A gde je, tacno, problem u pitanju?

Elasticni i neelasticni sudar su prilicno jasne stvari.

Kod elasticnog nemas "trosenje" kineticke energije plasticnom deformacijom tela (idealni slucajevi, jer nema idealno elasticnog sudara)

Najbitnija stvar koju treba shvatiti ovde jeste da je podela sudara na razne vrste čisto veštačka tvorevina.

Da bi se tačno znalo šta se dešava sa telima potrebno je brdo podataka: raspodela mase u telima, oblik, elastičnost, toplotne osobine itd. Pošto očigledno nikada ne bismo rešili ništa ako sve posmatramo toliko složeno, uvode se idealizovani slučajevi u kojima se tela posmatraju kao materijalne tačke ili sfere itd. Otud i različite varijante sudara.

Varijante su izabrane tako da pod određenim uslovima daju jednačine koje mogu da se lako reše. To je jedini razlog zbog kog postoje.

Pretpostavke koje uzimamo da važe su obično: sudar samo dva tela, tela su sfernog oblika, sistem je izolovan, vrsta sudara je poznata (čeoni, pod uglom itd). Ako ove pretpostavke ne važe, a nema dodatnih podataka, problem nije moguće rešiti, prosto zato što imamo višak nepoznatih a manjak jednačina.

----
Šta je šta:

Apsolutno elastičan sudar (dakle ne samo elastičan sudar, vrlo je bitno koje se reči koriste!) jeste sudar tela u kom se energija ne utroši na deformaciju, na toplotu i tako dalje i tako bliže. To je idealizovan, specijalan, najspecijalniji od svih slučajeva sudara.

Neelastičan sudar pokriva praktično sve ostale slučajeve.

----
Koje jednačine kada važe:

1) U oba slučaja, kada je sistem zatvoren, važi zakon održanja impulsa. Zakon održanja impulsa zapravo važi u svim zatvorenim sistemima. Sudari su samo neki specijalni slučajevi.

2) Samo u slučaju apsolutno elastičnog sudara, održava se i ukupna kinetička energija. Odnosno, nijedan deo kinetičke energije se ne pretoči u neki drugi oblik. Pažnja: zakon održanja energije važi uvek u izolovanom sistemu, ali mi ovde posmatramo specijalan slučaj u kome se održava količina kinetičke energije.

Kad kažemo apsolutno elastičan sudar, to znači da garantujemo da se održava kinetička energija.
----
Kako se rešavaju te jednačine:

Zahvaljujući tome što kod apsolutno elastičnog sudara važi i jednačina 1) i jednačina 2), moguće je sračunati brzine tela posle sudara — dve jednačine i dve nepoznate.

Pošto kod neelastičnog sudara važi samo jednačina 1), nije moguće u opštem slučaju izračunati brzine tela posle sudara.

Da bismo bilo šta mogli da rešimo u slučaju neelastičnog sudara, potrebne su nam dodatne informacije ili pretpostavke o telima, njihovim oblicima, toplotnim i elastičnim osobinama, načinu kretanja itd.

Jedan specijalan slučaj koji može da se reši jeste apsolutno neelastičan sudar, kod koga tela koja se sudare ostaju zalepljena jedno za drugo. To znači da smo ubacili pretpostavku da su brzine oba tela jednake posle sudara. Sa tom pretpostavkom, obe brzine su jednake pa nam ostaje samo jedna nepoznata i jedna jedina jednačina, zakon održanja impulsa. Pošto je to „sistem“ od jedne jednačine sa jednom nepoznatom, i ovo može da se reši.


----
Dakle, da rezimiram:
Sudari (pretpostavke: zatvoren sistem, sudaraju se dva tela, sudar je čeoni mada ne mora da bude):

1) Apsolutno elastičan (idealizovan slučaj, važe dva zakona održanja: impuls i kinetička energija ostaju isti pre i posle sudara).

2) Neelastičan sudar (praktično svi ostali slučajevi. Važi samo jedan zakon održanja — održanje impulsa).
2a) Apsolutno neelastičan sudar: jedan zakon održanja + uslov da su brzine posle sudara jednake. Jedna jednačina, jedna nepoznata, rešivo.
2b) Ostali slučajevi neelastičnih sudara: jedan zakon održanja. Ne može se rešiti ako se ne uvedu dodatne pretpostavke.

f
 

Jedna mala dopuna, kod apsolutno neelasticnog sudara imamo i pretpostavku da su se tela defirmisala ili da su ostala "zalepljenja" i da se na to nije "potrosila" kineticka energija.

Gresis. Ako su se tela zalepila onda mora da se potrosi kineticka energija ako zelis da ti i dalje vazi zakon odrzanja impulsa. Kod apsolutno neelasticnog sudara se gubi kineticka energija.

'teo sam da kazem da se zanemaruje gubitak kineticke energije prilikom deformacije tela (lepljenja)..

Ne razumem to sto kazes jer ja bas mislim da se na to potrosi nezanemarljivi deo kineticke energije ali moguce je da gresim jer je ovde pola 5 ujutru.

Zak, jedina pretpostavka kod ANS je da se tela posle sudara kreću istim brzinama. Vrlo je važno da se ne spominju bilo kakve druge osobine tela (elastične, toplotne itd). Dakle tela ne ostaju zalepljena (jer bismo onda morali da utvrdimo kakve su elastične osobine tela) niti se govori o trošenju kinetičke energije (jer bi onda na površinu isplivali svi energetski „registri“ tela — potencijalna, električna, kinetička, termodinamička blablatruć, a to ne želimo da radimo).

Kao što može da se pretpostavi, postoji jako puno mogućih vrsta sudara. Kao što takođe može da se pretpostavi, za neke nam treba jako puno podataka da bismo mogli da ih rešimo.

Klasifikacija sudara postoji samo zato da bismo mogli da izdvojimo one dve-tri sićušne situacije, smešne tačke u moru beskonačnosti, u kojima je sasvim slučajno moguće (jednoznačno) rešiti jednačine i isplivati sa nečim korisnim.

Zato je klasifikacija tako pipava i veštačka i zato je ljudi često pogrešno tumače. Zato je i bitno koje tačno reči se koriste kada se imenuju razni posebni slučajevi.

f