Kombinacija kredita i stednje. Kamata je oko 5-6%.

Da, to sam video, ali mi i dalje nije jasno, zasto bih ja njima dao 10.000 EUR-a sa kamatom 1.7%, a oni meni drugih 10.000 EUR-a sa kamatom 5.5%:


_{Podaci preuzeti sa sajta}
http://www.hvb.co.yu/sr/fizdepkrediti.htm

Ove seme se koriste za smanjenje rizika investiranja. Na primer, ako imas 10k i hoces da ulozis u nesto ali nisi siguran da je posao isplativ, bolja ti je varijanta da das banci pare na stednju, a oni tebi 95% te sume na ime kredita. Ako posle nesto krene naopako lakse ti je da saniras posledice. Interesantno je da se nigde ne objavljuju detalji ovakvih aranzmana.

Za vise info oko postupka proracuna rate pogledaj:
http://www.rba.hr/my/bank/serv...t_type=Citizen&language=HR

Pozdrav,

pa sta je tu nejasno? Na jednoj strani imamo pametne i lukave momke a na drugoj strani ocekivane one/nas druge. Nije depozit novitet vec samo njegov procenat: 100% !

Uz nesto nizi procenat depozita mogao si da ispadnes budala i upecas se na toliku kamatnu razliku a uz 100% moras da uvidis da si budala, nema ti druge. Neki stvarno smatraju da su dosli u zemlju totalnih indijanaca i urodjenika na nivou prvobitne ljudske zajednice.......

Pozdrav lancia88.

Pazi, nije da se ne slazem sa tobom, ali ovakvi "krediti" mogu pametno da se iskoriste ako se doooooobro proracuna i sagledaju sve skrivene klauzule za koje ces saznati tek u ugovoru

Pozdrav,

moguce da si u pravu ali ja nisam jos uvek uspeo da iscackam nijedan pozitivan efekat kredita sa depozitom od 100% i razlikom u kamati na moju stetu. Nemam cak ni ideju sta bi moglo da pise malim slovima u takvom slucaju ali svakako dozvoljavam mogucnost da i tu neceg pametnog ima, samo ja za sada ne znam za takvu opciju.

Kod onih sa depozitom od 20 ili 30% pa i da kazes, zuri se coveku za gotovinu pa sta da se radi, pristaje na sve. Ovde i to pada u vodu...

citam ovo i odem do Raffeisen banke da uzmem reklamni flayer oko tih 100% kredita.Posle tek provalim da sam to mogao da vidim i na internet sajtu banke.Sta ces!!!
Moja neka ideja za sta bi taj kredit sluzio je sledeca.Naime recimo uzmemo za primer imam 50000 eur,i hocu da ulozim u neki "projekat".Ne bih bas da trosim tih 50K eur,"vise bih voleo" nekih drugih 50K ali nemam.Onda ulozim tih 50K da simuliraju hipoteku,i dobijem kredu 50K eur.Znaci pod pretpostavkom da taj biznis(hipoteticki sam ga nazvao "projekat") uspe,ti ces za godinu ili dve vratiti tih 50K eur,zaraditi i dobiti tvojih 50K eur depozita...mada se postavlja pitanje da li si to mogao da uradis i sa tih 50K eur koje si polozio kao depozit...pa verovatno da,mislim sigurno da,tih 50K eur je iste vrednosti kao 50K eur kredita.

A da po meni jedini "dobar" kredit je kada ga podizes radi povecanja produktivnosti bussinesa,svi drugi krediti(kupovina auta,kuce,putovanja i slicno) je po meni stavljanje para u "dzep" banke.

Imas 50k €.

1. Ulozis u posao i ako posao ide dobijas ih nazad posle godinu dana, ako ne ide propali su.
2. Stavis na racun, uzmes kredit i ulozis u posao i ako posao ide dobijas ih nazad posle godinu dana, ako ne ide propali su.

U cemu je razlika izmedju 1 i 2 (osim sto kod 2 jos placas kamatu)???

pa napisao je dexx. kada propadne novac, ne propadnes sa njim. kao u slucaju 1.

Kao da ce oni da ti vrate pare ako ne vratis prvo ti njima od kredita? Ne moz' ti samo da uzmes svoj depozit i da zbrises :).

Pozdrav,



Uff, pa zar je ovo trebalo pojasnjavati? Pa sta ce im garancija nego da je zadrze u slucaju nevracanja kredita?

Palo mi je napamet: dodje covek koji ne zna kako da ulozi 15K eura i predlozis mu da ih stavi u banku ali stranu da bude sigurnije, pojasnis mu da je to mnooogo komplikovan proces i da ces da uradis sve da mu pomognes. Odes u banku i sklopis ugovor da ostavljas njegov novac kao svoj depozit i podignes sebi kredit. On zadovoljan, Banka zadovoljna, ma svi zadovoljni...Salim se, bio mi danas popodne zaista jedan "investitor" koji zeli da sakrije od sebe 15K u nekakav posao /ona standardna varijanta: da bude 200% sigurno i da ne mora pride da radi.../

Postoje 2 razloga zasto se nekome isplati depozitni kredit.

- Postena varijanta: hoces da uzmes od banke kredit za kola ili stan, ili neki posao, nebitno. Da bi ti dali kredit (credo znaci poverenje) oni moraju da imaju poverenja u tebe. Imas vise mogucnosti: ili da im to poverenje olaksas stavljanjem hipoteke na nekretninu, ili da imas dobru kreditnu istoriju (da si poznat da redovno vracas sve kredite). Da bi stekao kreditnu istoriju, mora neko da ti da kredit, a nemas nekretninu, i niko u tebe nema za sad poverenja. Zato su izmislili depozitni kredit, pa ti recimo njima nekoliko godina redovno vracas svoje pare i posle ce ti dati neki veci kredit na osnovu kreditne istorije, a da ne polozis nikavu garanciju.

- Manje postena varijanta: imas neke prljave pare od politike, estrade ili tako nesto. Hoces da ih operes. Lepo dignes u nekoj banci depozitni kredit, i trosis svoje pozajmljene pare, ako te zajebavaju poreznici, lepo im pokazes da si digao kredit. Naravno, kredit nikad ne vratis, a oni zadrze depozit i svi zadovoljni. Onda odes opet u istu banku i ponovo uzmes depozitni kredit za nove prljave pare, i tako u krug.

Pozdrav,



U praksi izveo M.Panic polovinom devedesetih sa zgradom Instituta za penicilin i Beobankom kao poveriocem spasavajuci potrazivanja Galenike od velikih drzavnih firmi.

Meni su,inache,u jednoj banci nudili kredit sa 100% depozita pod sledecim uslovima:kamata za polozen novac 5,6% na godishnjem nivou,kamata za kredit na mesechnom nivou 2,34% + kojekavki troshkovi koji iznose 2% od ukupne sume.Razlika se verovatno knjizi kao POREZ NA BUDALE.Osim ako se ne radi o pranju novca kako je ovde vec navedeno,gde se gubi besmisao chitave ujdurme.

A shta mislite recimo o ovoj soluciji...meni deluje kao jedina logicna...

Postoji garancijski fond koji npr osnije neko udruzenje firmi. Recimo, uzmimo npr udruzenje neko preduzetnika Sumadije...ima ih 5000 i oni mesecno daju po 1000 din u neki fond za osiguranje kredita (ili recimo neki grad zalegne i uplati neku kintu u taj fond, malo donacije, ovo ono..) i fond skupi recimo pola milke evra. Preduzetnike moze onda da konkurise nekoj komisiji fonda i ona mu odobri na osnovu projekta da taj fond garantuje za njegov kredit. Preduzetnik dobije kredit od banke sa prilicno povoljnijom kamatnom stopom nego sto bi je ovako dobio recimo, a sa druge strane pruza neki drugi vid garancija udruzenju preduzetnika koje iza njega stoji koje su mnogo lakse za ostvariti nego one koje trazi banka (recimo imovina ne mora da bude uknjizena, imovina koja se vodi na decu, svalerku, tasta, tastu, gde je vec folirao drzavu...)

Meni je recimo to jedino logicno resenje ove jednacije...mozda ima i jos neko.

Eh,kada josh sagledam do koje se mere poshtuju zakonski propisi u nas,i koliko nepotizam i podmicivanje postaju nuzda,preostaje mi samo da zakljuchim da konstruktivna ideja ovog tipa koja se vec dugo vremena primenjuje u razvijenijim zemljama,mora da sacheka "bolja vremena".Ili je mozda moj iskustveni svet poremecen?

Depozitni (još sam čuo i izraz Lombarditni) krediti.

Ima nekoliko stvari koje treba znati, pa će vam sve biti jako logično.
1. Kamata je jako mala, zato što je naplativost 100%, dakle nema frke za banku
2. Teče kamata na deponovana sredstva, pa je i tu ima benefita za onoga koji podiže kredit.
3. Uplaćena svota rate kredita se odbija od poreske osnovice ! Dakle, ukupan porez će biti manji, tj. primanja nešto veća.

I dakle, Englez, Nemac, Francuz i Amerikanac koji ima 100.000 da kupi nekretninu, razmisli, pa shvati da je bolje da uzme depozitni kredit, jer će kroz umanjenu osnovicu za porez i kamatu na deponovana sredstva da bude u plusu posle 20 godina. I taman će mu ostati kinta da kupi i detetu stan. Malo li je ?

Naravno, porez na dohodak je kod nas Srba i dalje jako daleko od razuma. Kad neko primi platu zna da "država" tu nešto uzme i gotova stvar. Ali Englez, Nemac, Francuz i Amerikanac ne razmišljaju tako. Veoma su dobro obavešteni i svesni koliko je njihovih para dato za zdravstveno, socijalno i za porez.

Depozitini krediti imaju smisla iskljucivo kada se radi "finasijska higijena" kes para. Sve druge konstrukcije su vrlo slicne potrazi sa sigurnim sistemom na loto-u : )

Samo bih dodao:

U Banana republikama "... depozitini krediti imaju smisla iskljucivo kada se radi "finasijska higijena" kes para. ... "

Ali dobro, banke to nude kao svoj "atraktivan bankarski proizvod".

Hajde da se manemo prica i da prikazemo praktican primer. Posto depozitni kredit podrazumeva posedovanje odredjene kolicine kesa ajde da pretpostavimo sledecu situacija:

Kes:3.000E
Mesecni prihodi: 60.000 din (kad kazem prihodi mislim da sve mesecne prihode koje jedno lice ostvaruje po bilo kom osnovu)
Cilj: kupovina auta od 2.500-3.000E


Opcija 1: Imate kes, jednostavno samo kupite auto, imate 60k prihoda mesecno i bog da vas vidi. E sad sdruge strane, vi tesko da cete ustedeti nesto od tih prihoda, a ono malo sto se i ustedi to ce da ode na letovanje, zimovanje, troskove kola, izlaske itd.

Opcija 2: Depozitni kredit na 2 godine, mesecna rata od 10.000 za kredit skresace vas zivotni standard na 50.000 mesecno. Nije da ce vam biti ugorzen zivot, ali je u Srbiji razlika izmedju 50k i 60k velika, malo cete morati da se zgrcite, posle par meseci cete se navici, a koji je rezultat? Posle 2 godine, imacete taj auto, kredit ce biti otplacen a vracanje na 60k ce se doziveti maltene kao povecanje plate plus cete imati onih 3.000E kojim mozete da raspolazete.



Jeste slazem se, kad pogleda matematika deluje nebulozno, ali kad se poglednja krajnji ishod onda i nije toliko nebulozno.


Naravno, svaki komentar na ovo moje vidjenje stvari je dobrodosao.

Jeste, veoma je nebulozno.

Jedini razlog da izabereš drugu opciju, tj. kredit, iako imaš keš, jeste taj što inače ne možeš da nateraš sebe da uštediš?!

Pa ako je samo to, kupi odmah kola za keš, banci daj nalog da ti mesečno od plate uzima 100€ i stavlja na oročenu štednju. Posle dve godine imaš i kola, i glavnicu od 3000, a i kamatu.

O, Bože...

Kupovina auta nije dobar primer. Jedini valjani primer je kupovina stana, tj. kuće. Zašto ? Zato što se u razvijenim zapadnim ekonomija rata kredita za stan odbija od osnovice poreza na platu.

Dakle, na primer ako si godišnje zaradio 100.000,00 $, a porez je 10% onda državi platiš 10.000,00 $
Ali ako si godišnje zaradio 100.000,00 $, na rate kredita za stan porošio 20.000,00 $ onda je osnovica za porez 80.000,00 $, porez 10% onda državi platiš 8.000,00 $ Dakle, oko 20% uštede !

Onda već ima smisla razmisliti o varijanti da onih (hipotetičkih) 200.000,00 $ u šteku sačuvaš, tj. oročiš na 15 godina, i da na tako oročen depozit uzmeš depozitni (lombarditni) kredit na istu svotu. Jeste, kamata će svakako da premaši uštedu na porezu, ali ne toliko mnogo. Oročene pare će svakako biti uvećane nakon 15 godina oročenja, i sve u svemu, posle 15 godina imaš i uvećani keš i kuću. Malo li je ? Sada možeš da kupiš još jednu kuću onim parama koje više nisu oročene, kuću izdaješ stanarima, i eto, malo pomalo, ko je mudar, vredan i štedljiv - uvećava svoju imovinu. Ovakvo razmišljanje uglavnom je primereno porodičnim ljudima koji razmišljaju o svojoj budućnosti, ali i o budućnosti svoje dece.

Alternativa je naravno da odmah potrošiš sve svoje (nasleđene) pare na kupovinu kuće.

Sad će neko da kaže "ali kod nas nema tih poreskih olakšica ... "

Pa nema. Takođe, malo je i onih sa 200.000,00 $ keša u šteku, tj. na računu. Zato i depozitni krediti nisu toliko popularni, ali eto, pokoji ažurni bankar se setio da i njih ponudi, što da ne ? Ko voli - nek izvoli. Što reče Pablo, ako neko nije u stanju da štedi, evo neka proba ovako.

Uzgred, pošto je sigurnost plasmana (kreditiranja) 100%, tj, nema baš nikakvog rizika u ovom kreditu, onda i kamate na ovakve kredite mogu da budu na potpunom minimumu koji je isplativ za bankara.

Meni je nebulozna recimo ova recenica, a ima i pregrst nebuloza u njoj samoj. Prvo lepo sam napisao ukupni prihodi a ne striktno plata. Dalje orocena stednja znaci staviti odredjenu sumu novca na odredjeno vremen, u ovom primeru jedino da se oroci na mesec dana, pa onda svaki mesec da se dodaje i obnovi orocenje, a osim sto je najmanja kamata na mesec dana orocenja, mi primamo platu u dinarima pa bi banka morala sama kupuje evre, a kurs u banaka je toliko nepovoljan da ja ne znam nikog da je ikad menjao neke devize u banci.


Da ne govorim da ce malo ko uopste da se opredeli za stednju sa nasom platom i strikno da se drz 100E naredne 2 godine a da nista ne potrosi, a kredit moras da vracas pa to ti je.


Mani se filozofije i gledaj kako je u praksi.

"Ukupni prihodi" ili "striktno plata" - nebitno je. Ako banka može da ti skida 10.000 mesečno kao ratu za kredit u tvom primeru, onda može da ti skida i za kupovinu i oročavanje fiksne devizne sume.

Da li je mala kamata na to - takođe je nebitno. Nebitno je i da li banka kupuje po svom kursu. Naravno da je bolje da kupuješ u menjačnici, ali pošto sam sebe ne možeš da nateraš da to radiš svakog meseca, zato si i sklopio ugovor s bankom. Ono što je jedino bitno: bolje da ti dobiješ nešto, nego da banci daš.

Dakle, u tvom primeru, pošto ne možeš da se disciplinuješ da uštediš, izgubićeš XXX € na ime kamate za kredit plus još XXX € na ime izgubljene kamate.

Takvim rezonovanjem možeš sebe ubediti da ti se isplati šta god hoćeš. Na primer, "Pošto i tako ne mogu da uštedim, idem sad da potrošim ovih 10.000 u kladionici". Ali to i dalje ne znači da je to ispravno rezonovanje.