[ Aleksandar Marković @ 24.04.2005. 12:46 ] @
| Jedna foto-vest iz kosmosa donela je Kinezima dobro raspoloženje, a Ministarstvu prosvete znatnu uštedu oko štampanja novih školskih udžbenika: Leroj Čijao, američki astronaut koji već mesecima kruži po Zemljinoj orbiti u ruskoj vasionskoj stanici „Mir”, potvrdio je da se Kineski zid može iz kosmosa videti golim okom. Zapravo je to ispravka iz svemira. Bilo je prihvaćeno svedočanstvo ranijih vasionskih putnika, i ruskih kosmonauta i američkih astronauta, da je Kineski zid jedina ljudska tvorevina na Zemlji koja se bez teleskopa može videti iz kosmosa. Ponosni na svoju baštinu, Kinezi su to uneli ne samo u turističke bedekere, nego i u školske udžbenike. Razjašnjena misterija Doživeli su potom teško razočaranje, kada je Jang Livej, prvi kineski taikonaut – kako Kinezi zovu svoje astronaute – nakon 24-časovnog kruženja po Zemljinoj orbiti, u oktobru 2003, izjavio po povratku iz vasione da on Zid nije video. Ožalošćeni, ali verni istini i svom čoveku, koji nije imao razloga da naciji, u trenucima velikog slavlja, kvari dobro raspoloženje, Kinezi su prihvatili njegovo svedočanstvo i odlučili da ranije tvrdnje odstrane iz školskih udžbenika. Ali pre nego što je to učinjeno stigli su snimci koje je, 20. februara ove godine, napravio običnim fotoaparatom astronaut Leroj Čijao. Na fotografijama se lepo vidi krivudava linija Kineskog zida u predelu severno od Pekinga. Autentičnost snimaka potvrdili su Kineska akademija nauka i stručnjaci NASA. Međutim, Zid više nije bio sam. Nije više jedina ljudska tvorevina koja se iz svemira može videti golim okom. Na nekim drugim snimcima su i egipatske piramide, autoputevi, duge pruge, kanali, čak veliki aerodromi, mnogo šta što je na Zemlji stvorila ljudska ruka. Naučnici su uskoro razjasnili misteriju. Satelit obiđe Zemlju na svakih 90 minuta, krećući se brzinom od osam kilometara u sekundi, na visini od oko 360 kilometara, ali ne uvek po istoj putanji. Za snimanje moraju da postoje izuzetno povoljni vremenski i astronomski uslovi. Tako se Zid može videti po dnevnom svetlu i po vedrom danu samo jednom u svaka tri meseca. Istinoljubivi taikonaut Jang Livej imao je peh. O Kineskom zidu se dosta zna, ali je uvek zanimljivo sve što se o toj jedinstvenoj tvorevini iznova sazna. Zid je, ako se uračunaju i njegovi novootkriveni delovi u pustinjskim oblastima Sinđijanga, dugačak 7.200 kilometara, a visok 3,5 metara i širok 4,5. U Badalingu, turističkom mestu udaljenom oko 90 kilometara severno od Pekinga, gde je Zid dobro očuvan, vodiči tvrde da je njegova širina bila dovoljna za četvoropreg sa vojničkim kolima koja su, između stražarskih kula, mogla da se kreću po površini. Malo je verovatno da se galopiralo, ali Zid nesumnjivo jeste služio i kao komunikacija. Poruka prošlosti Kao što se zna, to je fortifikacijski objekat podignut radi odbrane od najezda nomadskih i varvarskih plemena sa severa. Izgrađen je, teškim kulukom robova i kmetova, između 221. i 206. pre Hrista, po naređenju surovog imperatora Ćin Ši Huang Dija, ujedinitelja Kine. Učvršćen je i dograđen u vreme dinastije Ming (1368. do 1644.), kad je Kina doživljavala procvat i imala šta da čuva od varvara. Istorijski i strateški značaj Kineskog zida – ili Velikog zida, kako tu građevinu zovu drugi narodi – „uporediv je jedino sa njegovom arhitektonskom monumentalnošću”, kaže se u jednoj publikaciji Uneska. Potresna su svedočanstva iz vremena kad je Veliki zid postao legendarna, iako ne uvek i sasvim sigurna, vojna utvrda. U jednoj pesmi nepoznatog pesnika, koju je Dragoslav Andrić uvrstio u svoju antologiju kineske poezije „Svet u kapi rose”, graničari tuguju: „Vaj nama, vaj, vojinima bednim, za druge nismo ljudi. Jesmo li tigrovi, ili smo nosorozi, da pustinjama bez stanka krstarimo? Vaj nama, vaj, vojinima bednim, ni dan ni noć da predah nam udeli!” Snimci Velikog zida iz Zemljine orbite na neobičan način su podstakli Kineze, politički i ekonomski. Njima je Veliki zid uvek bilo argument da su u prošlosti vodili prevashodno odbrambene ratove. Osvajači obično ne grade utvrde, nego ruše utvrde onih koje napadaju. One koji danas strepe od modernizacije kineske oružane sile i kineske opasnosti Kinezi podsećaju se na tu svoju tradiciju, dugu dva milenijuma. Ekonomski stratezi uključili su u svoje planove predviđanja Svetske trgovinske organizacije da će Kineski zid do 2020. postati glavna turistička destinacija globtrotera i da će Kinu posle toga posećivati 130 miliona stranih turista godišnje. Dodatna skupa restauracija nekih delova Kineskog zida je u toku: do Olimpijade 2008. u Pekingu nije ostalo mnogo vremena. Dragoslav Rančić [Ovu poruku je menjao secret dana 24.04.2005. u 16:41 GMT+1] |
