Evo ti josh jedan primer gde ti trebaju prekidne funkcije :))), recimo da pravis model neke mehanicke konstrukcije, ij treba da proracunas granice lomova i da napravish simulaciju tipa sta bi bilo kada bi bilo. s obzirom da tu dolazi do prekida materija tj jedna tacka se razdvaja na dve :))), pa mislim da sa neprekidnim funkcijama ne mozes da aproksimiras dati problem :))

pa to sto si procitao sad si sigurno sretao i ranije ali nisi znao da je to to
recimo u hemiji oko atoma imas vise ljuski (8 komada)
elektron moze da bude tacno samo na jednoj od njih a nikako izmedju 2 ljuske
zatim kvant je najmanja kolicina energije, znaci ti mozes da imas ili jedan kvant energije ili ni jedan, nemozes da imas pola kvanta
svetlost putuje u obliku kvantova koji se nazivaju fotoni

e sad ne znam odakle ti bas pade na pamet da vreme povezujes sa ovim jer ono gore su cinjenice a za vreme su jos uvek nagadjanja

Kažu da se ogleda svet u oku posmatrača. U našim modelima stvarnosti prema tome nužno postoji i deo nas samih. U ovom slučaju, to je potreba da se pojave opišu pojmovnim okvirom kog možemo da shvatimo. Otud smo skloni da svet modelujemo kao kontinuum iako on to ne mora biti, a ko bolje zna može da da i bolje argumente da svet zaista nije kontinuum.

Ono što je bitno jeste da pogled na svet jako zavisi od rakursa iz kog se posmatra. Jedan isti travnjak je potpuno različit za čoveka, za mrava na vlati trave i za bakteriju koja se šlepuje na mravljim leđima.

Stvarni svet je možda potpuno drugačiji od ideje koju mi o njemu imamo (kontinuum i ostalo). Ali dokle god je naša ideja funkcionalna, praktično je pridržavati je se jer nam daje mogućnost da (npr. jedačinama) predviđamo stvari i gradimo tehnologiju iako je radni model najblaže rečeno približan.

Zato živela neprekidnost. Ostavimo fizičarima da broje klikere.

Da me ne shvatite pogrešno, i jedan i drugi pristup imaju mnogo smisla, ali ti pristupi nemaju smisla jedan za drugi. Ovo je jedno čisto inženjersko gledište.

poz.