[ Aleksandar Marković @ 20.03.2005. 18:00 ] @
| Upravo objavljeni rezultati velikog istraživanja javnog mnjenja, koje je u 65 zemalja sveta, na svim kontinentima, obavio gigantski (istraživački) lanac GALLUP INTERNATIONAL (sa svojim beogradskim "ogrankom" TSN MEDIUM GALLUP), pokazuju da je Srbija, po pesimizmu, danas četvrta država na svetu (ispred su Filipini, Grčka i Južna Koreja) STREPNJA ZA OPSTANAK To, konkretno, znači da 43 odsto naših ljudi misle da će stanje, koje je već loše, biti još gore. Posebno je upozoravajuće poređenje sa istom anketom od pre godinu dana, tada je takve prognoze za neposrednu budućnost dalo 25 odsto naših građana, što je, znači, sada pogoršanje od gotovo 70 procenata. Pa kad još dodamo da je 30 odsto onih koji su i lane i sada u anketi rekli da će "ostati jednako loše stanje", vidimo pravo stanje pesimizma u našem društvu (bazirano, pre svega, na ekonomskim parametrima, iako je ovo istraživanje išlo na više oblasti), zbog čega naše vlasti sve češće okrivljuju nezavisne analitičare koji "fatalističkim prognozama unose pesimizam i paniku u narodu..." - Ono što analitičari vide realnim, država proglašava strasnim pesimizmom - brani se ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević - Dobro, ne verujem ni ja da će ove godine baš milion i po ljudi ostati bez posla, kako poneko kaže, jer, naprosto, toliko je sada zaposlenih. Ali, porasta nezaposlenosti će sigurno biti, mi te probleme imamo upravo zato što realnost nije onakva kakvom je pokušavaju da predstave ljudi koji su na vlasti. Potvrdu sve jačeg i sve raširenijeg pesimizma u Srbiji nudi i podatak iz ovog GALUP-ovog istraživanja da čak 54 odsto ispitanika misli da bi novi posao, ako bi izgubili stari, veoma dugo tražili, sa malim šansama da ga i nađu. A strah da će izgubiti posao, u ovom istraživanju, izražava čak 56 odsto sada zaposlenih, što je za četvrtinu više (bilo je 44 odsto) nego pre godinu dana. Dakle, strepnja i za goli opstanak, rapidno raste. Ekonomista Milan Nikolić još podseća vladu da to što njena statistika ide drumom, a narod šumom, ili obrnuto, to ne zavisi ni od naroda, ni od analitičara, jer, pesimizam nastaje na onom što narod vidi i oseća, a vidi i oseća da je prosečna plata ispod 200 evra, da je 40 odsto nezaposlenih, da je 60 odsto ispod granice pravog siromaštva, da je 80 odsto nezadovoljnih i razočaranih... Neko je, od satiričnije raspoloženih analitičara, rekao - "biti optimista danas u Srbiji, nije pristojno, i tu vrstu prostakluka niko kulturan i ozbiljan sebi ne sme da dozvoli, bar ne javno, kući neka laže sebe koliko hoće..." Po analizi GALUPA, ispada da smo mi jedan od najpristojnijih naroda u svetu. Ali, šalu na stranu, svi će se ozbiljni stručnjaci, raznih profila, (uz ekonomiste, posebno psiholozi i sociolozi), složiti da tako jako izraženi i toliko rašireni pesimizam u jednom društvu ne samo da je posledica i surovi pokazatelj istine, nego je istovremeno i generator još nepovoljnijeg ambijenta za složno guranje kamena ka vrhu a da, ako tamo stigne, ne stropošta se, kao kod Sizifa, natrag. Sociolog dr Srećko Mihajlović primećuje da, kada uporedimo stvarni standard građana sa njihovom percepcijom tog istog standarda, onda primećujemo da oni svoj život vide mnogo gorim nego što on objektivno jeste. Međutim, ljudi se ne ponašaju prema nekim objektivnim merilima, već na osnovu onoga što sami zaključe o sebi i drugima. Otuda u javnosti, po pravilu, imamo jedno negativno viđenje svačijeg rada i rada bilo koje vlade - što je, valjda, svojstveno našem nacionalnom karakteru. Mnogo smo, podvlači dr Mihajlović, skloniji kritici i pesimizmu, da stvari vidimo u crnom, a za to nisu zaslužni ni analitičari, ni istraživači, već oni koji utiču na to stanje. Dakle, vlast u prvom redu, ali i jedna kulturna šema koja može da ishodi pozitivnim ili negativnim viđenjem stvari. Povodom ovako snažno izražene neverice našeg naroda u bolje sutra dobro je da se podsetimo reči dr Zorana Đinđića iz juna 2002. godine: "Našem nacionalnom mentalitetu svojstvene su erupcije energije, pa potom pražnjenje i malodušnost. Mi smo veseo narod koji istovremeno ceni pesimizam jer ga smatra otmenim. I, jer oslobađa od odgovornosti. Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti, jer ste ga mudro predvideli. Nedostaje nam kondicija za ozbiljnu strategiju. Nedostaju nam ljudi sa jakim karakterom u javnom životu. Previše je površnog mudrovanja i površnog nezadovoljstva, koji ne podstiču i ne oplemenjuju akciju, nego je blokiraju. I previše je intriga i tračeva, kao u Rimskom carstu godinu dana pre njegovog raspada. Da Srbija konačno ostvari svoj projekt i svoju viziju, da postane ravnopravni član evropske porodice uspešnih naroda, zavisi od naše sposobnosti da pobedimo svoje slabosti i da kultivišemo svoje svrhe. Srbija danas, kao i ranije, nije gotova činjenica, nego šansa. Da bismo je iskoristili, potrebno je da radimo na sebi i da verujemo u uspeh. Uslov je možda težak, ali istorijska odgovornost je prevelika da bi se smelo pomišljati na neuspeh." SVAKOM SVOJA MUKA Da "prag zabrinutosti" ni izbliza nije na istom mestu u svim državama, pokazuje upravo rang-lista najvećih pesimista, po istraživanju GALUPA. Kako rekosmo, Srbija je na četvrtom mestu, sa 43 odsto izrazitih pesimista u građanstvu, ali, na drugom i trećem mestu su Grčka (48 odsto) i Južna Koreja (45 odsto) koje su bogatije od nas, a odmah iza nas, na petom mestu je Norveška (41) odsto, zemlja sa najvećim nacionalnim dohotkom po stanovniku u svetu (gotovo 18 hiljada dolara). Očito su u pitanju različiti uzroci pesimizma pa otud i različiti trendovi. Jednako se izgleda sekiraju i oni koji imaju mnogo a to što imaju ne raste, i oni koji nemaju ništa a to ništa im - pada. OPTIMISTIČKO KOSOVO I analitičari GALUPA ističu paradoksalnost činjenice da u njihovom najnovijem istraživanju, Kosovo zauzima četvrto mesto po optimizmu većine tamošnjih građana (tako je već četiri godine), iako je, nedavno, Kosovo proglašeno najkritičnijim mestom na svetu. Objašnjenje, ipak, nije teško dati, a podsetimo, ova istraživanja obavljaju se posebno za Srbiju, bez Kosova, i posebno za Kosovo. U našem okruženju visok stepen optimizma registruje se i u Albaniji i Makedoniji, jedini je Bugarska na niskom procentu, gotovo kao Srbija. Vodeći optimisti u svetu: 1. Tunis/Vijetnam 72% 2. Gruzija71% 3. Hong Kong/Kivajt 70% 4. KOSOVO 67% 5. Panama 66% 6. SAD 65% 7. Australija 61% 8. Argentina/ Novi Zeland 60% http://www.novosti.co.yu/vest.php?vest=38417&rubrika=Društvo |
)