Ne razumemem -FAZE-dali mislis na faznu modulaciju ili na FSK /FREQUENCY SHIFT KEYING/?Sta bilo,fazna modulacija je po primeni vrlo slicna frekventnoj ali je u prednosti jer kod nje nema stetne AM koja neizbezno prati FM!Inace se kod fazne modulacije pomera /po vremenu/faza signala u ritmu modulacije,ali se postizu manji indeksi modulacije nego kod FM!Kvadrature tehnike se i dalje razvijaju u modernim DATA bezicnim sistemima i ima ih u "milion"vidova,a sve to zhvaljujici ultra-stabilnim PLL sistemima,jer ako poredimo signal sirine 2Khz u koji smo ranije mogli da smestimo jedan prenosni kanal,sa digitalnim modulacionim tehnikama tu se vec smesta i do dvadeset kanala koji su zbog digitalne prirode totalno imuni na dekripciju ukoliko zelimo da takvi budu!Primenjuju se uglavnom kod profesionalnih veza mada se srecu i za primenu u telefoniji!
To bi bio uopsten odgovor uz rizik da sam promasio temu jer zaista nisam razumeo pitanje!

Jesi, omasio si temu ali ja sam trebao da to bolje objasnim. hvala ti u svakom slucaju sad znam gde se primenjuje fazna modulacija itd. Ja sam hteo da mi neko pojasni fazni ugao, faznu razliku, ukupnu fazu, kvadraturu... mislim na struju i napon ( i = Im x sin A (Wt + teta) ) itd.......

Uh, sad da vidim koliko se secam... Za kvadraturu ne mogu da se setim tacno sta bese... Sto se ostalog tice, jednacina koju si napisao opisuje struju koja se menja u vremenu i to po sinisnoj funkciji. Pretpostavljam da znas kako izgleda sinusna funkcija.
Ako imas struju opisanu sa i=Im*sin(2pi*f*t), ona ce za t=0 biti 0, zato sto je sin0=0, a posto je sin(2*pi*n) takodje 0, kada bude f*t=(neki ceo broj) zavrsice se perioda sinusa, i sve ce ici od pocetka. Na primer, frekvencija struje koju imas u kuci je 50Hz, znaci da za 0.02 sec struja prodje svoju celu periodu, tj. u prvih 0.005 sekundi poraste do Im, zatim se u sledecih 0.005 sec spusti na nulu, pa onda u sledecih 0.005 poraste opet do Im, ali u suprotnom smeru, znaci do -Im, pa se u cetvrtih 0.005 sec opet spusti na nulu, i onda u sledecih 0.02 sec opet isto i tako dalje.

Inace, ono W koje si naveo je ugaona fekvencija i jednaka je 2pi*f (f je "obicna" frekvencija).

E sad, faza je ono teta i u prethodnom primeru ona je bila nula, ali ako struja ne pocne svoju periodu u trenutku t=0, nego pre ili kasnije, onda ce njena sinusoida, tj. funkcija koja opisuje promenu struje biti pomerena ulevo ili udesno na vremenskoj osi. Slicno kao, na primer, sto je grafik funkcije y=x+1 pomeren ulevo u odnosu na grafik y=x.

Recimo da imas dve struje, onu i koju sam gore opisao i i2 koja je opisana ovako:
i2=Im*sin(2pi*f*t+teta), a teta je recimo pi/2. Znaci kada je t=0, i je isto nula, ali je i2 jednaka Im, zato sto je sin(0+teta)=sin(pi/2)=1. Tako da je struja i2 u pocetnom trenutku jednaka struji i u trenutku t=0.005s . Kada bi nacrtao oba grafika, video bi da struja i2 "zuri" ispred struje i za tih 0.005s.

To se isto desava i sa naponom ako je taj napon prikljucen na neki potrosac koji se moze predstaviti otpornikom, na primer sijalica, jer je u=i*R. S tim da treba da obratis paznju da ti je u elektricnim instalacijama, na primer, napon "zadat" od Elektrodistribucije i da je struja ta koja ce se menjati u zavisnosti od toga sta ukljucis u struju, jer je i=u/R.

Ako na napon koji se ponasa kao ona struja koju sam opisivao, tj. u=Um*sin(2pi*f*t+teta) prikljucis neki uredjaj koji u sebi ima i neke kondenzatore, kalemove i jos ponesto, struja u njemu nece biti jednaka u/R, nego ce biti njena faza biti pomerena u odnosu na fazu napona, znaci, na primer, maksimalna struja nece biti u istom trenutku kada je maksimalni napon, nego malo pre ili kasnije. To se desava zbog osobina elemenata kao sto su kalemovi ili kondenzatori, i to je malo duza prica.

Ako sam ti uopste nesto razjasnio, sve je to na brzinu i bolje bi bilo da ipak nadjes neku knjigu ili neku skriptu na Internetu.

E sad, sto se tice primene, to je siroka tema... Recimo, tvoj napon u kuci se ponasa ovako: u=220v*(koren iz 2)*sin(2pi*50Hz*t+neko_teta) . "neko_teta" je razlicito za svaku fazu, jer to (cini mi se) poboljsava iskoriscenje i prenos struje iz elektrane.
To sto je napon promenljiv uredjajima ne smeta, jer sijalici na primer nije bitno u kom smeru struja tece, zica svetli i ovako i onako, a uredjaju kojima treba jednosmerni napon, kao onaj iz baterije ili akumulatora, takav napon dobijaju iz naizmenicnog pomocu svog ispravljaca.

Dalje, promenljivi signali se koriste u telekomunikacijama itd. To je vec nesto za sta treba knjiga da bi se objasnilo...