Otisak je razmrljan verovatno zato sto je temperatura visoka, ili usled pomeranja folije u toku grejanja! Plocica treba da bude dobro ociscena i RAVNA!! Bolje je duze grejati manjom temperaturom nego krace vecom, da ne bi doslo do topljenja! Preporucljivo je izmedju folije i "grejnog tela" (pegle) staviti list papira! Skidanje folije je najbolje raditi pod (veoma slabim) mlazom vode i to "rolovanjem" tj. savijati od kraja ka sredini! Kada se dodje do sredine, uraditi isto to sa druge strane! Plocicu je preporucljivo naglo ohladiti u vodi posle grejanja, naravno pre skidanja folije!

Ovo pricam iz svog iskustva i bezbroj pokusaja dok nisam dobio dobar rezultat! Ako nesto ne radim kako treba neka me neko ispravi!

Ako sam dobro razumeo, paus treba skidati kada se plocica ohladi u vodi ? Ja sam ga skidao na vruce i video da dobar deo tonera ostaje na pausu. Probao sam sa temperaturama 170C i 200C peglom uz prilicno veliki pritisak u trajanju cca 10 min. Debljine vezica su 0,5 mm, 0,7 mm i 1mm i sve su se prenele, ali sa dosta prekida i puno sitnih supljina. Kada sam podlosku gledao prema svetlu pre grejanja, bila je dobro crna, toliko da bi se osvetljavanje neke emulzije moglo raditi i bez bubrenja. Da li mozda treba grejati i pertinaks ?

Mislim da je osnovna greska sto koristis paus!! Probaj providnu foliju za laser, mnogo je bolja za rad, a cena nije mnogo veca! Moze se grejati i pertinaks, ali je onda mnogo teze raditi (sve je vruce, teze se postavlja folija) Mislim da ce upotrebom folije rezultati biti mnogo bolji!!!

P.S. pri kupovini folije naglasi da je za LASER, jer ce se obicna folija istopiti i zaglaviti u printeru!

Zahvaljujem Timos. Probacu ovih dana, pa javljam rezultate. Pozdrav.

Jos jedan mali dodatak: pre transvera tonera plocicu dobro ocistiti acetonom (skidacem laka za nokte, ista stvar)! Ovo sam sad probao i mnogo je bolje, jer i pored ribanja plocice, acetonom se skine jos neko "djubre" koje moze da smeta!

Samo strpljivo!!!

Hvala!

Davno sam radio sa ovom metodom, ali mogu da prenesem neka svoja iskustva.
Za prenos sa racunara koristio sam laserski stampac i termostabilnu foliju. Pri tom sam uvek stampao nekoliko plocica na A4, ili ako su male na jednu polovinu. Nakon toga izrezem nesto sire od same plocice. Fiksiranje na bakarnu stranu radio sam tako sto sam po uglovima lepio selotejp. Ne treba da napominjem da se bakarna strana treba uvek malo osmirglati i oprati sa Vim-om(i vodom) ili nekim drugim abrazivnim sredstvom ili necim trecim. Nakon toga ne treba dirati prstima po bakarnoj povrsini. Tako pripremljenu plocicu stavljao sam na peglu okrenutu naopacke, tako da je folija sa gornje strane, pertinax lezi na telu(grejacu) pegle. Nakon toga jednom rukom (pinceta ili sl) pridrzavam plocicu da ne bezi, a drugom sa nekim oblim predmetom (vrh drske od srafcifera ili nesto sl) lagano prelazim preko vodova. Prednost je sto se vidi kako se toner topi I lepo se vidi gde se prenosi, a gde ne. Tu onda treba proci nekoliko puta, uglavnom bude ok. Folija se ne pomera po plocici, mada se selotejp topi, on se istovremeno stvrdnjava. Neki put sam odizao foliju do pola, da vidim direktno gde se nije prenelo. Temperaturu je tesko podesiti na pegli, 180-200c ne vise. Selotejp moze da bude dobar indikator zagrejanosti pegle. Ako je temperature prevelika, toner se razliva, pertinax pocinje da nagoreva. Kada sam bio zadovoljan uradjenim(1-2min), nosio sam plocicu u zamrzivac da se ohladi.
Foliju sam skidao lagano je odizuci od plocice, savijajuci je unazad, kao kad se otvara konzerva. Ako ima vodova koji se nisu dobro preneli, mogu se popraviti nekim markerom. Doduse, ja sam praktikovao jedan drugi metod. Uzimao sam drugu foliju, ponovo je fiksirao preko plocice, postupak sa peglom ponovio. Rezultat je bio fantastican. Neke plocice nisam ni cistio od tonera, jer se fantasticno primio, samo bih ga uklonio sa lemnih tacaka i to je to.

Može kao što SASA M radi, princip je uglavnom taj ili...
Uradio sam ih na desetine na velikoj ringli el. šporeta (on se za razliku od pegle ne pomera, ne moraš da ga držiš!). Poenta je da se pločica dobro odmasti, da se toner ne pregreje i da se ne preskoči neko mesto na foliji dok vršiš pritisak na istu.
Pločicu sam pripremao finom "vodenom" šmirglom ispod mlaza mlake vode bez upotrebe hemikalija, zatim sam je sušio brisanjem toalet papirom (ako je ostaviš da se osuši sama, ostaju fleke od vode)
Što se temperature tiče, "1" ili "1,5" na preklopniku za ringlu će biti sasvim dovoljno.
Pusti da se pločica malo zagreja zatim pozicioniraj termo-foliju na njoj. Kako? Namesti markere i kreni polako da pritiskaš nečim po foliji (ja sam za to koristio kašiku a viljuškom pridržavao foliju gde nema tonera i pločicu ujedno (možda je malo smešno al´ to radi)).
Kad toner krene da omekšava probaj da održiš tu temperaturu (gašenjem ringle).
Foliju možeš da skidaš vodom ali, meni je bilo lakše da je lagano zadižem s jedne strane a naniže nastavim sa pritiskanjem, tako imaš uvid gde nije dobro pa možeš da vratiš foliju nazad i koriguješ. Kad skineš foliju pločicu ohladi vodom. Toner se fino skida benzinom. Koristi vitroplast pločice, bakropert je loš. Tanji vodovi se lakše i preciznije prenose. I td.
...
Sve ovo je stvar empirije, budi uporan i ako ne krene od prve, provalićeš foru pre ili kasnije. Ovo je sigurno najbrži način da uradiš štampu za svoj uređaj!

Pozdrav

Hvala puno svima na savetima, napravio sam sasvim korektnu plocicu iz drugog pokusaja. Sve je uredno, nema prekida ali bi valjalo kada bi bila bolja ostrina. Kako to postici ? Pozdrav.

Evo na koji nacin ja radim.
Plocica, koja mora biti dobro ociscena, se fiksira za podlogu ( selotejpom i sl. ).
Na bakar se stavi folija koja se takodje zalepi za podlogu ali samo po jednoj
ivici. Podrazumeva se da je folija nesto sira od same ploce. Zatim se folija pritisne peglom, koja ne sme biti previse zagrejana i polako se prelazi preko cele ploce da se toner na svim mestima zagreje i pocne da topi. Tada treba uhvatiti jedan kraj folije i poceti sa odlepljivanjem. Istovremeno nastaviti sa "peglanjem" ostatka ploce
i polako odlepljivati foliju. Ako se na nekim mestima toner nije dobro preslikao, foliju vratiti nazad i ponovo preci peglom. Na kraju kad se cela folija "odlepi" plocu treba ostaviti da se ohladi. Na ovaj nacin uspevam da dobijem veoma dobar otisak.
Ideja sa ringlom je veoma zanimljiva i moracu i to da probam...

Pozdrav

Možda če biti od neke koristi, a ako je problem sa razumijevanjem pišite na lični e-mail.
http://www.elektronik.si/phpBB2/viewtopic.php?t=6390&start=0

Ja plocice pravim stampanjem na obican papir. Zatim plocicu obrisem acetonom i preko nje postavim papir. Preko papira stavim krpu i peglam. Ni jedna jedina plocica mi se nije razmrljala. Nakon peglanja ostavite plocicu da se ohladi. Nakon hladjenja u malo hladne vode sipajte malo sudomila i u vodu potopite plocicu. Papir ce se omeksati. Skinite papir laganim trljanjem prstom. Za ciscenje izmedju vodova, odnosno za finije ciscenje mozete koristiti cetkicu za zube. Nakon ciscenja plocicu potopite u rastvor sone kiseline i hidrogena i to je to. Pozdrav

Koristis li bar masni papir? Znam da moze onaj iz casopisa (CKM je odlican za tu svrhu )

Najobicniji beli papir za stampanje. Iskreno da ti kazem probao bih sa novinskim clankom ali mi je frka da ga stavim u stampac. Medjutim rezultati su i ovako neverovatno dobri. Oko 9h cu biti kod kuce pa cu da upload - ujem slike par plococa cisto da se vide rezultati. Pozdrav

Pratio sam raspravu na navedenom linku i evo po meni nekoliko najvaznijih detalja:
- Najbolji rezultati se postizu sa laminatorom (plastifikatorom) , mada moze da se radi i sa peglom.
Prednost laminatora je u ravnomernom pritisku i jednakom zagrevanju cele povrsine plocice
sto je sa peglom teze izvodljivo
- laminator ne mora da se modifikuje (zamena temostata nekim od pegle) da bi se postigla veca temperatura
vec je dovoljno nekoliko puta propustiti plocicu kroz laminator (4-5 puta)
- kvalitet prenosa tonera zavisi i od laserskog stampaca, refilovani toneri se nisu dobro pokazali
- najbolji rezultati se postizu na glatkom, tankom papiru na kojem se stampaju katalozi robnih kuca (posebno se
spominje katalog Spara), cak ne mora biti "prazan", ali otisak stampe mora biti kvalitetan inace ce i to preneti
na plocicu. Neki rade i sa papirom na koji su bile nanete samolepive etikete.
Sam radim sa peglom, ako neko zna gde moze da se kupi laminator A4 formata po normalnoj ceni
neka napise. (cena u Sloveniji je od 15-18 evra sa PDV)

Stampas li laserom na tom novinskom papiru. Postoji li mogucnost da papir sagori u toku stampanja ili da je previse tanak pa da se zguzva. Video sam plocice radjene laminatorom ai je za prototipove ok i pegla :-)

Stampao sam na na brosurici koju izdaje SBB (kablovizor), Nekermanovim malim katalozima i nije bilo nikakvih problema. Papir se ne guzva i ne pali. Koristim lase Minolata PagePro 1200W. Ako je papir izuzetno tanak, neki preporucuju da se zalepi selotejpom na obican papir za stampanje, ali ja za to nisam imao potrebe.

Bre probacu. To sa selotejpom sigurno necu ali na kablovizoru cu probati. Premda mi i na obicnom papiru ispadaju odlicne plocice. Hvala na odgovoru pozdrav

Nikad nisam probao sa obicnim papirom i nemam potrebe da probam (mada sumnjam da bi mi uspjelo jer mi je ionako los otisak) , sa folijom je najbolje tanke vodove, mada je masni papir dobar za deblje jer upije toner kad se istopi tako da je manja sansa razlivanja istog!

Evo slika koje sam obecao da ne bude da samo pricam. Pozdrav

Par odgovora:

Neprerađeni laminator če biti upotrebljiv samo sa retkim vrstama tonera.Svi ostali normalniji neče preči na PCB i ako pustite pločicu 10 puta kroz valjeve.
"SPAM" reklamni papir u mom HP1010 prolazi bez greške, ali je možda puno bolje i sigurnije, da ga običnom aero samolepljivom trakom (nemojte upotrebljavati 3M matirane trake, jer se one istope na malo večoj temperaturi-to su one, koje su na izgled neprozirne i kroz njih se vidi samo kada su nalepljene)
Ako se temperatura laminatora podigne barem na nekih 180 stepeni C onda je dovoljno 6 prolaza uz menjanje ugla ulaza.
Nemojte PCB ubacivati pod pravim uglom, jer če u protivnom zbog pritiska valjeva na izlazu raditi kao katapult. Bolje je, da uvijek ubacujete sa uglom, tako da kod izlaza pritisak postaje sve manji, jer je površina na koju valjevi pritiskaju sve manja. Tako zavrtite sva 4 ugla i još dva puta za sigurno i nema greške.
Ako i ostane nešto boje sa reklamnog papira ne brinite mnogo, jer če kiselina odraditi svoje i odnijeti sve što nije masno i što nije toner.
Oko papira bilo je mnogo priče ali svi tanki reklamni papiri su dobri za tu svrhu. Može katalog burde,conrada,quelle, burklina , neckermana i sve ostalo, što je na pogled masno i tanko. Obično se papir raspadne u vodi sa dodanim detergentom za suđe posle 30 minuta. Bez sekirancije upotrebite neku četkicu za zube za skidanje finalnih ostataka uz normalni pritisak na pločicu. papir brže raspada pod tekučom vodom, ako vas potrošnja H2O ne brine :) .
Ako radite dvostranski PCB dobro če vam doči barem dve izbušene rupe pred samom laminacijom, za bolje centriranje. Ako filme zalijepite na jednoj strani, ugurajte gornji deo pločice do samog ruba lepljenja, da vam valjevi laminatora ne pomere filmove.
eto, toliko..

Pozdrav iz Kopra!

P.S.
Off-Topic Žik, ako bi komartzi bili kao ti i ja, zamisli si tek medvjede :)

mene interesuje proces prenosa slike na onu NEbakarnu povrsinu? naime zelim da transfer metodom prenesem slike komponenti i njihove oznake (kao i na II slici iz attachmenta).

inace je plocice pravim foto postupkom i rezultati su mnogo bolji uz manje muke koje se stvaraju tokom trensfera tonera

Pa i TopSilkscreen Overlay prenosim metodom transfera tonera. Izbusis rupe i nastimujes na osnovu rupa polazaj svih komponeneta i to je to. Mozda gresim (stoji da je foto postupak neprikosnoven i da PCB radjen transferom tonera i foto postupkom ne moze da se poredi), ali mi reci da li ti se isplati da prototip PCB dimenzija 5X10 cm radis foto postupkom. Moje je misljenje da vecina ovde prisutnih ucesnika ove rasprave koristi transfer tonera za izradu prototipova stampanih ploca. E za vece serije normalna stvar foto postupak. Pozdrav.

pa vec gotove plocice sa lakom kupim i koristim tako da ako mi je usteda 30din mislim da je smesno. a transfer sam probao jednom i ubio sam se kombinaijama dok kod foto postupka greske nema

Mozda te utisak vara a odgovor zasto... je u prethodnom postu! Kada postupak koji predlazes ne bi bio zavistan od mnogo faktora (tonera, podloge, grejaca pa i samog softvera za stampu) sve bi to bilo OK ovako, neki put ce pokusaj ovakve stvari biti cist mazohizam!

Stvarno ne kapiram sta vam je toliki problem da uradite plocicu transferom tonera. Iskreno mislim da od odstampane plocice do ecovane plocice nije potrebno vise od 20 - 30 min. Pri tom ne koristim laminator vec obicnu peglu. Ne merim temperaturu okrenem peglu na max. I stampam na najobicnijem papiru. Ne znam koliko ti placas oslojene plocice ali je meni ovde u Nisu znatno jeftinije da za prototip radim transfer tonera. Naglasavam to je samo moje misljenje isto kao sto vi imate vase :) Pozdrav

Meni je svejedno kojim cu postupkom raditi, kad nemam oslojenog pertinaxa radim tonerom, kad imam foto postupkom, u oba slucaja mi treba oko 10 minuta za pripremu i jos 5 za ecovanje plocice! Busenje mi je najveci problem!

Posto imam vec oslojene plocice a mislim da kvalitet nema cenu (iako je cena laka podeljena na povrsinu beznacajna), uvek radim foto postupkom! Za razvijanje mi treba max. 10minuta (osvetljavanje 3-4min. i nagrizanje isto toliko)! Mogucnost za gresku NE POSTOJI! Jel' sad kapiras? Ne radi se o problemu vec o komforu i kvalitetu.

Uvijek se neko nađe, i hvali svog konja, mada nitko nije uopšte spomenuo fotopostupak.
Nitko ovde nije rekao, da morate zamijeniti način izrade pločica. Ako vam odgovara foto-postupak, ako je bolji, ako je tačniji, ako je lakši, onda upotrebljavajte taj.
Naslov teme je jasan, a zašto neko vozi Mazdu RX7 a svi drugi voze nešto drugačije, je več druga priča.

mozda sam ja minirao temu. izvinite. mene je samo interesovao proces prenosa izgleda komponenti na nebakarnu povrsinu. da li je i tu temp pegle na max?

Odgovor je teško dati, jer max kod različitih pegla znači različitu temperaturu. Ja bi svakako probao sa max temperaturom, jer če tako toner najlakše preči na drugu stranu. Sa peglom je malo teže stvarati jednakomjerni pritisak na celoj ravnini ali sa malo prakse sve je lakše. Preterivanje sa peglom i visokom temperaturom duže vremena rezultira u promjeni boje laminata.

Ja peglam na max, sve je stvar prakse! Samo stavis papir izmedju ako koristis foliju da se ne lijepi za peglu (zna se desiti), mozes staviti i ako koristis masni papir da smanjis temperaturu!