Za upis na Opštu lingvistiku (u Beogradu) polaže se srpski jezik (gramatika, pravopis, itd.), koji donosi 20 poena, i strani jezik (engleski, francuski, nemački, ...), koji donosi 40 poena, a još 40 poena donosi ti uspeh iz srednje škole.

Strogo gledano, sa završenom Opštom lingvistikom ne možeš da radiš ništa, osim da se "baviš naukom". Ne možeš da predaješ srpski u školi, ne možeš da radiš kao lektor, a nisi kvalifikovana ni za prevođenje. No, u praksi, možeš da se zaposliš tamo gde se kao opšti uslov traži visoka stručna sprema humanističkog usmerenja, odnosno tamo gde poslodavac traži fakultetsku diplomu forme radi, a ima poverenja u tvoja znanja i sposobnosti.

Moj ti je savet da upišeš neki strani jezik, po mogućstvu "egzotičniji" (kineski, japanski, skandinavski jezici, arapski, pa čak i španski, italijanski, itd.). Imaćeš mogućnosti za dobijanje stipendija napolju, a po završetku dosta šansi za razne poslove u struci (prevođenje, škole jezika, itd.). Drugim rečima, imaćeš "zanat u rukama", koji nešto vredi i u inostranstvu. A ako ti je lingvistika baš na srcu i ako si dobar student, možeš da je upišeš i završiš uporedo.

Mozes li da preciziras "bavljenje naukom"? Je l` to ukljucuje rad na nekom institutu, ili sta...? Ne bih zelela da studiram "egzoticne jezike" jer je uglavnom oblast prilicno uska.

Da, ako sa diplomom Opšte lingvistike želiš da radiš u struci, praktično jedini izbor ti je da upišeš postdiplomske studije i, sa mnogo sreće, priključiš se nekom istraživačkom projektu pri fakultetu - a imaj u vidu da od toga teško može da se živi. Teoretska alternativa je rad u nekom institutu - ali kojem? Kako ne postoji nikakav "Institu za opštu lingvistiku", možeš se nadati poslu samo tamo gde istraživanja imaju multidisciplinaran karakter. Institut za srpski jezik, recimo, prima kao saradnike samo diplomce sa Katedre za srpski jezik.

Ne kažem da je Opšta lingvistika potpuno besperspektivna oblast. Napolju trenutno cveta "language industry" - elektronska leksikografija, prepoznavanje govora, automatsko prevođenje... Kod nas takvih poslova još uvek nema, što ne znači da ih neće biti. Ali treba imati u vidu i da oni zahtevaju nešto dublja, ozbiljnija, a i praktičnija znanja on onih koje ćeš steći na studijama Opšte lingvistike kod nas.

Moj poznanik (a inače naš zemljak, Katarina, Kruševljanin ) je posle opšte lingvistike, na kojoj je bio izuzetno dobar student, bez problema dobio stipendiju na Cornell-u, a mogao je da bira između nekoliko američkih univerziteta na kojima je konkurisao. Javi na pp ako hoćeš da ti dam njegov mejl, ako te interesuju detalji.

Slažem se sa Balšom, bez nekog daljeg usavršavanja ili specijalizacije, lingvistika je od male praktične koristi i perspektive, pogotovu ovde u zemlji.

Ljudi, HVALA VAM! Vasi komentari su mi mnogo pomogli! Balsha, ti se bas razumes u ovo...

Osnivanje katedri za forenzičku lingvistiku:

Z. USKOKOVIć, 31. mart 2007 - Novosti
NA mnogim univerzitetima u svetu u toku je osnivanje katedri za forenzičku lingvistiku. Reč je o novoj naučnoj disciplini na osnovnim i postiplomskim studijama.

- Lingivsti treba da izađu iz svojih kabineta i da na terenu, u praksi rešavaju probleme sa kojima se suočavaju obični ljudi kojima se sve češće poturaju na potpis razni ugovori.Za mnogo toga što je napisano, običnim ljudima je takav jezik nerazumljiv-
navodi Lidija Nikolić-

I govor otkriva ubice

JEDNA Engleskinja prijavila je policiji da su joj deca kidnapovana. Cela nacija se "podigla na noge". Danonoćno se tragalo za otmičarima. Očajni roditelji, u jednom momentu, obratili su se kidnaperima posredstvom Televizije. Uskoro je zazvonio telefon na stolu policijskog inspektora. Glas s druge strane žice nije slutio na dobro: "Deca su mrtva. Majka to zna. Povezana je sa zločinom".
Bile su to reči forenzičkog lingviste. Slučaj je ubrzo rešen, prikupljeni su i materijalni dokazi. Monstrum-majka našla se iza rešetaka. Kako je sudski veštak i lingvista znao ko je ubica? Analizom reči, koje je majka izgovorila. O deci je pričala upotrebljavajući prošlo vreme. Ta činjenica, ali i lingvistička analiza celog njenog govora usmerila je policiju na pravi trag.

FORENZIČKA lingvistika u rešavanju kriminalističkih slučajeva u svetu se koristi poslednjih dvadesetak godina. Ova metoda nezaobilazna je u radu policija Velike Britanije, Amerike, Nemačke, Holandije, Belgije... U Srbiji, bar do sada, niko se time nije bavio.
Lidija Nikolić, postdiplomac i asistent na novopazarskom Internacionalniom univerzitetu, odeljenja u Pančevu, inicijator je osnivanja forenzičke lingvistike u našoj zemlji.
Na njen poziv, u našu zemlju sledeće nedelje stiže i Džon Olson, direktor Instituta za forenzičku lingvistiku u Velikoj Britaniji i vodeći svetski ekspert u ovoj oblasti. Ovaj međunarodno priznati stručnjak i veštak će Lidiji Nikolić biti i počasni mentor na njenim postiplomskim studijama.

- BAŠ kao što balistički ekspert, posmatranjem i poređenjem obrazaca na metama i projektilima, može da utvrdi koji tip pištolja je upotrebljen, a etnomolog da ustanovi vreme smrti na osnovu posmatranja vremenskog ili životnog ciklusa insekata, tako i lingvista traga za jezičkim obrascima i nedoslednostima u tim obrascima da utvrdi ko je napisao tekst, čiji je glas na traci, značenje izgovorene reči - kaže za "Novosti" Lidija Nikolić.

NAŠA sagovornica dodaje da se forenzičkom lingvistikom mogu da rasvetle razne kriminale radnje. Ona metoda može da ponudi odgovor na pitanje šta je govornik nameravao da kaže, da li određeni tekst sadrži pretnju, da li je priznanje iznuđeno ili falsifikovano, da li osoba laže ili govori istinu...
- Da bi rešio sve ove probleme, lingvista koristi odgovarajući alat koji podrazumeva poznavanje strukture glasovnog sisitema jezika: kako se grade reči, kako se kombinuju reči i rečenice, koja sve značenja imaju reči, fraze i rečenice - dodaje Lidija Nikolić. - Neki reči imaju i odeđeno značenje sa stanovišta komunikacijskih namera onog ko ih izgovara. Sve to lingvista istražuje.

FORENZIČKA lingvistika najveću primenu, bar zasada, ima u pretkrivičnom postupku. Ona posebno dobija na značaju u savremenom svetu, gde se poruke i pisma ne pišu rukom, već elektronski. Analiziraju se i SMS poruke, pretnje koje se šalju imejlovima, ucene, zahtevi za otkup, zastrašivanja svedoka, iznuđivanje...
Džon Olson održaće predavanje na naučnom skupu "Forenzička lingvistika u Srbiji" 4. aprila u prostorijama Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru. U svojoj knjizi iz ove oblasti,"Forenzika", pored ostalih primera, analizirao je i policijsko priznanje izvesnog Nikole sa ovih prostora, koji je bio vozač kamiona kojim su sa Kosmeta prevezeni leševi. Analizirana su i priznanja čuvenih "veštica iz Salema" iz 1692. godine.



KAKO TO IZGLEDA U PRAKSI

1. PRIMER
MUŠKARAC je osuđen za neko krivično delo. Presuda je delom zasnovana i na priznanju koje je dao u policiji. Ulažući žalbu, osuđenik tvrdi da mu je priznanje iznuđeno. Angažuje se forenzički lingvista, koji treba da utvrdi istinu?
- U takvoj situaciji lingvista analizira tekst i proverava da li u njemu ima znakova policijskih izraza, da li je tekst nastao diktiranjem, da li osuđenik upotrebljava određene reči, karakteristične za njega - objašnjava naša sagovornica. - Lingvista mora da bude veoma oprezan pre nego što donese svoj sud o bilo kom slučaju.

2. PRIMER
Oproštajno pismo je pronađeno pored tela. Čini se da je reč o samoubistvu. Ali, kako možemo znati da li je pismo pravo, da li je osoba bila naterana da ga napiše, a potom ubijena, ili je zaista digla ruku na sebe?

- Lingvista u ovoj situaciji mora da poredi tekst sa drugim, nespornim, oproštajnim pismima, ali i sa pismima osumnjičenih: poput muža, žene, rođaka ili nekog drugog kome ide u prilog smrt žrtve - navodi Lidija Nikolić. - Tek tada se utvrđuje ko je pravi autor poruke.

3. PRIMER
Žena tvrdi da je nasilno odvedena u neku prostoriju, recimo u neki ugostiteljski lokal i da je tamo silovana. Kako može forenzička lingvistika da potvrdi da li je to istina ?

- Zahteva se da žena napiše ceo događaj kako ga se ona seća, od trenutka kada je ustala tog kritičnog dana, pa do narednog jutra - objašnjava naša sagovornica. - Lingvista kasnije to analizira i upoređuje s upotrebom jezika u drugim slučajevima seksualnog napada. Traže se i znakovi izbegavanja, okolišenja, previše ili premalo detalja... Potom se daje ocena da li je bilo napada ili nije. Sve u svemu, radi se detaljno i veoma precizno.

Hm, da, lingvistika je toliko popularna da sad moraju da se izmišljaju podgrane... Budalaštine.

Forensic Linguistics
http://www.all-about-forensic-....com/forensic-linguistics.html

Forensic Linguistics Programs:
http://linguistlist.org/issues/7/7-1302.html

» Održana letnja škola forenzičke lingvistike


Studenti Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru, koji nastavu slušaju u pančevačkom departmanu ove ustanove, kao i ostali zainteresovani građani, imali su priliku da od 9. do 12. jula u prostorijama ovog univerziteta pohađaju letnju školu forenzičke lingvistike.

Zahvaljujući saradnji s Institutom za forenzičku lingvistiku iz Velike Britanije, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru okupio je ugledne lingvističare iz Srbije i Velike Britanije koji su polaznicima škole, uglavnom studentima i profesorima lingvistike, filologije i prava, preneli dragocena saznanja o primeni forenzičke lingvistike u sudskim postupcima. Predavači iz Velike Britanije prof. dr John Olsson, forenzički lingvista i direktor Instituta za forenzičku lingvistiku, prof. dr Kate Storey-Whyte, forenzički fonetičar i direktor laboratorije „Audiolex”, kao i njihove kolege iz Srbije prof. dr Vesna Polovina, šef katedre za lingvistiku Filološkog fakulteta u Beogradu, prof. dr Zorka Kašić, fonetičar s Fakulteta za rehabilitaciju i edukaciju Univerziteta u Beogradu, i Lidija Nikolić, koja se bavi forenzičkom lingvistikom na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru, govorili su o različitim temama u vezi s ovom oblašću, kao što su: tipovi glasova, analiza pretnji, teškoće poređenja telefonskih snimaka sa snimcima razgovora u pretkrivičnom i istražnom postupku, oproštajne poruke u slučajevima samoubistava, osnovni akustički problemi u forenzičkoj lingvistici i slično.

Kako ističu u pančevačkom departmanu novopazarskog Univerziteta, ova škola imala je cilj da doprinese reformi pravosudnog sistema u Srbiji, integrisanju u evropski sistem i unapređivanju demokratije."

Beogradski univerzitet godišnje upisuje 40 studenata na smer za opštu lingvistiku, od kojih maksimalno 10 zaista to interesuje, ostali tu upadnu zato što nemaju dovoljno bodova za anglistiku i druge popularne smerove. A tek o našoj policiji ne treba trošiti mnogo reči...

Slazem se sa Jablanom. Evo ja sam sad upisala opstu lingvistiku iako o tome nikad ranije nisam razmisljala, niti sam uopste znala sta se u okviru nje sve proucava, ali jedino to mi je preostalo na upisu. Zna li iko da li ja mogu u drugoj godini da se prebacim na strani jezik koji izaberem da izucavam na opstoj lingvistici?

Ja koliko znam prebacivanje na drugu grupu više nije moguće, bilo je ranije pre bolonjskog sistema, ali najbolje da pitaš u studentskoj službi ako nisu na godišnjem