A ko je doticni?

Doticni je jedan od kljucnih ljudi iz vlade zaduzen za informatiku. Takodje, ako se ne varam, prinudni upravnik Mobtela.



_{[Ovu poruku je menjao Bojan Basic dana 02.10.2004. u 15:43 GMT+1]}

ne varas se

Lepo sto je dosao :) Voleo bih i da se Bane ukljuci u diskusije ponekad...

Da, i da posebno verifikuje "pouzdane izvore" ... l;)

Bane Andjelic je sekretar vladine agencije za razvoj informatike i interneta
http://arii.sr.gov.yu

da, bas bi bilo dobro i da se i bane i neki drugi (cough, cough, telek.. cough) pojave s vremena na vreme...

sad par pitanja...

1) kolika je uloga agencije u potpisivanju ugovora sa alcatelom i siemensom?
2) zasto se domaca IT javnost pretvorila u putujuci cirkus koji ide sa tribine na tribinu, konstatuje probleme, identifikuje poteskoce, podvlaci spor razvoj YUInterneta, gadja Dj. Kovacevica pikadom u glavu i.... nista drugo ne radi?
3) dokle se stiglo sa planovima za razvoj alternativne infrastrukture za prenos podataka koja bi trebalo da resi problem telekomovog monopola? Da li je to jos uvek na nivou predloga, ili mozda na nacrtu predloga, ili je i nacrt jos u grubim crtama? i
4), na koje bane ne mora da odgovori, ali me strasno zanima:)
kako je doslo do toga da se nadje na celu Vladine ekspedicije u prasumu Telekoma?

Pozdrav...

Fotka:

ime i prezime: Branislav Andjelić

karakteristika:Kompjuterski ekspert

Zanimljivost:KANADSKI DRZAVLJANIN

Public: Postao je poznat u (široj) Srbiji pri uvođenju privremenih mera u "Mobtel". kada je smireno i kratko odgovarao na oštra pitanja novinara BK televizije. Anđelić je, međutim., mnogo poznatiji Srbima u Americi, gde je godinama uspešno vodio firmu za softver.

Politika:Kao zagriženi demokrata i pobornik reforni, Anđelić je početkom 20001. ponudio srpskom premijeru Zoranu Đinđiću svoje usluge - moćni racunari njegove firme poslužili su kao serveri sajtovima Vlade Srbije. Hostovanje se ipak naplaćuje, a prema pričama dijaspore, Vlada Srbije mu je ostala dužna oko 80.000 dolara za usluge "servisiranja" srpskih državnih sajtova. Navodno, Anđeliću je zato ponuđeno da dug "prebije" njegovim postavljenjem 12.07.01. na rukovodeću funkciju u Agenciji za informatiku Vlade Srbije u svojstvu sekretara.

Dijaspora: Na severnoameričkom kontinentu živi i radi već više od 10 godina. Četiri godine proveo je u Kanadi, a ostatak u SAD...

Ocena silicijumske doline: "Meni zapravo uopšte nije jasno šta ljudi vide u Kaliforniji? Užasno je toplo, vlažno, negostoljubivo, porezi su ogromni, zagađenje užasno, a od skora imaju i probleme sa restrikcijama struje. Ja sam za život u Americi izabrao Boston, kao grad koji je istovremeno dovoljno blizu miru okeana, ali i nekim od svetski poznatih centara za razvoj informatičkih tehnologija (kao što je MIT u Kembridžu)"

Biznis: ...U Americi sam počeo da se bavim informatičkim inženjeringom i tokom godina sam uspeo sebi da obezbedim pristojnu egzistenciju. Dosta sam sarađivao sa domaćim firmama, a povremeno sam bio i dopisnik "Sveta kompjutera" iz SAD. Godine 1995. osnovao sam sajt www.beograd.com, koji donosi sveže vesti iz Jugoslavije, prenosi analize ključnih događaja i pruža prostor za diskutovanje različitih tema u vezi sa našom zemljom...

Izjava1: ...Mislim da je okupljanje oko zajedničkih interesa i njihovo istrajno zastupanje veoma bitno za razvoj informatike i Interneta. Recimo, domaći provajderi trebalo bi konačno da se udruže i zajednički nastupe u odbranu sopstvenih interesa ispred republičke Vlade i Telekoma...

Izjava2:...no što svima mogu da poručim jeste da više nema smisla "uvezivati" se sa ljudima iz državnih institucija, pomišljati na mito i slične načine za "zaobilaženje" problema. Više ima smisla uložiti novac u strukovno udruženje i "pucati" na veliko - stvaranje stabilnog okruženja za razvoj IT sektora i njegovo pretvaranje u jedan od glavnih zamajaca drupštvenog razvoja i prosperiteta....

Izjava3: Postoji velika volja republičke Vlade i tužilaštva da se krene u obračun sa kompjuterskim kriminalom, ali nemamo zakonsku osnovu koja to pokriva ... novi Zakon o krivičnom postupku nije uključio Konvenciju iz Budimpešte Saveta Evrope, o sajber kriminalu, iz novembra prošle godine, pa je celo ovo polje ostalo nedorečeno. Postoje propisi koji mogu da se primene i na kompjuterski kriminal, ali to nije jasno definisano, jer se podvode pod određene kaznene odredbe. Kod nas je trenutno takva situacija, da onaj ko nije oštećen mora sam da podnosi krivičnu prijavu. Međutim, nije ni malo lako otkriti izvršioca.

Izjava4: BK trejd i JP PTT Srbija postigli su dogovor da prodaju Mobtel, a od prodaje se očekuje zarada od oko 1,5 milijardi dolara. Pošto će se prodati ceo Mobtel, odnosno svih 100 odsto kapitala, novac će se podeliti srazmerno učešću u vlasništvu, čime će se rešiti spor BK trejda i PTT Srbije oko vlasničkih prava u našem prvom i najvećem mobilnom operateru, kaže Branislav Anđelić, privremeni upravnik Mobtela i sekretar republičke Agencije za razvoj informatike.

Anđelić kaže da su pripremne radnje za prodaju Mobtela već počele i da bi trebalo da se završe za mesec, mesec i po dana. Mobtel će biti prodat na javnom tenderu, koji će najverovatnije biti raspisan u septembru. Procedura prodaje ovako velikog i složenog preduzeća je dugotrajna i komplikovana, pa može da traje i do godinu dana. Za Mobtel je zainteresovano više kompanija, među kojima su mobilni operateri iz nekih susednih zemalja, švedski TL 2 i drugi.

- Želim da istaknem da ne postoji nijedna firma sa kojom smo se oko bilo čega dogovorili unapred. Bilo je nekih glasina da postoji nekakav dogovor sa britanskim Vodafonom. To, naravno, nije tačno. Mobtel će biti prodat na međunarodnom tenderu, dakle na javnoj licitaciji, onako kako su prodate i cementare. Odabraće se najpovoljnija ponuda i sve će se dešavati pod budnim okom javnosti kako bi se izbegle sve nedoumice - ističe Anđelić.

Cena nije tajna

Anđelić kaže da nema nikakvih tajni oko cene koja se traži za Mobtel. U sadašnjim uslovima, ta naša kompanija procenjena je na 850 miliona dolara, ali će njena vrednost biti uvećana za relativno kratko vreme.

- Moj prvi zadatak u Mobtelu je da povećam njegovu vrednost kako bi cena koju možemo dobiti odgovarala realnim mogućnostima tržišta. Do kraja leta proširićemo broj pretplatnika za novih 200.000, čime će se vrednost Mobtela uvećati za oko 200 miliona dolara. Uvešćemo nove SMS servise, tehnološke sisteme nemačke kompanije SAP, koja je svetski lider u poslovnim aplikacijama, rešićemo ugovorne obaveze prema Eriksonu. Sve to povećava vrednost Mobtela. Primera radi, kompanije koje koriste SAP sisteme vrednije su na berzi za od pet do deset odsto. Tako će Mobtel, kada dođe vreme za prodaju, vredeti oko l,5 milijardi dolara - objašnjava Anđelić.

Na pitanje da li će potencijalni kupci biti spremni da plate toliko, Anđelić odgovara da hoće, jer će se investicija brzo isplatiti.

- Mi smo jedino tržište u Evropi koje može da beleži dvocifreni godišnji rast prihoda. Sve kompanije koje su zainteresovane za Mobtel beleže rast prihoda oko dva-tri odsto. Onaj ko kupi Mobtel imaće rast od najmanje sedam do devet odsto godišnje i postao bi najperspektivniji mobilni operater u širem regionu. Srbija je poslednje nerazvijeno tržište telekomunikacija u Evropi, ali je perspektiva veoma dobra, jer imamo razvijenu infrastrukturu - naglašava Anđelić.

Uskoro novi ugovor
Većinski vlasnik Mobtela, sa 51 odsto akcija, trenutno je BK trejd iz Moskve, preduzeće koje posluje u okviru BK grupe. Preostalih 49 odsto pripada javnom preduzeću PTT Srbija. Predstavnici manjinskog vlasnika smatraju da BK trejd nije uložio sva sredstva predviđena ugovorom, pa je vlasnička struktura postala sporna. Vlada Srbije je pre mesec i po dana imenovala Branislava Anđelića za predsednika privremenog upravnog organa Mobtela čiji su članovi predstavnici i jednog i drugog vlasnika. Tim činom, Vlada Srbije je praktično preuzela upravljanje nad Mobtelom, ali je sa Karićima postignut dogovor da se vlasnička struktura ne menja dok se ne sačini detaljna analiza svih ulaganja. Javna je tajna da će ta analiza ostaviti prostor da PTT Srbija preuzme većinski paket akcija u Mobtelu, a država će tako steći uslove da obavi prodaju kojom će biti zadovoljni i Karići.


Naš izvor blizak rukovodstvu PTT Srbije kaže da su Karići spremni da pod određenim uslovima ustupe državi, odnosno PTT-u, većinski paket akcija u Mobtelu. To podrazumeva prodaju preduzeća i podelu novca prema novom ugovoru, koji bi trebalo da bude potpisan u skorije vreme. Kao eventualni manjinski vlasnici, Karići bi dobili najmanje pola milijarde dolara.

Branislav Anđelić ističe da nesporazum oko vlasničkog udela u Mobtelu neće kočiti prodaju tog preduzeća.

- Veoma je važno to što će Mobtel biti prodat u potpunosti, svih 100 odsto kapitala. To je važno zato što sporazum o vlasničkom učešću ne mora da se zaključi pre nego što se krene u prodaju. BK trejd i PTT Srbija mogu se tokom prodaje dogovoriti kako će, odnosno u kojim procentima, podeliti pare. Novog vlasnika Mobtela taj spor ne bi interesovao, jer on preduzeće kupuje u potpunosti i ne zanima ga kako će se novac raspodeliti. Dakle, spor oko učešća u vlasništvu ne koči prodaju Mobtela - kaže Anđelić.

Do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo ovlašćene predstavnike BK trejda Bogoljuba i Sretena Karića. Nezvanično smo saznali da Karići prihvataju ovakav model prodaje ukoliko se spor oko vlasništva reši na prihvatljiv način.

Ekstraprofit naplaćen, blokada računa ostaje

- Skidanje novca s računa Mobtela na ime naplate ekstraprofita trebalo bi da se završi ovih dana - kaže Anđelić.

To, međutim, ne znači da će se blokada Mobtelovog računa ukinuti, jer mora da se namiri dug prema državi na ime neplaćenih poreza i drugih dažbina koje nisu plaćane poslednje dve-tri godine, ali i na ime neizmirenih obaveza prema nekim stranim partnerima. Skidanje novca s računa moglo bi da potraje i do jeseni.

Bez trećeg mobilnog operatera

- Nema govora o uvođenju trećeg mobilnog operatera, jer bi to bitno smanjilo vrednost Mobtela. Pošto je prodaja Mobtela naš prioritetni cilj, nećemo da mu smanjujemo cenu. To je sasvim logičan potez. I posle prodaje Mobtela broj operatera u Srbiji ostaće isti. Novi, treći operater, ako bude potrebno, može da se očekuje tek posle 2005. godine - kaže Branislav Anđelić.


site: http://arii.sr.gov.yu/

Adresa:
Agencija za razvoj informatike i Interneta
Nemanjina 11
11000 Beograd
[email protected]



[Ovu poruku je menjao secret dana 12.06.2002 u 02:22 PM GMT]Type, typename elemType >
Iter

Na skupu Udruzenja internet provajdera proslog cetvrtka Bane je prlicno ostro ukorio ovu grupaciju za razjedinjenost i pasivnost i dao smernice za borbu radi ostvarivanje interesa koji su novim predlogom Zakona o TTK prilicno ugrozeni. !

"Postovani ucesnici skupa,
Sugestije koje sam vam izneo na proslom skupu moracu na zalost i sada da ponovim. Necu mnogo da ulazim u detalje oko samog zakona jer sam svoje misljenje izneo u medijima vise puta do sada. Ono na sta zelim da vam skrenem paznju je cinjenica da se nacin poslovanja drzave u ovoj zemlji menja i postaje daleko blizi modelu koji postoji na zapadu. To podrazumeva organizovano lobiranje zainteresovanih grupa za ostvarivanje njihovih interesa. Moram da vam priznam, izvinjavam se sto vas kritikujem, da sam prilicno razocaran sto od vaseg proslog skupa u ovoj istoj sali do danas prakticno nije postojalo nikakvo organizovano delovanje Internet provajdera. Izostalo je lobiranje i profesionalni nastup prema drzavi i naravno prema Telekomu Srbije sa ciljem resavanja vasih problema. Bilo je individualnih napora pojedinih vasih clanova koji su radili, pretpostavljam u opstem interesu, ali organizovanog nastupa nije bilo!
Smatram da svi vi treba odmah da se slozite da placate jednu pozamasnu clanarinu za ovu organizaciju i da smesta unajmite profesionalno osoblje koje ce stalno raditi. Oni moraju imati kancelarije, sekretara, telefon na koji zainteresovani mogu uvek da dobiju potrebne informacije i naravno web sajt. Mora da postoji neko ko ce biti zaduzen i obucen da odgovara na pozive vasih korisnika kao i onih prema kojima vi zelite da delujete. Takodje morate da unajmite profesionalnog lobistu koji ce stalno prezentirati vase zajednicke interese onima sa kojima vi zelite da opstite: medijima, Telekomu i drzavnoj upravi.
Ovo povremeno okupljanje kakvo sada praktikujete i povremeno izlazenje u stampi vasih kritika i zahteva nece resiti probleme u vasem poslovanju koji su evidentni. Smatram gledajuci ovaj predlog zakona da su vam interesi izuzetno ugrozeni! Potrebno je kontinuirano, snazno delovanje da biste svoje interese odbranili.

Ja sam malopre razgovarao sa kolegom iz Crne Gore. Njihov zakon, na koji se nas delimicno ugleda, podrazumeva dobijanje licence za bavljenje Internet provajdingom i placanje 10.000 eura za tu licencu uz odredjena ogranicenja. Zabranjeno je, cini mi se, bavljenje sa “Voice of IP”. Takva ista ogranicenja sve vas ovde cekaju! Poznato mi je da puno vas sada radi “Voice of IP” i da Telekom ne gleda na to bas sa odusevljenjem. Trenutno vam ne mogu nista jer takva aktivnost sad nije nezakonita. Po novom zakonu ce biti nezakonita, ako vi nesto ne ucinite da ne bude!

Sam zakon obiluje nepovoljnim resenjima. On recimo podrazumeva formiranje jednog diktatorskog tela koje ce imati neogranicena ovlascenja i za koje ne znamo ni cime ce se tacno baviti, ni ko ce clanovi biti, ni ko ce ih predlagati i birati. Znaci doslo je vreme da, ako zaista zelite da se u buducnosti bavite Internetom u ovoj zemlji, morate da reagujete organizovano, slozno i odmah! Mozda ce retki medju vama preko nekih privatnih veza uspeti sebi da obezbedi mesto pod suncem u kratkom periodu koji dolazi. Ukoliko neki od vas racunaju na takve mogucnosti, mogu da im porucim da ce ,ako se nista ne promeni, u ovoj zemlji u buducnosti postojati jedan ISP i zvace se Telekom Srbije. Vi cete svi da zatvorite vrata svojih firmi i da se bavite necim drugim!

Znam da niste ocekivali da vas kritikujem nego da vas podrzim ali ja zaista stalno u novinama vidim sebe kako kritikujem ovaj zakon i Telekom Srbije i zbog toga dolazim u neprijatnosti na drugim poslovima u okviru duznosti koje imam u drzavnoj administraciji. Zamera mi se: “Kako ti kao kao predstavnik drzave kritikujes drzavu?”

Bez obzira na moja ili bilo cija druga istupanja jedini nacin da nesto postignete je da se organizujete mnogo, mnogo bolje, da reagujete brze i budete efikasniji!
Hvala vam."

Miloje Sekulic

Samo, ne znam otkud mu ideja da je Kalifornija užasno vlažna i topla. Naprotiv, suva je i temperature su jako prijatne - večito proleće.

samo da vam kazem Bane se registrovao i cenim da ce se pojaviti i ovde za koji dan

Mozda je mislio Missouri :)

Mislio je na Floridu :)

Inache, u CA je fora sto mogu da idem na plazu sada, i za sat-dva mogu ici na skijanje na neku planinu hehe.

----- Original Message -----
From: "Branislav Andjelic" <[email protected]>
To: "Ivan Dimkovic" <[email protected]>
Cc: <[email protected]>
Sent: Sunday, April 14, 2002 12:27 PM
Subject: Re: elitesecurity.org.yu


> registrovao sam se jos dva puta, sa Andjelic i BAndjelic i ponovo ne mogu
> da se ulogujem. Uvek tvrdi da ja nisam ja.
>
> Mozda ima veze neki firewall ili tako nesto.
>
> U svakom slucaju izvinite se korisnicima dok ne resimo ovaj problem.
>
> Mozete mozda da u moje ime pustite i ove odgovore:
>
> exnogood
>
> 1. Agencija se ne bavi telekomunikacijama vec informatikom i Internetom.
> Ugovor sa Alcatelom i Siemensom je potpisao Telekom, a nadlezno je
> Ministarstvo za saobracaj i telekomunikacije (ministar Marija
> Raseta-Vukosavljevic)
>
> 2. Ja sam na isto ukazao na skupu Internet provajdera. Mozda smo previse
> dugo ziveli u okruzenju u kome nikakav stvaran uticaj na vlast nije bio
> moguc, pa ljudi po navici dodju da popljuju i onda odu na pivo i zaborave
> sve do sledeceg skupa. Mora sustinski da se promeni pristup "javnosti".
> Prvo treba shvatiti da ne postoji "javnost". Postoji niz interesnih grupa
> (veliki korisnici, mali korisnici, provajderi, distributeri, proizvodjaci,
> nastavnici, gradjani, studenti, drzava, itd.) i da moze postojati jedan
deo
> interesa koji se poklapaju jedan deo vremena i da samo u tom slucaju ove
> grupe mogu delovati zajednicki. U sustini su suprotstavljene. Ali to je
> prirodno. Iz niza jasno izrazenih i suprotstavljenih interesa stvara se
> kompromis koji na kraju sve podjednako zadovoljava.
>
> 3. Kompletan projekat je zavrsen. Ceka se pravno uoblicenje subjekta koji
> ce nositi posao. Ocekujem da izgradnja pocne do juna a da se prva
> magistrala (Subotica-Novi sad-Beograd-Nis) pusti u oktobru.
>
> 4. Mislite na Mobtel. Na Telekom jos nismo krenuli. :))
> Pa u sustini, jednostavno. Cilj Vlade nije da gasi Mobtel vec da ga
> unapredjuje i onda za debele pare proda. U Vladi trenutno nema nikoga
> kvalifikovanijeg od mene da taj posao uradi, a da je pri tome jos i
> partijski neutralan, "bez putera na glavi".
>
>
> secret
>
> Kada se realnost i masta vesto pomesaju, na kraju sve izgleda tako
logicno.
> Novinari su ocigledno imali par istinitih informacija, ali posto to nije
> bilo dovoljno za napis, morali su malo i da izmisljaju.
>
> Pitajte se sami da li je logicno da neko napusti unosan posao i ugodan
> zivot, oprosti veliki dug i u zamenu dobije posao od 18 sati dnevno, bez
> kancelarije, kola, plate i budzeta?
>
> Jedino o meni u sta sa sigurnoscu mozete verovati je ono sto sam sam o
sebi
> do sada rekao.
>
> Dragi Tata
>
> Vi verovatno mislite na juznu Kaliforniju. Ja se ne secam San Francika bez
> mantila ili kisobrana.

moja pitanja:
1. Zasto vlada favorizuje M$. Mozda sad i dobijete neji softwere besplatno ali za par godina to ce biti trosak kao hrvatima (ako se ne varam nekoliko destina miliona dolara). Zar vlada nije mogla da odvoji u budzetu sredstva za open source e-governement projekat. Prvo sto je jeftinije, drugo sigurnije, trece uposljava domace programere...(odnosno razvoj ide od pocetka)?
2. Ko je postavio Hibera za pisca zakona o telekomunikacijama i za predsednika UO Telekoma, odnosno ko "drzi" status quo za Telekom. Neki put delujete mi kao Don Kihot koji jurisa na vetrenjace jer ocigledno neki "burazeri" su zaboravili stvari pre 5.oktobra i guraju isti kurs kao bivsi...
3. Da li mozete da uticete na politiku cena Mobtela? Imam utisak da Mobtel ima izuzetnu stopu profita koja se preliva na druga mesta... recimo Simpaid, koji je subprovajder ili distributer Mobtel-a
4. Da li su dopune na ulici "crne" odnosno da li je placen porez na njih i da li su uopste prikazane kroz knjige...
5. Kako bi moglo uopste udruzenje korisnika da funkcionise? Ja vidim glavni problem sa pocetnim finansiranjem... Bile su sporadicne akcije ali za kontiunirani rad nema finansija. uostalom cak i masina koja tera ovaj forum je sklopljena iz refuze...

izvinjavam se ako su previse nezgodna pitanja

Ja bih samo da pre oficijalnog Branetovog odgovora nesto primetio pod 1.

Lepo je pricati o opensource resenjima, ali deplasirano je pricati o "besplatnosti" bilo kakvog velikog informacionog sistema. Niko od velikih kupaca (a tu su korporacije i vlade) nije dovoljno bogat da priusti "besplatne" stvari. Zamislite da taj softver ima neki vrlo ozbijan bug, a nemate koga da tuzite :)

Razlog je vrlo prost - ne postoji komercijalna garancija, i ne postoji apsolutna sigurnost da ako taj softver ne bude radio - da ce neko moci da popravi stanje pre nego sto gubitak postane mnogo veci od cene komercijalnog resenja velikih kompanija.

OpenSource resenja mogu imati prednosti nad MS closed-source resenjima, recimo moze se sa sigurnoscu proveriti da li softver ima backdoor ili ne. Takodje je moguce vrsiti custom nadgradnju softvera sa domacim programerima na nekim mestima gde to nije moguce u MS softveru (mada je tih mesta sa stanovista konkretne potrebe jako malo) - ali, argument da je taj softver "jeftiniji" je u najmanju ruku ishitren...


Tako da - dok neka firma u YU ne bude smela da izadje sa enterprise Linux resenjem za koje ce moci da bude u stanju da garantuje besprekoran rad - od svega toga nema nista. A taj softver kosta, pre svega podrska kao i administratori koji ce ceo sistem odrzavati. Na zalost, cena u nekim slucajevima moze biti i veca od "M$" resenja.

Nadam se da ce Brane dati tacan odgovor - kao i razloge zbog kojih je Vlada izabrala bas Micrsosoft resenje...

Evo i moj doprinos trosenju vremena gosp. Andjelica :o)
Pored ovih pitanja gore postavljenih, da ih ne ponavljam, mene interesuje druga stvar, a Vi kao predsednik vladine agencije za internet, ste pravi covek za to. Vec je bilo diskusije o ovome na ES-u, ali...

Kada ce biti omoguceno fizickim licima da kupuju /slobodno, po trzisnim uslovima/ .co.yu domene, kao sto je to moguce u svim "normalnim" zemljama?
Ja odavde, kao drzavljanin Srbije, mogu da kupim i .co.uk i .co.us domen, ali ne mogu svoje rodjene zemlje, bas glupo zar ne.

pozdrav

Daj bre torbice, duplo si stariji od mene a moram da tri objasnjavam neke strvari . Sve je to lepo sto se tice onesourceta ali povuci paralelu izmedju nas i rusije! Tamo imas recimo dve prodavnice, jedna prodaje pirate a druga originale, a nalaze se jedna uz drugu. Kod nas si to imo do pre par meseci al nema vise a u rusi je bilo 10 godina i bice i narednih 10 sigurno! a zasto? zato sto njima ms nije 'strateski partner'. I sad pitas se zasto

1) Vlada favorizuje ms - pa nemozes da pljujes partnera
2) Zasto uklanjaju ilegalni softver - ucenjeni od ms-a (mozda ne direktno al se plase da ne budu pa sami pokrenuli akciju)
3) Zasto vlada koristi njihov softver - Ne mozes da budes partner sa nekim a koristis konkurentske proizvode
4) Zasto za partnera nisu uzeli nekog drugog - Pa recimo tesko da bi im GNU dao i dinara )) (mada se i ms bas ne rasipa, daje nam licence za osnovne skole za office a pola skola nema racunare!!!!!!) Po meni bi verovatno Sun bio najbolji za ovu ulogu, al pitanje je samo da li bi sun pristao na tako nesto, a i sad je verovatno kasno

Nadam se da sam odgovorio bar nesto

Vest da se na ovom forumu registrovao Branislav Andjelic, buduci pomocnik ministra i Direktor Zavoda za IT i Internet pocela je da se siri Yu cyber prostorom.

Cinjenica da mozete da on-line diskutujete sa drzavnim sluzbenikom visokog ranga, sto je presedan na nasim prostorima, udarna je vest u Internet magazinu "Pretraga i prezentovanje" koji na 4700 adresa salje Dragan Varagic, cenjeni Internet konsultant, vlasnik sajta www.pretraga.co.yu

Ukoliko dodje do zagusenja ES servera zbog poseta znatizeljnih netizena znamo ko je kriv.
Uzvratite gospodinu Varagicu istom merom ako vas zanimaju teme iz oblasti marketinga na Internetu, pretrazivanja Interneta i on-line prezentacije kao i kreiranja on-line propagandnih kampanja!

U nastavku donosim tekst sa liste P i P

Miloje Sekulic

___________________________________

Web forum Elitesecurity.org
___________________________________


Korisnici mailing liste Internodium (http://www.internodium.org.yu)
imali su prilike da se upoznaju s diskusionim Web grupama (Web
forumi) na adresi http://www.elitesecurity.org/. Preko ove adrese
vise od 3.400 prijavljenih korisnika diskutuje na preko 7.300 tema
koje se uglavnom odnose na racunarske i Internet tehnologije.

Ovaj sajt vec duze vremena predstavlja referentno mesto kod nas za
diskusiju iz tema informaticke tehnologije uopste, a narocito grupa
diskusija pod naslovom IT - politika razvoja. Dovoljno je reci da
skoro svi ozbiljni sistem administratori na ovim prostorima
izjavljuju da uglavnom ne posecuju nase sajtove, ali prate diskusije
s ovog foruma.

Izmedju ostalog, trenutno je aktuelna diskusija u kojoj mozete
postavljati pitanja g. Banetu Andjelicu, predsedniku Agencije za
razvoj informatike i Interneta (i verovatno buduceg direktora
Republickog zavoda za informatiku i Internet), na adresi:
http://www.elitesecurity.org/print.php?TopicID=7937

Izvinjavam se zbog odsutnosti sa foruma, ali mislim da ce i u buduce to vise biti pravilo nego izuzetak. Jednostavno nemam vremena. Ali pokusacu s vremena na vreme da se ukljucim i odgovorim na ona pitanja na koja mogu.

1. MS vs OpenSource.

A) Vlada koristi MS iskljucivo kao Office aplikaciju i kao Front End.
B) sve vitalne datoteke se nalaze na UNIX/Linux ili mainframe sistemima i tamo ce ostati.
C) Ne postoje uslovi da se na desktopu nadje bilo sta drugo sem MS-a. Koliko SysAdmin bi trebalo da odrzava Unix/Linux sisteme na 30,000 PC-jeva? Koliko profesora i koliko casova obuke da se drzavni sluzbenici obuce za koriscenje? Itd. U ovom trenutku nama je skuplje da koristimo Open Source od MS-a.

U vezi sa ovim (komentari Ivana Tanasica) i da razjasnim da Vlada nije uzela samo MS za strateskog partnera. Isti status imaju IBM i Oracle, a u pregovorima smo sa SUN, Motorola i Cisco. Vlada se ugovorom ni sa jednom od ovih firmi nije obavezala da koristi njihov softver ili hardver. Cak naprotiv, u ugovorima eksplicitno pise da ce vlada po sopstvenom nahodjenju i po tehnoloskim zahtevima projekta biti slobodna da koristi sta god hoce. Takodje, svaki od ugovora garantuju Vladi mogucnost da isti ili slican sklope sa ma kim drugim - dakle nema nikakve ekskluzivnosti ni u kom pogledu.


2. Privatni .yu domejn.

YU TLD odrzava grupa entuzijasta, besplatno, vec deset godina, u svoje slobodno vreme. I ovako imaju posla preko glave - eksplozija firmi koje zele Internet domejn se i kod nas desila. Prilikom osnivanja Zavoda za informatiku i Internet predvidjeno je da odrzavanje YU TLD predje u zavod i da se onda omoguci ne samo da privatna lica imaju domejn, vec i da firme imaju vise od jednog domejna.


3. Telekom, Hiber i zakon.

Kao sto vec rekoh, Agencija (Zavod) se ne bavi telekomunikacijama vec informatikom i Internetom. Nadlezno je Ministarstvo za saobracaj i telekomunikacije (ministar Marija Raseta-Vukosavljevic). Osim toga, radna grupa koja pise zakon postavljena je davno pre mog dolaska.

4. Mobtel

Cene Mobtela jesu visoke, i spremili smo nekoliko paketa usluga koje ce omoguciti telefoniranje po nizoj tarifi. Nadam se da za dva meseca to krene.

Medjutim, treba uzeti u obzir da Mobtel ima daleko vecu pokrivenost i broj baznih stanica od konkurencije, a to kosta para i od necega mora da se finansira razvoj. U prethodnom periodu razvoj nije mogao da se finansira iz medjunarodnih kredita, vec samo od sopstvenog prihoda, pa je zato i tarifna politika bila takva. Korisnici u principu imaju isti izbor kao i na zapadu: jeftinu i losu ili skupu i dobru mrezu.

Dopune na ulici nisu crne i na njih je placen porez.


5. Udruzenje korisnika

Sve zavisi sta podrazumevate pod "korisnik". I Simpo je korisnik, i Mobtel, i Vojska, itd. Mozda bi trebalo napraviti udruzenje sa "poslovnom" clanarinom a "individualna" bi bila besplatna?

Pozdrav

Bane Andjelic

Dobro, ovo svi znamo - da je YU TLD odrzavan od strane entuzijasta, i da oni to rade bez nadoknade, i da oni imaju druge akademske obaveze i sve to -
ali da li se zna kada ce nadleznost TLD administracije preci u ruke neke organizacije koja ce ceo posao raditi na profesionalnom nivou?

Svaka iole ozbiljna organizaja ima potrebu za NOVCEM jer NOVAC je ono shto
joj je potrebno da bi radila, postojala i opstajala jer samo sa finansikom samostalnoshcu takva organizacija moze da stvarno zastupa interese korisnika
jer dok god bi zivela od ''donacija'' domacih provajdera ... shto je chisto lobiranje = gospodski izraz za MITO i KORUPCIJU ... nema shanse da bude u interesu korisnika jer je zavisna finansiski.

Mishljenja sam da bi i ''individualni'' tj. ''rezidencijalni'' korisnici trebalo kao i ''poslovni'' korisnici placaju clanarinu.
Naravno visina bi mogla da bude odnos 1:3 ili 1:5.

Parice koje bi se tako skupile, elem .. clanarina neka bude simbolichna (5 kinti za kucnog korisnika * 12 meseci = 60din... to svako moze da plati ko kaze da ne moze laze) ali je opet izvor para za udruzenje koje te parice moze da koristi naprimer za organizovanje tribina, savetovanja, okruglih stolova ...
Znachi netreba praviti situaciju da se cheka nechija MILOST da bi neshto moglo da
se uradi.

Kao i svaka organizacija, grupa ljudi sa jednom ili vishe manje ili vishe slichnih ideja, treba da ima svoje predstavnike.

Isti se biraju iz struke i to po vishe kriterijuma kao shto su licni uspeh, uspeshnost u poslu kojim se bavi, lichna reputacija medju kolegama, itd... mogu biti merila po
kojima bi se vrshila selekcija kandidata od kojih bi se posle formiralo administrativno telo od 3-5 (mozda 7 ili 10) ljudi a sve uz glasanje chlanstva.

Ljude koji rade po domacim ISP bi trebalo odma iskljuchiti iz izbora za tako neshto jer je tu sukob interesa neminovan.

Verujem da bi sa inicijalno pokretanje akcije nashlo 50-100 punoletnih chlanova koliko je chini mi se dovoljno da se registruje organizacija.

......
:) molim komentar...

Zar je toliko pravno i tehnički komplikovano prebaciti održavanje YU TLD Agenciji za razvoj inf i int. - makar to bilo i privremeno, dok se ova oblast ne reguliše zakonom? Imajući u vidu trenutno stanje u YU TLD (očajno) ovo je najmanje što bi Agencija mogla da uradi.



Potpuno ste u pravu, ali kako ste zamislili razvoj I & I bez telekomunikacione infrastrukture - možda treba svi da se bacimo na pisanje desktop aplikacija :)

posao od jednog nedeljnog poslepodneva .. mozda bi dan-dva bile trzavice...
pa nek budu i 7 dana .. :) .. u je ...

kao sto rekoh, kada bude osnovan i organizovan Zavod (kada se usvoji novi Zakon o ministarstvima, koji je trenutno u skupstini, pa onda jos 2 meseca)

da li to znaci i neko ubrzanje u protokolu i smanjeno favorizovanje (citati - veze) u dobijanju domena? vecina ljudi ovde moze da vam potvrdi izrazito dugo ili kratko cekanje od trenutka podnosenja zahteva (u zavisnosti koliko su bili dobri sa entuzijastima). mislim da zapravo tako nesto nije smelo ni da bude u rukama 'entuzijasta', tako nesto je moralo biti u rukama nadleznih institucija od samog pocetka, no dobro, bilo je to neko drugo vreme. postavlja se jos jedno pitanje, efikasnost administracije, odnosno da li bi moglo da se desi da situacija bude jos gora, posto nam je svima poznata legendarna efikasnost administracije.
ono sto mene brine je da li ce se nesto zaista promeniti, zato sto ljude obicno ne zanima procedura, vec rezultat, a rezultati doticne grupe entuzijasta bili su porazavajuci.

e-governement

Postovani g-dine Andjelicu,
Interesuje me da li postoji projekat e-governementa ili bar tender?
Ako ima da li je moguce videti ga i eventualno dati resenje, ponudu?

Ok, neke stvari su kao jasnije, ali sta onda ta Agencija za Razvoj Interneta treba da radi ?? Sta je njen primarni cilj ??
Da deli savete ISP-ovima kakve usluge da pruzaju ?
Prebacuje se vruc krompir ministarki ? Zar je opet taj sport u modi ?

Ova prica oko Zavoda za IT i Internet je po mom misljenju znacajna a nije bas razjasnjena u medijima.
Dacu zato sebi slobodu da na forum ekskluzivno postujem intervju koji mi je gospodin ministar Domazet dao u vezi osnivanja Zavoda.
Intervju ce inace biti objavljen cim se zavrsi autorizacija u paketu sa intervjuom gospodina Hibera u vezi zakona o TK u narednim brojevima COM-a.

U svojim izlaganjima na okruglom stolu u Novom Sadu i na nedavnoj odrzanom sastaku Udruzenja IPS ministar Domazet je najavio osnivanje Zavoda za IT i Internet. Zamolilii smo ga da nam da detaljniju informaciju

- Gospodine ministre najavljeno je da bi u najskorije vreme Internet u zemlji trebao da dodje pod vasu ingerenciju. Sta to konkretno znaci?
Onaj deo Interneta koji je vezan za informaticke tehnologije da. U delu telekomunikacija to je pod Ministarstvom za telekomunikacije tako da ce nasa dva ministarstva usko saradjivati. Kad se kaze Internet nisu to samo komunikacije i infrastruktura, to je i razvoj softvera, servisa itd. U tom delu ce ministarstvo kome sam na celu biti prevashodno nadlezno. Mi cemo formirati Zavod za informatiku i Internet sa odredjenim brojem strucnih ljudi koji ce tu raditi. Ministarstvo ce prema Vladi objedinjavati aktivnosti u vezi Interneta i informatike u Srbiji.

- Za razliku od Agencije za razvoj informatike i Interneta koja nema sredstva i ingerencije pa samim tim ni mogucnost da direktno utice na razvoj IT i Interneta u zemlji da li smatrate da ce se osnivanjem Zavoda moci bolje da uticete na tu sferu?
Agencija je ipak bila samo jedan organ Generalnog sekretarijata Vlade i nije imala upravnu nadleznost. Sad prakticno tu Agenciju selimo pod nadleznost Zavoda za IT i Internet odnosno pod nadleznost Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj a Ministarstvo ima svoje ingerencije. Mozemo da predlazemo zakone i mozemo da vrsimo nadzor. To sve Agencija do sad nije mogla da radi tako da cemo zajedno sa Zavodom imati mnogo jacu moc da realizujemo ono sto je potrebno da se realizuje.

- Nadam se da ce Zavod nastaviti projekte koji su zapoceti u Agenciji i da ce se pokrenuti i neki novi! Koji ce biti primarni?
Cekajte da prvo formiramo Zavod. Njegov direktor bice dosadasnji direktor Agencije za IT i Internet, gospodin Branislav Andjelic, koji ce biti u rangu pomocnika ministra tako da mi tek treba da sednemo i napravimo detaljan plan rada. U oblasti zakonodavstva imamo u fazi pripreme Zakon o elektronskom potpisu i poslovanju. U oblasi e-government imamo nekoliko prioritetnih projekata na kojima bi radili. Ne bi sad prejudicirao.

Postovanje
Miloje Sekulic

Postoji Plan razvoja informacionog sistema Republike (PRIS) koji je deo, odnosno osnova, programa e-Government. Ovaj plan je javan, objavljen u sluzbenom glasniku, a svake godine se donosi prorgam koji Vlada usvaja i objavljuje u sluzbenom glasniku. Ove godine, medjutim, taj program nije usvojen zbog nedostatka budzetskih sredstava, pa se pojedini elementi ostvaruju putem donacija.

Takodje postoji plan razvoja e-Government-a (upravo je izasla knjizica "e-Vlada" u izdanju Agencije za unapredjenje drzavne uprave) iz koga tek treba da proizadju projekti.

Dakle, ne postoji jedan projekat, vec niz projekata koji su u razlicitim fazama ostvarenja. Projekti se ostvaruju u raznim ministarstvima, a ne samo u Agenciji, tako da se mozda cini da oni nemaju veze jedan s drugim, ali su svi u stvari deo e-Government programa(na primer nedavni tenderi Uprave za zajednicke poslove, Policije, Statistike, Min.nauke, itd.).

Svaki projekat se iskljucivo dodeljuje javnim tenderom.

Mi pokusavamo da sve to stavimo na Web sajt Agencije, ali smo malo zastali zbog osnivanja Zavoda, da ne radimo sve dva puta.

Agencija je stratesko telo. Ona kreira politiku razvoja, pravi strategiju, predlaze nova organizaciona resenja, daje uputstva i misljenja, obezbedjuje jedinstvene standarde, prati sprovodjenje projekata, pregovara u ime Vlade, predstavlja zemlju u inostranstvu, itd.

U okviru ovoga ona svakako treba i da daje savete ISP-ovima kakve usluge da pruzaju, ne zato sto im je neki nadredjeni, vec zato sto joj je od interesa da se razvija brz, univerzalno pristupacan i jeftin Internet, dok je ISP-ovima cilj da naprave sto veci profit - ne zaboravite ISP nisu humanitarne organizacije vec biznisi.

Agencija je za "razvoj", dakle nema upravnu funkciju. Ne moze da donosi odluke sa zakonskom snagom i nema operativu za izvodjenje radova (ima samo 8 ljudi i ne upravlja IT sistemom). IT sistemom upravlja Uprava za zajednicke poslove republickih organa.

Sto se prebacivanja loptice tice, niko ne voli da mu se drugi mesa u posao. Ja sa Min.Rasetom odlicno saradjujem, ali nemam prava da govorim u njeno ime.

Situacija uvek moze da bude gora, ali se nadamo da nece. Kada bi smo pozurili sa prebacivanjem TLD administracije, svakako da bi bila gora. Treba obezbediti opremu, ustanoviti proceduru, zaposliti ljude, doneti nove pravilnike, malo se vezbati, obezbediti kontinuitet.

Ja uopste nemam nameru da zurim sa ovim poslom. Ako smo cekali 10 godina, dva meseca nista ne znace, posebno ako je moguca alternativa haos i potpuni prestanak rada.

A to zaposliti ljude jel ce biti neki konkurs or ...what?

Prvo, da pozdravim sve ucesnike ovoga foruma, jer se pojavljujem prvi put (danas sam se i registrovao).

I da pozdravim Gospodina Baneta Andjelica. Takodje bih sebi dozvolio da postavim neka pitanja (ukoliko ih budem imao) i da dam nekakve (moje) predloge za resenje mobilne infrastrukture u Srbiji.

Koliko se secam G-din Andjelic je pominjao prodaju Mobtela. Citiram:
> 4. Mislite na Mobtel. Na Telekom jos nismo krenuli. :))
> Pa u sustini, jednostavno. Cilj Vlade nije da gasi Mobtel vec da ga
> unapredjuje i onda za debele pare proda. U Vladi trenutno nema nikoga
> kvalifikovanijeg od mene da taj posao uradi, a da je pri tome jos i
> partijski neutralan, "bez putera na glavi".

Ovde imam sugestiju. Ocigledno je da se prodajom Mobtela obezbedjuju neke parice kojim bi se napunila drzavna (srpska) kasa, koja je, po mojoj proceni, trenutno podosta prazna, a parice su potrebne da bi se pokrenula razorena (bivsim ratovima i dugogodisnjim sankcijama) zaostala srpska privreda. Ocigledno je da su kupci neko ko je iz inostranstva (Vodafone, Siemens, Ericsson, Sprint...). Pominjem samo velike, jer sigurno da ima i sijaset malecnih mobilnih providera, koje traze sansu za "brze" parice.

Moja sugestija bi bila da se proda samo jedan deo Mobtel-a, ali barem dvojici stranih mobilnih providera. Recimo, kao primer: 15% Vodafone-u, a 15% Eriscsson-u, a ostatak da ostane u srpskom vlasnistvu). Pa da se tako organizovan Mobtel pusti par godina da ovo sve zazivi, i da se Mobtel na takav nacin i osavremeni (u zajednickim dogovorima sva tri vlasnika kroz uglavnom BOD - Board Of Directors Mobtela). Kada se dostigne kriticni momenat (kada Mobtel bude poslovao 4 uzastopna kvartala sa znacajnim dobitkom (izrazenim u EUR, ili $ US), da se podnese zahtev NYSE SEC za registraciju Mobtel-a na NYSE, kao firma koja ima znacajnu vrednost i ciste knjige. Da se uradi tzv. IPO (Initial Public Offering) i da se jos dodadnih 12% do 15% istera na NYSE preko nekog od poznatih brokera (Charles Schwabb ili neki slican). Na ovakav nacin bi tih 10-ak % odredjivali ukupnu vrednost Mobtel-a, a posredstvom 10Q i 10K izvestaja, koja je svaka firma na NYSE OBAVEZNA da izdaje (reference: EDGAR database).

Ovakav eksperimenat bi, ustvari, pokazao koliko smo mi, kao mala drzava, ekonomski slaba, sposobni da se prilagodimo diktatu moderne svetske ekonomije, ma koliko ovo sve sto ja pisem u ovom trenutku izgledalo nerealno.

U sledecem reply-u bih se osvrnuo na datacom mrezu Srbije.

Evo i sto se tice datacom mreze za Srbiju. Ista slika: koristim uglavnom iskustva USA (koliko razumem, G-din Andjelic je do detalja upoznat sa ovom problematikom).

BACKBONE:
~~~~~~~~~~
Dakle, moj predlog bi bio nesto vec vidjeno. Da se u par vecih gradova naprave metro ring-ovi (dakle, u pitanju su fiber ringovi, a tehnologija je DWDM (Dense Wavelength Division Multiplex), ili CWDM (Coarse Wavelength Division Multiplex)), i da se access sa interneta (a, mozda, takodje i sa stacionarne telefonije ???) omoguci na nodove takvih ringova. Jedan od vendora koji radi takve ring-ove je MFNX (Metromedia Fiber), koja, nazalost, je u finanskijskom kolapsu). U principu bi se ti ringovi spajali sa tzv. long haul fiber tehnologijom (LU, NT, CIEN, CORV su vendori istih).

Na taj nacin, pravljenjem takve infrastrukture, mi bismo samo jednim kopanjem napravili virtuelno infinite BW na principu dark fiber-a i dark conduita (ovde bi trebalo malo vise da objasnjavam sta su ovi termini). Napravili bi gigantski tehnoloski skok na najsavremeniju svetsku tehnologiiju.

Za pocetak, mozda bi Vlada Srbije mogla da smogne snage da finansira jedan takav pilot projekat u Beogradu (Belgrade metro ring), u saradnji sa sponzorima (Sisco naprimer).

ACCESS:
~~~~~~~
Posto je dosada jedino sto postoji dial up, trebalo bi razmisliti o uvodjenju vise access tehnologija, koje su poznate u svetu:
1. DSL
2. Cable Modem
3. Fixed Wireless
4. Extraterrestrial communication (posredstvom satelita).

Ocigledno je da solucije 3 i 4 otpadaju kao skupe i neprakticne. Posebno atraktivna je opcija 2, s tim da se nadje BAREM jedan provider koji ce moci da umrezi pola Beograda sa tzv. cable tehnologijom i da kroz cable protera TV.

Svakako, ovo sve zahteva temeljnu promenu postojecih i definiciju novih regulativa u srpskom zakonu. Ono sto jeste problem je da ovo sto sam napisao je prevelik zalogaj u jednom cugu...

I jedno pitanje za G-dina Andjelica: kakva je tehnologija projektovane alternativne infrastrukture za prenos podataka koja bi trebalo da resi problem telekomovog monopola? Da li je to jos uvek na nivou predloga, ili postoje neki detaljniji planovi?

da, naravno. Verovatno krajem juna, a mozda i pre. Zavisi od rebalansa budzeta. Zavod sada nema para, i mora da ceka da mu se dodeli budzet.

ja ne bih ulazio u opravdanost prodaje nasuprot opravdanosti zadrzavanja, ali bih samo da pomenem da je cena 1 milijarda dolara, a ne 50 miliona dolara.



to su javne informacije, objavljene u Sluzbenom glasniku Republike Srbije. Inace, mnoge informacije za koje se tvrdi da su nedostupne i tajne se tu objavljuju. Treba samo steci naviku i citati drzavne izvestaje i publikacije, a ne traziti odgovore u dnevnoj stampi.

Kompletan projekat je uradjen i predat Vladi na razmatranje. Sve dok je u fazi predloga, dok ga Vlada ne usvoji, ovaj projekat nije javan, ali mogu da kazem da se radi o 3 cevi, od kojih bi jedna bila uduvana sa kablom od 96 vlakana g.655. Oprema je 2.5GB i delimicno vec isporucena.

U sredu u 11 u rektoratu se pusta u test fazu veza Novi Sad - Beograd sa ovom opremom i optikom pozajmljenom od Telekoma.

Ukljucivanje Branislava Andjelica u rad ovog foruma nagnalo me da ga intervjuisem.
Zanimalo me zasto je pristao da dolazi na forum i odgovara na pitanja. Takodje sam gapitao za misljenje o ovom i uopste o forumima na Internetu kao i o primeni Interneta za komunikaciju Vlade i gradjana Srbije.
Kompletan intervju iz magazina COM od 28. maja prenosim u nastavku.

Ziveli ste u Kanadi i SAD. Da li je tamo uobicajeno da se osobe iz drzavne uprave obracaju gradjanima preko Interneta ili da cak imaju neku vrstu dijaloga sa njima ovim putem?
Svakako. Cak i predsednik SAD i premijer Kanade licno. U Engleskoj postoji zakon po kome drzavna uprava mora da odgovori na svaki dopis i zahtev gradjana u roku od 20 dana. Od kada su otvorili e-Government portal imaju desetine hiljada upita i na sve uredno odgovaraju. Morali su da zaposle stotine ljudi. Ko kaze da drzavna administracija bez papira smanjuje broj zaposlenih!

Koliki je po vasem misljenju znacaj diskusionih grupa na Internetu kao sto su Internodium i ES?
I jako veliki i dosta mali istovremeno. Zato sto su to sve ljudi koji vec veruju u informaticku buducnost i ne moraju se pridobijati za upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija. Ove grupe su prevashodno korisne u strucnijem delu rasprave, za utvrdjivanje tehnoloskog dela razvoja, ustanovljavanje standarda, proveru sopstvenog znanja kroz diskusije, itd. Na ovim grupama nema informaticki nepismenih ljudi. Bitno je uci u diskusiju sa direktorima preduzeca, eticarima, pravnicima, politicarima, domacicama, umetnicima, poljoprivrednicima, djacima koji nisu tehnicki nastrojeni. Moramo kroz dijalog objasniti sirokoj populaciji sta je to Informaticko drustvo, zasto je neminovnost, i onda, kroz diskusiju sa njima oblikovati onakvo Informaticko drustvo kakvo je nama primereno. Voleo bih da sa ovakvim ljudima diskutujem, ne samo ja, vec i ucesnici grupa kao sto su Internodium i ES, koji su avangarda Informatickog drustva. Ako avangarda ne pridobije sledbenike u siroj populaciji, sama nista nece moci da uradi za razvoj.

Iz kog razloga ste pristali da komunicirate sa Internet zajednicom putem foruma Elitesecurity?
Pa, zamolili su me. Ja u zivotu imam princip da kada nesto mogu, nikada ne kazem ne. Zasto ne bih usao u dijalog ako me to previse ne odvlaci od ostalog posla? Ucesnici ES su veoma tolerantni na moja retka pojavljivanja. Ja dodjem s vremena na vreme, procitam sta je sve bilo u medjuvremenu i zbirno odgovorim na pitanja na koja imam odgovor.

Ima li ovaj virtuelni dijalog znacaja za Vas, u smislu da saznate sta interesuje i sta muci stanovnike Cyber Srbije?
Kako da ne. Niko nije sam najpametniji. Kroz taj dijalog, kroz misljenja oprecna mojim, mnogo puta ispitam svoje stavove, i ili ih potvrdim, ili promenim.

Za nas koji dijalog pratimo i povremeno ucestvujemo to je mesto gde mozemo najbolje da se informisemo. Detalje oko planiranog Zavoda za IT&Internet, pitanja u vezi reforme rada TLD registra pa cak i vase razloge da se prihvatite posla u Mobtelu saznali smo tu!
Da li planirate da slican nacin komunikacije sa gradjanima pokrenete i na zvanicnim web stranicama Vlade i da edukujete kolege kako da iskoriste prednosti Interneta u PR svrhe?
Za Web stranice Vlade odgovoran je Biro za komunikacije a ne mi. Mozda ljudima i nije sasvim jasna nasa uloga. Mi ne pisemo softver, ne ugradjujemo hardver, ne pravimo Web prisustvo, ne uvodimo mrezu. Mi se bavimo strategijom razvoja, kreiranjem politike, ustanovljenjem standarda, unapredjenjem zakonodavstva, podsticanjem razvoja, medjunarodnim predstavljanjem, nadzorom i kontrolom.

Da li ste zadovoljni nacinom na koji republicka Vlada trenutno koristi Internet u komunikaciji sa gradjanima?
Ne, naravno da nisam, posto ga u sustini i ne koristi sem u jednom smeru, kroz Web prezentaciju. Ali ne mogu da krivim Vladu za to. Za to je potrebno mnogo para i daleko veca tehnicka opremljenost i pismenost. Kada su se birali ljudi da rade u Vladi, koriscenje Interneta nije bas bio primarni kriterijum. Bila su to drugacija, burna vremena. Sada se to polako menja, ljudi se obucavaju, oprema se nabavlja, uvode se softverski paketi za elektronsko upravljanje dokumentima.

Da li postoji neka vrsta edukacije sluzbenika Vlade za primenu servisa Interneta?
Postoje prituzbe da se na mejlove ne odgovara. Poziv za ucesce u strucnim organima Ministarstva za NTR je samo postavljen na web sajt a izostala je promocija.
Hoce li se ova situacija poboljsati u buducnosti?
Sva ministarstva su pod uzasnom kadrovskom stiskom. U ministarstvu Nauke, tehnologija i razvoja samo jedan covek se bavi informatikom (znate imaju oni i biologiju, fiziku, istoriju, itd.), u Ministarstvu saobracaja i telekomunikacija samo jedan telekomunikacijama. Mi kontinualno trazimo nove ljude, ali je u oblasti Informatike plata u privredi toliko veca od plate u drzavnoj upravi da je gotovo nemoguce naci ljude.

Kada ocekujete da bi gradjani mogli da osete prve prednosti uvodjenja e-Governement koncepta i u cemu bi se one ogledale?
Pa neki gradjani to vec osecaju, pre svega u opstinama koje su uvele elektronsko poslovanje, a nije ih malo. U naredne dve godine jos najmanje 50 opstina ce se elektronizovati i medjusobno povezati. Tu gradjani i obavljaju najvise poslova. Preduzeca ce vec do kraja godine moci da se registruju elektronski. Ali ako pricate o pravoj, on-line Vladi, mislim da pre 2004-2005 ne mozemo ocekivati neke konkretnije rezultate. Mi imamo prvo da izgradimo infrastrukturu, izmenimo zakonodavstvo, omogucimo intranet, pa tek onda razmisljamo o Internetu.
Agencija za unapredjenje drzavne uprave je izdala knjizicu "e-Vlada" u kojoj je ceo program razvoja e-Vlade objasnjen drzavnim sluzbenicima. Mozda bi neko trebalo da to preuzme u popularnoj stampi, kako bi i sira publika shvatila obim i slozenost poduhvata.

Napomena: Magazin COM ce ovu knjizicu stampati u nastavcima od narednog broja.

Sve ovo bi trebalo podici na jos znacajno VISI nivo. Na nivo celokupnih srpskih telekomunikacija. Treba napraviti kompletnu reorganizaciju telekomunikacija, po vec unapred ustanovljenim ITU (bivsi CCITT) standardima instalirati najmodernije voice centrale, koje su transparentne za datacom services, kako na circuit (dial up) nivou, tako i na trunk (E1and up) nivoima. Treba uvesti DTMF na 100% centrala, povezati odredjene centrale (class 4) svetlovodima. Treba revidirati grcko-italijanski ugovor o 49% vlasnistva Telecoma. Treba ukljuciti u sve ovo i domacu industriju (instalirati odredjen broj DKTS digitalnih centrala naporedo sa centralama drugih (svetski poznatih) vendora). Mnogo toga jos ima nenabrojanog...

To je, VRLO verovatno, pravi put. Modernizovati celokupne telekomunikacije i otvoriti jeftin pristup internetu obicnom coveku. Na taj nacin ce se Srbija pribliziti poznatim zapadnim modelima informatickih drustava.

Cilj ovoga je da se gradjanima Srbije priblize svetski trendovi sto je moguce blize, i iskoristiti veliki potencijal koji se krije u narodu zbog nacina osnovnog i srednjeg obrazovanja, koji je u Srbiji jos uvek daleko bolji nego na Zapadu! Zasto terati mlade ljude u svet, kada na cyber nacin (uz neka relativno nevelika ulaganja, srazmerno industrijskim ulaganjima) mozemo da dovedemo svet kod nas!

Postovani gospodine Andjelicu,
Zahvaljujem Vam na ucescu u forumu i bez obzira na nezgodna pitanja i nekada i ostar ton, i na Vasim konciznim i direktnim odgovorima i nadam se da cete i dalje da ucestvujete u radu foruma.
U stvari Vi ste jedini svetli primer "transparentnosti" rada vlade i interaktivnosti sa gradjanima, obzirom da su se stvari u dikusijama rasciscavale nama, a sa druge strane, nadam se da ste i Vi osteili kako "internet zajednica" dise i mozda dobili neku ideju. Zahvaljujem Vam se i na komplimentima u ime elitesecurija, na ocenu da su na www.elitesecurity.org i www.internodium.org.yu elita informatickog drustva. Cenim da ce mnogima to biti podstrek za dalji rad i razvoj

Jedina osoba iz establishmenta koja je nesto pokusala na temu komunikacije je Goran svilanovic na partijskom sajtu, ali je to zaista uradjeno jadno. Naime to funkcionise tako sto vi posaljete mail a on izabere da li ce da odgovori ili ne.
Na par pitanja o Hiberu i njegovom Zakonu o telekomunikacijama i njegovom mestu predsednika UO i sukobu interesa i ostalim stvarima monopolu i sl, Svilanovic me je iskulirao za medalju (olimpijsko zlato) i tek treci put je dao odgovor tipa "ja sam cuo da to nije tako" sa nemogucnoscu za dalju diskusiju i bez ikakve argumentacije.
Posle toga su mail-ovi ministarstvima gde ne postoji cak ni autoresponder tipa hvala sto ste nas kontaktirali...
1. Zasto, odnosno bolje Kad cete ih obavezati, savetovati da ucestvuju u raspravama i komuniciraju sa gradjanima... Najbolje bi bilo da bude ovakav forum, sa nevladinim moderatorima koji bi bili maksimalno objektivni.
2. Da li mozete da rasvetlite malo situaciju oko Telekoma, monopola i Ugovora izmedju njih i italijana i grka... Cisto da ne mislimo da se neko nije burazerski "utalio" da se ne dira. Posto smo imali prilike da vidimo na netu delove tog ugovora koji su grci dali sindikatu, neki pravnici su tvrdili da cak postoje mnoge tacke koje nisu ispunjene, cak ima i elemente nistavosti a mi ne znamo nista o tome...
Hvala unapred na odgovorima :)

Podizanje na znacajno VISI nivo podrazumeva da bar vecina poslanika u Skuptini, bar vecina ministara u Vladi, bar po jedan pomocnik ministra u svakom ministarstvu, bar po jedan zamenik direktora u svakom velikom preduzecu shvata znacaj i kompleksnost stvaranja Informatickog drustva i da je voljan da neke sovje (ili svog ministarstva, preduzeca) trenutne interese podredi svojim dugorocnim interesima.

Ovo prvo podrazumeva da odvoje vreme u svom neverovatno zauzetom danu da saslusaju pricu od 2-3 sata, da procitaju gomilu materijala kada dodju kuci posle 12-16 sati rada, koji nema veze sa njihovim konkretnim sutrasnjim poslom, i da sutradan odvoje vreme da obrazuju svoje podcinjene i nadcinjene. Kada bi mnogo vise ljudi u drzavnoj administraciji mnogo vise i savesnije radilo, onda bi ovi ljudi pri vrhu koji treba da se bave vizijom, strategijom i organizacijom mogli da odvoje vremena i stvari bi se sasvim sigurno podigle na visi nivo.

Ovo drugo podrazumeva da ih stampa, zaposleni i opozicija ostave malo na miru zbog uvodjenja resenja koja na prvi pogled izgledaju losa i nelogicna, ali koja dugorocno dovode do velikih rezultata. Prelazak iz industrijskog u informaticko drustvo je proces ciji rezultati ne mogu odmah biti vidljivi, koji zahtevaju da se jedno vreme zivi gore da bi se posle toga zivelo mnogo bolje.









Pa naravno da se neko utalio. Ne mislite valjda da je u ono doba zatvoren posao od 1,2 milijarde dolara, a da se niko nije utalio?

Sto se ugovora tice, sasvim je sigurno da nisu ispunjene mnoge klauzule i da ga je moguce oboriti. Ali sta to znaci? Dugogodisnja, preskupa arbitraza u inostranstvu u toku koje bi i ovo malo razvoja bilo paralisano. Plasim se da bi pre istekao monopol 2005 nego sto bi se okoncala arbitraza.

Smatram da je sadasnji pristup problemu bolji - polako se uspostavljaju normalni odnosi izmedju vlasnika i polako Telekom ponovo ulaze u razvoj. Mozda suvise polako za moj i vas ukus, ali ipak se nesto krece.

Ovde mora da se popravim. Posto vec mesecima monitorisem americku berzu (uglavnom u oblasti tehnologije, ali NE iskljucivo), u OVOM TRENUTKU ne bi bilo pogodno nista promovisati na americkoj berzi. A taj trenutak ce da potraje.

Imaju ovi momci svoje Karice. Kenneth Lay (CEO Enron, koji je u pomoc tima "frizirao" Enronove knjige), Bernie Ebbers (koji je uzajmio $406M US od WCOM-a, trebalo mu malo sitnine za pijacu ), familija Rigas (koja je od firme ADELA uzajmila $2milijarde US za privatne potrebe). Ovo sam naveo samo kao primer da su ljudi ljudi, pa bili u USA ili u Srbiji (apropo utaljivanja u Telecom - komentar G-dina Andjelica).

Trenutak je za Srbiju izuzetno pogodan (za uvodjenje tehnologije), jer su telecom firme u celom svetu "zedne" za novim trzistima, trebaju im kupci, i prodace po jako snizenim cenama (da im ne budu prepuni magacini robom koja se trenutno jako slabo kupuje - ILECs i CLECs su strahovito smanjili tzv. CAP EX (capital expenditure)). To bi mozda bila nasa sansa da za manje parice modernizujemo Telekom, i da uvedemo najmoderniju infrastrukturu, tj. da napravimo skok unapred za nekoliko generacija.

Samo treba biti mudar, i izabrati one proizvodjace koji ce preziveti ovu strahovitu krizu, i koji ce opstati 3 do 5 godina od ovoga trenutka. Cisco, NorTel (?), Alcatel, Ericsson, NE MARKONI, NE Lucent, Pirelli (svetlovodi), Corning (svetlovodi), Avaya (?)... su mozda potencijalni kandidati. Ali, ovo bi bila tema za analizu telecom vendora.

Cisto sam nabacao (i malo sredio, prva iteracija) ideje u vezi trenutne TELECOM situacije na americkoj berzi.

Da se malo vratimo na ovu temu, posto se za ovih mesec dana otkada smo ozbiljno diskutovali o reorganizaciji srpskog telekoma dosta stvari izdesavalo u oblasti telekomunikacija u USA, a takodje su se desili dramaticni ( ) obrti na americkoj berzi (posebno na NASDAQ) koji itekako mogu da uticu na stanje telekomunikacuija u Srbiji.

Dakle, WCOM je juce konacno pao. Bernie Ebbers je napravio niz istovetnih greska kao i, uostalom, gomila telekom CEO-ova u vreme 2001. "Skuvao" je knjige, i prijavio profit. U pitanju je stvorenih niotkuda $3.8 milijardi US. Enronizam se nastavlja, i ocigledno je da WCOM nije ni prvi, ni poslednji u tom lancu. Adelphia (ADELA) je otiska pod stecaj pre par dana... Dakle, jasno je da ce dugorocni trent katastrofe Telekoma u USA da potraje (po mojoj proceni do pocetka 2004, ako se i ne produzi).

Shodno promeni konteksta (o kome cu malo vise), imam novonastala pitanja za G-dina Andjelica.

Q1. Da li, i ako, kako ce ovaj haos uticati na reorganizaciju srpskog telekoma (po meni, ovo moze samo da pogoduje srpskom telekomu, sto se nabavke opreme tice; medjutim postoje i negativne implikacije, kao sto ce se videti iz dalje prilozenog)?

Q2. Vezano za prodaju Mobtela:


Ocigledno je da u ovoj prodaji ima vise zainteresovanih strana. Nabrojacu neke, realne i mozda potencijalne: Vodafone, Ericsson, Siemens... Pominje se cifra od $1 milijardu US. Da li je posle najnovijih negativnih dogadjaja doslo do redukcije cene u ponudama za Mobtel? Trenutna cena deonice ERICY (Ericsson-a) je $1.35 US, sto je neverovatno! To svakako udara Ericsson poput malja, posto nema dovoljno prihoda (dakle, posluje se sa velikim gubicima kvartal za kvartalom)? Dakle, posto su ipak u pitanju VELIKE (OGROMNE) sume para, da li se desilo nesto poslednjih mesec dana na tom planu?

Q3. Negde na jednoj od tema sam procitao da novi zakon o telekomunikacijama podrazumeva razbijanje Telekoma (064) na dve nezavisne firme: 1. fiksna telefonija i 2. mobilna telefonija. Da li ce se implementacija novoga zakona zaustaviti na razbijanje i formiranje dve celine, ili ce celina biti vise (recimo, da se Telekomov Internet pretvori u posebnu firmu, pa ubuduce Telekomova kablovska TV i Internet takodje pretvori u nezavisnu firmu, itd itd)?

Bane Andjelic ce nam se veceras pridruziti u Bonafidesu.
Ko ne moze da dodje neka bude on - line oko 21.30. na ovom mestu.
Pokusacemo da odrzimo Bane na ES-u live.
Ukoliko Bane bude hteo.

M

U ovoj temi trebalo bi da se razgovara o pitanjima vezanim za razoj IT-a u Srbiji, Zavod za informatiku i internet, zakonsku regulativu i sl. Molim posetioce ako imaju potrebu da nešto pitaju g. Anđelića, vezano za poslovanje kompanija u USA i svim ostalim temama koje nisu u direktnoj vezi sa gore navedenim, da otvore novu temu, sa adekvatnim naslovom ili da kontaktiraju g. Anđelića putem emaila.

Hvala na razumevanju,

Bane Sloba je na Internodium postovao vest o pocetku rada Zavoda.


Ocekujemo detalje.

posto je Bane na odmoru repost iz COM Medija:
COM_MEDIA sreda, 24. jul 2002.

INTERVJU


Branislav Andjelic, direktor Zavoda za informatiku i internet o usijanim pitanjima legalizacije puta u tehnolosku buducnost
Ne moze se biti samo malo trudan
Mi ili hocemo, ili necemo u Evropsku uniju. Ako hocemo, nasi zakoni moraju biti ne 70 posto, ne 80 posto, cak ni 99 posto saglasni sa njihovima, vec cistih, jasnih 100 posto
Nelegalno 100 posto, a mi se igramo, vec godinu i po dana: Branislav Andjelic



Republicka Agencija za razvoj informatike i interneta nedavno je prestala da postoji, a umesto nje, pri republickom Ministarstvu za nauku, tehnologiju i razvoj, oformljen je Zavod za informatiku i internet, na cije je celo, iz Agencije, presao Branislav Andjelic. Za citaoce Com_mediZ on govori o planovima Zavoda i posebno, o legalizaciji softvera i borbi protiv piraterije.

Zasto je ovoliko trebalo da bi Zavod za informatiku i internet poceo sa radom, sta sve spada u delokrug ove institucije?
- Zavod je osnovan izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima koji je donet krajem maja. Potrebno je mesec, mesec i po dana da se oformi institucija (isto kao i firma, potrebno je uraditi izvod u statistici, napraviti pecat, deponovati potpis), izradi sistematizacija radnih mesta i imenuju rukovodioci.
Zavod preuzima poslove Agencije za razvoj informatike i interneta pa se ni ingerencije nece bitno menjati. Glavna razlika je sto smo izbacili rec "razvoj" kako bismo jasno stavili do znanja da je doslo vreme za implementaciju. Da bismo bili efikasniji, presli smo iz Generalnog sekretarijata Vlade u Ministarstvo nauke, tehnologije i razvoja. Sada imamo svog resornog ministra koji na svakoj sednici Vlade moze da podnese predloge uredbi i odluka na osnovu naseg rada.

Koje su prve akcije koje cete preduzeti i kakvi su srednje- i dugorocni planovi?
- Prvo moramo da dovrsimo neke projekte zapocete u Agenciji. To je pre svega sistem za elektronsku registraciju preduzeca u Trgovinskim sudovima, zatim sistem za registraciju adresa u Geodetskom zavodu, projektovanje alternativne opticke mreze, uvodjenje novog sistema za registraciju .YU domena, i jos neke manje projekte. Sto se tice dugorocnih planova, to je kompletna informatizacija drzavne administracije i upravnog postupka. Objavili smo knjizicu "e-Vlada" u izdanju Agencije za unapredjenje drzavne uprave koja veoma detaljno to obrazlaze. To je visegodisnji program, sastavljen od desetina projekata.

Koliko u domen ZII spada borba protiv piraterije i aktivnosti na legalizaciji softvera?
- Mi se u to ukljucujemo samo edukativno, podsticuci legalizaciju objasnjavanjem zasto je ona dobra, pre svega za nasu softversku industriju, a onda i za ekonomiju u celini. Borbu ce voditi Trzisna inspekcija i, ako je rec o vecoj vrednosti, MUP i tuzilastva.

Kako se odvija i u kojoj je fazi ostvarenje ugovora sa Majkrosoftom i da li je dogovorena cena njihovog softvera za nasu zemlju, kada je rec o legalizaciji?
- Ugovor sa Majkrosoftom se ostvaruje od pocetka ove godine. Sav Majkrosoftov softver na saveznom, republickom i opstinskom nivou od tada je prakticno legalan. U Ministarstvu nauke, tehnologija i razvoja postoji poseban sektor koji se bavi sprovodjenjem ovog, i svih slicnih ugovora - da vas podsetim, imamo sporazume sa Aj-Bi-Emom, Oraklom, Ciskom i Autodeskom - koji vodi pomocnik ministra, dr Miodrag Ivkovic.
Ugovor predvidja legalizaciju samo za drzavne organe. Vlada nije pregovarala u ime privrede, pa ni trzisne cene nisu bile predmet ovog ugovora. Privreda u nasoj zemlji mora da se skine sa drzavnih jasli, da shvati da mora da se cehovski i interesno profesionalno organizuje, kao sto je to na Zapadu, i da se sama izbori za povoljne uslove legalizacije. I to sto pre. Jer jednom kada zakon pocne da se primenjuje, niko nece davati popuste zato sto nece morati.

Da li posedujete neku statistiku o (ne)legalnom koriscenju softvera u nasoj zemlji?

Budi fin, plati softver

Ako vi u firmi vodite knjige, magacin ili prodaju na softveru, vi povecavate svoju efikasnost rada i profit. Ako to radite na ilegalnom softveru, onda vi pljackate tvorca softvera. To bi vam bilo kao da opljackate radnju sa foto-opremom i otvorite fotografsku radnju. Bili biste najjeftiniji u gradu jer vas pocetak nije nista kostao. Sta je sa svim onim postenim fotografima koji su svoju opremu platili? Da li njih drzava treba da zastiti od vas ili da vas pusti da ih unistite.
Ako ne postujemo tudju intelektualnu svojinu, kako cemo postovati svoju. Kako cemo razviti domacu softversku industriju? Kako naterati nekoga da napravi firmu, placa prostor i ljude i porez godinu, dve dana, i onda, kada treba da proda svoj proizvod i vrati ulozeno, neko kod SKC-a prodaje taj softver za pet evra!
Da naglasim da ja ovde sve vreme pricam o pravnim licima. Za gradjane nema problema - njih niko ni nece goniti.


- Izuzev softvera koji je isporucen sa brand name racunarima i veoma specificnih, skupih alata koji se koriste za razvoj i projektovanje, sav softver u zemlji je nelegalan. Blizu 100 posto.

Ljudi u IT biznisu, kao i u ostalim delatnostima, zale se da drzava trenutno primenjuje samo represivne ekonomske mere, a od stimulacije nema nista. Hoce li softver najzad biti oslobodjen poreza i da li ce biti nekih drugih olaksica?
- Agencija se zalagala, a Zavod ce nastaviti da se zalaze, za bitno poboljsanje uslova za IT biznis. Dosad smo imali malo uspeha, pre svega zato sto nismo imali resornog ministra da nase ideje podnese kao zvanicne predloge Vladi. Potrebno je ne samo ukinuti porez na softver, vec i omoguciti da se on tretira kao osnovno stredstvo, omoguciti ubrzani otpis hardvera, obezbediti poreske olaksice za osnivanje novih firmi, posebno proizvodnih, itd. Posebno je znacajno ukinuti monopol Telekoma i porez na promet na internet usluge. Mi smo kao zemlja odlucili da svoj razvoj zasnivamo na primeni informacionih i komunikacionih tehnologija, a imamo najskuplji internet u Evropi.

Mnogi smatraju da bi dosta toga bilo olaksano kada bi vec jednom bili doneti zakoni o elektronskom poslovanju i elektronskom potpisu, te Zakon o telekomunikacijama.
- Ima mnogo otpora da se ovi zakoni donesu u formi koja je u potpunosti saglasna sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i Evropske komisije. Mnogi ce monopoli biti sruseni, mnogi koji sada zaradjuju ogromne pare na osnovu veza i privilegija ce morati da se takmice na otvorenom trzistu. Oni stalno uspevaju da ubede sastavljace ovih zakona u potrebu preinacavanja nekih stavova (znate, ona prica kako smo mi u specificnim uslovima, kako moramo uzeti u obzir nasu posebnost, kako ce nas stranci kupiti, unistiti i eksploatisati), a onda takvi tekstovi predloga zakona bivaju vraceni od strane STO i EK kao neprihvatlivi za proces pridruzivanja. I tako se igramo, evo vec godinu i po dana.
Znate, ne moze se biti samo malo trudan. Mi ili hocemo, ili necemo u Evropsku uniju. Ako hocemo, nasi zakoni moraju biti ne 70 posto, ne 80 posto, cak ni 99 posto saglasni sa njihovima, vec cistih, jasnih 100 posto.

Da li treba ostaviti jos neko vreme prelaznog perioda da se i institucije, firme i gradjani naviknu na postovanje autorskih prava i intelektualne svojine?
- Ne, nikako. U Jugoslaviji je sve do pocetka devedesetih skoro 100 posto softvera bilo legalno, a sada je skoro 100 posto nelegalno. Nismo mi neko ko ne zna sta je to posteno platiti za tudji rad. Samo smo se malo od toga odvikli, malo smo se zaboravili.
Postoje komentari da se, kao u slucaju nedavne plenidbe 750 hiljada CD-ova, drzavni organi pozivaju na nepostovanje autorskih prava, iako ovakve sankcije nisu predvidjene postojecim propisima, vec ce verovatno biti obuhvacene novim zakonom, koji jos nije stigao ni do Vlade, a kamoli u skupstinsku proceduru. Cak nije izvesno ni pred koju vladu i skupstinu ce ici, Saveznu ili republicku.
Postoje dve grupe koje se bore za zastitu intelektualne svojine. S jedne strane su distributeri audio i video zapisa, a sa druge softverasi. I jedni i drugi imaju iste ciljeve, ali su softverasi odlucili da ne pritiskaju pre zakona, da u tom periodu omoguce legalizaciju po popustu. Ove nedavne zaplene su akcija distributera audio i video zapisa.

Sta je aktuelno u trenutnim IT aktivnostima Vlade?
Letnji raspust :))
D. Jelisavcic

Pozdrav Banetu Andjelicu i svima koji prate ovaj topic.

Prosao je letnji odmor koji je obelezio sukob dela ISP-a sa Telekomom.
Od Zakona o TK jos ni traga ni glasa.
Pokrenut je Zavod na cijem je celu g. Andjelic.

Evo nam jeseni i hladnih dana pa rekoh sebi da pokrenem opet ovu malo posustalu raspravu.
Mislim da je u ovom trenutku najzanimljivije pitanje kada ce i kojim aktivnostima Zavod zapoceti svoj rad. Da li ce biti zaposljavanja u istom kao i koji profili su interesantni?

Toliko od mene za (novi) pocetak.

Pozdrav
Miloje Sekulic