Kineticka energija tramvaja = mV² / 2 = 550.000 J
Energija koju razvija motor = U * I

Dakle:

550 * I = 550.000
I = 1.000 A

Posto je stepen korisnog dejstva 0.8, a trenje 0.02
I = 1000/0.8 * 1.02 = 1.275

Dakle, struja je 1275 A

Ovde je rezultat 55.000 J



Mešaš J (džule) i W (vate), to nije isto...

A=P*t, odnosno 1J=1W*1s... Znači dolazimo do zaključka da je rešenje ne tačno...

PozdraV

Tramvaj ima masu od 11T, a ne težinu.

- masa tramvaja

- brzina tramvaja (nikako ne treba zaboraviti da se jedinice pretvore u SI standardne pre računanja)
- napon na motoru
- iskorišćenje
- koeficijent trenja

težina tramvaja: .

Pošto je poznat koeficijent trenja, sila trenja koja deluje na tramvaj je: .

Motor tramvaja mora da razvija snagu koja je dovoljna da se kreće datom brzinom . Odnosno
.

Ali to je samo korisna snaga. Pošto je motor neefikasan, (ukupna) snaga koju spali motor jednaka je . S druge strane, snaga uložena u (jednosmerni motor) tramvaja tačno je jednaka ukupnoj snazi: . Iz poslednje jednačine se može izračunati struja kao:

.

Ostaje ti da zameniš brojeve i dobiješ rezultat.

f

Pa ovde je ne električna struja, nego Fizika za 8mi razred... strašno, ko generalni test... hvala na formulama...

Verovatno je ovo što je napisao filmil tačno, samo je, rekao bih, rešenje

nešto teže za shvatanje jednom osmaku. Pokušaću da dam alternativno,

školsko objašnjenje, a verovatno je krajnji rezultat isti.


Elem, iz teksta zadatka može se pretpostaviti da se tramvaj kreće

ravnomerno. To znači da je vučna sila motora jednaka sili trenja po

intenzitetu, samo su suprotnog smera: da je veća sila trenja, tramvaj bi

usporavao; da je veća vučna sila, tramvaj bi ubrzavao. Sila trenja je,

znamo, mi*m*g. Vučna sila tramvaja F izvrši rad A=F*s, odakle nalazimo F =

A/s, a to je jednako sili trenja mi*m*g.


Kvaka je naći izvršeni rad A dok se prelazi put s. Pošto smo pretpostavili

da se tramvaj kreće ravnomerno, to znači da možemo posmatrati proizvoljan

segment onog dela njegove putanje kada se kreće ravnomerno. Naime, nijedna

veličina koja ne zavisi od vremena ne menja se. Posmatrajmo neki vremenski

interval putanje t, npr. uzmimo da znamo da je t = 1 sekunda. Šta onda

imamo?


Prvo što imamo je s = V*t.


Drugo, onaj rad A jednak je uloženoj energiji motora. Evo tek sada dela

zadatka koji se odnosi na oblast koja se trenutno radi: ta energija je

E=A=eta*(U*I*t) (eta je koeficijent korisnog dejstva motora).


Super, sada kada formiramo količnik A/s vreme se lepo skrati, a taj

količnik jednak je sili trenja koju smo gore našli...


----

Sve u svemu, mada sam zadatak rešio za dva minuta, mislim da nije primeren

redovnoj osnovačkoj nastavi. Ako je već kontrolni iz oblasti jednosmernih

struja, đak treba da se koncentriše samo na tu oblast, a ne da se kroz

jedan zadatak prošeta nekoliko različitih oblasti fizike. Da je u pitanju

dodatna nastava ili neko takmičenje, mogao bih da shvatim, ali ne mogu da

shvatim se takav zadatak daje široj mlađoj populaciji -- pretpostavljam da

nije iz standardne zbirke kada ga baš niko nije rešio.


Osnovci bi, imho, drukčije trebalo da uče fiziku: kroz eksperimente i igru

bi se mogla pohvatati suština, koja bi se upotpunila u srednjoj školi, za

šta su u obe institucije potrebni predavači "sa stilom".

Hvala na objašnjenju, nije bilo potrebno, kapiram, nego ponestalo mi je kombinacija u glavi, a i drugima izgleda, no prilično zbunjujuće izgleda zadatak, jer na prvi pogled, nema veze sa životom jedno s drugim, a i niko se nije setio tih formula iz 7og razreda...

PozdraV
HvalA