Postojbina prvog kosmonauta planete, Jurija Gagarina danas obeležava 72. godinu od rođenja čoveka koji je 12. aprila 1961. izveo epohalan let u kosmos a koji je poginuo 27. marta 1968. na trenažnom letu. "Nedavno smo saznali, na primer, da se moglo dogoditi da Jurij Gagarin ne postane čak ni pilot, a kamoli kosmonaut, kaže Jurij Zajcev, ekspert Instituta za kosmička istrazivanja, a prenosi agencija RIA"Novosti".

Prema rečima Zajceva, Gagarinu dugo nije polazilo za rukom da položi tzv. kontrolni let. Apsolvent vazduhoplovnog učilista bio je dužan da u dvosedu-lovcu, u kome je u drugoj kabini sedeo ispitivač, pilot-instruktor, pokaže svoje umeće i veštinu kako bi stekao pravo da samostalno leti u reaktivnom avionu - jednosedu. Aerodrom se nalazio u sovhozu "Karavanij" kod Orenburga. Letovi su izvođeni na lovcima iz puka borbene obuke. Došao je red i na narednika Jurija Gagarina. Paljenje motora, izrulavanje, poletanje, vežba u zoni, usmeravanje na sletanje. I pre nego sto će dodirnuti zemlju, avion je odjednom na sletanje krenuo čeonim delom letelice, pa je instruktor morao da "spasava stvar" i preuzme komande u svoje ruke.

Dve nedelje kasnije ponovila se ista situacija. Kako se seća tadašnji komandant puka, danas pukovnik u penziji Ivan Polškov, avijacija nije ta oblast u kojoj polaznika moze spasiti prosečna ocena iz svih predmeta. Dvojka po svakom od parametara ima pravo veta. Bilo da se radi o teorijskoj obuci, zdravstvenom stanju, utreniranosti, osobenostima vestibularnog aparata ili svaki drugi negativni detalj u tehnici pilotiranja. Kada su sumirani rezultati kontrolnih letova, odluka je bila kategoricna: polaznici, koji nisu u potpunosti izvršili letacki zadatak, otpuštaju se iz učilista. Sem Gagarina, postojala su jos trojica takvih. Izvesno vreme kasnije, pukovnik Polškov je stigao u letacki terenski logor, u kome su budući vojni piloti obavljali poslednju praksu pre završetka učilista.

Vreme je bilo kišovito. Kiša je i pilote instruktore, u polaznike, i tehničare, oterala u kasarne. I samo je na sportskom terenu na trenažeru ostao jedan jedini polaznik. Prišavši bliže, komandant puka je prepoznao polaznika. Bio je to Jurij Gagarin. Pozvavši u štab instruktora, Polškov je upitao:
"Gde su dokumenta na otpuštanje narednika Gagarina?"
"Još nisu spremna, ne mogu da odlučim, radi se o tome što polaznik veoma pati", odgovorio je ovaj. "Sta znači, pati, nastavio je komandant puka.
"Kaže da bez neba ne može, da mu život nije život", dodao je.

Odlučeno je da se još jednom okuša sudbina i letačko umeće Jurija Gagarina. Ispod sedista je postavljen specijalni podmetač, kako bi se pilotu povećao pregled vidika iz kabine. Iz trećeg pokušaja Gagarin je obavio let manje-više uspešno, odstupanja pri spuštanju je bilo, ali u granicama dozvoljenog. I do samog okončanja učilista Gagarin je "odrađivao" samo ateriranje. Gagarinu su tada pomogli unutrašnja smirenost, umeće da podnosi udarce. Komandiri su uvideli da će se taj momak do kraja boriti za pravo da leti na lovcima. Trebalo mu je dati šansu. I dali su mu je. Nisu pogrešili. Još na drugoj godini školovanja Gagarin je postavljen za komandira voda. To je bila teška obaveza - komandovati svojim vršnjacima da se pridržavaju unutrašnjeg reda, od ustajanja, fiskulture, uređenja prostorija, posećivanja vežbi.

Gagarin je tu obavezu shvatio ozbiljno i uvek je dosledno sprovodio, ne praveći izuzetak ni za sebe, ni za druge. Nije se svima sviđalo sve ono sto je on tražio od vršnjaka. Naročito su mnogi mrzeli jutarnju fiskulturu, pa mi rekli, "more mani se..."
"Red u kasarni će poštovati svi", odgovarao je Gagarin.
No, pretnje su se ponavljale, a i ostvarile: Gagarin je bio pretučen tako, da je izgubio svest i nekoliko dana proveo u bolnici. Huligane su osudili. Zasedanje suda održano je mesec dana kasnije. Do tog vremena Gagarin je ozdravio i kao i do tada obavljao dužnost mlađeg komandira. Tu odliku pilota, besprekorne disciplinovanosti u službi i apsolutne zahtevnosti uvek su apostrofirali njegove kolege iz učilišta i kasnijeg službovanja na Severu. Upravo su te kvalitete naglašavale i kolege iz odreda kosmonauta. Prilikom pripremanja prvog čovekovog leta u kosmos tvorci kosmičke tehnike bili su sasvim sigurni u njenu pouzdanost. Glavno pitanje bilo je, može li čovekova psiha prevladati uticaj faktora kosmičkog leta i, pre svega, boravak u bestežinskom stanju. Opasnost od psihičke traume bila je toliko realna da su konstruktore zamolili da porazmisle o specijalnoj "zaštiti" crvenog dugmeta za havarijsko spustanje sa orbite.

Nije isključivano da će kosmonaute u bestežinskom stanju zahvatiti nemotivisana panika i da će oni u takvom stanju pritisnuti dugme "spuštanje". I konstruktori su predložili ne samo da se zatvori dugme specijalnim poklopcem, nego i da se postavi "logički katanac", dva reda dugmića koje je trebalo pritiskati određenim redosledom, kako bi se poklopac otvorio. Kosmonaut je to mogao obaviti samo ako je koncentrisan, apsolutno miran i ako u potpunosti kontroliše svoje postupke. U noći uoči starta, 12. aprila, na kosmodromu niko nije spavao, sem Jurija Gagarina i njegovog dublera Germana Titova. Nakon ulaska Gagarina u kabinu "Vostoka" i zatvaranja luka desilo se nesto nepredviđeno, nije radio signal za kontakt, što je značilo da nisu ispravni sami kontakti, ili je došlo do krivljenja krova luka, što je kasnije moglo dovesti do dehermetizovanja kabine u letu.

Za otklanjanje kvara ostalo je tek koji minut. Odvrnute su gajke, skinut krov luka. Gagarin je kroz ogledalce, pricvršćeno uz skafander radi boljeg pregleda, posmatrao šta to konstruktori "majstorišu". Svih 108 minuta, koliko je trajao let Jurij Gagarin je izveštavao o svojim posmatranjima, o svojim radnjama, svojim osećanjima. Kasnije je u detaljnom izveštaju kosmonaut istakao, da se psiha može kontrolisati, da se osećanje straha može amortizovati. On je lično ponudio određeni sistem treninga, koji predviđa prebacivanje pažnje u cilju oslobađanja šoveka od paničnog osećanja straha. Nakon prvog kosmičkog leta na dugme havarijskog spuštanja u kabini kosmičkog broda nikada više nisu postavljani "logički katanci".

Ria Novosti + Tanjug

Gagarin sumnjao da će biti prvi

Do odluke Državne komisije Jurij Gagarin je svoje šanse da prvi poleti u kosmos smatrao jednakim šansama svog druga i dublera Germana Titova. "Sve vreme sam moje i Germanove šanse za let u kosmos smatrao jednakim i tek nakon što nam je saopštena odluka, poverovao sam u sreću koja mi je pala u udeo da izvedem prvi let u kosmos", priznao je Jurij Gagarin Nikolaju Kamanjinu, organizatoru za pripreme prvog odreda kosmonauta u periodu od 1960. do 1971.

Kako piše u "Kosmičkim dnevnicima generala Kamanjina", u "maršalskoj kućici" u naselju Tura-Tam uveče 11. aprila Kamanjin je razgovarao sa Gagarinom i Titovom. Evo kako on opisuje te poslednje časove pred poletanje. "Zajedno sa Jurom probali smo veoma hranjivi i ukusni ručak kosmonauta u tubama težine 160 grama svaka - mesnu supu, mesnu paštetu i čokoladni sos. Jura se osećao izvrsno - pritisak 115/60, puls 64, temperatura 36,8", piše u beleškama Kamanjin. Jura i German su se spremali za spavanje. Slušao sam njihov razgovor u susednoj sobi. Sutra predstoji veličanstveni podvig - prvi čovekov let u kosmos. I taj podvig će načiniti skromni sovjetski čovek u uniformi Vojno-vazduhoplovnih snaga, Gagarin Jurij Aleksejević. Trenutno njegovo ime nikom ništa ne znači, a 12. aprila ono će biti poznato u celom svetu i nikada ga neće zaboraviti čovečanstvo", piše Kamanjin.

Ustajanje Gagarina i Titova predviđeno je za 5 časova i 30 minuta. U 6.00 po moskovskom vremenu već je održano zasedanje Državne komisije. "Izašavši iz autobusa Jura i njegovi drugovi su se pomalo raznežili i počeli grliti i ljubiti sa onima koji su ih ispraćali. Umesto da požele srećan put neki su se opraštali i čak plakali. Vezu sa Gagarinom sve vreme leta održavali su Kamanjin, Sergej Koroljov i Gagarinov drug, kosmonaut Pavel Popović.

Po rečima Kamanjina, start je prošao odlično, ali u trenutku prelaska veze sa starta na komandni punkt u Kolpaševu svi su preživljavali nekoliko neprijatnih sekundi. "Kosmonaut nas nije čuo, niti smo mi čuli njega. Ne znam kako sam izgledao u tim trenucima, ali je Koroljov, koji se nalazio pored mene, snažno prebledeo: dok je uzimao mikrofon, ruke su mu drhtale, glas se prekidao, lice se promenilo do neprepoznatljivosti", piše u dnevnicima Kamanjina. Svi su na kosmodromu sa olakšanjem uzdahnuli kada su iz Kolpaševa i Moskve saopštili da je uspostavljena veza sa kosmonautom i da je brod uspešno izašao u orbitu. Nekoliko minuta kasnije sa komandnog punkta VVS saopšteno mu je da se Gagarin uspešno spustio u proračunatoj tački. Tako se završio taj uzbudljivi, radosni i pobedonosni dan 12. april 1961. koji čovečanstvo nikada neće zaboraviti, a ime Gagarina zauvek će ostati u istoriji i biti jedno od najpoznatijih", zaključuje u svojim beleškama general Nikolaj Kamanjin.

RIA Novosti