Nije to nikakva velika mudrost: snaga (rad u jedinici vremena, odnosno energija u jedinici vremena) je proizvod napona i struje. Znaci, za istu snagu potrosaca, sa 110V treba da dovedes dva puta vecu struju nego sa 220V. Pa dobro, reci ce neko, pa sta? U cemu je problem? Problem je u tome sto imamo elektricni otpor kablova i toplotne gubitke na njima koji su jednaki proizvodu njihovog otpora i struje na kvadrat, odnosno kablovi za vecu struju moraju da budu veceg preseka da bi gubici bili na istom nivou. Naravno, time su oni i skuplji, jer je potrebno vise bakra da bi se napravili...

Evo ovako: količina oslobođene toplote u provodniku je . Ako provodnik ima specifični otpor , dužinu L i površinu poprečnog preseka S, njegov otpor je . Kada ovo ubaciš u izraz za oslobođenu toplotu (koja u stvari predstavlja gubitak) dobiješ . Pošto je napon samo 110V ti bi morao da dovedeš struju dva puta veću nego da imaš 220V da bi postigao istu snagu. To ti onda povećava toplotni gubitak 4 puta (pošto je gubitak srazmeran kvadratu struje). Da bi ga kompenzovao imaš sledeće mogućnosti:
1. Smanji 4 puta , tj. koristi drugi materijal
2. Smanji 4 puta L, što ne dolazi u obzir
3. Povećaj S 4 puta, što je najlogičnije u celoj stvari. Povećanjem poprečnog preseka kablova 4 puta ti im povećavaš masu četiri puta, a Cu nije baš jeftin, pa ti vidi...

Hvala obojici. Sad razumem.

Eto sto ti je Zapad i biznis. 110 je jako dobar napon za proizvodjace bakra, prodaju cetiri puta vise robe nego da je napon umrezi 220. Jos jedan dokaz da je Edison bio biznismen a Tesla naucnik.

Nisam siguran, ali cini mi se da su se plasili, u ono vreme kad je sve bilo jos novo i nepoznato, da je 220V suvise opasan napon (zaista, opasniji je od 110V, jer za istu el. otpornost organizma, "tera" dvaput vecu struju) za ljude. Naravno, i 110V je opasno, granica neskodljivosti je na 60V, koliko se secam...

Moguce je da je Edison na to uticao svojom kampanjom protiv Teslinog sistema gde je zastrasivanje bilo glavni adut.

60V nije ništa. Na eksperimentalnim vežbama iz talasa i optike uhvatio sam se za izvode iz transformatora koji je bio podešen na 280V. I nije bilo toliko strašno koliko se priča :).

Jesi li držao i fazu i nulu (mislim istovremeno)? :)

Iskreno da ti kažem, ne sećam se.

Verovao ili ne granica je negde oko 20V

Ima ovde jedna druga tema, ne secam se precizno naziva, nesto: 'Sta ubija napon ili amperaza?' tamo je opisano to detaljno. Zavisi kojim putem struja ide i niz drugih stvari. Moj komsija poginuo u grazi od prenosne lampe 220V.

@tomkeus: Ovaj tvoj proracun mi je malo sumnjiv, mada nisam strucnjak za struju. Ja to gledam laicki. Po tvome bi bilo da je zica za neku americku sijalicu, koja je ovde obicno 1.5mm2, tamo 4 x 1.5 = 6mm2, sto je bas debela zica, da o sporetima i slicnim gutacima energije i ne govorimo. Zasto si uopste polazio od gubitaka? Kao sto rekoh, ne razumem se bas, ali mozda je gubitak umereno veci, recimo za sijalicu od 75W mozda (govorim sasvim napamet) 5W, zasto bi onda bakar povecavao 4x? Imam original kabl za stampac kupljen u Americi, nista nije deblji od ovoga za nas. Znam da moj stampac ima vrlo malu snagu, ali 4x deblja zica za 110V bi se ipak razlikovala od one za 220V stampac? Mozda je to presudno za vece duzine, ali se tamo obicno pribegava podizanju napona.

2200W=220V x 10A - kabl A
2200W=110V x 20A - dupla amperaza = kabl A x 2

Znači Vat (Watt, W) je isto što i Džul (Joule, J)? Ovo je nešto novo u fizici.
Snaga koja se disipira na otporniku jednaka je pri čemu je uzeta efektivna vrednost struje (jer ako je uzeta amplituda ceo izraz se deli sa 2). Količina toplote je zapravo energija koju otpornik izrači za vreme i jednaka je .

Specifična otpornost bakra je pa je otporost žice zanemarljiva u odnosu na recimo ulaznu otpornost bilo kog uredjaja (neko je pomenuo printer).

U prevodu, ne isporučuje kabl snagu nego amplituda struje/napona. Odgovor na pitanje kompatibilosti uredjaja sa mrežnim naponom od 110V ili 220V ne leži u debljini kabla već u samom uredjaju i tome kako je projektovan.

BTW, tema koju ste pominjali Šta ubija, napon ili struja?

Sorry, na brljotini. Žurio sam, ali to ne menja poentu onoga što sam hteo da kažem.

Poenta nije imala nikakav smisao.
Po tvojoj teoriji snaga koja se isporučuje uredjaju proporcionalna je otpornosti kabla. A gde je tu logika?
Kabl je samo put kojim energija stiže do potrošača i na kom se deo te energije izgubi. Snaga koju generator ulaže u kolo nikako nije odredjena otpornošću kabla kojim se struja prenosi. Naprotiv, snaga koju generator ulaže u kolo zavisi iskljčivo od karakteristika generatora - napona na njegovom izlazu, struje koje kroz njega protiče i isključivo se računa kao .

Onda, pričate o gubicima u provodniku. Jeste li videli nekad zagrejan kabl? Niste. A zašto? (samo bez priče o izolaciji) Zato što je napon na gradskoj mreži sinusoidalan i ako nema jednosmerne komponente nema ni gubitaka, tj. srednja snaga gubitaka jednaka je nuli.

Pitanje je zašto je u Americi i Kanadi uveden upravo takav napon gradske mreže.

Bogami, ja video. Vidim ga svaki put kad masina za pranje rublja pere beli ves. Candy stedeo na prikljucnom kablu, ne usudjujem se sada da navedem podatak, da li je 3x0,75mm kvadratnog, da li 3x1mm kv., i kabl se posteno zagreje! Neki kablovi su oznaceni uzduzno, ovaj nije, nema ni slovceta.

Masina je kupljena pre 3 - 4 godine, nije neka preistoriska, kabl je originalni, mislim da sam cak i kontakte proverio, ali to nije bitno - da ne valjaju kontakti, grejali bi se oni a ne kabl. Skroz je vruc, nista lokalno. Verovatno idu logikom da grejac vode, koji je najveci potrosac - 2kW, radi relativno kratko vreme i da ce kabl to nekako izdrzati, a posle potrosnja naglo pada - motor je daleko slabiji potrosac, bilo za normalno okretanje bubnja, bilo za centrifugiranje, ostali potrosaci nisu vredni spomena.

Ajde obriši ovo, dok još neko nije video....

Naravno da postoje gubici u kablu, a i napon na kraju kabla zavisi od njegovih karakteristika ( specifična otpornost je samo jedna od stavki).
Što bi onda neko prenosio energiju visokonaponskim vodovima (a ne kablovima) i pravio silne transformatore, da u prenosnim i distributivnim mrežama nema gubitaka???

Nema potrebe da brišem.

Izvini, šta je visokonaponski vod? Avion? Ili kabl? Razlikuje se samo materijal od kog je napravljen i princip prenosa tj. prenosi se vrlo visok napon jer je snaga gubitaka obrnuto proportcionalna kvadratu napona, dok je struja u visokonaponskom vodu vrlo mala (hm... u odnosu na šta?). Pa se uz to koriste osobibe prostiranja talasa kroz čvrstu materiju, vodi se računa o medjusobnoj elektromagnetskoj indukciji... do toga da se vodi računa i o temperaturnim promenama dimenzija kabla kako ne bi došlo do pucanja istog zimi.

Razumem ja da si ti na energetici i da ćeš jednog lepog dana znati mnogo više o tim stvarima od mogih ovde ali spusti malo loptu. I možda ja malo više razmišljam na nivou elektronike a malo manje na nivou energetike, ipak se slučajevi koji se razmatraju malo razlikuju.



A druga je kad su vodovi npr. u pitanju karakteristična impedansa. Drugo, nismo pričali o prenosu električne energije na daljinu već o mnogo "prizemnijim" stvarima kao što su potrošnja kućnih aparata i uticaj mrežnog napona na isti. I kad mi neko izjednači jedinice snage i energije ili kaže da je snaga koju generator predaje u kolo zavisna od otpornosti kabla kojim je potrošač povezan u kolo... Daj, molim te...

Što se tiče tog kabla od veš-mašine... Kod mene se celo kupatilo "zapali" od veš-mašine.

Ajde objasni samo ovaj deo.....



Možda se u elektronici dimenzije kablova zanemaruju, u energetici ( i onoj niskonaponskoj - da ne ispadne da opet pričam o vodovima), je presek kablova jako bitna stvar prilikom projektovanja instalacija, zbog padova napona....

Sta sad to znaci? Ne greje se on sto je u kupatilu toplo, nego sto nema dovoljan presek za tih 10-tak ampera sto teku kroz njega. Svojevremeno je (mozda jos) neka slovenacka firma pravila kalorifer, ceo od plastike, "dva kvadrata", na koga su ugradjivali prikljucni kabl 2x0,75mm kv. verovatno, mozda i tanji. Upalis oba grejaca na kaloriferu, 2kW, kabl se skoro usija!

A ovo o tome da u kablovima nema gubitaka, "smrdi" na perpetuum mobile.

Mislila sam na zagrevanje prostorije od rada grejača za vodu.

Da se vratimo na onu snagu.
Šta sam napisala:


Sad olovku i papir u ruke i izračunaj srednju vrednost sinusne funkcije ako je jednosmerna komponenta jednaka nuli tj. ako sinusoida nije "podignuta" ili "spuštena" po y-osi. Naravno da efektivna vrednost nije jednaka nuli, kao ni trenutna (osim dva puta u toku perioda, a možda i četiri ako postoji fazno kašnjenje struje za naponom ili obrnuto). Ali recimo grejanje potrošača je izazvano jedosmernom komponentom i ta snaga ne spada u korisnu snagu.



U elektronici se zanemaruju vrednosti ako čine 10% one sa kojom je sabiraš ili šta već radiš (mrzi me da nabrajam sve moguće računske operacije i vrste izračunavanja).



Znam, naravno. Ali nismo pričali o energetici već o razlici izmedju kablova za napajanje uredjaja na mreži napona 110V tj. 220V pa je ispalo da nam treba 4 puta deblji kabl da bi "snaga stigla do potrošača" što nema veze s mozgom.

Definitivno posmatramo stvari iz drugačijeg ugla. Ja odvlačim na krajnji potrošač i projektovanje istog iz ugla elektronike a ti na svoju stranu u projektovanje niskonaponskih mreža iz perspektive energetike.

_{A i učim elektroniku već mesec dana pa sam malo...}

Snaga na otporniku je Ueff^2/R, a u slučaju provodnika Ieff^2*R (pošto je lakše meriti struju, nego razliku napona na kablu). Jednosmerna komponenta sa ovim nema nikakve veze, efektivna vrednost napona, predstavlja napon koji razvija na otporniku istu snagu, kao i ekvivalentni jednosmerni napon.
Grejanje potrošača jeste korisna snaga ( za grejač npr.).
Reaktivna snaga je beskorisna (jalova) snaga koja ne vrši rad, a mora se proizvoditi i prenosti.....
_hint:OET



Verovala, ili ne, ako gledaš čist račun treba 2 puta deblji kabl, samo što se kablovi izrađuju u određenim dimenzijama, pa ovo ne mora da bude slučaj, za većinu malih (kućnih) potrošača će posao odraditi isti kabl.

Zašto je u Americi standard 110V, a u Evropi 220V ne znam, niti me to preterano zanima, verovatno su postojali određeni razlozi za taj napon, kad su definisani standardim, a to je bilo davno.
Verujem da bi sad mogao biti određen neki deseti naponski nivo, kao najekonomičniji, ali i mreže i potrošači već postoje, pa bi menjanje bilo izuzetno skup i komplikovan proces.

Što se onog potrošača tiče, i u elektronici, je kao i u energetici jednostavno R (Z).

Hint: Teorija električnih kola i Elektronika 2
OET je mlaćenje prazne slame i daje tek osnovne stvari. U projektovaju pojačavača snage radi se isključivo sa amplitudama i srednjim vredostima. Efektivne praktično služe za marketing, kada treba deklarisati snagu tj. potrošnju proizvoda. Sve u svemu vrlo neinženjerski.



To je jedan od dva slučaja kada grejanje jeste korisna snaga u svim ostalima nije, čak je grejanje bilo kakvih komponenata vrlo nepoželjno (zbog čega bi se onda toliko razvijali rashladni uredjaji?). Drugi slučaj je klasična sijalica gde se za dobijanje svetlosti koristi efekat termoelektronske emisije.



To je i poenta zbog koje smo se upustili u ovu raspravu jer je tomkeus naveo da je to sve zbog proizvodnje bakra da bi se koristili deblji kablovi.

Reaktivni elementi tek imaju veoma široku primenu jer se upravo tom "jalovom" snagom sa potrošača odvajaju jedosmerne komponente i izbegava nepotrebno zagrevanje.

Iskreno, očekivala sam neki bolji argument od citata iz knjige za OET (u kojoj se i posle dve godine snalazim kao da nikad nisam ni prestala da je koristim).

Nisam bas strucan al zar se skoro svi proracuni ne rade sa efektivnom snagom?

P.S. Sta je srednja vrednost? Amplituda * 0.5 ?

Ne rade se sa efektivnom snagom.

Za periodičan signal sa periodom T srednja vrednost se izračunava kao

Naprotiv, za ovu diskusiju je dovoljan OET, sve ovo o čemu pričamo je sadržano u I=U/R, i P=U*I....
Elektronika - slabo se snalazim sa mA i mW, navik'o digitron na velike brojeve :P



Ovde govorimo o potrošačima, koji troše struju i greju žice, a tu se gledaju samo efektivne vrednosti, nikakve amplitude i sl.
Mene zanima isključivo snaga uređaja + cos fi, i sa ta dva podatka imam sve informacije koje me interesuju.
Kolike su snage potrošači tih tzv. "Pojačavača snage" ?



Opet elektronika....
U energetici nema jednosmernih komponenti, problem je potrošnja rekativne energije, i kompenzacija iste...

I za zagrevanje ne treba nikakva jednosmerna struja, naizmenična greje isto tako dobro, osim ako ne misliš da se bojler greje preko AC-DC adaptera........

To se ja celo veče trudim da pokažem, ali ne vredi...

Sa efektivnom vrednošću malo toga možeš da vidiš.





OK. Kad stigneš do energetske elektronike javi se. Do tad se zadrži na OETu, nema nikakvih problema.

_{Da si bar TEK pomenuo, mnogo je opširniji po tom pitanju na energetskom odseku po pitanju baš snaga...}

Sto? Sta ja to treba da vidim? (podrazumeva se da je sinusni talas)

Ne vredi, odo' ja da spavam....

Trenutnu vrednost, maksimalnu vrednost, srednju vrednost... ponašanje u toku periode....
Definisao je Mitar šta je efektivna vrednost (nemam taj post da citiram)...

Pre par postova sam napomenula da posmatramo stvari iz različitih uglova i da nikako ne možemo da se dogovorimo. To su potpuno različite oblasti elektrotehnike, medjutim za onaj na početku teme pomenuti kabl od printera za 110V uopšte nije bitna efektivna vrednost napona iti debljina tog kabla... ali svako je odvukao na svoju stranu.

Kako to mislis?

Za printer verovatno nije bitno zato sto taj kabl sigurno moze da izdrzi duplo vece opterecenje u slucaju da se montira na 110V

Trenutna vrednost, maksimalna vrednost, srednja vrednost su u ovom slučaju nebitne stvari....
Naizmenična struja je najobičnija sinusna funkcija : Srednja vrednost = 0, Maksimalna U*sqrt(2), jedini pokazatelj je efektivna vrednost, i to je ono što se označava kao radni napon 220(110)V....

I nemoj više da skrećeš sa teme, već objasni kako to da se kablovi greju jednosmernim komponentama (kojih ovde nema), a ne naizmeničnim, i kako se zagreje bojler, ili sijalica, iako nemaju AC-DC adapter.......

I batali te TEK, i E2 priče, položio sam i TEK, i Elektroniku, i u TEK-u nema ništa specijalno vezano za snage, sem dodatne matematike, koja ovde nema nikakvu primenu...
Ajde da probam malo da povežem sa elektronikom : Zamisli jedan pojačavač snage klase A, koji se napaja iz jednosmernog izvora Vcc. Potrošač na njemu je R. E sad zaboravi taj pojačavač snage, i priključi R na Vcc, i dobićeš nešto što liči na problem o kome bi trebalo da diskutujemo...

Naravno, ali da batalimo printer koji ima 50W, već da da pogledamo TA peć od 3kW
Za 220V struja je 13,6A. Za 110V struja je 27,27A. Za prvi slučaj može da se koristi kabl od 1,5 ili 2,5 kvadrata, a za drugi 4 ili 6 kvadrata....

Pričao sam o gubicima u kablu a ne o isporučenoj snazi. Molim te pročitaj prvo šta sam napisao pa onda kritikuj.

Wow! Ne pamtim kad sam se zadnji put ovako smejao! Izvini seko a jel ti prava studiras? Ako ti Antonije ovo vidi ne da nikad diplomirat' neces nego ce i diplomu srednje skole da ti komisijski spale.

Prvo, grejanje i gubici ne moraju da budu isto. Hoces da kazes da grejalice i bojleri nemaju korisnu snagu? Drugo, "ako nema jednosmerne komponente nema ni gubitaka, tj. srednja snaga gubitaka jednaka je nuli" sta mislis zasto se na vrlo velike daljine prenos vrsi jednosmernim visokim naponom???



Kroz vodove se ne prenosi napon nego snaga, znaci UI=const, napon se dize da bi se smanjila struja (svrati do laboratorije za tvn, pa ces videti da mozes da razvodis napon od 400kV i sa 1.5mm2 zicom ako ogranicis struju) a te price o talasima, medjusobnoj indukciji i slicno su cisto inzejerski deo proracuna vezan za optimizaciju preseka vodova.

Ako se ja dobro secam americkih 110V ima veze sa sukobom Tesle i Edisona i uveden je da bi se smanjile posledice po konzumenta prilikom "strucnog" rukovanja aparatima.

Kablovi od ves-masine, printera i sl. nisu bas reprezentativni za ovu pricu jer se ti uredjaji koriste povremeno. Ako neko ima americke propise za kucne instalacije, uporedjivanje sa evropskim bi trebalo da resi dilemu.

Za moderatora: a da napravis poseban forum "Teletabisi Vs. Banderasi" i da naplacujes ulaz? <:

Tesla i Edison su se posvadjali zbog sustinske razlike izmedju DC i AC,zna se da je jednosmernu struju bilo nemoguci razvesti na velika rastojanja uz prihvatljive gubitke!
Sto se tice impedanse vodova u distributivnoj mrezi mislim da je sve receno ako pomenemo da postoji i IMPEDANTNA ZASTITA za slucaj kad je struja kratkog spoja manja od nazivne struje!Ameri imaju 110V mrezu koja je obavezno nulovana,oni su zemlja gde se struja ne koristi za grejanje,tamo se mnogo koristi gas,cak i klima uredjaji rade na gas na primer!U Americi nema potrebe da se kuva ves masinom i to je na primer moju suprugu uvek odusevljavalo /jedna retkost gde ona voli Ameriku/!Znaci kod njih struja uglavnom ide za potrosace skromne snage,mada za industriju imaju sisteme sa tri faze /cini mi se/sa oko 600V cak!
Sto se tice preseka kablova,opste je prihvaceno da se za trajni pogon uzima 2,5A po kvadratnom milimetru i to iz prakse odlicno radi ako je u pitanju trajni pogon!Kod intermitentnog pogona proizvodjaci uredjaja i opreme ekspeimrntalno odredjuju presek napojnih kablova ukoliko to nije propisao Zakonodavac!Zato u Americi necete cuti na reklami da se naprimer usisivac reklamara po broju kilovata nego po broju ampera,jer obicnim ljudima kad pomenete kilovat jedva da poneko zna sta je to a i ako zna tesko da ima impresiju koliko je to ustvari snage,ali kad kazete deset ampera onda im je to mnogo blize i jasnije!Licno mislim da je bolje sto nizi napon uvoditi u kuce i stanove,i da je preskupo uvoditi grejanja na struju kad imamo i druge izvore i/ili resenja/izolaciju itd/!Cak sam protivnik trofazne struje po stanovima!Video sam po EVropi citave solitere sa instalisanih 250KW i sve je monofazno,po meni je trofazna struja samo za industriju,jer recimo niko jos nije napravio kucni usisivac na tri faze!

??? Sto?

Mile Kontras ili imas konkretne razloge?

I u srbiji mozes da vidis stan bez trofazne uticnice, ako je sporet direktno vezan kablom.

Mi smo jedna od retkoh zemalja gde se u kuce uvodi trofazna struja i jeftinija je monofazna instalacija,brojilo,dovodni kabl,a manji napon je manje i opasan!A elektricni sporet trazi i razumnog korisnika,ne moze ni na trofaznoj prikljucnici da se kuva na dve-tri ringle dok rerna radi!Ne postoji kucna prikljucnica koja ce to da podnese!A solitere sa instalisanih 250kW sam video u Nemackoj!"Glupi" Nemci-neznaju sta rade!

A sad zakljucak Gane1 i Rumpl su potpuno u pravu. Samo bih hteo dadodam da je 110V bio prvobitni standard, kasnije kada su uvideli prednosti 220V i poceli da ga primenjuju u evropi, za ameriku je bilo ekonomski neisplativo da zameni pola infrastrukture da bi presli na novi standard pa su stoga ostali na 110V.

I to je tacno!Kod nas se distribucija ubi od troskova za betonske stubove pa za samonoseci kabl,a tamo u centru Cikaga drveni stubovi,pojedini zalosno nakrivljeni i skloni padu!Zapad ne menja nista dok to radi,bar sto se tice investicionog odrzavanja/ovo je moj zakljucak na osnovu vidjenog/!A kao odgovor na neki post odozgo-smesno i je tehnicki neozbiljno uporedjivati jednosmernu i naizmenicnu struju sa stanovista distribucije!

A jel'te?

"...long distance DC transmission lines cut down the losses a bit and can allow various parts of the grid to be out of sync with each other, easing management problems. There are several long DC lines in Canada that move power south from the big dams. (Also, DC lines are good for undersea cables like the one from Italy to Sardinia.)"

"Despite alternating-current being the dominant mode for electric power transmission, in a number of applications HVDC is often the preferred option.

* Undersea cables. (eg. 250km Baltic Cable between Sweden and Germany [3]).
* Endpoint-to-endpoint long-haul bulk power transmission without intermediate 'taps', for example, in remote areas.
* Increasing the capacity of an existing power-grid in situations where additional wires are difficult or expensive to install.
* Allowing power transmission between unsynchronised AC distribution systems.
* Reducing the profile of wiring and pylons for a given power transmission capacity.
* Connection of certain remote generating plant to the distribution grid, for example Nelson River Bipole.
* Stabilising a predominantly AC power-grid.

Long undersea cables have a high capacitance. This causes AC power to be lost extremely quickly in reactive and dielectric losses, even on cables of a modest length. HVDC can carry more power per conductor, because for a given power rating the constant voltage in a DC line is lower than the peak voltage in an AC line. This voltage determines the insulation thickness and conductor spacing. This allows existing transmission line corridors to be used to carry more power into an area of high power consumption, which can lower costs."

Ako i dalje sumnjas guglaj "long distance dc power line"

Nema tu da se sumnja ili ne!Prosto pogledaj svet oko sebe i kazace ti se samo!Jedino u elektricnoj vuci se /ponegde/ primenjuje i razvodi DC!Ostaje dakako mogucnosti za intelektualnu raspravu uvek pa i ovde,ali je za praksu AC ZAKON!Uostalom raspitaj se kako rade sve distribucije na svetu!A da ne pricamo kako bi se to odrazilo na motorna postrojenja!To bi u praksi znacilo vracanje istorije u vreme Edisona,koji je zastupajuci ovakvu teoriju PROPAO!Cak mu ni istorija nije dala besmrtnost i vidu neke jedinice za neku elektricnu velicinu ili neceg slicnog!

Pricamo o razlicitim stvarima: prenos i distribucija nisu isto, ja kazem da se u Kanadi,Rusiji, Japanu, Svedskoj, Nemackoj i jos ponegde koristi HVDC prenos kad ima opravdanja za to, a ti da je to samo teorija. Ne znam kako da te ubedim da nisi u pravu, jedino da te odvedem i prikljucim na 1500kV DC :>

"Jel postao kralj? Nije! Kako neko moze da bude veliki ako nije postao kralj?!?"

Pa sad ,to "kad ima opravdanja za to" relitivizuje poentu!Svasta se radi kad ima razloga i tada cesto mogu i da ne vaze racionalna resenja!Govorio sam nacelno o DC!Teorijski je moguce da postoo tehnologija napreduje postane moguce da se iz DC na visokom naponu ponovo napravi AC,mada mislim da bi slucajne ali kad-tad neizbezne havarije u pretvaranju napravile takav haos da bi svako razuman odustao pre nego sto pocne da misli u tom pravcu!Citao sam nesto na tu temu i ja,ali zakljucak je bio da ostaju gubici usled jonizacije okoline,da cak treba analiza uticaja jako jonizovanog vazduha na ekologiju,i tada je prevladalo misljenje da to resenje nema komercijalnu buducnost niti siri civilni znacaj

Samo vas slušam šta pričate... Ako ste vi studenti elektrotehnike bolje bi vam bilo da ne šaljete više nikakve poruke jer se može desiti veoma lako da neko od profesora sa fakulteta pročita neke od ovih bisera pa da vas vrate nekoliko godina unazad... To posebno vazi za devojku sa nadimkom cicika sa njenim kablom bez gubitaka. Ja sam stvarno iznenađen tolikim neznanjem i lupetanjem!!!

A što se tiče samih tema evo vam nekoliko odgovora:
Debljina kabla na mreži dolazi do izražaja najviše nakon zadnjeg transformatora pre potrošača (npr. domaćinstva) pre kojeg napon na mreži može u suštini da bude proizvoljno visok, tako da se uvek može izabrati najekonomičniji napon sa više stanovišta (cena kabla, transformatora, održavanja, ...). A kao što znamo kabl na 110 ili 220V je obično veoma blizu potrošača, tj. projektant uvek teži da bude tako (najviše nekoliko kilometara, ali uglavnom veoma blizu potrošaču) i njegova dužina je relativno mala u odnosu na ostatak prenosnog postrojenja sve do proizvođača (elektrane). Tako da ako nam je napon na mreži 110V, za istu snagu nam stvarno treba deblji kabl nego na 220V ako želimo da nam gubici budu jednaki. Ali je cena kabla na niskom naponu SKORO ZANEMARLJIVA u odnosu na cenu kompletnog prenosnog postrojenja. Pogotovo ako uporedimo same energetske sisteme u raznim državama, koji su manje ili više modernizovani. Može se desiti da zbog same konstrukcije sistema i opreme koja se koristi postane potpuno nevažno koje je debljine niskonaponski kabl kada je recimo cena proizvodnje 1 kWh struje negde gde je napon 220V mnogo veća nego negde gde je 110V (by the way u Severnoj Americi struju proizvodi veliki broj nuklearnih elektrana što je mnogo bolje od naših rudnika koji će nekad i da presuše, pa je POTPUNO NEVAŽNA debljina niskonaponskog kabla kada su vam troškovi proizvodnje struje recimo 30% veći pa kad proizvodite struju 50 godina kolika je to cifra...u odnosu na cenu kabla?).
Naravno, ako gledamo neki idealni slučaj čisto sa tehničke strane, i gledajući koje su nam snage potrošači u domaćinstvu, napon od 220V nam proizvodi manje gubitke, ali su TAJ NAPON ZASLUŽILI MOŽDA SAMO NEKA JAČA GREJALICA ILI TA PEĆ! Za sve ostale potrošače (u domaćinstvu) sasvim je dovoljno i 110V.
A što se tiče prenosnih postrojenja, vi kao da ste zaboravili površinski efekat. DC kablovi imaju tu blagodet da mogu da budu skoro neograničeno debeli pa kroz njih možete da proterate nebulozno velike struje, dok struja kod AC kablova prodire SAMO DO JEDNE ODREĐENE DUBINE, pa njihovim podebljavanjem iznad određene mere NIŠTA ne dobijate. Osim toga, AC vodovi imaju i veliko EM zračenje u odnosu na DC. Teslina genijalnost nije bila u tome što je izmislio naizmeničnu struju, već to što je paralelno s tim projektovao generatore, motore i razne pomoćne uređaje koji su direktno mogli da se primene u industriji i bili su direktno prilagođeni trofaznom sistemu tako da je motor išao direktno na dovodne vodove bez ikakvih dodatnih komponenti. Teslini generatori i motori mogu da razvijaju ogromne snage i veoma su izdržljivi i robusne konstrukcije. DC postrojenja MORAJU da imaju uz sebe razne pretvarače (DC-AC), dok DC generatori još ne postoje (mislim na samu konstrukciju), a DC motori postoje samo za manje snage (skoro neprimenljivi u teškoj industriji). Iako DC prenos pokazuje veoma velike prednosti u odnosu na AC, ne možemo gledati samo prenosni sistem, već i proizvođače i potrošače. Kako bi transformatori funkcionisali da nema AC sistema? NIKAKO!!! Zato su uz DC prenosne sisteme OBAVEZNI DC-AC i AC-DC pretvarači koji su nenormalno skupi, ali razvijene zemlje mogu sebi da ih priušte.
E, da, za informaciju momku koji očigledno nije dobro informisan, od Velike Britanije do Irske po dnu okeana je provučen dvostruki DC kabl sa pretvaračima na obe strane (2*500A, 500kV čini mi se) koji je povezao Irsku sa Evropskim elektroenergetskim sistemom.

Jovan.

Ovo nije tačno - ni jedno ni drugo...

ovo je točno ali u slučaju o kojem se ovdje govori, znači frekvencija 50Hz, ovaj efekat je zanemariv!!!

Nisam mislio bas bukvalno da ne postoje, ali je njihova upotreba veoma ogranicena i SKUPA i blagodeti takvih tehnologija su dostupne samo razvijenijim zemljama. Naravno, za kucnu upotrebu postoje svakakvi uredjaji, ali ne i za tesku industriju.
A sto se tice povrsinskog efekta na 50Hz, pogledaj neku tablicu ili izracunaj dubinu prodiranja...

DC motore je zbog lakšeg upravljanja bez komplikovane elektronike tek počeo da zamenjuje asinhroni motor, i imaju veliku primenu u industriji, kao i velike snage...
Proveri koji se motori koriste u lokomotivama... ;)

Ne mogu da povjerujem šta su sve ljudi pisali na ovoj temi. I tačno je da se u teškoj industriji više koriste DC motori pored upravljanja imaju i drugu veliku prednost: veći potezni moment, iako neka savremena rješenja u transportu kao npr. TGV ima asinhrone motore. Pored toga niko nije spomenuo da su na nižim naponima manji problemi izolacije (npr. namotaja motora) Zna se koliki je odnos gubitaka u prenosu i distribuciji, mada su kod nas zbog krađe relativno nepouzdani.