/sasa/knjizara.knjiga?k_id=120187

Da opet citiram moju prvu poruku s ove teme: „...ako uopšte i znaju da za takve stvari postoji literatura.“
Citat:
bttp:
Objasni mi molim te kao veliki jezički autoritet, na osnovu čega je ispravno spas-spaseno i ukras-ukrašeno?

Glagolski pridev trpni (spaseno, odnosno ukrašeno) izvodi se, kao što mu i samo ime kaže, od glagola. To što ti pokušavaš da ga izvedeš od imenice (spas, odnosno ukras) opet je dokaz tvoje kompetencije.
Citat:
bttp:
I gde to piše i po čemu je onaj ko je tebe učio da je preneseno ispravnije nego prenešeno, više u pravu od onog ko je mene učio? Hajde, citiraj to pravilo, kao veliki poklonik takvih argumenata.

Piše u zvaničnom Pravopisu srpskog jezika, rečničkom delu, tamo gde se bavi promenom složenih glagola sa završetkom -neti (konkretno, na strani 433). Isto piše i u ranijem Pravopisu (tamo je na strani 267), a kako je taj raniji važio od 1960, i kako u tvom profilu piše da si rođen 1974, zaključujemo da je i kad si ti išao u školu *prenešeno bilo pogrešno (čak i da je informacija iz profila netačna, teško da si išao u školu pre 1960; a i ako je baš tako — nema problema, imam i Pravopis koji je tada bio aktuelan). Da ponovim: „...ako uopšte i znaju da za takve stvari postoji literatura.“

Sam si dovoljno diskreditovao sebe u ovoj nazoviraspravi, te nadalje slobodno pričaj šta hoćeš, neću odgovarati na tvoje buduće poruke jer za tim više nema potrebe. Sledeći put pripremi bar jedan argument.
[ kelja @ 23.07.2008. 16:59 ] @
Citat:

Glagolski pridev trpni (spaseno, odnosno ukrašeno) izvodi se, kao što mu i samo ime kaže, od glagola. To što ti pokušavaš da ga izvedeš od imenice (spas, odnosno ukras) opet je dokaz tvoje kompetencije.


Ok, mene zanima da li je ovaj dublet (spašen-spasen, odnosno spasiti-spasti) jos uvek aktuelan?



Unapred zahFalan. :)

P.S. Moze se ovo i premestiti...
[ bttp @ 23.07.2008. 17:12 ] @
"jednotomni rečnik srpskog jezika" - Ha ha

To nije kompletan rečnik srpskog jezika, a ako ti to ne znaš onda se brukaš ti a ne ja. To je bar opštepoznato.

"Profesor Ratko Jankov, pomoćnik ministra nauke, rekao je da se višetomni rečnik srpskog jezika pravi već 50 godina i da se u njegovoj izradi stiglo do pola."

I u čemu je razlika između glagola spasiti i ukrasiti (valjda su i to glagoli) pa da bi taj glagolski pridev trpni u prvom slučaju bio spasen a u drugom ukrašen?

Pravopis srpskog jezika sa rečničkim delom. Ni manje ni više. Ha ha. Mi ni rečnik nemamo ali zato imamo sve u jednoj knjizi. Ma daj molim te.
[ Bojan Basic @ 23.07.2008. 17:12 ] @
Citat:
kelja:
Ok, mene zanima da li je ovaj dublet (spašen-spasen, odnosno spasiti-spasti) jos uvek aktuelan?

Dakle, ovo objašnjavam tebi, s njim sam (kao što malopre rekoh) završio priču. U vreme dok je postojao srpskohrvatski jezik, njegovoj zapadnoj varijanti (današnjem hrvatskom) odgovarao je infinitiv spasiti, a istočnoj (današnjem srpskom) infinitiv spasti. Infinitivu spasiti odgovara trpni pridev spašen (kao, recimo, promena glagola proglasiti-proglašen), kao i drugi oblici sa Š (spašenje, spašavati, opet kao proglašenje, proglašavati), dok infinitivu spasti odgovara trpni pridev spasen i oblici spasenje, spasavati (promena je kao kod glagola pasti — mislim na ispašu, ne na pad). Zanimljivo je, recimo, uporediti i hrvatski oblik „Kristovo spašenje“ sa srpskim „Hristovo spasenje“.

E sad, posle jezičkog raskola, Hrvati su ostavili kao jedino pravilno spasiti-spašen, dok su kod nas ostavljena kao pravilna oba oblika iz srpskohrvatskog, dakle: spasiti-spašen i spasti-spasen, a drugom se daje prednost (što je i prirodno). Ovo, naravno, nema baš nikakve veze s glagolima preneti, doneti, ukrasiti, koji imaju samo takav infinitiv i saglasno njemu određen oblik glagolskog prideva trpnog: ukrasiti se potpuno uklapa u već pomenut obrazac, dok preneti i doneti (i, naravno, ostali srodni glagoli) imaju svoje obrasce promene, i po tim obrascima glagolski pridev trpni glasi prenesen ili prenet, odnosno donesen ili donet — ali čemu sva ova priča kad vidiš da on glagolski pridev trpni trijumfalno izvodi od imenice. Sad mu ni jednotomni Rečnik srpskoga jezika Matice srpske nije kompletan (iako ga ja držim na polici ispred mesta gde trenutno sedim, i stvarno ima sva slova), a uporno priča o višetomnom rečniku SANU (koji zaista nije završen, ali ne znam odakle mu ideja da je to jedini rečnik koji postoji); takođe mu je smešno što sam rekao da Pravopis ima i rečnički deo, odakle zaključujemo da ga u životu nije uzeo u ruke, ali nema veze, bitno je da on tačno zna o čemu govori.

[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 24.07.2008. u 03:39 GMT+1]
[ bttp @ 23.07.2008. 17:14 ] @
http://www.knjizara.com/index....njizara.knjiga%3Fk_id%3D99544@

Objasni mi molim te zašto ovde piše naslov Spašavanje redova Rajana a na spasavanje ako je to ispravno?

To je očigledno srpski naslov.
Citat:
Bojan Basic: Sad mu ni jednotomni Rečnik srpskoga jezika Matice srpske nije kompletan (iako ga ja držim na polici ispred mesta gde trenutno sedim, i stvarno ima sva slova)

Nisu bitna slova nego reči. Za slova ti je dovoljan i bukvar.

[Ovu poruku je menjao bttp dana 23.07.2008. u 20:56 GMT+1]
[ kelja @ 23.07.2008. 17:24 ] @
Ok, hvala.

E sad, da ne bismo ovu temu zagadjivali gramatikom i pravopisom, ja cu neke nedoumice i pitanja u vezi sa ovim (i nekim drugim) stvarima postaviti na jezickom podforumu.

[ kelja @ 23.07.2008. 17:34 ] @
Imam jedno pitanje u vezi sa trpnim glagolskim pridevom.

Sta se tacno desava pri dobijanju ovog oblika (k)od nekih glagola?

Na primer kod glagola ukrasiti.

Ako vazi formula: infinitivna (ili prezentska - i kad jedna, a kad druga?) osnova+nastavak (-n, -en, -t), onda se kod glagola ukrasiti desava (valjda:))sledece:

ukrasi+en -> ovaj me korak sad zanima - da li sad i prelazi u j (i kako bi se to zvalo, ako prelazi?), pa tako dobijamo osnovu za jotovanje, ili ne? -> ukrašen

Hvala!



[Ovu poruku je menjao kelja dana 23.07.2008. u 19:00 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 23.07.2008. 19:03 ] @
Bez nekog posebnog imena, to je prosto posupak građenja glagolskog prideva trpnog kod glagola VI vrste — glagola čija se osnova prezenta završava samoglasnikom ī (tj. dugim i), a infinitivna samoglasnikom e ili i (kratkim). Kod njih se, dakle, nastavak -en dodaje na prezentsku osnovu kod koje je krajnji suglasnik izmenjen jotovanjem.
[ Horvat @ 23.07.2008. 19:41 ] @
kako je spasti pravilno?
po meni spasti se koristi u kontekstu poput,"spasti na niži nivo"
a ne "spasti čoveka" [rekao bih da je spasiti čoveka pravilno]

a i spašavanje mi nekako zvučnije od spasavanje :)
[ Bojan Basic @ 23.07.2008. 19:58 ] @
Spásti, s dugouzlaznim akcentom (kao rásti); „spasti na niži nivo“ je drugi glagol, s kratkosilaznim akcentom: spȁsti. I nisam rekao da je spásti jedino ispravno, već samo da se smatra boljim od oblika spasiti (koji je, dakle, takođe dopušten).
[ Horvat @ 23.07.2008. 20:22 ] @
spaaasti ,ne znam,nekako mi...cudno zvuci...mozda zato sto je u "spasiti" akcenat na slovu i
[ kelja @ 23.07.2008. 22:44 ] @
Hvala, bice jos ovakvih pitanja samo da se setim. :)
[ Burgos @ 24.07.2008. 00:23 ] @
Citat:
Bojan Basic negde na prethodnoj strani:
Dakle, ovo objašnjavam tebi, s njim sam (kao što malopre rekoh) završio priču. U vreme dok je postojao srpskohrvatski jezik, njegovoj zapadnoj varijanti (današnjem hrvatskom) odgovarao je infinitiv spasiti, a istočnoj (današnjem srpskom) infinitiv spasti. Infinitivu spasiti odgovara trpni pridev spašen (kao, recimo, promena glagola proglasiti-proglašen), kao i drugi oblici sa Š (spašenje, spašavati, opet kao proglašenje, proglašavati), dok infinitivu spasti odgovara trpni pridev spasti i oblici spasenje, spasavati (promena je kao kod glagola pasti — mislim na ispašu, ne na pad). Zanimljivo je, recimo, uporediti i hrvatski oblik „Kristovo spašenje“ sa srpskim „Hristovo spasenje“.


? spasti pridev? Vidim da se svašta može naći na internetu.

Inače, oblik spasti, spasem, on spase, oni spasu, spasao, spaslo, spasen tradicionalan je u Srbiji i treba mu svakako dati prednost nad oblikom spasiti, spasim, on spasi, oni spase, spasio, spasila, spašen. Ukoliko bi se prihvatio oblik spasiti, morala bi se priznati i glagolska imenica spašenje i nesvršeni glagol spašavati (umesto spasavati), mada za njih nema potvrde u rečnicima (osim, eto, u nazivu knjige :) ).

[Ovu poruku je menjao Burgos dana 24.07.2008. u 01:49 GMT+1]
[ Bojan Basic @ 24.07.2008. 00:33 ] @
Infinitivu spasti odgovara trpni pridev spasen. Greška u kucanju, hvala na ispravci.
[ Burgos @ 24.07.2008. 00:33 ] @
Nema na čemu, pretpostavih da je lapsus :).
[ Bojan Basic @ 24.07.2008. 00:37 ] @
Uzgred, i ti si napravio jednu:
Citat:
Burgos:
...mada za njih nema potvrde u rečenicama (osim, eto, u nazivu knjige :) ).

Pogledaj opet u Klajnov priručnik (iz kog si ovo doslovno preneo), crvena reč treba da glasi ’rečnicima’.
[ Burgos @ 24.07.2008. 00:48 ] @
Meh, pola dva je, priznajem grešku :).

Inače, Klajnov Rečnik je najvredniji od preostalih šest knjiga koji se nalaze u kompletu, a koji bih svakako preporučio bilo kome kome je stalo da se bar malo jezički edukuje, ili koji bi želeo da mu se nešto nađe iza leđa prilikom ulaska u kafanske (forumske) rasprave o jeziku (ne vredi ulaziti u istu sa osobama koji su položili devetkom ili desetkom Standardni srpski jezik I, odn. II, verujte mi, imam jednu takvu kod kuće :) )

Jedna interesantna anegdota: U osnovnoj školi nastavnica srpskog jezika učila nas je (a verujem i mnogo generacija) da se izraz "doći ću" piše zajedno (kao u primerima kada se infinitiv glagola završava sufiksom -ti). To je stvorilo hordu ljudi, od kojih poznajem desetak, koji su ubeđeni u to. Najgore od svega je što se uporedo sa tim, kako je rastao broj onih koji su im ukazivali na grešku, počeo da raste nekakav ego, šta li je već. Danas, posle mnogo godina, ti ljudi su ubeđeni da je jedini pravi sud koji može proceniti ispravnost jezika - njihov subjektivni stav. Nažalost, sve više pronalazim čitajući tekstove nepravilnosti poput pogrešne upotrebe glagola bi u prvom licu plurala množine (ispravan je oblik bismo, dok mnogi koriste bi), pa sve do (već izlizane) upotrebe istog u prvom licu jednine aorista.

Tuga :(.

[Ovu poruku je menjao Burgos dana 24.07.2008. u 02:00 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Burgos dana 24.07.2008. u 02:01 GMT+1]
[ Srđan Pavlović @ 24.07.2008. 01:12 ] @
Kak' moš' tak' neš' kasti? :)
[ kelja @ 25.08.2008. 09:23 ] @
Jedno pitanjce o znakovima interpunkcije.

Da li se pre zareza stavlja tacka u situacijama poput ove:

"Potpisali su sporazum 1999., a onda su ga 2000. ponistili"?

Hvala!
[ Emil Ranc @ 25.08.2008. 09:52 ] @
Ne.
[ kelja @ 25.08.2008. 10:03 ] @
Hvala. ;-)
[ kelja @ 09.10.2008. 17:25 ] @
Nova pitanjca, gramaticka. :)

Kako glasi dativ/lokativ imenice (ime jednog seoceta) Telečka?

(Decu koja zive tamo ucitelji ubedjuju da je Telecki, meni to bas ne zvuci dobro, ja bih tu isao po analogiji sa Ecka (ako je Eckoj uopste pravilno???))

Koji sufiks (sufiksi?) se koriste za oznacavanje zenskih pripadnika izvesnih profesija (pedagog, psiholog, inzenjer, i tako vec te reci...)?

Ima li tu nekih (relativno cvrstih) pravila?

Hvala!

Primecujem da se tu javvljaju neke nove tendencije, feministkinje dizu glas. ;)











[Ovu poruku je menjao kelja dana 11.10.2008. u 11:44 GMT+1]
[ kelja @ 14.10.2008. 08:46 ] @
Pa nije valjda da niko ne zna??? :(
[ Shrafciger @ 19.11.2008. 12:33 ] @
Jeste da je tema možda malo i zastarela, s obzirom na datum postavljanja, ali, ako ti i sada nešto znači, i ako se dobro sećam, kod konsonantske grupe ČK ne dolazi do sibilarizacije, tako da ona ostaje nepromenjena prilikom deklinacije. Stoga bi sufiks za lokativ/dativ bio -ČKI.
[ gmuk2 @ 25.02.2009. 05:11 ] @
Sta je pravilno?
"iseci mi parce torte"
ili
"iseči mi parce torte"


zatim . . .
"bio sam u Ameriku"
ili
"bio sam u Americi"

veoma bih bio zahvlan ako bi uz odgovor dobio i objasnjenje,

Hvala unapred.
[ jablan @ 25.02.2009. 07:09 ] @
Citat:
gmuk2: Sta je pravilno?
"iseci mi parce torte"
ili
"iseči mi parce torte"

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sibilarizacija
Citat:
zatim . . .
"bio sam u Ameriku"
ili
"bio sam u Americi"

Dakle:

N. Amerika
G. Amerike
D. Americi
A. Ameriku
V. Ameriko
I. Amerikom
L. Americi

U tvom slučaju govori se o mestu, znači lokativ. Ako bi označavao pravac kretanja (Išao sam u Ameriku), onda ide akuzativ.
[ djordje @ 25.02.2009. 09:41 ] @
A kaze se i "biH" kada govoris u prvom licu
[ Jbyn4e @ 25.02.2009. 10:09 ] @
A ko je govorio u prvom licu? Ili sam ja nesto ispustio?
[ djordje @ 25.02.2009. 11:23 ] @
gmuk2 u delu poruke : "veoma bih bio zahvlan ako BI uz odgovor dobio i objasnjenje"
[ Jbyn4e @ 25.02.2009. 12:40 ] @
Da, sad je jasnije. Kad se ne citira, misli se na poruku iznad - tako da sam mislio da mislis na poruku iznad tvoje, gde je sve ok.
[ misko50 @ 01.03.2009. 11:44 ] @
Ej, ljudi, ovo je predivno sto radite, i teddy i Balša (nisam sve procitao, mozda ima i drugih imena onih koji cackaju po zackoljicama srpskog jezika), i vraca mi nadu u odrzanje srpskog jezika.

Ja sam sa sobom u Australiju doneo "Recnik jezickih nedoumica", a kasnije i jos nekoliko knjizica koje mi pomazu da ga ne zaboravim, i od sada cu koristiti vasu pomoc (nadam se da nemate nista protiv ).

Pozdrav svima iz "Down under",
Slavisa
[ šta znam @ 05.06.2009. 23:12 ] @
Sezona zaključivanja ocena je u jeku, pa danima već mozgam i polemišem o ovoj temi, ali još uvek me niko nije ubedio da je ispravan samo jedan oblik ove reči/sintagme.
Jasno mi je da je izraz "vrlo dobar" uz ocenu 4 više u upotrebi i da je "stariji", (piznajem ga), ali sam ubeđena da ni oblik "vrlodobar" nije pogrešan. Evo, navešću neke svoje argumente:



Mislim da je svima jasno da se neće na isti način izgovoriti: on mi je VRLO DOBAR prijatelj i: on je VRLODOBAR učenik. Već je neko pominjao razliku u značenju VRLO DOBAR učenik i VRLODOBAR učenik i meni je ta rzlika sasvim jasna i očigledna.

To što se neko od stručnjaka nije setio da baš ovu reč pomene u primerima u gramatici ili pravopisu (nemoguće je navesti sve primere iz jezika), ne znači da se ta reč ne može prepoznati u nekim već postojećim pravilima.

Ljubo Mićunović kaže: "Pridev i prilog često se tesno vezuju i obrazuju pojmove koji se sastavljeno pišu: novoosnovan, visokocenjeni, gorepomenuti, mnogopoštovani, takozvani, visokokvalifikovani, dobrostojeći. . . "

U Gramatici srpskoga jezika Živojin Stanojčić u tački 343-b navodi primer prideva nastalih slaganjem: "Pridevi nastali srastanjem priloga i prideva u kojima prvi deo određuje nijansu ili intenzitet zastupljenosti osnovne osobine koju kazuje pridev u drugom delu složenice". On navodi primer JARKOCRVEN koji se može pisati i odvojeno (prilog-pridev) i sastavljeno u zavisnosti da li se akcentuju obe reči u rečenici ili je primer sa jednim akcentom. Zašto se ne bi i naš "slučaj" mogao prepoznati u ovom navodu?

Na netu sam našla brojne primere da se na fakultetima, između ostalih i na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (gde se nalazi i katedra za srpski jezik) koristi izraz VRLODOBAR u nekim obrascima. . .

Mislim da će se većina složiti da se VRLODOBAR uz ocenu 4 izgovara sa jednim akcentom. A ako pridev dobar nije enklitika, kako onda tumačimo ovu pojavu? Ili svi uspeh vrlodobar pogrešno izgovaramo (pogrešno akcentujemo) ili je jednostavno ovaj primer promakao autorima gramatika i pravopisa.

Sve što sam navela, da bude jasno, odnosi se samo na pridev koji se koristi za obeležavanje određenog stepena školskog uspeha (vrlodobar 4, vrlodobar uspeh, vrlodobar učenik). Neka to bude izuzetak, nazovite ga kako hoćete, ali moj jezički osećaj mi kazuje da sam u pravu.

I da nije ovih navoda Mićunovića i Stanojčića, mislim da je ovakav uobičajen način akcentovanja i izgovora ovog "slučaja" dovoljan razlog da se SASTAVLjENO PISANjE NE SMATRA POGREŠNIM.

[ djordje @ 06.06.2009. 00:11 ] @
Tesko da si u pravu...
[ šta znam @ 06.06.2009. 22:42 ] @
Zašto?
Ne vidim razlog zašto se ne bi ovaj pridev "prepoznao" u tački 343/b Stanojčićeve gramatike!
[ vlamark @ 20.10.2009. 10:52 ] @
Poštovani,
Izvinjavam se ali nisam imao volje da pretražujem ceo forum radi odgovora na ovo pitanje... tačnije probao sam, ali mi ova Guglova varijanta za pretraživanje nije baš najjasnija.

Evo mog pitanja:
Na buticima sam viđao da se prodaju rančevi, čuo sam i dosta ljudi da su kupovali rančeve ali niko od njih nije mislio na ranč već na ranac.
Zar ne bi bilo ispravnije da se prodaju ranci, dok su rančevi, po mom shvatanju, nekretnine.

Pišem nakon duže rasprave sa nekim društvom gde je generalni zaključak bio, da to što govorim ima smisla ali jednostavno da nisam u pravu.
Hvala unapred.
[ Bojan Basic @ 20.10.2009. 11:26 ] @
Dozvoljene su obe množine (Pravopis, Matičin šestotomnik).

(Pri tom nema preklapanja s množinom reči ranč, jer se akcenti razlikuju.)
[ Java Beograd @ 20.10.2009. 14:16 ] @
Hm ...
A kako se to akcentuje množina rančevi (jednina ranč) i rančevi (jednina ranac). Ja sam čitao pre par godina upravo obrnut: ranac - ranci, ranč - rančevi.
[ Horvat @ 20.10.2009. 14:25 ] @
kod ranca [ranceva] je kratko a,dok je kod ranaca [ranceva] dugo [uzlazno?] a ,naravno mislim na 1.,ne zadnje u reci

[ Shrafciger @ 21.10.2009. 11:46 ] @
Svakako da je u pitanju razlika u kvantitetu. U govoru ju je lako primetiti, ali se u pisanoj formi, ukoliko akcenat nije obelezen, shto je najcheshce i sluchaj, ona moze uochiti jedino iz konteksta. Rech je, dakle, o homoformima.

[Ovu poruku je menjao Shrafciger dana 21.10.2009. u 13:10 GMT+1]
[ skwo @ 08.02.2011. 00:16 ] @
Ako Rade ima knjigu, da li je knjiga Radova ili Radetova?
Takođe: Đorđu ili Đorđetu?
[ djordje @ 08.02.2011. 00:25 ] @
nominativ genitiv dativ

Rade - Rada - Radu
Djordje - Djordja - Djordju


ovako bi izgledao nominativ za ostatak:

Radeto - Radeta - radetu
Djordjeto - Djordjeta - Djordjetu
[ niksi030 @ 07.10.2011. 11:24 ] @
Da li se kaze pisati po tabli ili na tabli?
[ malena74 @ 13.10.2011. 21:38 ] @
Da li se pravilno kaze "zadihati" ili "zadisati"?
[ misko50 @ 14.10.2011. 23:51 ] @
Najbolji nacin da se ovo zapamti je da se setite kako neko moze da dodje
ZADIHAN - nikad ne biste rekli 'zadisan', zar ne?
[ Count Zero @ 15.10.2011. 00:01 ] @
Citat:
Da li se kaze pisati po tabli ili na tabli?

Po tabli.
Ali, ako bi koristio svršeni glagol, stavio bi "na": "napisao sam na tabli" ili "zapisaću na tabli".

Nemam neke knjige da se opravdam, tako mi prosto zvuči ispravno.
[ djordje @ 15.10.2011. 00:07 ] @
Citat:
...ako bi koristio svršeni glagol, stavio bi "na"... "


Bih, druze, bih!
[ Count Zero @ 15.10.2011. 12:45 ] @
Hehe, to što je tebe asociralo ide sa "po".
;)
[ djordje @ 15.10.2011. 13:58 ] @


Sjajno
[ Vasastajić @ 17.10.2011. 09:34 ] @
Ovih dana su novine pune vesti o tome da je vladiCi Pahomiju dodeljen orden (sad,ne sećam se za šta,valjda zbog one dečice,bemliga ), a koliko se sećam pravopisa koji sam još ja učio pravilno bi bilo vladiKi.
Šta vi mislite i zna li neko koje je tu gramatičko pravilo u pitanju?
[ Count Zero @ 17.10.2011. 10:13 ] @
U pitanju je glasovna promena sibilarizacija (odnosno palatalizacija 2), ako se ne varam i njena upotreba nije 100% razgraničena.
Tako da se obično kaže elektrostatika, u elektrostatiCi, ali se zato slična promena obično ne vrši kod Požega (PožeZi), nego ostaje "Požegi". Ili kod reči alatka, kažemo alatki, a uz ovu promenu bi bilo alatCi, pa bi bilo sjedinjenje tc u c i dobili bismo alaci, što je je l' te čudno. :)

Tako da... mislim da može i jedno i drugo, ali pre vladiCi.

[ misko50 @ 17.10.2011. 12:39 ] @
Ja se slazem sa Count Zero delimicno, tj. u pitanju jeste palatalizacija,
ali kad je u pitanju ova rec siguran sam da je 'vladiki'. Palatalizacija,
kao i mnoge druge glasovne promene u nasem jeziku, ima izuzetke, koji
predstavljaju groznu zbrku za strance koji uce nas jezik (a naravno cesto i
za nas), i ovo je jedan od njih. Na primer, kaze se 'u Lici', ali i 'mom
drugaru Miki', ali zato 'slici' a ne 'sliki', i isto tako 'kliki' a ne
'klici'.

Malo razonode sa izuzecima (pogotovu za one koji misle da engleski ima
previse izuzetaka :) )

Pozdrav,
Misko50
[ Bojan Basic @ 17.10.2011. 13:33 ] @
Neki slučajevi prosto se moraju pojedinačno proveriti u Pravopisu. Ovde je ispavno isključivo vladici.
[ Vasastajić @ 17.10.2011. 20:47 ] @
Bojane,molio bih te za link ka nekom on line pravopisu srpskog jezika ako nije problem.
Hvala!
[ djordje @ 17.10.2011. 22:16 ] @
http://tinyurl.com/6b57x3f
[ Count Zero @ 17.10.2011. 22:41 ] @
Imaš i hard-copy skraćenu verziju pravopisa (školsko izdanje), nije skupa. Prelistam je ponekad, zgodno je da se nađe a u svetu sve nepismenijih ljudi, lako se iskvariš i počneš i sam grešiti.
[ mark87 @ 13.06.2012. 20:58 ] @
Ne znam koliko su zanimljivi linkovi i da li se uklapaju u koncept naslova teme, ali da ne bih otvarao novu temu, za početak neka bude ovde.

Tolerisaće pravopisne greške na testu iz srpskog

Hoćemo li pisati Wuk Stefanowić Karadžić

Đacima se kao greška neće računati ni mešanje ćirilice i latinice
[ Kiki_GNR @ 25.06.2012. 10:40 ] @
Molim Bojana za odgovor :

Da li je pravilno džakuzi ili đakuzi ?

Znam da reč potiče od američkog brenda Jacuzzi, pa bi samim tim džakuzi bilo ispravno. Da li činjenica da je đakuzi prihvaćeniji u narodu pa samim tim i pravilan stoji ?

Zahvaljujem unapred, pozzzz
[ zch @ 05.07.2012. 16:26 ] @
Ja bih se kladio na Djakuzi. Bar u mom kraju niko ne govori drugacije
[ darkon @ 06.07.2012. 11:38 ] @
Citat:
zch: Ja bih se kladio na Djakuzi. Bar u mom kraju niko ne govori drugacije


Izgubio bi opkladu. :)
[ zoran-radivojevic @ 03.01.2013. 23:56 ] @
Po vasoj logici trebalo bi reci 'Ja se skijem" umesto "Ja se skijam"
[ []-_-[] @ 21.02.2013. 15:00 ] @
Imam jedno pitanje.
Ako je covek iz Srbije, onda je Srbin, iz Kine onda je Kinez, moje pitanje je kako je gramaticki ispravno nazvati coveka iz Gane?
[ Vasastajić @ 21.02.2013. 21:57 ] @
Pa Ganac...valjda.
[ Lavlja_Jazbina @ 21.02.2013. 23:14 ] @
Ganjanin.
[ popusicko @ 25.02.2013. 00:31 ] @
Ganer,ali brzo bi postao Džaner...hehe