Ja sam trenutno u proces pravljenja pojacala, ali gitarskog, no nema veze.

Za trafoe ti preporucujem da nabavis direktno preko trafomatika (torusni), rade po narudzbini i mrezne i izlazne, ili ako oces one "staromodne" onda pogledaj u korato-u, gde prodaju i lampe.

Kondenzatore, osim elektrolita koje sam nasao u bgelektroniku, ja ovde nisam nasao, ali ima (ko sto rece guja) u inostranstvu preko mons elektronika, narucis, i stignu za deset dana. Doduse ni kod njih nemaju oni pravi "audio kondenzatori", ali oni su i onako po petnaestak evra komad, sto je, pretpostavljam, previse za nas ovde.

Zvucnike imas u Sky-Music-u, celestion, raznorazne modele, a imas u ITC Elektroniku pet sest manje poznatih marki, mada to nisam proverio.

Postoji knjiga koja se zove "HI-FI Audio pojacivaci cevni", od ing. Nikole Vukusica, koja moze da se nadje (mozda malo teze) po strucnijim knjizarama, i dosta temeljno pokriva celu tematiku.

I naravno Radiotron Designers Handbook (RDH4) koja moze da se nadje na netu.

Jos jedan sajt koji je meni dosta pomogao je http://www.aikenamps.com/ gde ima sekcija "tech info" koja pokriva gomilu vaznih pitanja, svakako preporucujem.

Znaci:
www.trafomatic.com
www.korato.com
www.bgelektronik.co.yu
www.skymusic.co.yu
www.monselektronik.co.yu
www.itcelectronic.com/

P.S od svega najvise sam se pomucio za kutiju jer nisam hteo da je platim, pa sam zavrsio sa vratima od mini-friza:):) koja sam skinuo sa nekog frizidera na otpadu, malo su niska, ali zgurace se nekako sve to unutra, najvaznije da su cvrsta i jeftina:).

Puno srece i dobrog zvuka

Ako nemas iskustva za pocetak bih ti savetovao malu snagu.
Ima jedna shema koju sam radio pre 25-30 god. sa EL84 i ECC83 (5W) ima ton kontrole bass i trebl. Transformatore sam koristio od radio aparata. Veoma je prosto
a shema se nalazi na:

www.elos.co.sr

--- pozdrav vladobk

Mlad si covek, a iskustvo je jako vazna stvar pa te ohrabrujem da bas zbog sticanja iskustva krenes u tu gradnju. Ono sto te drugarski savetujem je da ne gubis ni jednog momenta osecaj za objektivnost i realnost. To ti kazem jer je vec iz tvog prvog posta ocigledno da kod tebe vec postoje predrasude i zablude po pitanju cevnih audio pojacala. Znam da nisi ti krivac za to vec dugogodisnje "pumpanje" celokupnog audio "bratstva" sirom sveta raznim pseudo-istinama, dogmama i tabuima u vezi cevnih pojacala. Kazes "...nesto sto ce da zvuci toplo..."?! Da, kad mu pridjes osetices toplinu, ali da ce se to preneti i na zvuk... nece! Napravi to i daj boze da ti najlepse moguce proradi, a onda napravi posten test: dogovori se sa nekim ko ima sto kvalitetnije zvucne kutije i sto kvalitetnije tranzistorsko (ili FET) pojacalo i napravi za pocetak takozvani "prosti slepi test". Skupi nekoliko drugara, zaduzite jednog da "radi" sa tom opremom ali tako da vas nekoliko koji slusate i ocenjujete mozete da vidite samo zvucne kutije i NISTA VISE i ni pod kojim uslovima i ni u jednom momentu ne mozete da znate koje pojacalo trenutno slusate. Pre testa podesite oba pojacala na istu snagu!!! Imajte svi kod sebe papir i olovku (ukljucujuci i coveka koji operise sa opremom) i ocenjujte na nacin kako se dogovorite. Napravite sa raznim kompozicijama barem 12 do 15 testova ukupno a operater neka za svaku promenu pojacala izvikuje SAMO redni broj testa i kod sebe belezi koje je pojacalo radilo u tom momentu. Imalo bi tu jos mnogo detalja ali recimo da je ovo dovoljno za pocetak.

I ne zaboravi da nam se javis sa rezultatima testa!

Prvo moram da se izvinim, postavio sam temu ponovo a nisam video da je ova prva prošla. Juče se pojavio nekakav ERROR kod mene na mreži pa molim nekog odgovornog da obrise temu koju sam danas postavio a odnosi se na ist stvar.
Za lampe sam se raspitao i naj jeftinije su ako se direktno naruče iz Ei Nisa, a sto se tice trafoa planiram da kontaktiram Trafomatik, samo se plašim da ću se šokirati cenom, a i ne znam da li je dovoljno da za parametre izlaznog trafoa navedem npr. da je u izlazu EL84 i zvičnik od 4 ili 8 oma. Razmišljao sam da pocnem bas sa tim lampama, kao sto je i predložio vladobk. Pretpostavljam da je to SE pojačalo u A klasi.
10XB, možda si u pravu, ne znam i nemam mogućnost da isprobam tvoj predlog mada bih jako voleo. Mogu samo da ti kažem da sam pre dve nedelje bio u Koratu i tamo su isprobavali jedan Tehniksov snagaš kojeg je neko doneo i upoređivali ga sa Rotelovim i sve je to jako lepo zvučalo, onda sam ih zamolio da puste muziku na jednom lampašu i razlika je bila više nego očigledna.

a gde si nasao/planiras da nadjes lezista za cevi

i kako funkcionise to narucivanje direktno od Ei, jel moze na malo?

Imam na poslu neke stare rashodovane lampaške uređaje pa ću poskidati odatle, a u Koratu su oko 3 evra kom. keramički.

Što se tiče lampi, nazoveš prodaju u Ei Nišu kažeš šta ti treba, oni ti kažu kolko to košta i kako da uplatiš, žiro račin ili neki drugi način ne znam, i kad im legne uplata pošalju ti na kućnu adresu.

---------
Za izlazni trafo ti je potrebno da znas izlaznu impedansu lampe. U shemi koju sam predlozio imas EL84 radi u A klasi sa 250V anodnog napona i 48mA anodne struje i njena impedansa je 5,2Kilo oma, pa bi tako trebalo i traziti izlazni trafo 5,2k/4 ili 8 oma. Da se razumemo ovo nije otpor zice transformatora. Ako zelis sam da motas transformatoreja cu ti ih izracunati.

--------- pozdrav vladobk

Malo domace pameti
http://www.tubeaudio.8m.com/RH84/rh84.html

Za trafoe koje mota Trafomatik, obrati se Korato-u jer rade preko njih. Kada odlucis sta ces raditi, lepo svrni do njih objasni im sta ti treba, ako treba ponesi i shemu pa ce ti ljudi reci i cenu.

A koji su kondenzatori najbolji (a da se mogu naci i da nisu preskupi) za lampase (ne mislim na elektrolite, vec na sprezne i filter kondenzatore)

Ja sam citao o nekim visestrukim koaksijalnim kondenzatorima, kako su oni najbolji, itd, ali nigde ne mogu da nadjem koji je to tip i gde ima da se kupi (cak i u svim onim stranim firmama koje zastupa mons - birkel, farnel, suriht...)

Fora je sto su u takvim kondenzatorima veze paralelne sto smanjuje induktivitet, dok su u svim poliester/polipropilen na koje sam ja naisao po datasheetu veze serijske.

ajde ako neko zna, evo i isecak iz knjige u attachement-u (valjda to sme)
autor je ing. Nikola Vukusic - "HI-FI AUDIO POJACIVACI CEVNI"

Ne bih znao.
Ajde elektroničari, obrazujte nas malo.
Šta znači kad je u šemi nacrtano samo 1/2 lampe, gde je druga polovina? na drugom kanalu ili negde drugde.
Vladobk sta znači ona isprekidana crta sa dopisanih 150 na šemi sa EL84?

Kada je na shemi nacrtano "1/2 lampe" znaci da se druga polovina ne koristi. Ustvari koristi se jedna od dve lampe. Znaci u jednom balonu su smestene dve lampe.Konkretno ECC83 je dvostruka trioda

E - oznacava grejanje 6,3V
C - oznacava triodu
L - oznacava pentodu

Ona isprekidana linija oznacava mehanicku vezu osovine potenciometra sa mreznim
prekidacem i ne mora tako da se koristi.

--- vladobk

Zdravo Arnold-e (Chedo)!

Iako ja koristim podnozja za lampe od pertinaksa koja cupam iz starih radio aparata, ima kod mene u komsiluku radnja sa komponentama pa imaju i podnozja. Magacin im je prilicno natrpan i neorganizovan pa moraju da kopaju kad trazis podnozje. Nije bas neka navala na njih. Nisu ona fensi keramicka od nekoliko eur-a Jeftinija su i rade posao. Javi koja ti trebaju pa se mogu raspitati. Rec je o radnji u Novom Sadu.

Pozdrav

Branislav

Gde je ta radnja tacno i sta sve imaju od tih (lampaskih) stvarcica. Ja sam vec odavno izgubio nadu u pronalazenju Nixijevih lampi.
Sto se tice trafoa nemam nameru da ga sam motam. To sam jednom uradio ko klinac i zamalo nisam stradao. (Taj smrad izgorelog laka ostaje vecito ugraviran megde u predelu malog mozga).

@vladobk, hvala
Jos par pitanja; na sta se tacno misli kad se kaze UPARIVANJE LAMPI? kako je naj bolje vezati masu i da li to zavisi od necega na semi? Negde sam procitao da je neko vezao masu u ZVEZDU, zasto.? Kad i gde treba i ne treba da se elementi vezuju oklopljenim (koaksialnim) kablom?

Pozdrav

- UPARIVANJE LAMPI. Ako uzmes pojacanje tranzistora BC109 recimo on ima pojacanje od 100 do cini mi se 800, pa su oni podeljeni u grupe BC109A,B,C a i po samim grupama im je razlicito pojacanje. Ako imate neki digitalni instrument koji meri pojacanje tranzistora ovo mozete isprobati. Slicno je i kod lampi znaci da one moraju imati iste ulazno izlazne karakteristike hm!! al mi je odgovor.
- 'Ajd 'vako odredjena promena ulaznog napona dU mora izazvati istu promenu izlazne struje dI kod obe lampe za isti anodni napon. Ako ovo nije dovoljno jasno napisite mi pa cu skenirati grafikon iz knjige.
- Uparivanje se vrsi za Push - pull vezu lampi tako da obe poluperiode izlaznog signala budu iste.
- Nije dobro vezivati jednu polovnu i jednu novu lampu.
- Takodje i kada vezujemo lampe u paralelu treba da budu uparene.
- Sto se tice mase, ja sam radio ovako: jedna debela zica zalemljena na direktno na sva keramicka podnozja na onaj srdenji cilindar pa onda kraj zice na masu. Najvaznije da svi vodovi od mase moraju biti vezani u jednu tacku. To izgleda lici nekako na ZVEZDU.
- Oklapanje se vrsi na ulazu prve lampe gde su signali najslabiji, ali dobro je napraviti takav raspored elemenata da je ulazni dzek sto blize ulaznoj lampi.
- Bio sam opsiran i mozda dosadan! ako sam negde pogresio voleo bih da cujem misljenje i ostalih kolega.
-- uf moracu da se vratim staroj dobroj ljubavi LAMPAMA vladobk

U pravu si.



Inace, izlazne cevi se najcesce prodaju u parovima, dok za one u pretpojacalu nije toliko bitno. A ako nas ne mogu da se nadju uparene lampe, posotji komplikovanijji postupak koji ukljucuje podesavanje bias-a za svaku cev posebno, cime se mogu kompenzovati razlike izmedju dve, ili eventualno cetiri neuparene lampe.

Ovo sto je vladobk naveo za uzemljivanje je stvarno najbolji metod (,islim da se zove star grounding) i time se izbegava svaka mogucnost smetnji zbog kruznog uzemljenja. Naravno postoji vise nacina kako uzemljenje izvesti (jedan od primitivnijih je uzemljivanje za kuciste na nekoliko kljucnih mesta- naravno ako je ono metalno:) ali svaka od njih donosi rizik od smetnji ako sve nije dobro isplanirano i uradjeno.)

Nasao sam podnozja u korato-u, 2evra/kom za keramicka oktalna i 1evro za noval

hvala u svakom slucaju

najbolje je dobro isplanirati raspored elemenata tako da vodovi budu sto kraci. Ne zaboravite transformatore trena postaviti pod uglom 90 stepeni

--- vladobk

Ma nisi bio opsiran, slobodno pisi. Sto vas vise citam sve vise shvatam da nemam pojma. Kako se podesava taj BIAS, i ako nije problem skeniraj taj grafikon i pojasni to jos malo vladobk, i cime se mere i kako te ulazno izlazne karakteristike.

Pozdrav

BIAS = "mirna" struja na resetki (najcesce izlazne) cevi, kojom se odredjuje pojacanje koje ta cev vrsi. Imas vise metoda kao na primer podesavanje preko katode (cathode biasing) ili DC biasing.

Ovo drugo znaci da se negativni izvor prikljucuje na resetku izlazne cevi, cime je cini negativnom u odnosu na katodu, time se smanjuje protok ekektrona do katode i cev vrsi manje pojacanje. Dve vrednosti su bitne:
1. Voltaza koja je potrebna da se prikljuci na resetku da bi se cev u potpunosti iskjucila
2. Voltaza pri kojoj cev postize maksimalno pojacanje (tj dolazi do zasicenja)

E BIAS se podesava tako da bude negde na pola izmedju te dve vrednosti (neki vole 70%).

Evo primera

Recimo da na anodu cevi dolazi napon od 150V. Iz datasheeta za cev saznajes da ti je na toj odredjenoj voltazi koja se nalazi na anodi, tacka na kojoj se cev iskljucuje onda kada voltaza na resetki dostigne -2.2v (primecujes da je negativna u odnosu na katodu). Takodje iz datasheet-a saznajes da se saturacija (zasicenje) desava kada se na resetki nadje napon od 0v.
(sve ovo je iz datasheet-a za 12AX7A, grafikon sa koga to saznajes sam bacio u attachement)

Sa ove dve informacije (gasenje=-2.2v na resetki, i saturacija=0v na resetki) dolazis do srednje vrednosti na koju treba podesiti bias (znaci napon mirne struje na resetki = -1.1v)

E sada tu imas dva resenja, ili da podesis napon na katodi na 1.1v, a ostavis 0v na resetki (Cathode biasing) ili da primenis napon od -1.1v na resetku a katodu ostavis na miru:)

Napon na katodi bi podesio pomocu prostog omovog zakona, tako sto bi podelio napon koji ide u uzemljenje tako da na katodi ostane zeljana vrednost.

Nadam se da nisam previse zamrsio, ali ne znam kako bi ti bolje objasnio a da ne pisem 3 sata. Imas na netu dosta informacija o tome, a bitno ti je ne samo kada pravis pojacalo vec i kada menjas cevi jer se one medjusobno razlikuju, pa ce najcesce podesavanje bias-a biti neophodno.

Evo nekih linkova
www.geofex.com ->Tube Amp FAQ
www.aikenamps.com ->Tech->Introduction->What is biasing?
www.ax84.com gde imas dokument u kom je detaljno opisan rad pojacala na primeru ax84 modela. Vrlo dobra stvar, jer te provede kroz sve faze rada i pravljenja pojacala.


Inace ne meris ti ulazno izlazne karakteristike cevi, to ti rade oni koji ti ih prodaju. Trazis uparene i oni ti daju dve sa istim/slicnim karakteristikama (ali najverovatnije razlicitim od onoga sto si ti imao pre toga)

E sada ja da pitam:

Cime busite rupe na kutijama i gde imaju da se kupe one burgije (ili sta su vec) sto buse rupe u metalu od 3/4 inca i vise

Ako je neko zainteresovan imam Radiotron Designer's Handbook 4 (sto je biblija svega sto ima veze sa cevima) u pdf formatu

Ima oko 1500 strana ~ 80 Mb

Neka se javi ko zeli da mu narezem ovde ili na pm, pa da se dogovorimo

pozdrav

skenirao sam i ima oko 700Kb zbog rezolucije a bice postavljeno na :

www.elos.co.sr pa elektronika trioda.pdf

a busenje rupa ima burgija kako ih zovu za frezovanje ali ne znam da li im colovnih mera ali turpija je uvek pri ruci pa polako

---- vladobk

Te burgije (ako na njih mislite) poznate kao Unibits a kod nas kao "jelkice" (zbog svog izgleda) mogu se naci na NBG buvljaku u 3. redu kod jednog brke koji drzi dosta takvih stvarcica - burgija, freza, upustaca... Takodje ima i jedan lik na Vidikovackom buvljaku (prodaja na haubi). Ja sam platio 1250 din kod brke. Ovaj na Vidikovcu cini mi se da ima jeftinije. Inace ima i jako kvalitetnih nemackih kod MASS Alata ali im cena nije bas primamljiva (preko 4000 din). Najbolje je naravno izbusiti nesto manji otvor pa doraditi turpijama.

Ako mislis na rupe za zvucnike onda izbusis rupu burgijom pa krug iseces ubodnom testerom, ne mora da bude savrsen posto zvucnik ide preko, a ako mislis na neku hromiranu plocu ili nesto slicno, za pojacalo, dotle jos nisam stigao, ali mogu da se raspitam, samo reci koji je materijal u pitanju i kolike rupe.

@vladobk, trioda.pdf ne moze da se skine.

- sto se tice burgija misli se na rupe za podnozja lampi a i Rendisha je dao iscrpan odgovor
- mislim da ce sada moci
- www.elos.co.sr elektronika trioda.pdf
- tek sada je primio upload

--------- bk

sad ima trioda.pdf ali je veliki fajl i dugo se skida

----------- bk

E sada potenciometri, ne znam da li je toliko bitno, ali kod nas sam samo nasao one plasticne (piher i radiohm), pa me zanima koliko oni mogu da podnesu u jednom pojacalu u kom je napon oko 500v (znam da im je max disisipacija 1/4w pa nisam bas siguran)

a one "fensi" metalne nisam nasao nigde (skupi su da se naruce preko mons-a)

Radnja se zove "Insel" u Rumenackoj ulici je (Novi Sad) ali nemam telefon. Imaju podnozja i elektronske komponente. Lampe NEMAJU.

Pozdrav

Branislav

Steta.

Koji je jednostavniji nacin za proveru ispravnosti lampe?
Postoji li negde sema za pojacalo sa 2* EC360 lampama.

Lampu ne mozes ispitati unimerom osim njenog grejnog vlakna. da bi je ispitao moras je spoiti prema nekoj shemi i videti po naponima na odredjenim elektrodama da li lampa radi

Ta "burgija" se zove JELKA!Potrazi je po pijacama gde se prodaju alati za obradu metala,najcesce je kod nas donose Bugari,Rusi,Ukrajinci...ima ih i u dve velicine,za 8-36mmm i postoji i neka jos veca ali nju nisam nikad koristio i njome ne moze da se busi iz ruke!Za izlazne transformatore mozes da se obratis na navedene adrese a mozes i kod mene!Motamo transformatore po porudzbini i uz svaki trafo dobijas merni list a karakteristike su snimljene opremom HEWLETT PACKARD dok su cene vise nego simbolicne!

Postoji 100% siguran nacin za ispitivanje cevi bez da se prikljucuje na grejanje ali nije za nekoga ko je pocetnik!

Kad smo vec kod mernih listova, ja imam gomilu trafoa od 200 grama do 30kg izmedjuostalog i jedan trafo (naponski) iscupan nekog osciloskopa pise na njemu Tektronix. Deluje poprilicno kvalitetno pa me zanima postoji li mogucnost da se on izmeri. Ne znam da li @gene1 mozes cene ovde da postavis ali svakako mi posalji na PP i mail.
Za to komplikovano ispitivanje ispravnosti lampi, treba nekakav poseban uredjaj ili je dovoljan osciloskop?
Da bi je ispitao unimerom, morao bih da je prikacim na napon, kako kaze @vladobk, samim tim trebao bi mi odgovarajuci ispravljac za tu lampu sato opet komplikuje stvari. Je li tako ili mozda gresim?

fodi-ako si nov sa lampama onda ne savetujem da ih ti ispitujes,ali ti treba jedan trafo sa oko 20V napona i univerzalni instrument,i tada se meri struja izmedju katode i prve resetke!Mnogo puta sam bio u prilici da kupim vrlo skupe cevi i uvek sam ih tako ispitivao kad sam u zurbi ili van radionice i to nikad nije dalo pogresne rezultate!Koliko znam samo jos jedan moj prijatelj u Srbiji koristi taj metod i on je zadovoljan jer nikad nije pogresio!
Da bi ispitao transformator moras da ga prikljucis na napon pa da onda meris napone koji iz njega izlaze!To treba raditi mernim razdvojnim transformatorm,mada iskusnom graditelju nije tesko da i bez njega odredi sta je neki konkretan trafo!Tu treba odrediti prvo sta su izvodi od primara,pa onda snagu trafoa koja se ocenjuje po velicini jezgra a jos bolje po debljini zice kojom je namotan ako se ona vidi,itd...Posao nije bog-zna koliko strucan,ali jednostavno zahteva neko iskustvo u pristupu!Nije retko da se nadje tako u furdi trafo koji moze da da i par hiljada volti na izlazu pa tu onda stvari postaju dramaticno ozbiljne,jer pri tom naponu ne moze doci do lakseg elektricnog udara vec je to napon koji je zaista SMRTNO OPASAN-zato je bolje da to uradis sa nekim prijateljem koji ima iskustva sa tim stvarima!Cak i obican mali transformator ako ga recimo okrenes naopako,to jest zamenis sekundar za primar moze da u trenutku ukljucenja da vise hiljada volti,istina u vrlo kratkom vremenskom periodu jer ce zbog prevelike primarne struje trafo ili da pregori u trenutku ili ce da isljuci osigurac u instalaciji,ali je vreme postojanja visokog napona sasvim dovoljno da nepazljivog rukovaoca usmrti!Zbog toga je kod iskusnih graditelja praksa da se trafo pod napon pusta SAMO PREKO obicne kucne sijalice do 100W,ako se sijalica upali i ostane da svetli po ukljucenju trafoa onda je on ili neispravan,ili je pogresan namotaj doveden pod napon!Ovo svakako ne znaci da na ostalim namotajima nece biti cak i opasnih napona ali sigurno znaci da su oni daleko manji,i sigurno znaci da nece biti dima iz trafoa!

hvala za info o burgijama/jelkicama, ali ja koliko sam tvrdoglav i glup izbusio rucno (citaj: klestima i turpijom) 12 rupa od oko 25 mm, tako da je problem resen kroz cirka 10-ak sati prolivanja krvi i znoja.
E sada cim mi zaraste dvadesetak uboda na ruci vracam se gradnji (a mozda i sviranju:)

Evo i malo razonode za lampase: http://www.aikenamps.com/Tubeneck.html

pozdrav

To je dobar sajt za pocetak,mada ima i italijanskih konstrukcija koje od prve rade i sto je vazno koriste se obicno evropske cevi!

Zna li neko gde moze da se pronadje (na netu) neko uputstvo za rukovanje osciloskopom? I kako da se naj bolje zastitim od strujnog udara (onog malo jaceg)?

Jenostavno pitanje ali ne i odgovor,sto se bar tice zastite od strujnog udara!Pazi gde guras ruke i prste najkraci ali ne i kompletan savet!Kablove sa visokim naponom vodi uvek tako da se vidno razlikuju od signalnih vodova sto je recimo jedna mera!Uvek imaj prikljucen vod za uzemljenje da se zastitis od slucajnog proboja mreznog transformatora!Ako imas obicaj da se saginjes nad sasijom vodi racuna da lance/ako ga nosis/na sidje pod teretom priveska pa da pipne nesto ispod sasije,i generalno pravilo,kazu ljudi drzi levu ruku u dzepu dok nesto diras po sasiji ili meris,jeste smesan savet ali kad se bolje razmisli nije glup uopste!A kako koristiti osciloskop,za neku knjigu ne znam,mada sigurno postoji!Najbolje je da nadjes nekog od prijatelja koji zna da da ti pokaze i objasni,jer u knjzi ima svakakve terminologije koja moze da ti predstavlja problem!

Većina malih aparata nema uzemljenje (sem kompjutera). Profesionalne radionice su opremljene razdvojnim transformatorom, (što uopšte nije skupo, treba ti 200-300W). Neki aparati imaju "vruću šasiju" (nije odvojena od mreže), i tu ne pomaže nikakvo uzemljenje. Bolje je biti bez njega, nego imati još jednu opasnu tačku. I osciloskop ne bi trebao da bude uzemljen, jer neki put treba nešto posmatrati u mrežnom stepenu, a ako je masa osciloskopa uzemljena...
I uopšte, ceo radni prostor treba da bude izolovan (plastični pod, odsustvo radijatora i električnih uređaja koji su uzemljeni), da ne bi prilikom rada neprestano mislio gde ima napona i šta to ne bi smeli da dodirnemo. Naravno, dobar je savet da se ne koriste obe ruke kada se nešto radi pod naponom.
A što se osciloskopa tiče, ako nije previše komplikovan, možeš i sam polako da učiš. Imaš dva velika preklopnika, jedan za veličinu ulaznog napona (amplitudu), a drugi za brzinu pomeranja mlaza (frekvenciju). Prvi je obeležen u voltima, i to se odnosi na jedan kvadratić na ekranu. Znači, koliko kvadratića X vrednost na preklopniku = napon na mernoj tački. Tu negde se nalazi i prekidač AC-DC, i kada je na DC, pomeranje slike ili linije po vertikali je DC napon. Drugi preklopnik je obeležen u vremenskim jedinicama, i to se takođe odnosi na jedan kvadratić. Znači, prebrojiš koliko kvadratića zauzima jedna perioda signala (po dužini), pomnožiš to sa vrednošću na preklopniku, izraziš to u sekundama i recipročna vrednost toga je frekvencija u Hz. Možeš da vežbaš uz pomoć nekog transformatora, gde bi napon sekundara posmatrao. Tu se zna frekvencija (50Hz), napon možeš da proveriš nekim drugim instrumentom...E, da, osciloskop pokazuje vršnu vrednost napona, te izmerenu vrednost na njemu treba podeliti sa 2,82 da bi dobio efektivnu vrednost. To važi za sinusni oblik napona.