U stvari ti je maksimum 5.5 Mbps. Maksimalna brzina protoka jeste 11 Mbps ali zbog prirode wifi komunikacije (poludupleks), realna brzina je dvaput manja.

Ej Broker imam za tebe jedno pitanje da li to vazi i za PCI karticu koja radi na 11Mbps

Vazi za sve uredjaje koji rade n sitom standardu.

A ako imam AP na 54mb kako onda da namestim da radi posto je enternet samo na 10/100mb

Sve cifre koje si naveo su maksimalni protoci. Jedino ogranicenje ti je onaj element u sistemu koji ima najmanji maksimalan protok.

Maximalna tcp/ip brzina 802.11b wireless standarda (11mb) je negde oko 5.5 ne zbog half dupleks prirode, nego zbog reklamiranja "air rate speed" da bih bio atraktivnije.

Znaci wireless uredjaji komuniciraju megjusobno preko etra na 11mb brzinu, ali tek bi onda uradili 'kompresije i dekompresije' da se stvari iz etra prevedu na IP i tu nastaje dosta izgubljene brzine.

Znaci sve sto se reklamira na 11 ili 54 ili 108, ocekujete na naj povoljnim uslovima sa naj profi opremom i iskustvama da realno 'ip protok' dobijete polovinu tog protoka sto je reklamiran kao "air rate" protok.

Plus toga wireless uredjaji su half-dupleksni sto znaci da mozemo jednosmerno da povucimo maksimalnu brzinu (recimo 5.5mb na B standardu) a ne zajedno i na download i na upload, ako roknemo odjednom i download i upload, onda dowload+upload brzina bice max 5.5 mb.

Hvala svima na odgovorima!!!!!!!!!!!!!!!!

Testirao sam i utvrdio da se ogranicenje od 5.5 mbps (b standard) ne odnosi na oba smera. Moguce je istovremeno uploadovati i downloadovati brzinama 5.5 mbps. Test sam vrsio tako sto sam na jedan AP povezao dva korisnika.

Takodje sam utvrdio da kada je mreza u WDS rezimu, ogranicenje vazi za zbir uplad+download.

Interesantno je da nigde na netu ne mogu da nadjem konkretno objasnjenje zasto je brzina ogranicena na pola. Uveren sam da je razlog poludupleksni rad, jer uredjaj ne moze istovremeno da prima i emituje pa mora redovno da prelazi iz rezima prijema u rezim predaje (ili obrnuto), a po logici stvari taj odnos je 50:50, koliko vremena provede emitujuci, toliko provede i primajuci. Ako je maksimalna brzina protoka 11 mbps, s obzirom da u odredjenom vremenskompriodu uredjaj samo 50% vremena provodi prenoseci podatke u jednom smeru, to znaci da je maksimalna realna brzina duplo manja, to jest 5.5 mbps.

Smetnje, interferencije, udaljenost, vise korisnika u mrezi i ostali razlozi koji se navode kao uzroci usporenja su realni razlozi, ali oni dodatno uticu na usporenje, sporadicno i promenljivo, a prepolovljavanje maksimalne brzine je fakat koji vazi i u idealnim uslovima.

Posto je tako, znaci u realnim uslovima u gradu, cak i sa LOS-om gotovo je
nemoguce ostvariti protok i od 5.5Kb/s u jednom pravcu. Sto se tice G
standarda koji je mnogo brzi ali osetljiviji na smetnje dolazi se do
zakljucka da je kod njega jos losija situacija od B standarda!

Znas kako, kod nas u mrezi, ljudi imaju protok i preko 700 kBps sto je vise nego odlicno za b standard. Sa g nisam mnogo eksperimentisao ali po pravilu on je osetljiviji na na rastojanje i na smetnje.

Znaci pri toj brzini treba oko 2.5-3h za film da se prenese!

Nije 700 kbps nego 700 kBps. Prenos filma traje oko 20-tak minuta.

Aaaaaaaaaaaaaa ,cek,5.5Mb/s / 8= 0.68MB/s sto za 1h izadje 40.8MB i film se
prenese za 17-18 minuta. Dobar Wireless :) Znaci kod mene gde etar nije ni
malo zagusen to moze i brze.

Sta ima veze koliko su korisika povezani na AP??? budi precizniji kako si testirao???
Lepo, posto na tvojim porukama video sam da koristis Mikrotik, uzmi jednu malu aplikaciju sa njihovog sajta zove se 'windows client/server bandwidth tester' instaliraj na PC sa wireless strane. Sa tom aplikacijom testiraj sa Mikrotikom prvo download, onda na upload, pa onda na oba smera odjednom, i uverit ces se sam.


Nemoj ljudima dati informacije samo zato sto si uveren, mozes biti pogresno uveren.
Ja sam dao gore objasnjenje zasto je brzina skoro duplo manja ( a ne mora bas da je duplo), i ne samo da sam UVEREN, nego i citao sam za to mnogo informacije.
Ako neko moze da tvrdi da gresim, bas bih voleo i ja da ucim nesto.
Ali ne sa informacijama halfdupleksa, to je kompletno druga stvar.
Mozes primetiti na mnogim uredjajima terminologiju "air transfer rate" i " data tranfer rate".

Ti tvrdis da B uredjaji ijmau 11mb half dupleks transfera, a recimi zasto nikad niko nije dobio recimo 10 mb downloda, kad upload nije uopste opterecen?
Half dupleks znaci da mozes postici maksimalnu deklarisanu brzinu ali ne na oba smera odjednom.

Uzeo sam AP i na njega povezao dva klijenta a onda sam merio protok izmedju njih.

Testirao sam sa Mikrotikovim programom ali i rucno, tako sto pokrenem download na oba racunara takoda DL-uju jedan od drugog. Kako god, transfer je bio punom brzinom za svaki smer.

Sto se tice brzine, mislim da sam objasnio. AP ne moze istovremeno da radi u prijemu i predaji. Kada emituje - ne prima, kada prima - ne moze da emituje. Tako da ne moze da postoji opcija da istovremeno radi u oba smera, vec 50% vremena emituje a 50% vremena slusa. Ako neko pokrene transfer koji traje 10 minuta, samo 5 minuta tog vremena ce biti upotrebljeno za transfer tih podataka. Transfer ce fizicki ici brzinom od 11 mbps ali ce realno to biti duplo manje zbog time-sharing-a.

brokeru... kakve to autenticne teorije tvrdis
Citaj .....
5 secundi gugliranja i nasao sam nesto za tebe:
http://evanjones.ca/basic-80211-stats.html
Tu lepo pise sta su "over the air data rates" i sta je realni protok wireless uredjaja 802.11b.
Half dupleks...to je tek druga stvar.
Nacices vise info, google is your friend.

Google je moj drugar otkako je poceo da radi, tako da ti je opaska neumesna.

Juce sam povodom ove diskusije pregledao preko stotinu linkova i nisam nasao konkretan podatak zasto je realna brzina duplo manja od brzine prenosa koju AP omogucava.

Nekad davno sam o tome citao i ono sto znam sam ovde napisao.

Link koji si dao ne objasnjava zasto se to desava nego samo konstatuje da se to desava, isto kao i ostali izvori koje sam nasao.

Danas sam iskopao dokument A Simulator for analyzing the throughput of IEEE 802.11b Wireless LAN Systems by Srinivasan Vasudevan (PDF) koji se bavi problematikom protoka. Covek je napravio simulator da bi ispitivao razne uticaje na protok u WiFi mrezi. Dokument je prilicno opsiran i trazi dost akoncentracije da bi se uslo u prolematiku, za koju trenutno nisam u stanju.

Nasao sam jednu zanimljivu stvar, covek kaze da maksimalan protok u stvari nije 5.5 Mbps nego 6.1 Mbps ali i delimicnu potvrdu mog misljenja u vezi half dupleksa:



Ako sam dobro razumeo, uredjaj mora da pravi pauze kako bi izbegao kolizije, posto nema mogucnost detekcije signala nosioca kao na zicanim, dupleksnim vezama.

Evo jos jednog dokumenta koji ovo objasnjava: Intro CSMA/CA

Iskopao sam i jedan kraci tutorijal u vezi tehnickog aspekta wireless konekcije: http://www.sss-mag.com/pdf/802_11tut.pdf

I sam topik topik nije u redu "Zasto uredjaj od 11Mbit ne moze da obezbedi protok od 11 MBit nego pola od toga?"
Ja sam u ranijim postovima pomenuo da je od prilike pola ali ne mora da znaci da na svakom slucaju ide tako.

Nije pola od toga, nego u zavistnosti od modulacije moze dati do ~90 % tog protoka, na primer kad uredjaji komuniciraju na 1 Mbit mogu dati do ~900Kbita.
na 11Mb daju ~6 mb.
Sve to zavisi od tipa modulacije koje se uradi kad dva uredjaj komuniciraju medjusobno.

nesto ne razumem racunicu. ako se za 1h prenese 41mb, kako ti onda presnimis film za 18min

Slusaj Marko 10Mbps ti je ekvavilentno 1,2 MB u sekundi sto ne mozes nikad da postignes. od prilike 12 MB je max preneses za minut

ja se ne razbacujem "ekvavilentnim" izrazima ), iako se cesto trudim da budem "elokventan"; ali 10Mbita je cca 1MBajt, cime dolazimo do prostog zbira od 60 MegaBajta za minut...

(OT: sem ako neko nije promenio nacin racunanja vremena, te nam minut traje 12 sekundi )

ps. nije lepo govoriti drugima "slusaj"

Ovo je tacno u idealnoj slucaju koji btw. ne postoji. U Ad-hoc modu na 15m rastojanja sam 109MB preneo za 8min, e sad to je mozda samo kod mene, ti racunaj bar 2 puta vise pa opet nemas 60MB u minuti. Recimo da imamo 2 antene sa LOS-om bez velikih smetnji nema teorije za 60MB. Neka mi neko razuveri ima pice.

To Cyberghost pokazi ti njima sta znas ne mogu oni tebe da za!ebu

Jao ljudi sto ste nabrljali meba bite i maga bajte, minute i sekunde.
1 byte je = 8 bita
1 mega byte/sekund(1MBps) = 8 mega bit/sekund (8mbps).
Primer ako imas brzinu 10 mbps (10 megabita za sekund), znaci da ces dobiti za jednu sekundu 10 megabita sto je jednako 10/8 =1.25 megabajta za jednu sekundu.
Posto se brzina meri bitovima, ako ti provajder kaze da ces imati 512 kbps downloda, to znaci da ces biti u stanju da dowlodujes 512/8 = 64kilobajta za jednu sekundu.
109 MB za osam minuta znaci da si ti imao prosecnu brzinu od 109/8/60=0.227 MBps, ili odprilike nekih 1.8 mbps, sto ne znaci da je to maksimalno sto wireless moze da radi, kad znamo da B standard ide do 6 mbps.
Posto je ovo OT i ovde diskutiramo potpuno drugaciju temu, neka moderator izbrize , ili otvorite novu temu za byte /bit problematiku.

Ja sam ovu problematiku ucio pre vise od 5 godina i znam da preracunam Mb u KB, Kbit .... Ako sam ja imao 1.8 Mbps a moze 6 to znaci da je kod mene islo sporo ali i tih 6 koliko je neki maskimum ne mozes da postignes sem u idealnom slucaju. Neka mi neko pokaze dokaz o ovoj brzini pa cu da cutim o ovome za stalno.

Pošto privodim kraju diplomski rad pod radnim nazivom «Merenje performansi na IEEE 802.11b mreži» cijenim da bih mogao da razjasnim zašto su realni protoci značajno manji od deklarisanih brzina prenosa. Pokušaću priču da pojednostavim zbog ljudi koji nisu baš toliko familijarni sa mrežnim protokolima, OSI slojevima i sl. Oni koji jesu ne bi ni trebalo da imaju nedoumice u vezi ovoga.
Za početak, treba razlikovati bitsku brzinu prenosa (eng. air rate) koja se ostvaruje na samom bežičnom medijumu od protoka koji se ostvaruje na nivou aplikacije. Prilikom prenosa, da bi se obezbedilo da poslati paket uspešno stigne na odredište koristi se veći broj protokola. Konkretno, aplikacija predaje podatke za slanje TCP protokolu, ovaj dalje IP-u i na kraju imamo 802.11 u slučaju wireless-a, ili Ethernet, za žične mreže. Slikovito, to izgleda ovako:




Osjenčena polja označavaju zaglavlja. MAC i PLCP su protokoli koji se definišu unutar 802.11. Maksimalna veličina paketa za Ethernet iznosi 1500B, a pošto se bežične mreže najčešće dalje vezuju za Ethernet, to isto važi i za njih. E sad, ovaj PSDU od 1528B se šalje nekom od deklarisanih bitskih brzina. Ako smo postavili «11Mbps only», vreme potrebno za njegov prenos iznosi:

TPSDU=1528*8b/11Mbps~=1100us

I bilo bi krasno da se ovde priča završava, pošto bi u tom slučaju za 1196us preneli 1460*8 bita, odnosno, imali bi protok od

1460*8/1196=9,8Mbps (Wow!)

Vjerujem da se za ovaj skromni gubitak niko nebi bunio...
Za Full duplex Ethernet priča bi se ovde zaista završila. Kod njega bismo imali nekih 5% overheda, pa stoga 10Mbps Ethernet daje oko 9,5Mbps protoka na nivou aplikacije (ako isključimo ostale faktore). Slično je i za Fast Ethernet (100à95Mbps).

Ono što je mnogo važnije jeste način, odnosno kontrola pristupa bežičnom medijumu. Svi klijenti pridruženi jednom AP-u međusobno dijele dati kanal. U jednom trenutku samo jedan klijent može vršiti komunikaciju (ili slati ili primati podatke). Standard 802.11 definiše proceduru pristupa pod nazivom CSMA/CA (Carrier Sense Multiple Access with Collision Avoidance). Da pojednostavim priču: svaka stanica (uključujući i AP) osluškuje kanal registrujući da li je slobodan ili zauzet. Kada vidi da je kanal slobodan, ukoliko ima spreman paket za slanje, čeka određeni backoff interval. Ovaj interval se slučajno (uniformno) bira u opsegu od 0-620us. Time se obezbeđuje izbegavanje kolizija ukoliko dve ili više stanice istovremeno žele pristup. Ukoliko se pre isteka intervala detektuje zauzet medijum, zamrzava se njegovo stanje i ponovo čeka da se kanal oslobodi. Nakon isteka backoff intervala, počinje sa slanjem. Kao što se vidi, ovaj backoff interval, koji u proseku iznosi 310us već predstavlja značajan overhed. Dodatno, za svaki poslati paket, odmah nakon prijema se šalje potvrda (ACK) sa druge strane. Ovo je još uvijek na nivou WLAN-a. Tako, već sada, uz neke druge intervale koji prethode slanju imamo nekih 1680us zauzeće kanala za slanje jednog paketa maksimalne dužine. To jest, ostvarivi protok iznosi oko:

1460*8/1680~=7Mbps

Ovaj protok se može ostvariti ako se umesto TCP protokola koristi UDP. UDP se koristi pri prenosu slike i/ili zvuka u realnom vremenu. UDP je vrlo jednostavan protokol, koji pošalje svoj datagram i njegova dalja sudbina ga ne interesuje. Za razliku od njega TCP vrši kontrolu toka i greški, tako da obezbeđuje slanje TCP ACK paketa kao potvrdu prijema odnosno, retransmisije u slučaju neuspešnog slanja. Tako da u realnom slučaju, slanje jednog paketa iziskuje i slanje jednog TCP ACK paketa u suprotnom smeru za koji važi sva ova priča od malopre, samo je značajno kraći (sastoji se samo od TCP zaglavlja, tj. ne poseduje deo sa podacima). Tako i on dodatno, «nepotrebno» troši naš bežični medijum, pa se protok svede na nekih 6,3Mbps, maksimalno. Da ne bi bilo zabune, ovaj rezultat je i praktično verifikovan.

Vezano za priču oko up & downlinka i poludupleksa: Ovo što smo dobili je protok u jednom smeru, bilo kom. Najčešće se komunikacija tako i odvija, npr. kod download-a. U slučaju simultane dvosmerne komunikacije, pod pretpostavkom da obe strane (jedna na wireless-u, druga negde daleko) šalju jednake količine podataka, ukupan protok će se otprilike prepoloviti. Ne protok u jednom trenutku, već ukupna količina poslatih ili primljenih podataka u određenom vremenskom intervalu će biti ekvivalentna protoku od ~3,3Mbps, u naj-naj-boljem slučaju.

Naravno, u zavisnosti od udaljenosti od AP, LOS-a, tj. odnosa S/N na prijemu, interferencije i sl., realan protok dodatno opada, što zbog većeg broja greški/retransmisija, što zbog obaranja brzine prenosa pojedinih paketa, što zbog nekih drugih faktora. Vezano za ovo obaranje brzine: Predajna stanica pokušava da šalje maksimalnom brzinom, međutim, u slučaju višestrukih retransmisija ona obara brzinu slanja. Na manjim brzinama, korišćeni tipovi modulacije su otporniji na šum, pa je i verovatnoća gubitka paketa manja.

U slučaju većeg broja klijenata na jednom AP-u, pošto svi dele jedan isti kanal, protoci po jednom klijentu se umanjuju, približno srazmerno broju korisnika. Naravno, u pitanju je najgori slučaj kada svi istovremeno šalju/primaju podatke.





Ogromne su granice moga neznanja... Pa, nek mi bude oprošteno ako šta i kome sagriješih...

Hvala radiconni za veoma vredne informacije i detaljnog objasnjavanja. Objasnio si veoma lepo vecinu stvari sto sam hteo da kazem, ali nisam znao tako precizno objasniti.
Vidim da si dobro informisan za ovu problematiku, pa me interesuje jos nesto da te pitam:


Recimo da su u mrezi samo Akses point i jedan klient (ili dva bridge u ptp rezimu), znaci point-to-point konekcija na 802.11b standardu.
Dali i u ovom slucaju desi isti overhead ?
Recimo da su RTS/CTS parametri podeseni na maksimalnu vrednos, da client ne trazi CTS posto vec znamo da nema drugih klienata, dali to menja nesto?

E da nam je vise ovakvioh ljudi kao sto je Radiconni. Coveku ovo sesta poruka a zlatna vredna. Hvala na detaljnom objasnjenju, potvrdio si ono sto smo pretpostavljali da je nacin funkcionisanja ali nigde nismo mogli da nadjemo potvrdu i detaljno objasnjenje.

@Radiconni: Pretpostavljam da si pojednostavio objašnjenje, ali ima još jedna stvar koju si zaboravio, a koja je prisutna i na Ethernet i 802.11x mrežama. To je inter-frame gap tj bit-pauza u transmisiji. Ne znam tačno koliki su, ali mogu da budu bitan faktor na vezama sa visokim smetnjama.

Marko.

Za Ponline:
Čitava priča koja je rezultovala protokom od 6,3Mbps je i bila vezana za slučaj jednog klijenta vezanog za AP. Standard ne propisuje mogućnost isključenja backoff-a u tom slučaju. Na prvi pogled bi se moglo pomisliti: jedan klijent –> nema kolizija -> ne treba nam čitava ta skalamerija. Medjutim, iako je u pitanju point-to-point veza, imamo dve stanice koje se međusobno bore za pristup kanalu. Na primer, ako vršiš neki download, u jednom smeru (ka tebi) idu podaci, a u suprotnom, tvoj računar istovremeno šalje TCP potvrde, kao što sam već pomenuo. Da nema CSMA/CA mehanizma, tešto da bi išta uspeo skinuti, zbog neprestanih kolizija jednih i drugih paketa. Polu-dupleks i te stvari... Rezime: Overhed ostaje isti.

Za Markom-a:
Pomenuh «... neke druge intervale koji prethode slanju...». Tu zapravo spadaju DIFS (Distributed Inter-Frame Space) i SIFS (Short Inter-Frame Space) koji uključuju kašnjenja u procesiranju na fizičkom i MAC sloju, itd. Oni i nisu tako strašni. Međutim, ima druga stvar. Ako si pod “visokim smetnjama” podrazumevao jaku interferenciju, tu stvarno može doći do značajnih kašnjenja između slanja pojedinih okvira. Poenta je u tom famoznom osluškivanju kanala (carrier sense). Zbog interferencije, čak i ako nije na istom , već na nekom od preklapajućih kanala, stanica registruje zauzet medijum i kasni sa početkom slanja paketa. Načini registrovanja zauzetosti su okvirno definisani u standardu, ali sama implementacija varira od modela do modela. Dešavaju se čak i vrlo čudne stvari:
Npr, Cisco Aironet 350 PCMCIA kartica se izrazito različito ponaša na različitim kanalima. U idealnom slučaju, (AP i kartica neposredno jedno pored drugog, bez značajnih spoljnih interferencija), na 11-om kanalu se ostvari protok od ~5,5Mbps a na 5-om, 2,5 - 3Mbps. Malo sam čačkao i vidio da je razlog u povećanom kašnjenju između slanja paketa. Otkud to, pojma nemam.
Nadam se da ne utuših i ne skrenuh puno sa teme.

I za Brokera:
Drago mi je ako šta mogu pomoći. Konto «tek šeste poruke» - nisam ja baš toliki stručnjak za wireless, ovo znam pošto ga poslednjih pola godine proučavam, otkako sam počeo da radim diplomski. A i ne volim da pametujem, vidim ima toga na forumu za izvoz...

Ma dobro ljudi kolko onda uredjaji koji se reklamiraju za 22 Mb imaju protok?

Ovo je stvar konfiguracije, kako AP-a tako Aironet klijenta. Zapravo, ovo je feature. Naime, Aironeti na različitim kanalima nude različite brzine, kako bi smanjili potrebnu infrastrukturu za podržavanje više brzinskih mreža gde je potreban multicast saobraćaj (multicast saobraćaj se uvek emituje najsporijom brzinom koju AP podržava). Ukoliko si koristio Aironet AP za testove, ovo može da se izmeni. Verovatno i u Aironet klijentu, ali klijent imam kod kuće, nemam ovde pa ne mogu da proverim tačno.



Taman posla!

Marko.

Dendicu uvek delis na pola i to ti je realna brzina. znaci 22:2= 11Mbps

Zaista nisam imao zivaca sve da citam ali pricao o half / full duplex vezi svakako nije razlog. Tacno je da je komunikacija radio talasima uvek jednosmerna. Ali to nije razlog zasto je deklarisana brzina 11 Mb/s, a stvarno dobijena u najboljem slucaju duplo manja. Vise je uzrok koriscenje Ethernet protokola i nacin njegovog rada. Kod UTP Ethernet mreze gde se na 100Mb/s koriste 2 parice (jedna za prijem, druga za slanje) isto se nece dobiti prenos ni blizu 100Mb/s, a veza moze biti full duplex i danas po pravilu jeste...

na eth 100 full duplex se nece dobiti 12,5 MB/sec, jaaako tesko cete i 10 MB izvuci

ja sam nekako ,jedva,ne znam ni sam kako, sa 2 slackwarea , direktno crosover kablom (2 rtl 8139) dobio 11 mega/sec... i to je to...

naravno nije bilo sustained brzine , vec su to bili pikovi transfera na po 2-3 sekunde
a realno je islo malo ispod 10 mega

naravno kad ceo OSI model prodje od kabla do aplikacije, slozicete se da VELIKE razlike ima izmedju OS-eva i mreznih performansi (naravno i razlicitih performansi sa razlictom opremom)

Hm... Jel možeš malo da pojasniš to o različitim brzinama na različitim kanalima? Kod mene je sve osim 11Mbps bilo disabled *i na klijentima i na AP-u). Kod nekih uređaja omogućena brzina označava maksimalnu (moguće su i one ispod), ali kod Cisco-a to nije slučaj.
Šta znači više-brzinska mreža? Zar svaka 802.11 mreža nije u biti takva, s obzirom da se svaki paket bilo kog klijenta može slati različiitom brzinom (ako je dostupna)?



_{[Ovu poruku je menjao Radiconni dana 28.06.2005. u 15:11 GMT+1]}

Evo da malo obogatim temu sa jos jednim interesantim pitanjem...
Imam US Robotics wireless mrezu u stanu vec vise meseci, kupljena je da radi na 22Mbps ali posle mesec i kusur je izasao update software na njihovom sajtu da se uradi na AP i sada radi na 54Mpbs, zar je samo u pitanju software? Nema potreba da se menja nista vise da bi se vise nego duplirala brzina prenosa?

I kod mene je spor Wireless Lan.

Stvar je kod mene ta, da nemem pravu antenu nego PCMCIA-Card koja je istovremeno antena.

Kad sam kupio bila mi je bitna pristupacna cena.
Na metar od router-a nema problema, a vec na daljinu od nekih 5 metara nema sanse da se konektuje. Tako sam odlucio da u skorije kupim jacu verziju.

Video sad postoje verzije sa dve antene tako da to bi trebalo da resi moj problem.

Potpuno si u pravu. Svi radio uredjaji standarda 802.11 koji rade u upload/download mode su half-duplex. Postoje wireless uredjaji koji imaju full-duplex mode ali oni pripadaju telcom standardu, njihov raspon je 2 - 625Mbit/s full-duplex.

Ovaj...evo ja sad ne bih da otvaram stare teme ali...koliko JA znam (a to nije mnogo :p)
Nigde ovde nisam procitao sledece :
Header deo paketa SE UVEK SALJE BRZINOM OD 1Mbit (znachi najmanjom definisanom brzinom po standardu) i u tom headeru su razne informacije,izmedju ostalih i brzina kojom ce se poslati DATA deo paketa,prema tome,realna brzina nikako ne moze biti 11Mbit jer se header po standardu salje sa 1 Mbit,a da ne pominjemo da taj header i nije korisna informacija sa strane korisnika
P O Z

Lepa cifra 5.5 Mbit-a, gde na 10m!?! U praksi, na malo većoj udaljenosti, npr. kod povezivanja korisnika na ap (point-multipoint) retko kad može da izgura 3Mbit-a (i to sa kvalitetnom opremom), jednosmerno. Cela naša Wi Fi infrastruktura, kako smo se "povezali", sutra da se poveća protok, na svetski standard, pukla bi ko zvečka.

Ne znam kakva su tvoja iskustva, ali mi smo bez problema imali citavih 700 kbps pa i vise na rastojanjima preko kilometra, sve dok se nije namnozio broj korsinika i povecao opsti novo smetnji na opsegu.

Ovaj... 700kbps je više od 4x sporije od 3Mbps.

Jeste, moja greska, omaklo mi se kbps umesto kBps. :)

za backbone na b standardu je normalno izvuci maximum ej ne 5.5 mbita nego 6.5mbita .

Fora i jeste u tome sto se brzina konekcije (izbor 1,2,5.5,11) bira samo i iskljuchivo modulacijom, ostali parametri ostaju isti. Zamisli to kao kodek... recimo.

Imas sliku koju treba da preneses iz tacke A u tacku B. Ako koristis JPEG kompresiju, gubitkom jednog bita (to jest, pogresnim tumacenjem jednog 0 u 1), mozes dobiti da ti pola slike pozeleni, tj. postane necitljivo, pa onda mora da se desi retransmisija=ponovno slanje, ai tu opet moze jedan 0 da se pogresno protumaci kao 1, i tako unedogled....
Tada hardver (ili firmware, ko vec:/ ) odluci: slika ce biti prenesena kao BMP, gde ce promena jednog 0 u 1 razultovati samo promenom boje jednog piksela, a inace greske od jednoga bita su krajnje lake za ispravljanje, jos od Reed-Solomon koda naovamo :)

Samo sto ce ta BMP morati mnogo duze, vremenski, da se prenosi, dakle, bice niza brzina.

Mislim, ovo ti je otprilike... ako zanemarimo da JPEG ustvari dovodi do gubitaka podataka.... kao sto rekoh, otprilike objasnjeno.

Inace, razlicita modulacija i jeste nacin kako se na istoj frekvenciji, pa i na istom kanalu, stvari prenose brzinama od 1 pa do 54 mb/s.... sto je modulacija otpornija na greske, to je njena "moc kompresije" (da se tako izrazim) manja, pa samim i brzina manja.

Dakle, vmedic, u headeru izmedju ostalog i pise koja ce se modulacija koristiti, da bi neki b/g klijent znao kojom logikom da rastumaci to sto mu stize, to jest da izabere brzinu, da tako kazem.

Dakle, baud rate je uvek isti, broj bauda u sekundi, dok broj bajta varira, jer u prevodu baud=modulacija*bajt.... a samo je modulacija promenljiva, ostalo su konstante.

Da vam ne bih objasnjavao 64QAM, i kako je to dovelo do skoka sa 9600 modema na 56K... profesore, moze 10-ka????

Jedno potpitanje....

Da li je moguce da link na 54 mbit/s (G standard) ne moze da izvuce vise od navedenog u attachmentu?

U pitanju je linksys wrt 54gl ruter i dva racunara u kucnoj mrezi. I na jednom i na drugom su b/g kartice mada je ruter setovan da radi samo na g standardu na 11-om kanalu. U okolini zgrade hvatam jos 2-3 mreze ali jako jako slabog signala.

Ako sam dobro shvatio G standard bi realno trebao bar duplo vise da pruzi.


54 mbit/s /2 = 22 mbit/s.

22mbit/s /8 = 2.75 mB/s jel tako dodje?

ja sam u svojoj sobi na rastojanju od 2 M izguro na 54Mbit oko 21 do 22 Mbit

S jedne strane neki od tplink ap s atheros cipovima i amos inverted7 antena, s druge tplink usb321 karta ,ralink cipset i jagi antena. Ostvaren max transfer od 26mbps prosek je bio oko 24mbps.Udaljenost izmedju dve navedene tacke je bila oko 320m mereno google earthom.Nazalost slika nemam odavno posto je proslo vise od godinu dana.Da bi se postigao ovakav rezultat menjali smo kanale da bismo nasli optimum na kome najbolje radi.Nazalost u medjuvremenu je ovde etar postao previse zagusen.Ima dosta bezicnih kamera za video nadzor(iz nekog meni nepoznatog razloga je to postalo popularno)koje rade bas na 2,4 opsegu ,a pojedini transmiteri koje sam imao prilike da vidim imaju omni antene od 5dbi i izlazne snage od 1 i 2W.Trenutno ,iako je seoska sredina, je sve ispod desetog kanala totalno zaguseno.Naime kartice ili ap mogu i da navataju signal nekog apa na nizim kanalima ali je gotovo nemoguce nakaciti se.Ako se i napravi uspesna konekcija komunikacija je previse spora.Sta vise nepomaze ni horizontalna polarizacija na grid anteni.Npr meni smetaju neke smetnje koje se nalaze iza mog grida i situacija se popravi preko 70% ako mrezu grida obavijem alu folijom ali to vetar brzo pocepa i pomaze samo u b standardu dok je kod g standarda transfer jedva malo bolji nego pod b.
Trenutno sam jos uvek strpljiv sugradjanin (ili sugradjani) ,ali cemo najverovatnije uskoro kontaktirati ratel da izadje na teren i sankcionise neke stvari.Pa kada se ovo desi obavesticu vas ovde o preduzetim akcijama i merama.

PS:Zaboravio sam da pomenem da je protok meren dumetrom da nebude zabune oko transfera koji je prebacio polovinu deklaracije na papiru i prenoseni su stalno veliki fajlovi (filmovi)

_{[Ovu poruku je menjao dejan_osipaonica dana 09.06.2009. u 13:44 GMT+1]}

Itekako ima veze koliki je broj korisnika povezano na neki AP. Naime, teoretska brzina prema 802.11b standardu je 11 Mb/s za svaki kanal, a realna brzina je otprilike dvostruko manja. Ima vipe razloga, a uticaj ima i broj korisnika jer je kapacitet dijeljen od svih korisnika koji koriste taj kanal, pa što je veći broj korisnika koji dijele isti kanal manja je brzina. 802.11b koristi ukupno 14 kanala čija legalnost zavisi od regije, a kod nas (u Evropi) je to 13 kanala. Ako imamo veliki broj korisnika koji dijele ove kanale naravno da ne mogu imati teoretske brzine. Zbog navedenog razloga propusnost po korisniku pada ovisno o broju korisnika i udaljenosti između korisnika i pristupne tačke. Također, ako je razina signala slabija ili je udaljenost među uređajima povećana mrežna oprema se prilagođava uvjetima i spušta brzinu veze održavajući je i dalje aktivnom. Generalno se ne može odrediti kojom brzinom se vrši komunikacija jer se ta brzina stalno mijenja u zavisnosti od brojnih faktora (atmosferske prilike koje utiču na slabljenje signala, broja korisnika, udaljenosti itd.).

Evo skoro ostvarenih rezultata transfera B+G mod ,point to point,udaljenost oko 320m.Prva strana planet ap 4033 i jagi antena 17db,snaga oborena na 10db.druga strana ovislink ap 5460 i grid od 19db snaga oborena na 10 db i ostvaren je rezultat sa slike kada ovislink radi upload



nejasno mi je ali kada se uploada radi s planeta ostvaruju se nize przine protoka i verujem da je to uticaj nekih smetnji s te strane a nevezano za sam uredjaj

prvo nije tacno preracunao lik koji kaze da za sat prebaci 41 MB.

5.5/Mbps / 8 = cc 0,7 MB tj oko 700 KB i to je po sec a sad ti skontaj koliko je to za 1 sat pa ces vidjeti da ne moze biti 41 MB ni pod razno izuzev ako nisi greskom napisao sat a mislio na minutu. :P

A mislite li vi da kao paketi idu samo bitovi koji čine bajtove fajla koji šaljete pa delite Mb / 8 i dobijate MB? Još i kod elementarnijih komunikacija i protokola, tipa RS232 postoje kontrolni bitovi i bitovi za sinhronizaciju prenosa, npr. start bit, stop, bit ili dva parnosti.

Pošto uglavnom govorimo o TCP/IP komunikaciji pogledajte malo šta TCP/IP sadrži pored sadržaja koji želimo da pošaljemo tako da deljenje sa 8 nema smisla.

Takodje, iako je WiFi komunikacija poludupleks (semidupleks) realna brzina u jednom smeru, npr. download, nije ograničena na pola, tj. 5.5 Mbps jer nije svaki skinuti paket praćen poslatim iste dužine. Postoje paketi za potvrdu prijema primljenog paketa, ali odnos nije 1 : 1.

Ono sto sam ja ovde prikazao odnosi se na brzinu koja je uspostavljena na jednom adhoc linku,cini mi se da je ovo ovde neki realni max od WiFi G standarda.Nisam siguran ali mislim da dumetar prikazuje protok podataka koji prolaze kroz racunar bez kontrolnih bitova,paketa to se ionako desavalo u ap uredjaima.Sto se tice deljenja s 8 ........slazem se pogotovu sto 1kb nije 1000bajtova vec 1024 pa kako merna jedinica raste tako se povecava i greska u kalkulaciji.

Pročitao sam celu temu ali pošto nisam neki stručnjak u ovoj oblasti dosta su mi stvari ostale nejasne. Nebih da vas gnjavim oko teorije već imam jedno praktično pitanje. Pošto u mom selu nemamo mogućnost za ADSL sa još tri prijatelja sam taj problem pokušao da rešim na sledeći način.Dobili smo ADSL na broju koji je od nas udaljen oko 2,8 Km i prenosimo ga do nas pomoću antena i Access pointa.Uzeli smo paket od 16 Mbita i brzina u stanu ukome ja postavljenmodem dostiže i čitavih 16 Mbita (100 m udaljenost od centrale)ali obično ne pada ispod 12Mbita. Na krovu smo postavili Access point Air Live WL-5460AP v2 (54 Mbps 802.11g) u AP modu (Band:2,4 GH (B) snaga doterana na 20 db) i Grid antenu od 24 db sa minimalnom dužinom kabla da smanjimo gubitke. Svaki od nas u selu na svom krovu ima isti Access point (u klient modu) i istu grid antenu. Maksimalna brzina koju kod nas mozemo da postignemo je oko 5 Mbita a obično se kreće oko 3-4 Mbita. Pitanje je može li da se postigne veća brzina i sa kojom opremom.

pa to je i naj vise sto mozes dobiti od 802.11b standarda tj tih 5Mbps,prebaci sve access point-e u 802.11g tu ima mogucnosti 22Mbps ali da bi se ova brzina ostvarila signal mora da je odlican..

Objasni mi to malo bolje kako da izvedem (gde da promenim?). Možda misliš na ovo:Kad uđeš u AP ILI Client mod piše Band i ima tri opcije i to 2,4 GH (B); 2,4GH (G) I 2,4GH (B+G)? Sada mi je doterano na 2,4 GH (B) a pokušavao sam i na 2,4GH (G) ali mi je tu brzina dostizala jedva 0,5 Mbps.Još jednom molim za malo detaljnije objašnjenje.
Evo postavio sam i slike kako je naštelovan Access point u AP modu. Objasni mi na njemu sta da pronmenim pa ću ja lako da promenim i one u Client modu. Ako ti je lakse pošalji mi privatnom porukom broj telefona pa ću ti se javiti.







_{[Ovu poruku je menjao mica17091 dana 28.06.2011. u 23:00 GMT+1]}

To je to,treba da bude na g ili b+g ali ti je verovatno signal relativno slab pa nemas protok kako treba a mozda imas i smetnji od drugih ap-ova u okolini ako ih ima.
Proveri u podesavanjima data rate na koliko je i postavi na automatski ako je recimo stavljen na 11.

Probao sam na G a u Advanced settings postavljao data rate i na automatski i na 54 a snagu AP-a povećao sa defaulta (15db) na 18db i ništa. Jedva dostigne 0,5 Kbps. Signal je negde oko 40 i na B i na G. Umesto da se brzina poveća ona se smanji oko 10x.Smetnji iz okoline sigurno ima i zbog njih sam nekoliko puta morao da menjam kanale.Koristio sam prvo 11. pa prešao na 8. a sada sam na 6. kanalu.I na njemu se ponekad javljaju smetnje ali ne traju dugo. Nije mi jasnoako na B praktično izvlači skoro maksimalnu brzinu zašto je na G brzinatridesetak puta manja od maksimalne? Ako Band prebacim na 2,4GH (B+G) trebam li i Access pointe koji su u Client modu da doteram isto ili mogu da budu i na B i na G i na B+G? Na svim Access pointima je verzija softvera e18_eu b5 a imam noviju verziju e19_b2 eu. Neznam kako je najlakše da ubacim noviji softver. Ima li neki poseban program za to ili to treba da se uradi iz samog AP-a. Ako neko zna neka neka mi kaže gde mogu da skinem onaj softver za Južnu Ameriku kojim se postiže snaga od 26 db.

Ubacivanje drugog firmware-a ti nece pomoci da imas jaci signal koji je neophodan da bi g mod dobro radio.
Takodje povecanje snage bi ti najverovatnije stvorilo jos vise smetnji.
Ako hoces da ti mreza radi u g modu moras uredjaje sa obe strane linka da podesis isto jer ako je na jednom podesen na b mod i drugi ce se prilagoditi tome.
Podesi oba na b+g i vidi kako radi mada da bi to radilo na g kako treba morao bi da imas bar signal od 50-60.

A kod vas bi mogao biti problem i to sto je na access pointu grid 24 koji je dosta usmeren pa vas ne pokriva sve kako treba ali o tome u nekoj drugoj temi.

Problem rešen prebacivanjem u B+G mod a Data rate na automatski i sada je brzina čitavih 14 Mbps. Hvala svima na pomoći. Pozdrav.