[ Aleksandar Marković @ 07.03.2005. 15:05 ] @
| Novinarka je posetila pet (srpskih) vidovnjaka sa namerom da ispita šta se krije iza mističnih oglasa u kojima isti obećavaju pogled u budućnost, pomoć u spašavanju veza, nalaženju posla, izlečenju teških bolesti Nakon stupanja na snagu zakona koji zabranjuje rad osobama koje su obdarene takozvanim ekstrasenzorijalnim sposobnostima, broj proroka, crnih i belih magova i ostalih vidovnjaka se smanjio, ali ako dobro pročitate bilo koji oglasnik lako ćete ih pronaći. U nameri da utvrdim koliko naši proroci zapravo (ne)znaju, u kakvim uslovima rade, koliko naplaćuju svoje usluge, odlučila sam da posetim nekolicinu, naravno pod izgovorom da me zanima kakva budućnost me očekuje. Bila sam spremna da svakom od njih kažem osnovne podatke o sebi (da sam neudata i da nemam stalno zaposlenje), ali ne mnogo više od toga... Ostalo su rekli oni... Slučaj prvi: "Moraćeš da dođeš bar pet puta, inače..." Prelistavajući novine koje se isključivo bave oglašavanjem, za oko mi je zapao mali oglas u kojem piše: "Vidovita osoba predviđa budućnost na više načina i rešava ljubavne i poslovne probleme." Kada sam okrenula broj telefona koji se nalazio u oglasu, javio mi se ljubazan ženski glas i odmah sam "startovana" pitanjima kojim povodom zovem, zbog sebe ili nekoga svog, ljubavnih jada ili biznisa. Objasnila sam da nemam neki poseban razlog i da bih želela da mi vidovnjak, uopšteno, kaže nešto o mojoj budućnosti. Osoba sa druge strane žice mi je dala adresu i rekla da dođem u tačno zakazano vreme, da ne bih pravila gužvu. Sutradan sam se našla ispred jedne od brojnih višespratnica na Novom Beogradu. Nakon što sam pozvonila, vrata mi je otvorila sitna plava žena, starosti između šezdeset i sedamdeset godina. Ušla sam u sasvim, za naše uslove, uobičajeno sređen stan, prepun simbola sedamdesetih - goblena u gipsanim ramovima i šustikli na naslonima fotelja. Pre nego što mi je donela sok u visokoj čaši sa crvenim, plavim i zelenim kockama leda koji su plivali u njemu, postavila mi je hiljadu pitanja, na koja sam izbegavala da dam odgovor. Potom mi je pokazala da krenem za njom u kuhinju, izvadila neku crvenu krpu i na nju stavila pet belih kamenčića. Naredila mi je da ih uzmem u levu ruku i bacim, poput kockica za jamb, što sam i učinila, na šta je ona tajanstveno izvila obrvama i coknula jezikom. "Nikada nećeš biti nevesta, ukoliko ne budeš slušala moje savete. Biće teška borba, ali, zato što si mi simpatična, daću sve od sebe. Moraš da postiš sedam dana, a onda ćeš okaditi kuću travama koje ću ti dati. Uz to, zapali crvenu sveću da gori cele noći, istopljeni vosak potopi u vodu i njome se okupaj, a potom je prospi po raskrsnici. Strogo se pridržavaj svega što sam ti rekla, u suprotnom i moj i tvoj život biće u opasnosti. Moraćeš da dolaziš još najmanje pet puta, s tim da svaka naredna seansa košta 15 evra. Za početak ću ti dati amajliju po simboličnoj ceni od 20 evra." Kada sam joj rekla da sa sobom nisam ponela toliki novac, brzo je odreagovala: "Onda sledećeg puta". Potom je neočekivano vrisnula: "Ti letiš!!! Ti letiš!!!" i otvorila vrata sledećoj mušteriji, koja je u međuvremenu "doletela". Sledeći kontakt mi je zakazao njen, kako sam saznala, još uvek neoženjen sin od oko 45 godina, pa mi nije bilo jasno kako je gospođa mislila da pomogne meni da pronađem "suđenog", kad već nije mogla njemu. Slučaj drugi: "Došla si u poslednji čas!" Okrenula sam broj telefona naveden u oglasu želeći da zakažem sudbinski sastanak sa "osobom koja ima odgovore na sva vaša pitanja, spaja rastavljene, leči nerotkinje, vraća neverne muževe". Sa druge strane žice začula sam muški glas koji mi je, pomalo strogo, objasnio da će me jedva ubaciti u gospođin prenatrpan raspored i, bez pardona, opomenuo da obavezno ponesem 10 evra. U tačno zakazano vreme pozvonila sam na vrata luksuznog stana u centru grada, koja mi je otvorio muškarac četrdesetih godina. Kasnije se ispostavilo da je dotični u vanbračnoj zajednici sa dvadeset godina starijom proročicom, kojoj obavlja sekretarske poslove i zbog čega je, navodno, morao da napusti državnu službu jer ima posla preko glave. Svoj red sam sačekala u kuhinji, u kojoj se krčkao nedeljni ručak. Tu su bile još tri gospođe koje su proročicu hvalile na sav glas, mada je nikada do sada nisu videle. Na moje pitanje odakle im tako visoko mišljenje o njoj, počele su skoro u glas: "Moja kuma, moja strina, komšinica, koleginica..." Uz to, sve vreme su prepričavale svoje sudbine, dok nam je društvo pravio proročicin sekretar i sestričina, puni razumevanja za "sve jade ovog sveta". Najzad, ušla sam u sobu prepunu ikona i sveća. Dočekala me je crna, izuzetno krupna žena, sa toliko zlata na sebi da bi joj pozavideo i zlatar u centru grada. Misleći na gospođu koja je upravo izašla, huktala je uz reči: "Baš me je namučila, zaista tragična osoba, ne znam da li ću da nastavim sa njom" i sl. Nakon što mi je ponudila da sednem, dala karte u ruke, rekla mi je da pomislim želju i presečem špil. Kako sam imala prilike da vidim, u pitanju su bile karte za proricanje, isečene iz jednog našeg revijalnog časopisa, čije ime je još uvek stajalo na njihovoj poleđini. Naravno, gospođi zbog toga nije bilo nimalo neprijatno. Presekla sam karte i ona je počela da ih ređa po stolu. "U tvom životu postoje dva čoveka, jedan je oženjen i agresivan, drugi je u zatvoru." Odgovorila sam joj da ne poznajem takve ljude, na šta mi je ona uzvratila: "Setićeš se kad dođeš kući", a zatim nastavila: "Imaš udovicu koja ti ne misli dobro, verovatno je u pitanju strina", a na moju opasku da mi je stric živ, odgovorila je: "Onda tetka, da.... tetka ... Koga imaš na slovo M?" Prevrtala sam očima jer nisam imala predstavu ko bi to mogao da bude na slovo M i kakve to ima veze sa mojim "slučajem". Već pomalo iznervirana počela je da viče: "Kako ne možeš da se setiš? Valjda je to važnije tebi nego meni? Pa, imaš li nekoga na slovo R?" Kada ni toga nisam mogla da se setim rekla mi je: "Eto šta ti je napravila magija, da nisi došla u poslednji čas, boga pitaj šta bi se desilo sa tobom!!! Lezi na kauč i zažmuri i nemoj ničega da se plašiš. Pre neki dan mi je neka žena kojoj sam ovo radila umrla, pa sam morala da joj vraćam dušu", dodala je nehajno. Ispružila sam se na kauču, polu zbunjeno, polu uplašeno, a ona je sela iznad moje glave i zapalila kratku žutu sveću, čiji je ostatak, nakon što je izgorela, zavila u foliju i upozorila me da ga stalno nosim u tašni. Zakazala mi je sledeći susret, a njen sekretar mi je na vratima dao štampano uputstvo u kome je pisalo kako da se branim od napada crne magije. Navešću samo jedan deo iz teksta: "... pomokriti se na veš, majcu i čarape, sve staviti u kesu i baciti u Savu." Slučaj treći: "Da si se rodila kao muško, ne bi preživela" Dolazim do trošne kućice na kraju Zemuna, gde me sačekuje starija žena u crnini sa tamnim nausnicama i ponekom dlačicom na bradi. Još uvek se raspravlja sa prethodnom klijentkinjom: "Seljanko jedna, ti meni da donosiš ukiseljeni sir, je l' si čula kad sam ti rekla da bude star, sjenički." "Dobro, vratite mi bar šerpu." "Kakvu šerpu, napolje!!! Hoćeš da ti spasem sina, a donosiš mi kiseo sir. Samo da znaš, sin će da ti poludi i to sve zbog tebe i tvog kurvarluka." Žena se okreće i plačući istrčava na ulicu. Proročica me u tom momentu pita: "Je l' osećaš breskve?" Pitanje me je zaista zateklo jer je sredina marta. Ona se ne obazire na to što sam začuđena i nastavlja: "Kad ovako zamiriše na breskve to znači rak, tako sam namirisala komšiju Mira. Zamirisao čovek i za dva meseca završio." Pokazuje mi stolicu i kaže: "Sedi, sine, da vidimo šta je s tobom." Na niskom stočiću leži gomilica belog tetovac pasulja. Baba Mara ga spretno, očigledno po ko zna koji put uzima u ruke i počinje da mi "gleda" sudbinu. "Ti si pod teškom ciganskom magijom, al' imaš jakog anđela zaštitnika, hvala bogu. Da si se rodila kao muško, ne bi preživela. Mnogo si se u životu selila, ali da se iz prve kuće nisi iselila skroz bi poludela il' umrla. Od tebe će jednog dana da bude veliki čovek. Imala si jedan abortus." Kada sam joj rekla da nikada nisam abortirala, ona je izjavila: "Stajao ti je al' si ga izbegla. Za dve godine ćeš sresti čoveka svog života kod dve breze i otići ćeš u Rusiju. Prvo dete će da ti bude žensko i zvaće se Ana, druga dva će biti muškarci i ima da ti zagade život - mafijaši i propalice. Sreća tvoja, ćerka će da ti bude lekar, sve je to lepo, al' prvo mora da se skine magija." Daje mi kesu punu trava uz usmeno uputstvo: "Malo ovoga moraš da staviš u kadionicu, da zapališ i s tim da se kadiš između nogu tri puta na dan." Zaprepašćena odgovaram da radim i da nemam vremena da se kadim, a ona odgovara: "O'š ti da ti bude bolje ili si došla ovde od bes?!" Zbunjena uzimam kesu, koju kasnije bacam u prvi kontejner, dok mi je u glavi još uvek slika krivih zidova i ponjava na podu. Slučaj četvrti: "Tri noći, po tri puta se samozadovoljavaj" Ne znam da li je to sreća, ali eto imala sam priliku da naletim na gostujuću "zvezdu" iz Svilajnca, koji jednom mesečno odseda u Malom Mokrom Lugu, kod Beograda. Ispred trospratne kuće stroje parkirana dva šlepera, sa stranim tablicama, i sedmoro kola domaćih registracija. Vrata mi otvara sredovečna žena, kako kasnije saznajem ljubavnica gosta iz Svilajnca. Ulazim u dnevnu sobu, u kojoj već sede klijenti između kojih se šeta malo prase sa velikom crvenom mašnom - kažu zove se Cica. Uz kafu, koju gazdarica nudi svima, dok čekaju na red, ljudi prepričavaju svoje živote, ne pokušavajući da sakriju razloge svog dolaska. Gazdarica ih podstiče na razgovor, uz reči ohrabrenja: "Čim te Miladin vidi, sve će da se sredi." U to se pojavila njena snaja, još uvek u pidžami. Pre ulaska svakog klijenta, gazdarica ulazi kod vidovnjaka, uz obrazloženje da proverava kako se oseća i da li može da nastavi da radi. Meni, iskreno, više liči da mu prepričava ono što je upravo saznala od prisutnih. Čuje se žamor: "Samo da nas primi dok se još nije potpuno napio." Pravilo je da ovde svako ostavi koliko ima, ali, kako iz razgovora sa posetiocima saznajem, svako je za tu namenu spremio između 50 i 100 evra, jer kako neko reče: "Šta je to kada su u pitanju životi." Posle dva sata, i ja konačno stižem na red u malu kuhinju, gde ordinira oronuli i polupijani starac, obučen u narodnu nošnju. Dok sapliće jezikom, objašnjava mi da sam mnogo dobra duša i da mi svi rade o glavi. Traži mi vodu kojom sam morala da operem belege, a koju sam donela u staklenoj flaši, i nožem sastrugano drvce praga i vrata. Mrmlja i stavlja neke cvetiće u flašu. "Ovom vodom da poprskaš sve po kući i da se okupaš, iz crkve da uzmeš ulje i njime nacrtaš krstove po svim prozorima i vratima." Kada sam ga zamolila da mi nešto kaže o budućnosti, odgovara da se moja budućnost još ne vidi i da će moći više da mi kaže tek posle petog susreta sa njim. Na kraju mi je rekao nešto što sam najmanje očekivala: "Ako ima neko da ti se dopada, njegovu sliku stavi pod jastuk, noću naopako, a danju je okreni. Tri noći po tri puta da se samozadovoljavaš, a sliku da držiš na pupku." Rekla sam da to ne mogu da radim, na šta je on uzviknuo: "Prekrsti se!!!". Izgleda da to ne činim onako kako se njemu sviđa pa me izbacuje napolje uz reči: "Eto vidiš, đavo je u tebi. Napolje!!!" Slučaj peti: "Ako ti ja ne pomognem da nađeš zakopano zlato - oslepećeš" U naselje Banjica zaputila sam se zbog unapred ugovorenog susreta sa proročicom koja budućnost proriče pomoću taloga u šolji kafe i spontanog zapisivanja poruka. U samom prizemlju nalazi se njen poslovni prostor, potpuno oslikan muralima sa biblijskom tematikom, za koje mi je odmah rekla da ih je sama uradila, po diktatu "odozgo". Izuzetno gojazna, u širokoj haljini i sa mnogo šminke na licu, srela me je na ulaznim vratima. Dok smo pile kafu, koju sam morala da donesem iz svog stana, pričala mi je da je imala kliničku smrt i tom prilikom se srela sa Isusom. Od tada je, po njenim rečima, dobila moć da prima poruke od Isusa lično. Nakon što smo popile kafu i ja prevrnula šolju, uzima školsku svesku i olovku u ruke u i počinje da "prima" poruke, koje bi trebalo da joj kažu nešto više o mojoj budućnosti. Ovlaš crta lik žene i insistira da joj kažem ko je to. Budući da ne prepoznajem nikoga, nastavlja da priča. "Vučeš prokletstvo od prababe, koja je udavila svoje dete, a pored toga si pod magijom. Ujna ti je u dedin sanduk stavila parče odeće, zato idi na grob, zapali sveću, u crkvi plati ponovo opelo, a onda okiti njegov crni mermerni spomenik poljskim cvećem." Jedva se suzdržavam da joj kažem da spomenik nije crn, već beo. Takođe, govori mi da ću iz zemlje prvi put "izaći" kao trgovački putnik, ali tek za godinu dana, i da će tada pokušati da me otmu, kao belo roblje. Zatim mi je navela čitav niz stvari iz kuće (jastuk, jorgan, dve haljine, goblen...) koje treba da spalim i pepeo bacim u reku. Na njeno pitanje da li živim u kući odgovaram negativno, ali ona se ne da zbuniti: "Reč je o kući u kojoj si provela najviše vremena kao dete, tu je hromi čovek zakopao trideset kilograma zlata, koje je tebi namenjeno." Crta neku kuću, a oko nje malim krstićima obeležava tri mesta na kojima je zakopano zlato, koje ću, po njenim rečima, moći da otkopam kada za to dođe vreme i kada mi ona pomogne. U suprotnom ću oslepeti. Za svaki sledeći dolazak, ćiji broj ne zna da kaže unapred jer sam težak slučaj, toliko težak da još uvek ne može ni šolja da mi se "otvori", traži mi 100 evra, a kada joj kažem da taj novac nemam, predlaže mi da prodam nešto vredno iz kuće "ako mi je stalo do glave na ramenima." Da li je potreban komentar ili ste, upravo, definitivno rešili da svoju sudbinu uzmete u svoje ruke! Link |