http://www.mk.co.yu/recnik/recnik.php

Mikro Knjiga English-Serbian/Serbian-English Computer Dictionary
Englesko-srpski/srpsko-engleski računarski rečnik Mikro knjige

Download - prevod:

Preuzeti,ucitati,preuzimanje podataka.


Pozdrav

Ja juce skinuo Operu sa Interneta, ... niti sam je preuzimao, niti ucitavao, niti preuzimao podatke. Druga je stvar sto bi ruzno izgledalo kad bi negde, na zvanicnom mestu, za download upotrebio "skidanje". Ostavi download, to svi razumeju, veruj mi!

I skidanje i preuzimanje su Ok. S tim što je "skidanje" nekako više žargonska reč, tako da možda kao takva nije adekvatna u određenim situacijama. Takvih problema "preuzimanje" nema, doduše, zvuči malo usiljeno, bar meni.

No, po meni je možda veći problem reč "upload"? Možda "navlačenje" :)
Ukoliko nema adekvatnog prevoda za "upload", onda možda ni reč "download" nema smisla prevesti?

Možda "dovlačenje".
Za upload - slanje, objavljivanje...

Jel to praviš sajt ili knjigu u fazonu jezičkog čistunca?

Ja radim kao jedan od prevodilaca za SAP na projektu lokalizacije za tržište SCG. Reč koju mi koristimo u zvaničnoj terminologiji za "download" je "prenos sa servera". U skladu sa tim, "upload" je "prenos na server". Pozdrav~

:)

Konkretno mi treba za internet stranicu. U navigaciji u osnovnom meniju postoji između ostalog 'download' sekcija. Reč "preuzmi" funkcioniše ok kad si već na download strani (imaš ime programa, opis...) pa "preuzmi" izgleda logično. Ali "preuzimanje" definitivno nikog u navigaciji ne asocira jasno na download sekciju prezentacije. (testirano na omanjem uzorku: 5-6 ljudi). "prenos sa servera" je ok, ali je malo predugačko.
Sve ostale računarske reči koje koristim sam mislim preveo na zadovoljavajući način, ali ova jednostavno nikako ne ide. Inače, prevod mi uglavnom treba da bi se bolje uklopio u ćiriličnu verziju.

Hvala svima na predlozima, i brzim odgovorima, ako ima još koja ideja...

E, da, zna li neko kako je to MS preveo u lokalizovanom Windowsu?

ss.

ps.@igors: hvala za link

Mozda: SNIMITI ?

Mada je i "preuzeti" OK!

To su one cuvene novokomponovane reci, izmisljene u nuzdi - jer zvanicni dokument mora da bude zvanicno preveden, a koje nije da nisu, ali nije ni da jesu. Na sajtu Merriam-Webster Online Dictionary, za glagol download pise sledece:

"to transfer (as data) from a usually large computer to the memory of another device (as a smaller computer)"

To je definicija reci download, a posto mi nemamo takvu rec, vi ste je preveli njenom definicijom. Jeste ona tacna, ali je nepotpuna. U konkretnom slucaju, kad bi autor pitanja to stavio na neki njegov sajt, posetioci bi se zbunjivali, jer ne znaju sa kog servera se prenosi, na koji server ili racunar se prenosi, kako se to obavlja i tome slicno. Ako mi kazemo: "Skini drajver za modem sa neta" to svi razumeju, a ako kazemo "Prenesi drajver za modem sa servera" garantovano ce svi pitati: "Sa kog servera?"

Ne mogu se složiti. Prevod je uvek (i) stvar dogovora. Znači, kad se neki termini usvoje, postaju sasvim normalni, dok nekom drugom mogu zvučati nelogično. Šta bi rekao za Wizard, čiji je adekvatan prevod "Čarobnjak...", Debug, i slično. Koliko se tek tu ljudi može zbuniti (Kako da začaram novu konekciju?!) Malo se šalim, ali to je poenta. Ti termini uopšte nisu napravljeni ni u nuždi ni u žurbi, i ako se pogledaju drugi predlozi, ovaj stvarno deluje najadekvatnije. Sve zavisi da li je neko za više žargonska rešenja ili ne.
Ne vidim zašto bi se neko pitao sa kojeg servera, mada ako se neko i pita sa kojeg servera, isto se može pitati i sa kojeg to neta treba da skine te drajvere, na koji računar ih skida, kako se to radi i ko tu ostaje bez odeće ;))) Stvar je samo na šta je ko navikao, a ne mogu se pisati pismeni sastavi prilikom prevoda kratkih komandi (Prenesite skup upravljačkih programa sa našeg servera na vaš kompjuter). Uostalom ni na engleskom to nije jedna reč budući da je down+load, ali svakako, nemam želju da nekom naturam rešenja koja mu ne odgovarju ;) Pozdrav~

Dobro, slazem se da se ne slazemo. Ova problematika je stara koliko i civilizacija, mogli bi o tome da pricamo dugo, ali nema svrhe.

Ok, možda sam bio malo opširniji, ali sam prethodni post shvatio kao malu kritiku da se neke stvari rade ishitreno što inače ne smatram tačnim, pa se sam se osetio prozvanim ;)

Malopre sam otvorio outlook i evo na primer kod njega je send\receive, zar nebi moglo slanje\primanje = upload\download
Pozdrav

download - skidanje
upload - podizanje

U svakom slucaju ja koristim te izraze .
Sto se tice rijeci "skidanje" ,u tome nema nista loseg !
Skinuti "sa police" , podignuti "na policu" itd. ,sto ima u tome toliko lose !

Send i upload su dve različite radnje u mnogim programima, tako da ne bi bilo zgodno koristiti jednu te istu reč za obe, "poslati". Naravno, na sopstvenom vebsajtu se mogu praviti kompromisi, ali u nekom većem sistemu bi moglo doći do zabuna.

Niko ne kaže da je "skidanje" nešto loše, ali ipak je to žargon. Za nekog ko se prvi put sreće sa kompjuterima (a takvima prevod najviše i treba) komanda "Podigni fajl" bi verovatno bila prilično nejasna~barem mene to više asocira na nekakvo pokretanje fajla nego na izvorno značenje reči upload.

Opet sam u pravu, he, he! (Bas sam dosadan, priznajem) http://www.rts.co.yu/help_download.asp

"Download

www.rts.co.yu obiluje audio i video sadržajima koje dobijamo iz našeg programa, a nudimo i one koji su specifični za naš sajt. Ovde dajemo spisak programa potrebnih za korišćenje naših sadržaja. Trudili smo se da nađemo linkove na besplatne programe, iako kompanije nude i mnogo savršenije, ali uz određenu nadoknadu. Potrebni programi su: "

Znaci, ne radi se o tekstu na engleskom nego na nasem jeziku i download nije prevodjen. To je specifican pojam i ja sam vec rekao da je najbolje da se koristi isti termin. Kad nacionalna televizija tako kaze, onda je tako :-) . Recimo - koja je srpska rec za "televizija"? Pa demokratija, monopol, statistika, bicikl(!), automobil(!) itd., itd.,..... Hajde, laku noc!

Nije da hoću da kvarim užitak, ali i dalje mislim da nisi u pravu ;) Inače "televizija" ipak nije identično reči "television", a slovo W i ne postoji u srpskom jeziku, tako da bi onda valjda trebalo "daunloud" ? ;)) Inače, najzgodnije bi bilo da svi znamo engleski, pa da se programi uopšte i ne prevode, jer neke stvari će uvek najbolje zvučati samo na izvornom jeziku koliko god se mi prevodioci trudili da im nađemo adekvatne zamene. Pošto naravno ne znaju svi engleski niti imaju želju da ga znaju, ostaje jedino da se prevede što više i što približnije originalu, makar ponekad to zvučalo i pomalo bukvalno. Pozdrav.

Kad sam prvi put trebao da skinem program prije oko osam godina pisalo je pod "DOWNLOAD NOW". U englesko-srpskom rječniku koji sam ja imao, nije bilo te riječi, pa sam kliknuo i vidjeo da je program u fazi prebacivanja na moj komp. Tad sam tu riječ vezao za tu vrstu radnje u kompjuterima i tako je ostalo. Isto se može uraditi i sa prevodima.

Nekim ljudima koji su koristili internet prvih dana sama riječ nije bila logična, tj. nisu je prepoznavali kao skidanje podataka sa drugog kompjutera na svoj. Vremenom su se navikli.

Ako bi npr. tu riječ preveli sa "skidanje", ljudi koji nemaju kompjutere i ne razumiju se uopšte, će vremenom imati iste i oni bi takođe mogli da povežu riječ "download" sa procesom prenosa podataka i to neće biti problem, ali će biti OGROMNA šteta po srpski jezik, jer se naš jezik u kompjuterskim svijetu gubi i vrlo lako se preuzimaju engleski izrazi zdravo za gotovo, iako što postoje sasvim odgovarajući prevodi kao npr "Save", sa "Snimi". "sejvuj, openuj, katuj (ili još bolje catuj), pejstuj, mejl, sajt, programs, eksesoris..." meni to zvuči bukvalno ODVRATNO.

Dakle, ako se "download" prevede sa "skidanje" to će ljudi vremenom tako prihvatiti i biće im nejasniji izraz "download" od srpskog izraza.

Dođem u Verat da kupim sate, i radnici mi se obraćaju "juzernejm?". Ljudi znaju prevod te riječi, i uporno koriste "juzernejm, pasvord". U čemu je stvar???!

Kako se meni čini, mi smo takav narod koji olako prihvata skoro sve tuđe ne trudeći se da ima nešto svoje. Iz tog razloga, potrebno je da se napravi skup ljudi koji bi prevodili kompjuterske izraze i uporno ih gurali u javnost kao jedine odgovarajuće. Prevod bi trebalo da bude standardizovan za sve operativne sisteme, jer sam primjetio razlike u prevodima za Linuks i Vindous.

Po meni, ovo je vrlo ozbiljan problem i trebali bi ga što hitnije rješavati. Urednici časopisa Mikro su najobjektivniji i imaju najlijepše prevode.

Da slažem se, to je najbolje-napraviti neku zvaničnu terminologiju, što je moguće više usaglašenu bez obzira na sistem i gurati je kao standard. Naravno, stariji korisnici će imati gomilu primedbi i biće im verovatno jako teško da se naviknu, ali onima koji se tek upoznaju sa kompjuterima (a kojih će biti sve više i više) će sve biti mnogo pristupačnije i razumljivije.

Ja bih ga preveo kao skidanje ili preuzimanje.

Malo smeta sto bi skidanje trebalo da znaci neku promenu na objektu, znaci ako skines sa police jasno se misli da to vise nije tamo, tako da bi skidanje sa servera meni vise licilo na uklanjanje sadrzaja.

S obzirom da sam radio lokalizaciju Microsoft Office paketa + gomile drugih stvari tog tipa, mislim da imam šta da kažem na ovu temu.

Prilikom lokalizacije i prevođenja podjednako su bitni terminologija i stil, a sve to da bi krajnji proizvod bio potpuno prikladan i jasan krajnjim korisnicima. O značaju terminologije već dovoljno i sami znate, pa ću se osvrnuti malo na stil prevođenja.

Kao najadekvatnije rešenje za lokalizaciju iskristalisao se sledeći sistem:
1. Za komande, stavke menija, dugmad i druge elemente korisničkog okruženja čijom se aktivacijom izvršava neka konkretna radnja najprimerenija je upotreba glagola u imperativu (npr. Odštampaj, Kopiraj, Izađi, Pošalji);
2. Za menije, opcije u dijalozima (prozorima), pojedine stavke menija i dugmad koje ne izvršavaju neku konkretnu radnju već npr. otvaraju dijalog sa novim opcijama i mogućnostima najčešće se koriste imenice, glagolske imenice i prilozi. (npr. meni Uređivanje, stavka menija Štampanje, meni Datoteka);
3. Glagolske imenice se takođe koriste i za označavanje procesa koji su u toku (npr. Kopiranje, Povezivanje i Slanje).

Ima toga još, ali ovo su neki najosnovniji principi.

E, sad, da se vratimo na ovaj konkretan slučaj.

Odgovarajući prevod za download bi bio:
1. preuzmi – u slučaju da se radi o dugmetu ili linku čijom se aktivacijom pokreće pomenuta radnja;
2. preuzimanje – u slučaju kada se radi o meniju, odnosno nekom zasebnom delu sajta odakle se mogu preuzeti fajlovi.

Dalje, prevod za upload:
1. pošalji ili eventualno otpremi (ovo drugo rešenje samo u slučaju ako moraš da napraviš jasnu distinkciju između Send i Upload);
2. slanje odnosno otpremanje.

Budalaštine i žargonski izrazi tipa "skidanje", "skini", "podizanje", "podigni" itd. su BUKVALNI, DVOSMISLENI i NEADEKVATNI. Zbog takvih idiotluka se ljudi gade lokalizovanog softvera. Ali, dobro, tako to obično biva kad se prevođenjem i lokalizacijom bavi ko stigne, a lekturu takvih "prevoda" obavljaju ljudi koji nikad nisu uključili računar pre toga. Malo karikiram, ali je uglavnom tako.

Pozdrav svima,
Buum

Eto, sad imamo dva RAZLICITA misljenja ljudi koji rade na zvanicnim projektima: i sta sad? Ja i dalje koristim a drzavna televizija "download"! Ala smo ga resili, svaka nam cast!

Pogledajte malo www.pravoslavlje.com, tamo cete takodje videti neke neprevedene reci, jer se jednostavno ne mogu prevesti, ma koliko bile "budalastine kojih se neko gadi". Lepo pise cirilicom "softver" a ima jos. Ako su takvi ortodoksni cuvari nase nacionalne kulture izabrali taj pristup, onda u tome sigurno ima necega.

Ne možeš izvući takav zaključak. Ne postoji nikakva veza ili usaglašavanje između prevodioca koji rade na različitim projektima niti postoji neka zvanična terminologija (na nekom višem nivou), tako da se ne mogu očekivati identični prevodi. Jedno od (u teoriji) rešenja bi moglo biti da neko zvanično telo, sastavljeno od kompetetnih stručnjaka izda rečnik kompjuterske terminologije, koji bi potom bio referentan (i obavezan) za sve i prema kojem bi se onda svi ubuduće trebali prilagođavati. Naravno, daleko je još od toga, ali mislim da bi se svi trebali truditi da idemo u takvom smeru.
Softver je kao prevod sasvim u redu, ali ne bih se nikad složio sa terminima tipa "skidanje", "bacanje na mejl" i sl. (mada i ja lično u razgovoru skoro uvek kažem skinuo sam ovo ili ono, a ne preneo sam sa servera ili preuzeo sam ;) Ipak, neformalni razgovor je jedno, a zvanični prevod nešto sasvim drugo. Priznajem da za neke reči nema teorije naći dobar prevod (recimo internet? ;) ali isto tako mislim da se treba truditi da se nađe prevod kad god je moguće; konkretno, mislim da nema nikakvog razloga ostavljati download neprevedenim. To što ga nisu preveli na sajtu RTS-a mi nije neki jak argument.

Pa zašto vam toliko smeta "download". Ko god koristi računar (da ne kažem kompjuter ili PC) zna šta ta reč znači. Mislim da je po ovom pitanju srpski jezik izgubio bitku i da je već kasno da se sada interveniše nekim uredbama tipa
Dobili bi svakako rešenja na koja će se ljudi teško ili nikako navići, ili će čak biti i smeha, kao na primer: moreplov, zrakomlat u novohrvatskom. Već uveliko govorimo: šrafciger, kompresor, sprej, skener... Evo samo na ovoj stranici na kojoj pišem mogu da pročitam: FAQ, logo design, mousepads, forum, instant, bold... i uopšte mi ne smeta, čak bih se teže snalazio da je drugačije. Ne mislim da zbog toga manje poštujem i negujem jezik kojim govorim.

Uzgred koliko poznajete ljudi, koji kompjuter kortiste duže od par godina, da su stavili windows na srpskom? Ja na moj komp nikad neću instalirati "prozore".

Kao što sam već rekao, prevod nije toliko bitan zbog onih koji već godinama koriste kompjuter; štavište, oni bi najradije da prevoda i nema, budući da su se navikli na original verzije (ni ja ne koristim srpski Windows). Bitno je zbog novih korisnkia, kojih će valjda biti za neko vreme daleko više nego sada. Sadašnja situacija je pomalo besmislena, jer ako ljudi hoće da rade sa kompjuterom, maltene moraju prvo da uzimaju časove jezika. Konkretno, jednom drugaru koji je apsolutni početnik sam nekoliko dana objašnjavao kako se snimaju diskovi (da ne kažem režu ;)))) u Neru što bi verovatno sam shvatio mnogo brže i bez pomoći da je sve (uključujući i Help) bilo prevedeno. Da ne bude greške, ne raspravlja se ovde baš samo o jednoj reči, već uopšte i o širem konceptu lokalizacije.
Što se tiče novih reči, ako bi se oko toga napravio kvalitetan dogovor, ne mislim da bi bilo opasnosti od zrakomlata i kutopuca ;) A što se tiče ovog sajta, ne verujem da im je lokalizacija bila od suštinske važnosti prilikom izrade :)

Ovo je jedan od najlošijih argumenata koji neko može da iskoristi.Već smo diskutovali o ovome.Nije u pitanju samo kompjuterski jezik, jer i u mnogim drugim oblastima se usvajaju i koristi reči engleskog ili nekog drugog porekla.A i sam srpski jezik je pun reči koje nisu srpske, već vode poreklo iz raznih drugih jezika, da ne nabrajam sad.Tako da ne vidim smisla u očuvanju nekog jezika, koji uopšte i nije svoj.Ono što treba uraditi jeste standardizacija, odnosno da se usaglase termini (poreklo reči je manje bitno), i to po mogućstvu oni koji najbolje zvuče većini, kao i oni koji su dugo u upotrebi, koji su najprostranjeniji, odnosno najviše se koriste, a ne kao sada da imamo situaciju da se u 3 različite knjige pojave 3 različita termina za istu stvar (recimo u jednoj piše download, u drugoj skidanje, a u trećoj preuzimanje), pa se tako zbuni i iskusniji korisnik, a ne početnik.

Sa ovim se slažem, doduše delimično.Naime neki izrazi su adekvatno prevedeni od početka i kao takvi su već naširoko u upotrebi.Recimo, gotovo svi koje znam pre upotrebljavaju "snimi" umesto "sejvuj", "otvori" umesto "openuj", "programi" umesto "programs" i sl., jednostavno su te reči ušle u upotrebu kao takve i većina ih koristi, odnosno svi ih razumeju.Ali sa druge strane, neke reči nisu imale adekvatan prevod od početka i samim tim su postale opšte prihvaćene u izvornom obliku, pa većina koristi "katuj" umesto "iseci", "sajt" umesto "stranica na internetu", "mejl" umesto "elektronska pošta", "pejstuj" umesto "nalepi" i sl.Dakle, moje mišljenje je da treba uraditi opsežno istraživanje i utvrditi koji izrazi imaju adekvatan prevod koji je u široj upotrebi i kao takve ih standardizovati.Isto važi i za reči koje se naširoko koriste u izvornom obliku, dakle, ne prevoditi ih na silu, već standardizovati onako kako su ušle u upotrebu.

Što se tiče ovog, ne znam da li je isti slučaj u Veratu, ali recimo ja sam nekoliko puta morao da objašnjavam ljudima (početnicima) kako da podese da primaju mejl u outlook express-u recimo.I evo kako je uglavnom tekao razgovor (naravno pokušao sam da koristim adekvatne prevode, jer znam da u knjigama obično to koristi, pa reko da ga ne zbunjujem)
JA : Znači odeš na "Alati", pa onda na "Nalozi"
NOVOPEČENI KORISNIK RAČUNARA (u daljem tekstu NKR) : Na šta bre odem ?
JA : Odeš na "Tuls", T-O-O-L-S
NKR : Aha, razumeo, pa onda ?
JA : Onda ideš na akaunts, A-C-C-O-U-N-T-S
NKR : Pa tako reci, da tečovek razume.I šta onda ?
JA : Onda dodaš novi nalog.
NKR : A kako da dodam
JA : Pa ideš na ed, A-D-D (što bi trebalo da znači dodaj jel)
NKR : Aha.Dalje ?
JA : E sad idi redom pa upisuj ono što te pita, znači ime konekcije, zatim korisničko ime i lozinku.
NKR : Pa to me uopšte i ne pita.Piše nešto user name i password.
No da ne pišem dalje, možda su ISP-ovi počeli da koriste tu terminologiju, jer su korisnici počeli često da ih zovu i pitaju "A gde da mu upišem to korisničko ime i lozinku kad me on pita za juzernejm i pasvord".Možda jeste malo glupo, ali je tako, iznenadio bi se kakve sam muke imao u razgovoru sa nekim tako novopečenim vlasnicima.Ok, niko se nije naučen rodio, ali ova situacija sa nakaradnim prevodima nimalo ne pomaže.

Pa kako da ne izvuče takav zaključak kad u principu i jeste tako.Nije bitno zašto, ali je tako.To što ne postoji veza između prevodioca i komunikacija među prevodiocima na različitim projektima je čista glupost, i ne vidim zašto se to radi uopšte, samo pravi probleme, a retko kome pomogne, zato i smatram da za sada (dok se ne usvoji nekakav zavod za standardizaciiju ili šta već, a dok se to ne uradi, treba zabraniti prevođenje određenih termina) neki izrazi i ne treba da se prevode u knjigama, zato sam i protiv naših prevodioca.Pa bolje da postoji jedan download i da se u svim knjigama koristi tako, nego u jednoj preuzeti, u drugoj skinuti, u trećoj svući...Tako smo došli u situaciju da mi je lakše da pročitam i shvatim knjigu napisanu na engleskom, nego na maternjem jeziku.

E tu grešiš i to mnogo.baš to bi trebalo da bude isto.Recimo, ja u neformalnom razgovoru sa novopečenim korisnikom ću svakako koristiti download, web, katuj, pejstuj, fajl, fajl sistem...a on će u nekoj knjizi naći preuzimanje, mreža, iseci, nalepi, datoteka, datotečna organizacija...i pojma neće imati da sam ja u stvari pričao o istoj stvari koju on čita u knjizi.Tako da ne možeš da kažeš nije isto razgovarati i zvanična knjiga.To MORA da bude isto.E sad, to što većina nas voli da kaže fajl i nikada neće da odustane od toga, e pa žao mi je, bojim se da će jezički čistunci morati da se prilagode.

Da se poslužim tvojim rečima: grešiš, i to mnogo! :) Što kaže ona reklama~Nema ceka Lazo, daj MB pivo ;)) Korisnika programa je sve više i ljudima se ne čeka~konkretno SAP ima dosta klijenata u SCG, softver je izuzetno kompleksan i ako će da čekaju da se osnuje neko regulaciono telo, ništa od posla. U Srbiji i mnogo krupnije i bitnije stvari teško idu (npr. radiodifuzna agencija) a kamoli nešto malo manje važno. E sad, da li će SAP da sarađuje sa Majkrosoftom ili ne, i da li će oni zajedno da sarađuju sa trećim firmama, to svakako nije na prevodiocima da odluče već na naručiocu projekta, tj. upravo na tim kompanijama.
Po meni, najvažnije je da se koliko-toliko usaglase zvanična literatura/rečnici i prevedeni programi, bilo bi previše optimistički očekivati da će onaj koji je do juče govorio kat i pejst od sutra početi da uredno koristi odseci i zalepi :) A da je taj tvoj korisnik imao ispred sebe lokalizovanu verziju outlook express-a kao što nije, sigurno te ni bi pitao za tools->accounts->username/password~uvođenje novih termina bi trebalo da ide skupa sa lokalizacijom inače oni neće imati gde da se primene.

Ja sam sa svoje strane smislio naziv za taj 1000-reči-srpskog-ostalo-engleski-bez-transkripcije jezik koji se kod nas najviše koristi u računarstvu. Ako sam dobro shvatio, glavna poenta tog jezika je da se informacija što jasnije prenese (s moje tačke gledišta, poenta je, i to u najboljem slučaju, „brigo moja pređi na drugoga“, ali 'ajde), pa onda neka se i zove: informsrpski.

I da, prevoditi a sâm ne koristiti prevode („jer su idealni za sekretarice“ i ostale niže oblike korisnika) je baš žešća fora :)

Dođe mu nešto kao lekar koji puši i pije :))))))) Nego, bitno je da prevoda ima, pa kad kome treba da može da ga korisiti u zdravlju i veselju; nećemo tući ko neće ;)) Ja recimo ne koristim ni srpski Windows ni Office, niti imam nameru (navikao sam se na original), ali bih koristio srpsku verziju SAP-a (da imam potrebe) i te kako i stvarno bi mi mnogo značilo :)

Narode, nijedan nacionalni zavod za standardizaciju ne može striktno da propisuje kompjutersku terminologiju! Ne znam odakle vam uopšte takva ideja. Po tom pitanju su najdalje otišli Francuzi koji imaju propis prema kojem se na teritoriji njihove države može prodavati isključivo softver* koji je lokalizovan na francuski jezik. Međutim, njima ne pada na pamet da nameću neka svoja rešenja i teraju sve kompanije da koriste jednoobrazne prevode.

Stoga je jasno da niko ne može da primora Microsoft i SAP da međusobno usaglašavaju termine. U pitanju su dve privatne kompanije koje se vode isključivo komercijalnim interesom i samostalno odlučuju kada će, kako će i da li će uopšte raditi lokalizaciju sopstvenih proizvoda.

Drugo, ovaj projekat lokalizacije Mocrosoft Office paketa je odavno već završen, tako da su kolege iz SAP-a mogle samo na osnovu gotovog proizvoda da vide kako je šta odrađeno. Tim koji je radio prevođenje i prilagođavanje programskog paketa Office 2003 je odavno rasformiran i ne kapiram sa kim bi to SAP-ovci trebalo da se konsultuju...

Što se tiče komentara u vezi termina koje ne bi trebalo prevoditi >>>

NARAVNO postoje termini koji se ne prevode poput imena brendova i proizvoda (Windows), ličnih imena (Internet) ili termina koji su se odomaćili u našem jeziku a za koje nemamo adekvatan prevod (npr. hardver, softver, aplet itd).

ALI, postoji veliki broj engleskih reči koje se bez ikakvih problema mogu prevesti na srpski jezik i mislim da je krajnje glupo da se to i ne uradi. Zašto bi govorio/pisao isprintaj mi sliku Anđeline Žoli kad možeš da kažeš/napišeš odštampaj mi sliku Anđeline Žoli itd.

Znači, ne treba prevoditi NA SILU, ali ne treba ni KVARITI maternji jezik nekim suludim tvorevinama mutiranog englesko-srpskog IT žargona. Takve stvari svakako mogu da prođu u internoj komunikaciji, ali to se prosto NE PRAKTIKUJE u prevodima knjiga renomiranih izdavača, kvalitetnim časopisima i lokalizovanom softveru iza kojeg stoji matična kompanija/izdavač.



*Misli se prvenstveno na retail verzije softverskih paketa, ali i na OEM softver koji se instalira prilikom sklapanja računara. Praktično je izuzet jedino softver koji se kupuje i preuzima preko Interneta jer je tu nemoguća kontrola.

A zasto ti stalno vredjas? Zasto onu rec koju koristi RTS proglasavas za suludu, pogotovu kad ste vas dvojica, koji se profesionalno bavite prevodjenjem, istu rec preveli na dva nacina?

Recimo, "prenos sa servera" iskljucuje mogucnost da se nesto prenese sa nekog drugog obicnog racunara, kao sto se kaze opet u nekom recniku http://www.thefreedictionary.com/download : "To transfer (data or programs) from a server or host computer to one's own computer or device." a takodje mu nedostaje i bliza definicija cilja, kao sto je to receno u ovom recniku: "to one's own computer or device". Prenos se moze obaviti i izmedju dva ili vise predmeta / racunara, od kojih ni jedan nije moj. Jednostavno - "prenos sa servera" nije dobar prevod za pojam download.Zar tebi ova diskusija, pretezno oko samo jedne reci, sa samo nekoliko ucesnika lici na "bez ikakvih problema"? Moze se prevoditi "bez ikakvih problema" ako ti nije stalo ni do cijeg misljenja osim onoga ko finansira tvoj rad.

wow :) stvarno nisam očekivao ovako veliku diskusiju oko jedne reči :)

Ja sam se na kraju za svoj konkretan slučaj opredelio za reč 'Programi' u navigaciji, umesto reči 'download', ali na toj download stranici, uz ime, opis i screenshot programa sam rešio da stavim reč 'Preuzmi'. Kako vam se čini ovo rešenje?

imho, reč 'skidanje' ustvari uopšte nije tako loša sa marketinške strane. Ako se stavi u navigacioni meni, velika je šansa da posetioci sajta kliknu na taj link, a kasnije im je lako na download strani napisati o kakvom se skidanju radi.

ss.

Pa, ko je pažljivije čitao, valjda je video da diskusija nije bila sve vreme samo oko jedne reči ;) Što se tiče mog prevoda (da odgovorim tdjokic) u SAP-u (kojeg uglavnom koriste veliki industrijski sistemi) verovatno da nema mnogo slučajeva prenosa podataka sa nečeg što nije server, tako da onda i može da prođe. I još, oni koji ga koriste verovatno ne koriste mnogo ostali softver, jer je sistem jedna zaokružena celina, tako da opet, za upotrebu unutar sistema to može da prođe :) Uostalom, koliko puta si nešto "skinuo" sa nekog privatnog kompjutera (koji nije bio server)? ;) Mada, ne insistiram~u sistemu na kojem radim to je prevod koji najviše odgovara, a pošto nemamo nikakvih zavoda za standardizaciju, tako će i da ostane.
To što nikog ne zanima ova diskusija ili što ljudi nemaju šta da kažu na ovu temu (bilo zato što misle da ovakva tema nije bitna, ili što ne znaju šta bi rekli)~šta da im radimo? Opet, nije posao prevodioca da juri ljude i da traži da rade njegov posao umesto njega. Naručilac projekta je taj koji daje smernice i određuje reference i koji bi trebao da se bavi reakcijama od krajnjih korisnika. Takođe se slažem da postoji veliki broj reči koji se bez ikakvih problema mogu prevesti na srpski. Usput, SAP se lokalizuje već nešto više od tri godine (proces je stalno u toku zbog novih verzija komponenti kojih mnogo ima i koje stalno izlaze) i ne verujem da je bilo MS-u, bilo nekoj drugoj kompaniji padalo na pamet da ih kontaktira ono neke razmene iskustava.
Saša, mislim da si odlično rešio svoj problem. Uglavnom mnogo bolje nego "Skini"; ako je korisniku potreban bilo koji od tih programa, razumeće on i preuzmi ;)

Potpuno tačno. Ne radi se to ni za računarsku, niti bilo koju drugu terminologiju, a posebno ne tehničku. Tehnička terminologija se uspostavlja preko svakodnevne prakse, pri čemu rešenja onih koji su u toj praksi istaknutiji (pišu članke, knjige, predaju na fakultetima...) imaju veću težinu.

Pritom, stepen usvajanja prevoda zavisi delom od njegove funkcionalnosti, a delom od trenutnog psihičkog stanja društva. Tako recimo, koliko sam imao prilike da vidim, Nemci, Francuzi, Italijani, Španci, Japanci, Kinezi, mahom koriste prevedeni softver, a Bugari, Rusi, Rumuni, Ukrajinci, Česi, uglavnom engleski (ili čak nemački). Indijci takođe koriste engleski, ali je to njima praktično drugi maternji jezik.

Na primer, jednom je jedan Švaba držao prezentaciju oko merenja performansi procesorskog keša (dakle, vrlo uska IT tema), i pritom koristio jedan program (K-kešgrind) preveden na nemački: tu i tamo je izvirivala neka neprevedena engleska niska, i čovek se na kraju izvinuo zbog toga, jer kako reče, postoji i nova verzija programa koja je sasvim prevedena :)


Hm, interesantno... Da li baš nijedna zakrpa nikad ne izmeni nijednu nisku u GUIju? Ko je tu da ispravi prevod kad se pronađe neka greška u njemu? Šta biva kad izađe nova verzija Ofisa, opet se (novi) tim sastavlja? Da ne postoji ipak neko jezgro od nekoliko ljudi koji su uvek spremni da reaguju (pored nekih drugih poslova koje rade)?

Usput, pretpostavljam da su napravili nekakav rečnik u toku prevođenja, da ne znaš možda da li se to negde može naći?

Nego, da ne bih pričao baš sasvim van teme, evo šta ja mislim o prevodu za download/upload.

Pisanje u originalu ne dolazi u obzir, toga smo se otarasili pre nešto manje od 200 godina. Transkripcije „daunloudovati“ i „aploudovati“ takođe ne dolaze u obzir, isuviše su rogobatne, i verovatno ih vrlo malo naših ljudi tako izgovara (ja sam čuo najpre „daunloadovati“, „aploadovati“).

Ne vidim zašto izbegavati sasvim logičan i u širokoj upotrebi par „skinuti/okačiti“. Žargon je ono što se koristi u uskom krugu ljudi i za šta postoji alternativa koja se koristi u širem krugu ljudi. Pošto ovde ne postoji nikakva šira alternativa (ako ne računamo „daunload“), to „skinuti/okačiti“ ne može biti žargon. Npr. englesko bug je svojevremeno bio žargon, jer je postojala alternativa, error, koja je međutim ustupila mesto žargonskom izrazu (ovo takođe navodim da bih pokazao da i kada se nešto može proglasiti žargonom, uopšte nema razloga od toga bežati).

Ono što se uglavnom formalno koristi kao prevod za download jeste „preuzeti“, i takođe nije loše gledano zasebno; ne sudara se ni sa čim, nije predugačko. Ali, zašto bi se time menjalo „skinuti“ koje se šire koristi, a sa „preuzeti“ nedostaje logičan par za upload.

Što se tiče upload zasebno, najčešći prevod je „poslati“. „Poslati“ je pitoma reč, već iha prepunjena značenjima, pa kad joj se još nešto natovari na grbaču, niko neće podići obrve. Poslodavac srećan („samo da je prevedeno i da nam se niko ne mršti“), prevodioci srećni („gazda se ne buni, a prevod je ionako za sekretarice“), sekretarica srećna („jao, pritisnem na sličicu sa disketicom, i ono mi izbaci nešto čudno“). I naravno, zeznuli smo glupe anglosaksonce, koji izmišljaju dodatnu reč tamo gde je jedna dovoljna. Ruku na srce, nije to loš prevod, ima samo jednu sitnu manu: niko ga neće koristiti (ali kakve veze to ima u trouglu poslodavac-prevodilac-sekretarica...)

Postaviti?

Čim pomislim na prevod koji se može vratiti u neku drugu englesku reč, prvo što uradim je da ih u paru potražim Guglom, ne bih li video mogu li se naći u istom kontekstu. U ovom slučaju, parovi su npr. post, set, setup, i videćeš da se itekako mogu javljati u jednoj rečenici.

I opet, ne vidim zašto bih išao na to pre nego na nešto što je i u široj upotrebi i bezbednije po pitanju sudaranja? To ne znači da je „postaviti“ sasvim nepodobno, može da posluži kao sinonim, ali je dobro imati sigurnu varijantu uvek na raspolaganju.

"Postaviti/Postavi..." (barem u sistemu u kojem ja radim) se koristi kao prevod za "Set/Set up...", tako da mi se čini da ne bi bilo sasvim odgovarajuće. Takođe i za poslati nisam siguran, jer treba napraviti neku razliku između radnje send i radnje upload. Skinuti i okačiti mi (bez uvrede) zvuči pomalo komično, ali ako bi većina to prihvatila kao standard ne bih imao ništa protiv :)
Nego, Časlav je pitao za rečnik, u mom slučaju postoji takav rečnik (bez kojeg bi inače bilo nemoguće raditi) ali je on-line i nije dostupan korisnicima van sistema. Pretpostavljam da je i kod MS-a primenjeno neko slično rešenje.

Send - slanje, salji
Receive - primanje, primi
Upload - dostavljanje, dostavi
Download - preuzimanje, preuzmi
Ne treba se truditi se se prevod ogranici na jednu rec - tako se download kao naziv sekcije moze prevesti kao 'preuzimanje sadrzaja', a download link unutar sekcije se moze prevesti 'preuzmi'.

Ne znam da li je na forumu neko već izneo ideju, koja je meni pala na pamet pre par meseci, kada sam video dosta loše prevode nekih programa, a bila je i neka tema vezana za to na es-u. Prevodioci (stručni ili ne - nebitno je) su od početka krenuli da manje-više bukvalno prevode engleske termine i srpski prevod dosledno nastojali da prilagode engleskom originalu. Tako smo dobili pretraživače(browsers), kožu(skin), nalepi(paste), razne goniče(drivers) i slične bisere, koje iskusnog, ali i neiskusnog korisnika mogu samo zbuniti. Mislim da se bolji rezultati prevođenja mogu postići ako bi prevodilac sebe stavio u ulogu inovatora, nekoga ko je prvi uveo nove funkcije programa ili sistema i shodno tome, terminima mora jasno naznačiti komande i opise preko grafičkog pročelja(hmm...) - GUI-a . Engleski je dominantan jezik informatike i u mnogo slučajeva dobro je imati englesku terminologiju kao orijentir, ali ne po cenu funkcionalnosti prevoda. Srećna okolnost bi bila kada bi prevodilac bio IT ekspert, osoba koja odlično poznaje pojmove, a istovremeno ima dara za maternji jezik. On je, npr, neko ko treba da rad sa softverom predstavi i približi svom zemljaku -korisniku.
Što se tiče prevoda download/upload, za DOWNLOAD mislim da je OK preuzmi/preuzimanje, mada sâm češće kažem skinuti i učitati, a UPLOAD bi moglo, ako ne pošalji, onda možda isporuči ili dostavi(slažem se sa Blazom).

Ma ne vređam, samo sam nešto netolerantniji prema stvarima koje mi bodu oči/uši. Šta ćeš, profesionalna deformacija.



Ne znam uopšte kako si došao do tog zaključka kad je moja kritika bila upućena prvenstveno na bukvalne, dvosmislene i nakaradne prevode, a RTS uopšte nije preveo reč o kojoj govorimo (download), već ju je ostavio u originalu.

Da pojasnim još malo šta mislim pod tim "bukvalni, dvosmisleni i nakaradni prevodi".

BUKVALAN: download = skini, svuci, spusti...
DVOSMISLEN: download = skini (se), svuci (suknju)...
NAKARADAN: download = downloaduj

U principu, najviše mi smetaju hibridne kombinacije koje nastaju pogrešnom transkripcijom (kao downloaduj ili downloadovati) koje nisu po pravopisu niti srpskog niti engleskog jezika.

Dalje, to što kolega Bryan Fury i ja nismo identično preveli download ne mora da bude samo po sebi loše. Najverovatnije je kontekst u njegovom slučaju takav da zahteva malo "opisniji" prevod.



Jao, bre! Stekao si pogrešan utisak.

Profesionalci u svakom poslu se uglavnom brzo i lako usaglase. Argumentovana rasprava se najčešće pokreće oko pojedinih, specifičnih slučajeva. E, sad, termin download svakako ne spada u te specifične & sporne slučajeve.

Ovde se diskusija rasplamsala jer u njoj učestvuju i ljudi koji nisu stručni, pa zbog nerazumevanja materije unose nepotrebnu pometnju. Znaš već kakvi smo mi Srbi – svaki od nas je stručnjak za SVE!

Kada bi na gomilu stavio par prevodilaca koji su preveli makar jednu IT knjigu i par lektora koji su lektorisali takve knjige, u roku od 2 sekunde bi se složili oko prevoda za prokleti download.



Polako bre! Mislim, zaređao si sa pitanjima...ajmo redom:

Naknadne izmene se retko vrše. Najčešće se u servisnim paketima (service pack, SP) ubacuju dodatni prevodi koji se odnose na nove mogućnosti koje on pruža, a poneki postojeći prevod se izbaci ili biva izmenjen. Tako je bar bilo za Windows XP SP2. Ako se pronađe greška, to se uglavnom coolira do trenutka izdavanje nove verzije programa/operativnog sistema. Tada se, logično, vrši prevod novih stringova (ili, kako ti kažeš, "niski") + se evidentirane greške ispravljaju. Kad bude izašao novi Office verovatno će se ponovo oformiti manje-više isti tim koji je radio i na prethodnoj verziji, ali to ostaje da se vidi. Postoji "tvrdo jezgro" koje se trenutno bavi nekim drugim projektima, a koje po potrebi može da interveniše, mada naglašavam da se korekcije ne praktikuju sve dok ne izađe nova verzija lokalizovanog softvera.

Interni Microsoftov rečnik postoji, ali za sada nije namenjen za širu upotrebu. Doduše, mene više ne veže non disclosure agreement pa bih mogao da ti dam kopiju istog, ali ne želim da pravim nepotrebne komplikacije ni sebi ni njima.

Baš tako :)

Koliko ja vidim, stariji korisnici imaju velike primjedbe na prevode. Niko ih ne tjera da koriste prevedene sisteme i programe, zar ne? Prevodi su namjenjeni onima koji tek treba da se upoznaju sa računarstvom, i onim starijim korisnicima koji bi da probaju.





Ja se sa ovim slažem.





Moje mišljenje je da so to napravila nestručna lica kad je u pitanju prevođenje.





Od prije deset godina do dana današnjeg, ja nisam čuo da postoji neka grupa ljudi koji se bave prevođenjem kompjuterskih izraza. Ljudi su sami prevodili i oni koji su bili najprostiji su ušli u opštu upotrebu iako što nisu ni prevedeni. Dakle, Neformalni razgovor je postao zvaničan prevod. Kao što već rekoh, potrebno je da postoje ustanova koja se time bavi i prevodi PRIJE nego što 99,99% ljudi čuje za novi izraz, prevede ga i kao takvog ga postavlja za jedini pravilan prevod.





Mada, ništa nije nemoguće, ali treba ostati pri čvrstom stavu da se prevodi sve što bi prijatnije i razumljivije zvučalo novim korisnicima. Oni su u ovoj priči najbitniji. Ja sam koristio kompjutere sa raznim operativnim sistemima na engleskom, i evo otkad su izbacili prevod Vindousa na srpskom, ja koristim isti bez ikakvih problema i većina izraza je po meni odlično prevedena.





Prevod je za one koji hoće da koriste kompjutere na srpskom jeziku, i za, najbitnije, nove korisnike. Ljudi koji žive 15 godina koristeći srpski jezik kao osnovni... zar im nije logičniji izraz za radnju "cut" isjeci?





Nikad bitka nije izgubljena, ako ne želiš da to tako bude. Najsvježiji primjer: Finale Lige šampiona.





Još jednom. Prevod nije namjenjen tebi, već onima koji TEK treba da koriste kompjuter. Tvoj je izbor da li ćeš čitati komande na srpskom jeziku. To važi za sve starije korisnike.





Istina. Odvratno je.





Tačno, ali mislim da je trebalo da bude među prvim stvarima.





Slažem se da je tako, ali se protivim da tako i ostane. Ovdje je riječ samo o kompjuterskim izrazima, ali bi bilo potrebno za svaku oblast da se napravi grupa ljudi koji će da prevode. Moj brat radi u EPS-u i on zna kakav ja stav imam prema korišćenju stranih (jel, najviše engleskih) izraza. Radnici u toj struci se koriste izrazima po pravilu englesko-srpski, odnosno ranije pomenuti "katuj" izraz.





Ja mislim da bi se prije početnik snašao.





Meni je dozlogrdio taj izraz mejl. Ja koristim izraz "elpošta", ili samo "pošta". "Da provjerim mejl", "da napišem mejl", "jesi li dobio mejl?". Za potpuno različite radnje se koriste isti izrazi kao u fazonu da pričaju engleskim jezikom, a koriste srpske riječi, tj. "to check a mail"... Ili ovako, meni lijepše i jednostavnije i preciznije, "da provjerim (el)poštu", "da napišem (el)poruku", "jesi li dobio (el)poruku?".





Zašto je to tako? Ti početnici su koristili engleski prevod, jer na licu mjesta vidi da mi ti govoriš slovo po slovo "T-O-O-L-S", a nigdje ne piše "Alati". Kako da očekuješ od osobe koja ne razmišlja malo više od samog čitanja da nađe riječ "Alati" koja ni ne postoji u njegovom kompjuteru kao dio programa?





To bi bilo najbolje. Uvališ čovjeku Vin na engleskom, plus knjigu na engleskom, i kurs engleskog od xxx evra samo da nauči osnove jezika, a ne i značenje kompjuterskih izraza.





Evo ovaj tvoj primjer potvrđuje moje mišljenje da je neformalno postalo zvanično. Mi na ovim raspravama koristimo srpski jezik i to je zvanično. Da je možda bilo lakše i nekome lijepše i bolje da piše moju rečenicu "Voe jova jerprim vrđujepot..." i da se to većini svidi i prostije im je svi bi koristili ovo drugo. Pod osobama koje bi preuzele taj oblik bi bili oni kojima je neki strani jezik maternji jezik. Ovo je previše uprošćeno i banalno, ali valjda shvatate suštinu.





Taj fazon.





je riječ koja sadrži slovo "engleske azbuke" "W", a koje ne postoji ni u ćiriličkom, ni u latiničkom pismu. Mislim da je onda ispravnije da ljudi napišu "daunloud". E sad, to što nekima to izgleda i ružno... Na nekim forumima su ljudi počeli da koriste slovo "W" umjesto slova "V". Neka mi to neko objasni.





Ortak koji studira građevinu je spremao ispit vezano za kompjutere i u knjizi je za riječ "drivers", dat prevod "veznici". Dakle to su programi koji vežu rad fizičkog i virtuelnog dijela kompjutera, odnosno softvera i hardvera. Meni ovaj izraz odgovara. A vama?





Ja ne poznajem posao prevodioca i iz tog razloga nemam želju da dajem svoje prevode za nešto što je složenije prevesti. Samo iznerviram one koji su upućeni u tu struku.





O ovakvim stvarima ja pričam. Na ostalim forumima su me prozvali da sam "lood" i nesavremen što tako razmišljam, a ja ih onda "iscooliram". BRATE STRAŠNO ŽALOSNO.

Nije loše rešenje, mada taj izraz ima više značenja pa na prvu loptu nije u baš jasno na šta se misli. Prevod termina driver je mnogo složeniji problem od ovog zbog kog je pokrenuta tema i do sada nije smišljeno nijedno rešenje koje bi u potpunosti zadovoljilo kriterijume dobrog prevoda. Mi smo pri lokalizaciji MS proizvoda koristili termin upravljački program.


Ma, samo opušteno – nije to neka velika mudrost. Bitno je da se malo promisli pre nego što se da savet ili sugestija, a ljudi se najčešće olako "frljaju" terminima. Svaki zdravorazumski predlog je uvek dobrodošao.


Word. A tek kad odeš u vojsku i vidiš kako izgleda Srbiju u proseku, onda shvatiš koliko smo žalosni i u svakom drugom pogledu.

Samo da napomenem, da ne bude zabune, Microsoft svoj lokalizovani softver ne ažurira i ne ispravlja češće i brže jer bi to zahtevalo pravljenje novog build-a (aj da čujem dobre predloge za ovaj termin ) i opsežno testiranje. S obzirom na to da testiranje i ispravljanje grešaka često ume da odnese daleko više vremena nego samo prevođenje, potpuno je logično što se takve stvari rade samo prilikom objavljivanja novih verzija softvera.

Pozdrav,
Buum

Upravo sam saznao sa nekih Linux sajtova na hrvatskom da je "poveznica" verovatno link (ka konkretnom sajtu) i da se drajver kaze "pogonitelj". To je ono o cemu svo vreme govorim - korisnici jezika koji nemaju nazive za nove pojmove pribegavaju ili ovakvoj izradi novih reci ili opisnom prevodjenju. Treci, najtezi nacin je, da se kroz zivot, nakon izvesnog vremena, "rodi" takva rec i postane zvanicna.

U medjuvremenu, svi pokusavaju da nametnu svoje resenje, prevod nekih pojmova slicnim ili najblizim recima iz naseg jezika, sto se moze mirno nazvati ili improvizacija ili izlaz u nuzdi ili nasilje nad jezikom (i korisnicima). Argumenti tipa "meni se to dopada" ili "ja mislim da je to dobro" nisu argumenti. Koja rec iz naseg jezika precizno oznacava "transfer programa ili podataka sa servera ili racunara-domacina na moj racunar"? Zasad nijedna. To sto neki govore da treba sto vise stvari prevesti, zbog novih korisnika racunara, je u redu. Ali onda treba zaista prevesti, a ne improvizovati. Takodje ne treba sve ostale etiketirati kako nam padne na pamet - "ti ne poznajes struku", "ti ne poznajes materiju", "ti si "strucnjak za sve"", jer se time priblizavamo opasnoj sferi licnog, sto nikako nije preporucljivo.

Nije ti dobar primer-Hrvati i uopšte hrvatski jezik je nešto sasvim posebno i svi znamo da oni prave često vratolomije i običnom jeziku a kamoli u tehničkom.
A što se tiče argumenata, vidi ovako-kod prevoda svake reči, bilo koje reči (danas ili pre 200 godina), svakako je onaj ko je neku reč prvi preveo, to uradio tako što je našao reč "koja mu je dobro zvučala" za ono što prevodi. Eventualno se konsultovao sa par ljudi pa su odabrali zajedno reč "koja dobro zvuči". Lako je kad već imaš gotove rečnike i termine, ali nije uvek tako.

1. Da li će novi korisnik (koji ne zna engleski) da vam postavlja ovakva pitanja, ako se pri kupovini računara opredelio za lokalizovanu verziju:
"JA : Znači odeš na "Alati", pa onda na "Nalozi"
NOVOPEČENI KORISNIK RAČUNARA (u daljem tekstu NKR) : Na šta bre odem ?
JA : Odeš na "Tuls", T-O-O-L-S
NKR : Aha, razumeo, pa onda ?
JA : Onda ideš na akaunts, A-C-C-O-U-N-T-S
NKR : Pa tako reci, da tečovek razume.I šta onda ?
JA : Onda dodaš novi nalog.
NKR : A kako da dodam
JA : Pa ideš na ed, A-D-D (što bi trebalo da znači dodaj jel)
NKR : Aha.Dalje ?
JA : E sad idi redom pa upisuj ono što te pita, znači ime konekcije, zatim
korisničko ime i lozinku.
NKR : Pa to me uopšte i ne pita.Piše nešto user name i password"
NARAVNO DA NEĆE!
On će sve imati na srpskom pa mu naša pomoć neće ni biti potrebna jer kao što je opšte poznato "Windows" je generalno i namenjen običnim korisnicima.
Mislim da bi tako mnogo više ljudi i koristilo mogućnosti ove sprave. Šta mislite koliki procenat našeg stanovništva zna engleski?
Koliko je meni poznato reči na engleskom su prilično tačni kratki opisi radnji koje treba izvršiti ( a mi ih upotebljavamo po navici jer je lokalizacija mnogo zakasnila u odnosu na druge zemlje), pa tako treba razmišljati i pri lokalizaciji.
Inače mislim da je izraz "preuzeti" za sada najlogičniji ( nije dugačak, razumljiv, logičan, prilično verno opisuje radnju koju teba izvršiti) a što se adekvatnog izraza za upload tiče možda teba još malo razmisliti. Za sada mi nijedan predlog ne izgleda prihvatljiv.
Slažem se da u nekonvencionalnom govoru koristimo termine "skinuti"..... ali je činjenica da mora da postoji zvaničan jezik za pisane dokumente, javne nastupe (TV, Radio, štampa, časopisi....), jednom rečju da postoji JEZIČKI STANDARD.
Pozdrav

download=dzaba ...

Francuzi su rec "download" na svoj jezik preveli kao "téléchargement", sto bi otprilike znacilo "telepunjenje". :)

Nedavno gledam na TV - gostuje jedna pevacica, razgovaraju o slikama i hladno koriste rec "fotoshop". Ocigledno da obe ucesnice u razgovoru tu rec razumeju i prihvataju kao takvu. Moze sad ne znam koliko naucnika to prevoditi, to ce za navek ostati kao fotoshop. Slicni slucajevi su doveli do toga da 95% populacije kaze "srafciger", stagod to znacilo, a u zvanicnim knjigama i propisima toga nigde nema. To je nasilno prevodjenje, u okruzenju koje tehnolosko-tehnicki po malo kasni i jednostavno ne poznaje odredjene pojmove, pa za njih ne moze ni imati odgovarajucu rec. Ovde prevodioc ne prevodi, nego izmislja.

Najgora stvar kod nasilnog prevodjenja je, sto svako ili zna sta je download ili moze potraziti u recniku, a za one izmisljene reci (kojih cesto ima vise jer svaki prevodioc neku drugu smatra optimalnom) je teze otkriti znacenje. Tako dobijamo reci tipa "digitron", koja kod nas oznacava onu malu elektronsku spravicu za racunanje, a ustvari je naziv jedne fabrike u Istri.

Pogledajte i sam naziv ove teme - za rec "download" se trazi prevod a rec "adekvatan" vec smatramo kao nasu i ne prevodimo je! Mozda jos jedan primer: rec "zoom" mnogi poznaju a rec "shvenk" se relativno retko cuje a oznacava pokretanje kamere levo-desno ili gore-dole. Tako dolazimo i do reci koje se koriste samo u nekim zanimanjima ili aktivnostima i meni licno je to prihvatljivo. Tako bih mogao prihvatiti i download, i bez prevodjenja. Zasto bismo rec download na svu silu morali prevoditi a recimo meni kaze lekar "Vase teskoce su polimorfne" i ne trepne. Sta mu to znaci "polimorfan"?

Ja najcesce koristim "skinuti". Obicno nekome kazem "skini taj fajl" ili "odakle to mogu da skinem" itd... Rec je nedvosmislena jer sigurno ako se prica o internetu i fajlovima nece neko pomisliti da se svuce. Kao kada kazem da hocu da kupim novog misa jer mi se ovaj pokvario niko nece pomisliti da hocu da kupim zivo stvorenje. Ja sam za to da se koristi ona rec koja je prihvacena u narodu, isto kao srafciger (umesto zavrtac ili kako god), monitor, prozor, avion (iako je zvanicno vazduhoplov mada uvek cu da koristim francusku rec koju svi koristimo) itd... A sto se tice digitrona, mozda je pravilnije kalkulator mada mislim da je sada pravilno i jedno i drugo jer je digitron usao u siroku upotrebu. Isto kao rec "jo-jo" koja je oznacavala samo odredjenu marku tih igracki ali posto su svi poceli tako da zovu sve te igracke onda im je oduzet trademark pa vise nisu mogli da naplacuju koriscenje tog imena.

ja koristim:
download - preneti sa servera
upload - preneti na server

Ne znam zašto bi se prevodio Photoshop. Ni druga imena programa i časopisa se ne prevode. Zamislite da sad ljudi počnu da govore o pariskom „Svetu“ (Le Monde), madridskom „Svetu“ (El Mundo), londonskom „Čuvaru“ (The Guardian), mp3 plejeru „Propoj“ (Prozori-pojačalo = Windows Amplifier = Winamp), softveru za baze podataka „Pristup“ (umesto Access) i slično.

Što se tiče pretvaranja imena marki u opšte nazive proizvoda, toga kod nas, ali i drugde ima dosta i ne vidim zašto bi trebalo ispravljati krive drine. Navešću nekoliko primera u srpskom: imalin, kalodont, eurokrem, vegeta, itison/tapison, motorola, penkalo, flomaster...

U vezi s „downloadom“, ako se već zastupa prihvatanje te reči, onda biste je morali pisati na srpskom i bez slova w koje u srpskom ne postoji, dakle „daunload“ ili „daunloud“, jer ni feljton ne pišemo „feuilleton“. Ta reč nije transparentna i onaj ko se prvi put susreće s njom ne može znati njeno značenje, za razliku od reči „preuzeti“ koja je svima intuitivno jasna. Osim toga, svi veliki evropski jezici imaju svoju reč za taj glagol: ruski zagruzit', francuski télécharger, nemački [he]runterladen, španski descargar, italijanski scaricare (svi ti prevodi imaju veze s punjenjem/skidanjem/spuštanjem), tako da ne vidim zašto bismo baš mi morali da nepotrebno usvajamo strane reči za koje postoje jako dobre i trenutno razumljive alternative.

Osim toga, u razgovornom jeziku se ionako češće koristi naša reč „skinuti“ nego „daunloudovati“, što dovoljno govori u prilog tezi da postoji prirodna težnja da se koristi razumljivija reč.

P.S. Ne kaže se „svaki prevodioc“, nego „svaki prevodilac“. Imenica „prevodilac“ ima slovo „l“ samo u nominativu jednine i genitivu množine („Prevodilac je napisao...“ i „Na skupu prevodilaca...“), dok u svim ostalim padežima ima „o“ („Video sam prevodioca/prevodioce...“, „To je mišljenje našeg prevodioca“, „Razgovarao sam s prevodiocem/prevodiocima...“).

Prilično se slažem sa teddy-jem.

Naime, nazivi programa kao i zaštićenih imena naravno ne treba prevoditi. On je dao i dovoljan broj primera za to pa ja neću dodavati novu listu.

Jezik je živ i razvija se pa ćemo prihvatiti i mnogo stranih reči kao i do sada, u to nema sumnje, ali LJUDI, NE PRETERUJMO.

A što se tiče osnovne teme koja je ovde u stvari proširena na opšte korišćenje uglavnom engleskih izraza, sasvim je logično i normalno da ćemo prihvatili englesku reč (ili reč iz nekog drugog jezika) ali naravno prilagoditi je našem jeziku AKO ZAISTA NEMAMO ODGOVARAJUĆI (čitaj adekvatan) izraz u našem jeziku. A dobro je primetio i našu težnju da upotrebimo razumljivu reč "skinuti". Pa zar ne lomite jezik dok pokušavate da izgovorite reč „daunloudovati“ "daunlouduj" "daunloudovao" sam.....?

I da; kako smo prihvatili reči: miš (a ne mouse ili souris), tastatura (a ne keyboard ili clavier), kućište....tako se nadam da ćemo spontano prihvatiti i mnoge druge naše izraze, ali treba da se navikavamo stalno ih koristeći.

Kao što rekoh ranije, korišćenje nama razumljivih reči će najpre koristiti početnicima posebno onima koji ne znaju strane jezike.

Hvala na reagovanju za reč PREVODILAC.

Ukoliko nekog zanima, evo još jedan rečnik računarskih izraza:
http://recnik.prevod.org

Ukoliko bih „download“ koristio da linkujem ka stranici na sajtu, definitivno bih ostavio tako.
Ukoliko je u pitanju glagol, preveo bih u „preuzeti, skinuti.“

A što se tiče upload-a, to je već malo teže. Isto kao i gore, ostavio bih „upload“ ukoliko dajem pristup postavljanju datoteka na sajt od strane drugih korisnika, ili da linkujem ka nekoj stranici, a u drugim slučajevima bih koristio „pošalji, dodaj“ itd.

Ne znam koji je problem da se koristi pravilno transkiriptovana reč daunload. Ona je već,i te kako, odomaćena a puristi ne treba da traže neku drugu reč jer adekvatnu neće naći.

Dobrodošli u 2010. godinu ;)

„Nakon što daunloadujete podatke sa našeg sajta u prozoru sa daunloadima potražite najnoviji daunload i dvokliknite na njega da biste ga pokrenuli.“

Ja mislim da ni rec "Download" ni rec "Preuzimanje" u bukvalnom znacenju ne opsiju dobro pojam downloadovanja. Ni jedna od postojecih reci nema odgovarajuce znacenje jer pojam "download" ima karakteristiku koja nije postojala u vreme nastanka tih reci. Te reci su nastale u vreme kada su ljudi znali samo za fizicku stvarnost i kada se ni jedna stvar nije mogla kopirti na pritisak tastera. Na primer "istovar" znaci da nesto skinemo sa nekog prevoznog sredstva ali nakon sto to skinemo ta stvar vise nece biti na tom sredstvu vec dole. Kod kompjutera i internet je drugacije jer original i nakon downloada ostaje na istom mestu a downloadovane kopije se ne razlikuju od originala. Dakle nije rec o nekom slanju ili premestanju vec o kopiranju.
Stvarno znacenje pojma "download" je otprilike:
"nabavi sebi jednu kopiju" ili "kopiraj sebi jedan primerak" ili "skini kod sebe jednu kopiju" ili "preuzmi jednu kopiju"
...a koliko znam ne postoji jedna rec ni na srpskom ni na engleskom koja ima bas takvo znacenje.

Ne vidim zašto je bitno naglasiti da je u pitanju jedna kopija. Svakako se neće preuzeti 10 ili 50 kopija.

Neko napisa ranije (citiram po pamcenju, da ne trazim ponovo) "prihvatili smo misa, prihvatili tastaturu" kao domace reci, a od kad je tastatura domaca rec? Taster - da li je to srpska rec? Nema sansi da se sve posrbi, jer je prihvacena vec gomila reci koje su u sutini tudje reci, ali se odomacile.

Konkretno za download imam sledeci predlog. Ako se rec pojavljuje u tekstu, kao recimo "Skinite sa neta najnovije drajvere za vas stampac" onda moze 'skinuti' jer je uopsteno, a kad se kaze "Najnovije drajvere za vas stampac mozete preuzeti sa sajta..." onda moze preuzeti jer se definise odakle, sto je za sam pojam preuzimanja prilicno vazno.

Nikad se stvari ne prevode doslovno. "On ima gradonacelnika u dzepu" to nikako ne znaci da je gradonacelnik doslovno, fizicki u necijem dzepu, nego da ovaj, koji ga "ima u dzepu" o njemu zna nesto cime moze da ga ucenjuje itd.

Adekvatan prevod je preuzimanje (sadržaja), a u slengu može da se kaže i skidanje.

Upload = uztovar

Download = niztovar


Setili se još na Sezamu, davnih 90-tih ...

Je l' to šala ili neko to stvarno koristi?

Ih, trebali su biti dosledni, pa u tekstu ispod staviti "Natovari" umesto "Upload".

Uztovar ... inače od milja nazvan utovar
Iztovar ... inače od milja nazvan istovar

Pa naši preci su koristili ove reči još pre pronalaska interneta... e vidite kako smo i tad bili napredni :))

Setio sam se da se ne koristi samo rec "Download" vec i rec "Get". Na primer getmiro.com , FlashGet (odlican download manager), www.get-software.info/

I mozda najpoznatije na www.adobe.com
Get Adobe Reader
Get Adobe AIR
Get Adobe Flash Player
Get Adobe Shockwave Player

Na engleskom rec Get je po meni bolji izbor nego Download jer je manje konkretna. Ako i nije tacna, bar je manje pogresna.


Sustina je da je to kopija. Nema veze da li je jedna. Uzmes samo kopiju a original ostaje da i drugi mogu da kopiraju... Krajnji rezultat je sustinski razlicit u odnosu na klasican istovar stvari ili preuzimanje posiljke.

Da, ali onda ni engleski izrazi nisu egzaktni. Ako "downloadujes" nesto ono onda nestane sa prvobitne lokacije. Znamo da to nije tako a objasnjenje je sakriveno u samoj definiciji postavljanja nekog fajla na Internet, da bi bio svima dostupan da se otuda iskopira na njihov racunar i koristi po zelji. Verovatno termin kopiranje nije bio odgovarajuci jer je download na pocetku trajao mnogo duze. I sada traje prilicno za vece fajlove, pa je jos uvek tesko reci "iskopiraj tih 4 gigabajta sa sajta ..." nego jos uvek preuzimamo, skidamo, downloadujemo itd.

Upravo prevodim neki sajt sa engleskog na srpski, koristim ćirilicu, pa se već dva dana mučim baš oko "daunlouda" :)

Izgleda da je ova tema jedino mesto na netu gde se diskutuje o tom problemu.

Nakon čitanja cele teme, ipak sam se odlučio za "preuzimanje".

http://www.informatika.com/webkamera/trg-nikole-pasica.htm

"Upustvo

Potrebno je navesti da je za neometan rad naših kamera neophodno "skinuti" (izvršiti download) JAVA plug-ina. Adresa za download je: http://www.java.com/en/download/index.jsp ."

[quote]

http://nedohodnik.dyndns.org/s...j/concepts/lat-d.html#download