Na 15 km gubici u vazduhu su 123.55 dB.


Ako koristis uredjaje 20dBm (100mW) i 24 db antene i pretpostavis gubitke od 3 dB u kablu, onda je:

20 + 24 - 3 = 41 dBm emitovan signal

kada dodamo gubitke na prijemnoj anteni ce biti

41 - 123.55 = -82.55 dBm

A kada se uracuna prijemna antena i gubitak u kablu ispadne

-82.55 + 24 - 3 = -61.55 dBm

To je sasvim dovoljno za konekciju.


Ovo je , naravno, otprilican racun. Treba tu uracunati i neki koeficijent sigurnost za slucaj loseg vremena i precizno uracunati sve dobitke i gubitke a narocito to sto se na drugom kraju ne koristi usmerena antena nego omni.

dosta nedoumica ces resiti ako nadjes nekoga da dodje do tebe sa opremom i izmeri signal.



_{[Ovu poruku je menjao broker dana 01.04.2005. u 16:45 GMT+1]}

vivdi u obrenovcu sta su uradili ! imas link u top temi !
po meni bi muckalica izgledala ovako :
2 pheenet-a po mogucstvu onaj u b na 200 mw mada mozes probaditi i g ali sumljam da ces imati dobre rezultate

dalje osim uredjaja koji mora biti malo jaci teba ti pre svega dobra antena a kad kazem dobra to se podrazumeva 24 grid iz netiksa tj . hyper-ov ( jos da ne nagazis kineza tj. kopiju ) znaci * 2 !

i sto kraci kabal ( manje od 1 metra) imedju antene i uredjaja !

i uzivaj !!!

treba da te izadje sve oko 500-600 evra !

e sad ide lepsi deo !

po menkim tekstovima i pricama ljudi sat+bi-quad daje mnogo jace pojacanje ( negde oko 25 db) a dosta je jeftiniji a i nije tezak za samogradnju ! to sve ako oces da se zezas pa da izadjes jeftinije mada ti tad niko ne garantuje da ce da radi kako teba mada ni u prvopm slucaju ti niko negarantuje !

e sad kako ces da ih usmeris tj da ih namestis nek ti je bog na pomoci jer na 15 km neces ni imati pojma gde da usmeravas antenu al to je vec druga prica ( mozda gps ce ti trebati)

Ah da obavezan je LOS i pozeljno da nema drugih zagadjivaca signala !

poz ako treba jos nesto samo reci !

p.s. A zsto ne probas na 5.ghz ipak ona ti je bolja za vece daljine i ima dosta kvalitetnijih i profesionalnikih uredjaja ali tad razmisljaj o trosku od oko 2000-3000 evrica !
poz

Ma problem je sto covek ne radi PTP link nego hoce da se kaci na provajder (ili na comuniti mrezu) koji je udaljen 15km i ima Omni antenu, ( i ne zna sigurno koji je uredjaj iza omnice)

Ako provajder ima jak AP i neku 15 db omnicu ( treba da ih zoves i pitas za to), i imas dobar LOS a na tu razdaljinu proveri i Fresnel Zonu. FZ ne moras bas matematicki da proveris samo vidi dvogledom dali ima dosta prostora negde u sredini optickog puta od tvoje antene do AP-a, ako je usko (na primer dve zgrade sa strane) nemoj ni da probas na tu razdaljinu iako vidis AP.
Najbolje je da uzmes AP od nekog prijatelja i antenu pa da proveris koji signal dobijes. Ako ti je dobar onda idi kupi. Ni u svaki slucaj nemoj kupiti opremu nesto slabije od 200mw (b mod) i 24 grid antenu.

pozdrav.

Moze da ti funkcionise , posto sam ja udaljen preko 10km i radi mi !

Znaci uzmi npr Ap kao sto je Linksys WRT54G i ili neki jaci , i Grid 24dB !

Hteo bih da pitam nesto, ovaj AP Linksys WRT54G ustvari sluzi da mu pojaca
signal koji stize preko antene, jer za manje razdaljine nije potreban ?

Iz vise razloga.Prvi je da bi minimalizovao gubitke u sistemu (AP postavi odmah iza antene i u nastavku ga spaja UTP kablom sa racunarom.UTP kabl dozvoljava bez vecih gubitaka duzinu od 100-ak metara, dok samo 1m antenskog kabla vise moze da znaci dosta slabiji signal).Drugi razlog je sto AP-ovi imaju u vecem broju slucajeva vecu izlaznu snagu od WLAN kartica i osetljiviji su, tj. imaju bolji prijem.Treci razlog je sto sa AP-a (veceg broja njih) mozes da podelis LAN na nekoliko kompjutera, i samim tim mozes jednu WLAN konekciju da podelis na sve kompjutere u kuci.

To zapravo znaci da bez AP konekcija i samo jednog racunara na vecoj
razdaljini prakticno nemoguca.

Hvala

OK, hvala svima na iscrpnim odgovorima, mnogo ste mi pomogli.
Da I ja pojasnim nesto, jer mozda nisam bio jasan:

Kacim se na provajdera direktno na njegov glavni predajni AP ili kako se to
vec zove. Taj AP mu je omni antenna (pitacu ga za detalje) na silosu koji je
visok neki 50-60- tak metara (ne znam koliko moze biti visok silos za zito).

Neko od vas je spomenuo prepreke izmedju mene I AP-a : prepreka kao sto su
visoke zgrade nema. Ako bih stavio antenu na nosac - cev duzine 2-3 metra na
krov kuce na sprat, ona bi sigurno bila na vecoj visini od obliznjih kuca
koje nisu gradjene na sprat. Time preskacem zonu od nekih 400 metara od moje
kuce prema AP-u.
Iza te zone od 400 metara nema vise kuca pa do AP-a I nema niceg visokog,
,jedino ce mozda biti problem kanal DTD koji preseca moju putanju do AP-a.
Kanal je sirine 50-tak metara. Teren je ravnica.
Naravno dobro ste rekli da prvo treba sve izmeriti I isprobati u realnosti
sa pozajmljenim uredjajima a onda se baciti u investiciju!


Jos jedno pitanje: Da li je mozda bolje uzeti biquad sa tanjirom u
samogradnji (sto mi ne bi bilo tesko napraviti) ili grid antenu? Kolika je
usteda (EUR) u tome , a koliko se gubi na kvalitetu prijema?
Znam da se sam tanjir od satelitske moze nabaviti za nekih 25-30 eur sa
nosacem za montazu.

Nadjoh negde podatak: WRT54G Wireless Access Point - DSL Router with 4
port Switch - Firewall 802.11g cena mu je valjda oko 145 EUR - a sta ce mi
switch sa 4 porta to samo dize cenu projecta, a mislim da mi to nije
potrebno? Ispravite me ako gresim!

pozdrav

ako se kacis na provajdera pitaj njega i nek ti oni dodj da izmere ! toliko

Ne treba ti WRT54G. On ionako ne psada u uredjaje koji se mogu hvatiti narocitim radio delom. Uz to on kost aoko 80 evra. Popularan je zato sto je to ruter i im aLinux unustra pa su moguca razna specificna podesvanja koja tebi ne trebaju.

Moja preporuka je da uzmes Ovislink OWL1120AP. On ima 65 mW i prilicno osetljiv prijemnik. Cena mu je 55-60 evra bez poreza. mozes se odluciti i za neki uredjaj od 100 mW, kao sto je Pheenet 118C+ ili G+. Nesto malo ces dobiti na snazi mada ne verujem da bi to bilo presudno za kvalitet linka. Cena ovog uredjaj je negde oko 130 evra cimi ni se. Ja ih nisam koristio, posto su oni na ivici dozvoljenog a i pravo da ti kazm, nije mi zatrebao tako jak predajnik.

Sto se antne tice, ofset ili parabola jesu ponajbolje resenje ako umes to da napravis. Ja bih se pre odlucio da kupim nesto sto je provereno. Verujem da bi ti kvalitetan grid od 24 dB odradio posao a ofset ili parabola bi samo zapecatili dobar signal.

Bez parabole nema antene!Cak i u samogradnji,za to rastojanje je dosta i jedan metar!I da bude dobar iluminator!

A sta znaci dobar illuminator?
Mislis da premazem necim antenu - parabolu ili sta?

Iluminator je ona mala antenica koja se stavlja u zizu parabole!To moze biti neka TIN-CAN /"strucno"kantena/ jednostavne konstrukcije,ali je vazno da se dobro podesi!Moze cak i da bude kvad anetna ali za to rastojanje je ne savetujem jer ona ne odgovara odnosu izmedju precnika i dubine parabole,ona ce sa dosta snage da "promasi" parabolu,samom tim joj iskoristenje malo a i na prijemu prima sum zemlje i okoline,znaci pogorsava se odnos napre-nazad dramaticno a to je osnovno preimucstvo parabole ako anetene!

Mislio sam da se ta spravica kod satelitskih antena zove konvertor, al dobro
ajde nek bude illuminator.
Hvala na objasnjenju u svakom slucaju!
Vidjao sam po krovovima parabole sa kantenom, ali dosta manjeg precnika nego
sto je klasicna konzerva za nes kafu, od koje se to pravi.

Da kod satelitksih antena tu stoji konvertor. Slicnost izmedju ovih i satelitskih antena se zavrsava na tom mestu. Satelitska antena sluzi samo za prijema ovo je primopredajna anten. Illuminator je aktivan element antene prekokoga se emituju i primaju radio talasi.

Inace je kod nas uvrezen izraz: zraceci element.

Pheenet WL-118C+ 200 mW i parabola 1.4m + biqvad, resavaju ovaj problem...

Znaci parabola a ne satdish...

Izvinjavam se na ponovnom pitanju. Dali si pod parabolom mislio na sat tanjir
antenu ( parabolicnu) a ne offset antenu ?

Parabolichna sat antena je definitivno bolji izbor od offset sat antene iz vishe razloga. Prvo, sa sa pravilnim izborom feed-a postize se skoro 100% iskorishcenje (osvetljenje antene sa signalom), za razliku od offset-a gde se koristi oko 65% max. Drugo, generalno sat parabole koje se kupuju kod nas su mnoogo bolje (preciznije) izradjene nego offset-i. Trece, dovodjenje feed-a u fokus je daleko prostije kod parabole.
Problem je shto su parabole vishestruko skuplje ;(

Recimo na parabolu se postavi Biquad.Elem po nekoj logici on bi trebao da je za nijansu blize anteni iz razloga sto ja fokus signala povrsinski manji na SAT antenama. Dali sam u pravu ?

Zavisi od f/D antene (koeficijent dubine antene). Manji f/D znachi da je antena "dublja", fokus blizi anteni a feed potreban za istu shireg beam-a. Generalno biquad-u odgovaraju dublje antene a konzervi plice. Standardne parabole se krecu oko 0.4-0.5 f/D stho vishe odgovara konzervi.

Biquad ti nije bas najbolji za parabolu. Najbole ce ti raditi otvoreni dipol ako uradis rasimetriranje dobro.
Imas lepu skucu na na sajtu yu1aw
kornerdipol.jpg
bilo bi dobro da postavis jos jednu malu parabolu ispred dipola ali neces mnogo pogresiti i ako postavis ravno parce lima na l/4.

1/4 verovatno mislis na cetvrtinu talasne duzine ? kao HyperLink grid ...
Na yu1aw ima puno projekata gde tacno ?


Zahvalan unapred

Dali moze za iluminator da se koristi precizno napravljena yagi antena od oko 14dBi ?
I kakav iluminator preporucujete za parabolu?

Upravo obrnuto! Klasične parabole imaju max oko 65% stepen iskorišćenja, a offset imaju i do max 75%. Preciznost izrade antena predvidjenih za rad na 12 GHz (SAT TV) je na 2.4 GHz uvek dovoljno dobra.



Upravo obrnuto, kantene su bolje za duboke parabole, a biquad antene za pliće kao i za offset antene. Klasične parabole za SAT TV imaju F/D oko 0.3-0.45 a offset 0.7-0.9.



Nisi. Fokus parabolične antene je matematički fiksiran i on je nepromenljiv za datu antenu. Svaki feed koji iluminira parabolu ima bolje ili lošije definisan tzv. fazni centar. Fazni centar feed-a mora da legne tačno u fokus parabole. Fokus (mesto gde je bio plastikom zatvoren izlaz talasovoda u obliku cevi kod SAT TV kovertora) treba da "legne" tačno na reflektrorsku povšinu biquada jer je tu njegov fazni centar. Feed ofset parabole mora da zrači tačno u geometrijski centar reflektorske površine offset antene.
Kantene imaju fazni centar u osi i par cm unutar konzerve, zavisno od njenih dimenzija. Kantene sa konusnim nastavkom imaju malo veće pojačanje od običnih konzervi, ali imaju problem sa velikom razlikom u dijagramima u vertikalnoj i horizontalnoj ravni pa lošije obasjavaju parabole.
Za svaku antenu koja pretenduje da bude feed, mora se izračunati ili eksperimentalno odrediti fazni centar da bi se znalo kako je postaviti da bi se fokus pararabole poklopio sa faznim centrom feed-a.
Offset antene su takodje parabole, ali su različiti odsečci obrtnog paraboloida. Zbog toga i za jedne i za druge važe isti fizički zakoni, geometrija i principi rada.

Pozdrav Dragan

ajd emoje iskustvo,kod suraka koji je udaljen 20km vazusnom linijom od AP (isto neko silos sa omni predajnom antenom,isto u pitanju ravnica),oprema je sledeca :

1. HyperlinkGrid 24dbi (original ne kineski)
2. AP WL-1120AP-Ovislink
3. 2m kabel antena-AP
4. 25m UTP do mrezne

rezultat je 100% signal sa AP na silosu koji sam gadjao,67% signal koji je udaljen 40km vazdusnom linijom,pored toga jos uhvacenih AP na liniji !

Mozda pomogne !