Ode u Dark Side, a? :-)

Da se nadovezem na ovo:

http://www.theregister.co.uk/2...r_fiasco_is_setback_for_linux/



Dakle, iako je poznato da je code versioning krucijalna stvar koja ne sme da zakazuje u production okolini - resenje odlaska jos jednog od kljucnih ljudi iz Linux tima Linus resava kako?

Raspisivanjem svoje verzije ;-) Sad ce se videti brilijantnost cele operacije u kodu koji je vec pozamasan i koji ima gomilu commita...

Eto to je taj enterprise-grade-linux-development, prihvatiti ne-GPL necemo... raspisace Linus to sad odmah dok je u WC-u :-)

Sto im IBM nije poklonio neki versioning system ? ;-)

tacnije... nece raspisati linus nego N malih gnomova. pitam se da li je taj covek uopste svestan koliko je industry-grade version control system zapravo slozena stvar.
takodje, ovo me zaista podseca na pricu sa Kompany-em od pre par godina kada je premudri RMS maltene vredjao CEO-a terajuci ga da sve proizvode stavi pod GPL i svesno ode u bankrot. ovakvu bahatost covek retko ima priliku da vidi.

Interesantno je primetiti kako se sve sto McVoy kaze 100% podudara sa stavovima nekoliko ljudi sa ovog foruma proglasenim za Win zealote :-)

Cudna vremena dolaze ;-) Ili je to samo common (economic) sense ;-)

ja nisam win zealot, ja sam... sta bese ... elitisticka bsd svinja ili tako nesto.

Hehe, BSD zealoti su jos gori od win zealota...;)

funny zar ne.

Nisam sigura zašto neki guraju Linux u neke zaolete. Linux je posto stvar kojom se sada igraju velike kompanije i samim tim će ostati u narednih cca. 10 godina na tržištu. To da li će do tada napredovati ili šta ja znam neću da prognoziram pošto je jako nezahvalno.

To šta je bolje, svako svoju politiku goni, ali to da će opstati je tako. Jednostavno se tržište nikada neće pomiriti sa činjenicom da postoji samo jedan proizvod.

Zavisi kako gledaš na to.

zar to nije oximoron :)

Pa u biti da, koliko sam ja vidio, većina BSD developera ima ja-sam-bog sindrom i po linuxu/GPL pljuju još više nego po win :)

offtopic: Evo jedan filmić [415MB] sa defcona gdje se na račun Thea i *BSD developera zezaju gobbles i ekipa: http://www.def-con.org/media/gobbles.avi



Da, slažem se.

Ja sam recimo jako uvjeren da je potrebno čak i na umjetan način stimulirati konkurenciju na tržištu, jer njeno nepostojanje vodi u propast. IMHO većina opresijskih režima (komunizam i sl.) i jest propala zato jer ljudima nije nudila mogućnost izbora. Recimo tko je gledao Matrix 2 tamo u onom debilnom monologu Architect veli da je prva verzija Matrix-a bila takva da su svi ljudi bili jednaki, svi happy, sa jednakim pravima i jednakim položajem u društvu. Na kraju su se svi takvi modeli pokazali neuspješnim i takva se Matrica raspala vrlo brzo. Ključ je bio u mogućnosti izbora, makar i lažnog, a onih 1% koji skuže igru behind the scenes, njih je toliko malo da su zanemarivi.

Što se mene tiče, ja nemam ništa protiv toga da linux uzme 1% sve dok je balans održan.

Theo? on bas i nije tipican primer BSD developera, pre bih rekao OpenBSD developera. Kod Free/NetBSD developera, bar onih koje poznajem, sam video daleko najprizemnije stavove u odnosu na druge segmente OS community-a, pogotovo OpenBSD/Linux dela koji se u biti veoma slicno ponasa i koristi slican marketing. Gobbles je prica za sebe... :)

Zanimljiva rasprava se izrodi oko tog BitKeeper-a, mada moram da priznam da je čovek u pravu donekle. Kada krenem da razmišljam o tome...

Mislim, da bi neko bio programer danas potrebno mu je dosta vremena da bi naučio sve silne jezike, okruženja i sl. To vreme naš hipotetički developer kani da naplati, jel' da, pošto se od slave 'lebac kupovati ne može. On može da iskoristi postojanje OSS-a kao jednu stepenicu ka uspehu u vidu nekog specifičnog CV-a...ono, kao, napravio sam silan neki OSS softver koji koristi tona ljudi, vidite da sam dobar programer dajte mi šansu...ali poenta je da će na kraju uvek težiti da zaradi neke pare. Očekivati da svi ljudi na ovom svetu daju svoj trud za dž je ipak malo nerealno.

Ok, to je bio rant, a sada ozbiljno pitanje. Pre izvesnog vremena caboom je na nekom drugom mestu na ovom forumu rekao da OSS unižava programera (ili nešto slično). Jako bih voleo da čujem malo detaljnije objašnjenje, naravno ako caboom-a ne mrzi da napiše, njegove izjave, kao i ostale da kažu šta misle o ovome.

hm, vec sam zaboravio tu diskusiju, ali generalno stvar je u tome da je OSS sw zapravo tipicna eksploatacija programera u kontekstu lazne ideologije. poenta je u tome, da ako pogledas sve ekonomske modele u kojima OSS moze da opstane, on ide na ruku samo velikim korporacijama i time dolazis do krajnje bizarne situacije u kojoj zapravo radis za dz. iz ideoloskih razloga, a od toga zapravo jedinu korist imaju velike korporacije tipa IBM-a ili HP-a, koje su dovoljno velike i mocne da prodaju support. tesko mi je da zamislim mnogo malih i srednjih kompanija koje opstaju u tom modelu osim onih koje se bave jeftinim mreznim servisima.
takodje, OSS je model u kojem nema inovacija posto nema finansija za istrazivanja koja kostaju i jednostavno se bavi rekonstrukcijom vec postojecih resenja do momenta saturacije, a sa druge strane, pogotovo kod linux-a, development tece po principu pokusaj-promasaj, sto je sustinski veoma skup i neefikasan razvoj.
to conclude, u sustini OSS suzava job market za developere i pruza fikciju nepostojeceg kvaliteta kroz napadnu propagandu, pored toga OSS programeri imaju krajnje bizarnu ideju o tome kako zapravo otvoren kod nekoga zaista i stiti od velikih kompanija kao sto je big&bad m$, a zapravo za malo, ili nista podrzavaju korporacije istih razmera i ambicija. na kraju, cilj svakog developmenta je prodati - rad iz ljubavi je lepa stvar, ali ti nece platiti rucak.

Joj bre, tek sada stižem nešto da napišem.

Hvala ti na odgovoru, nešto slično se i meni javilo u glavi. Drmnulo me je u jednom trenutku kada sam na OSNews-u čitao komentare (što je posebno lep sport) i jedan komentator je napisao nešto na foru toga da on ne vidi zašto bi morao da uopšte plati operativni sistem koji koristi. U tom trenutku me je nešto udarilo k'o slippery fish: da li je to zaista OK stav?? Da li je moguće da OSS u stvari potpuno spušta samu ideju toga da je OS ipak komplikovana stvar i da bi se to zaista dobro napisalo mora negde postojati neki trud i neko vreme uloženo u taj rad. To vreme i taj trud vrede nešto. Valjda.

Da li OSS u stvari obezvređuje samu ideju da pisanje softvera ima neku svoju materijalnu vrednost?? Ako ti napišeš neki OSS softver ti imaš vrednost izraženu u simboličkom kapitalu, kao što je društvena moć ili priznatost ("ma ti si veliki baja" i sl.) ali nemaš, makar ne u startu, nikakvu materijalnu korist od toga.

@dwarf:

Ako Relja čita ovu temu, nadam se da će da napiše šta se desilo kad izašao sa društvom i kad jedan OS zealot nije hteo (imao?) da plati parče pice, čini mi se.

@dwarf,

Upravo tako - GPL ideja (koja je u vecini slucajeva sinonim za OSS, mada OSS u biti ne mora biti GPL niti besplatan) omalovazava developera kao osobu koja je duzna da poklanja svoje usluge a da naplacuje nesto drugo.

Tako se dolazi do interesantnog paradoksa da je upravo najzahtevnija i najvaznija faza u deploymentu softvera ta od koje se zahteva da totalno obezvredi svoju vrednost, i da kompletan rad "pokloni zajednici' zarad opsteg dobra i slobode :-)

Zvuci poznato? :-)

Interesantno je i primetiti da "zajednica" nije uopste obavezna da poklanja svoj rad i znanje - milioni administratora koji koriste neki GPL tool uopste nisu duzni da svoja znanja poklanjaju zajednici, vec rade za hard $$$ i sve sto saznaju je vlasnistvo ili njih ili kompanije za koju rade ;-)

Sledeci problem je - da neko na kraju ipak ima pravo da profitira od GPL posla, a to u vecini slucajeva nije programer:

Ja sam vec vise puta objasnjavao slican paradoks: dakle, programer nekog GPL projekta poklanja svoj rad "zajednici", koji, uzgred, sam po sebi nema nikakav "price tag", osim grube kalkulacije vremena koje je on utrosio i ne moze da naplati - jer je taj kod dostupan svakom za re-factoring i dobijanje znanja za dzabe.

Onda dodje neki IBM, RedHat, i sl... strpa taj GPL tool u svoju distribuciju i direktno povecaju vrednost svoje distribucije - sto se direktno projektuje u $$$ koje IBM/RedHat dobijaju.

---
Pitanje: Dakle, ko je profitirao od te dodatne vrednosti?
Odgovor: IBM i RedHat, koji su prodali vise kopija, ili jos malo povecali cenu jedne kopije

Pitanje: Ko je dizajnirao i direktno stvorio tu dodatnu vrednost, a nije dobio ama bas nista
Odgovor: GPL Programer
---

Da se vratimo na problematiku - osim onemogucavanja programeru da direktno naplati svoje vreme i trud, GPL ima jos jednu vrlo nezgodnu manu - uopste u profesionalnim odnosima.

Naime, vecina GPL projekata su razbacani po svetu, bez project i product managementa - i, sto je najgore, bez adekvatnog Q&A backinga. Pazi sad - GPL projekti vecinom ocekuju da Q&A radi korisnik softvera - i, da - ako nesto ne valja, sam ispravi bug :-)

Ovo GPL cini vrlo nekompetentnim za bilo kakav ozbiljni komercijalni "Supplier <-> Customer" odnos, i jasno je da bez product managementa razvoj GPL projekata je obicno uvek vezan za kloniranje necega sto je neko drugi stvorio / ulozio para u te "ljude, koji se ne vide" (strategic planning, market analysis, product management, Q&A, technical support) - dakle, neki drugi ljudi odredjuju roadmap, a GPL klonira.

Sto se uostalom jako lepo vidi i u "oprostajnom pismu" jednog od Linux seniora :-)

(Rekao sam si da neću više zalaziti u Advocacy, pošto je zarazno, ali...)

Iz Ivanove posljednje poruke bi neko mogao da zaključi da filozofija slobodnog softvera tjera programera na rad bez mogućnosti profita. GPL nikoga ne tjera ni na šta. Ako želiš da profitiraš, onda nemoj koristiti biblioteke otvorenog koda. Ustvari, neki slobodan softver možeš koristiti i u komercijalnom aplikacijama i zaraditi lijepu svotu novca (LAME, GTK) - direktna korist od slobodnog softvera.
GPL je jednostavno jedini način da slobodan softver ostane slobodan.
Što se tiče IBM, RedHat i njihove zarade na slobodnom softveru - koliko god one povećavale cijenu svojih distribucija, te firme nikog ne tjeraju da plati distribuciju. Ako ti je preskupo - dobićeš besplatno.
Dobra strana slobodnog softvera je u konkurenciji neslobodnom softveru. Koliko je on konkurentan i dobar, reći će korisnici. Ono što je bitno u svemu, to je da korisnici budu svjesni postojanja alternative i mogućnosti izbora.
Još jedna velika prednost FS je što omogućava razvoj informatike u zemljama u razvoju, pa je podržan i od strane UN-a.

@ Ivan:
Ti radiš u jakoj firmi i možeš da si priuštiš MS Windows XP i MS Office. Meni preostaje:
1. da koristim piratske verzije skupog softvera,
2. da koristim slobodan softver,
3. da se ostavim informatike i ćorava posla.
Šta mi predlažeš?

Vidi, ovaj - pazi... da ne dramatizujemo puno - ipak ne bi morao da se ostavis corava posla ;-) Kad sve funkcionise, vecina firmi koje prodaju racunare imaju OEM ugovore sa proizvodjacima softvera i dobijaju softver za OEM racunare za mnogo manje pare nego sto je retail licenca.

Tako da ako kupis racunar kod nekog velikog retailera, ti sa njim obicno dobijas Windows, Microsoft Works (office - lite), softver za multimediju i authoring, CD-Burning itd... sa jacim konfiguracijama obavezno ide i XP Professional + Office.

Naravno, lepo je sto "slobodan softver" postoji ako ni zbog cega drugog, onda sto on predstavlja jeftini test-bed za mnoge stvari za koje bi ti trebala investicija... i to je skroz super - u svakom slucaju, poenta je sto mi ovde pricamo kako je GPL nepravedan po programera, a ne da li je koristan za nekog drugog.



Delimicno tacno - postoje i drugi nacini da softver ostane "slobodan" (BSD, public domain, itd...) GPL je ujedno nacin na koji velike korporacije zaradjuju na radu ljudi koji taj isti GPL softver, koji proizvode - upravo ne mogu da naplate jer im jedina mogucnost (competitive advantage) biva izbijana iz ruku tzv. "slobodom"

To je ta cena koju placas za "slobodu" - a ja da za dzabe dizem cenu akcija nekog IBM-a ili RedHat-a (a nisam njihov akcionar), boga mi - necu :-)



Ali ipak zaradjuju, i koliko znam - zaradjuju sasvim fino; A ti ne dobijas ni prebijeni cent od te zarade, iako si kao GPL programer neceg unutra doprineo da se ta distribucija proda - sto je sto se mene licno tice cista pljacka necijeg rada.

A Visual Studio?
Zapravo, ja ne želim taj softver na svom računaru. Ne iz ideoloških razloga, već zato što mi ne radi posao dobro kao ovaj što koristim.




Eto, vidiš da se može profitirati na slobodnom softveru.
Pored toga što se te velike korporacije obogatiše na pljačkanju naivnih GPL programera, ne vidim da se i jedan žali.
Žale se samo MS lobisti, okorjeli Win korisnici i ovaj dezerter. Vratiće se on kad-tad.

Šalim se, naravno.

Sve što je pomenuti lik rekao stoji. I niko ga ne tjera da nastavi pisati slobodan softver.
Svijet u kome je sav softver slobodan nema smisla, kao ni svijet u kome se, zbog monopola jedne korporacije, softver plaća mnogo više nego što vrijedi.

Visual Studio Express Edition 2005 ce kostati $49.95... dosta ljudi mesecno vise potrosi za cigarete ;-)

Naravno, ako ti GCC/KDevelop/Stagod radi posao, glupo je placati i $49.95 ekstra.



Hm dobro, ali na osnovu cega ti mozes da stanes iza takve tvrdnje?

Da li si ikada imao softversku kompaniju, ili imas iskustva na rukovodecim pozicijama neke softverske kompanije, pa znas da je danasnji softver precenjen?

Sto bi se reklo, why don't you put your money where your mouth is - probaj da zivis od proizvodnje i prodaje softvera, a da doticni poklanjas, pa da vidimo dokle ce to da ide ;-)

Imam informaciju da je Microsoft najjača softverska firma na svijetu, i znam da ne proizvodi najbolji softver na svijetu. Dakle, softver koji proizvodi Microsoft je precijenjen.

Volio bih čuti tehnički argument za ovu tvrdnju.

Što to točno VS "ne radi dobro".



Ma nemoj :)

Za početak te tjera da ako misliš koristiti GPL kod u svojem programu, da i on mora biti GPL. Pogledaj početak ove teme, onaj dio "out of business in 6 months" :)



Što je ekvivalentno tvrdnji: Ako želiš koristiti biblioteke otvorenog koda, onda ne možeš profitirati.

Vidiš....svijet se ne vrti oko GPL-a, vrti se oko love, i tu je major fuckup u GPL filozofiji :)



Joj što mrzim kad netko spomene riječ "sloboda" :)

Što točno znači sloboda?

Je li sloboda kad netko može profitirati ne nečijem tuđem radu bez da taj drugi primi i centa profita ovog prvog?

Je li biblioteka koju kupiš za $200 i koristiš u svom programu (također sa priloženim izvornim kodom) manje "slobodna" od one pod GPL-om?

Je li sloboda da proučavaš tuđi izvorni kod veća od slobode da uzmeš IDA Pro + SoftIce i seciraš 99.9% sofvera na svijetu?

Vidiš, sve je to mutna kategorija. Činjenica ostaje da je u najvećem broju primjera open-source == besplatno. Evo i gotovo svi linux advokati na Advocacy vele da je velika prednost linuxa ušteda koju moraš plaćati na win za komercijalni softver :) Taj stav nije dobar.....



Da takve distribucije nemaju prednosti pred besplatnim verzijama, ne bi bile komercijalne. Činjenica je da takve kompanije samo stavljaju šlag na besplatni rad gomile kognitivno impotentnih gnomova i na tome profitiraju.



E to se i ja slažem :)

Samo problem je u ekstremima koji misle da će komercijalni svijet softvera "as we know it" ubrzo propasti, te da će open source model postati dominantan model razvoja.

Recimo ovaj članak star 6 god:

http://www.muq.org/~cynbe/rants/lastdino.htm



Obrati pažnju na sljedeće apokaliptično predviđanje:



:>

What is the catch 22?

Najbolji softver na svijetu u odnosu na šta?

Konkretne primjere daj. Koji to segment proizvoda koje MS danas proizvodi se prodaju, a postoje besplatne GPL-izirane tehnički superiornije varijante.

Ajd baš da čujem. Bez generalizacija molim.

Mislio sam na Windows kada sam rekao da mi ne radi posao jednako dobro kao OS koji koristim. Visual Studio je vjerovatno najbolji IDE/RAD alat.


Imaš li bolje rješenje? Kako da ja napišem neku aplikaciju, otvorim kod i dam na slobodno korištenje svima, a da neka firma ne ugradi moj kod u svoju komercijalnu aplikaciju i zaradi pare? Ako ne želiš da otvaraš kod svoje aplikacije koristi komercijalne biblioteke. Nije valjda da postoji neka GPL biblioteka koja nema ekvivalentnu komercijalnu biblioteku?


Piše u licenci. Uglavnom se svodi na to da mogu da dijelim softver kome hoću i da ga mijenjam. To je ipak veći stepen slobode nego bilo koja komercijalna licenca, zar ne?


Sumnjam.


OS. Windows koristim od kad postoji i uvjerio sam se da je dosta lošiji od Linux OS-a.
Web klijent. IE je daleko lošiji od Mozille i Opere.


_{[Ovu poruku je menjao Not now, John! dana 03.06.2005. u 15:18 GMT+1]}

Naravno, po običaju, od tehničkih detalja ni t :-)



Aaaaaah, that's the catch :)

Dakle, problem je, koliko vidim, u tome da se GPL advokati plaše da će prljava moralno izpačena kapitalistička gamad profitirati od njihovog truda....cccc

Ček sec, šta IBM, Novell, Transgaming....to već ne rade? :)

Ako je zamotano u GPL pamflet sa nekim minimalnim kontribuiranjem natrag zajedinci, to taj čin čini savršeno moralno prihvatljivim?

Ako da, onda živite u iluziji :) Matrix ***ote :)

A da kod objaviš pod BSD licencom, pa da od njega mogu svi beneficirati?



Pa ne u 99% slučajeva je obrnuto, pošto je open-source iznjedrio malo šta originalno, takve biblioteke samo kloniraju funkcionalnost već postojećih.



Mislim, dakle sumnjam, dakle jesam? :)

Malo sutra :)

Nego ja vidim da se konstatno diljem svijeta odžavaju konferencije koje propagiraju FUD o superiornosti open-source modela razvoja, yada yada......

Nemoj mi reći da nisi nikad bio na jednoj takvoj :)

Ajd priznaj, imaš u sjevernom kutu sobe hram posvećen RMS-u od McDonalds Happy Mill figurica :)

(šala)



Sve odreda argumenti u stilu "Moj tata je jači od tvoga tate". Nisam ni sumnjao da ćeš tako odgoviriti. Patetično.

BTW rekao sam komercijalne MS-ove programe, tako da IE i WMP miči iz liste.

Kao sto Sundance rece - pa neko vec zaradjuje pare na trudu OSS programera ;-))) O cemu mi onda pricamo? ;-)

Pritom, GPL uopste ne sprecava bilo koga da prostim refactoringom softvera to ugrade i u zatvoren softver, i nemaju nikakvu bojazan da im nesto mozes nauditi. Ako ne to, mogu uvek uzeti ideju i ponovo iskodirati sve to uz pomoc tvog koda kao idejne reference.

Tako da cela prica zapravo samo tebe sputava da naplatis svoju ideju i svoje vreme, a firmama sa izuzetno jakim marketingom uopste ne zabranjuje da oni tvoj kod ponovo koriste - ili da jednostavno ubrzaju proces koristeci tvoj kod kao "otvorenu knjigu"... mogu nekim out-sourcerima da daju tvoj kod i da kazu "napravite mi isto ovo, samo da bude drugi kod" - i da rese problem za $1000-$2000 ;-)



Pa nije bas tacno, MPL je recimo bolja licenca kao i sjaset open-source kompatibilnih komercijalnih licenci, jer tebi omogucava da otvoris deo koda, a da ostale delove naplacujes kao value-add, sto je jako dobro resenje za mnoge aplikacije i biznis modele.

Recimo, ti open-sourcujes nesto sto je neophodno za neki zadatak, a dodatna poboljsanja licenciras kao objektni kod - time si dao slobodu da svi mogu da koriste osnovni deo bez placanja, a tvoj competitive-advantage je u zatvorenom delu na kome ti zaradjujes $$$ i otplacujes utroseno vreme i ne moze da dodje neki IBM i za dzabe integrise tvoj trud u njihov... o da, vrlo komercijalni sistem.



Moderni Windowsi bazirani na NT kernelu su jedno deceniju po arhitekturi od danasnjeg Linux-a. Ovo ti moze potvrditi svako ko ima iole duze i bogatije iskustvo u poznavanju ovih platformi i njihovim "low-level" delovima.

To ne iskljucuje mogucnost da Linux nekom radi posao bolje od Windowsa, sto je sasvim OK - ali generalno je Linux daleko iza Windows-a po kvalitetu - kako koda, tako i aplikacija - aplikativni ekosistem i broj korisnika govore sami za sebe.

Not now, John!, do sada nisi naveo ni jednu cinjenicu osim da OS sw predstavlja konkurenciju komercijalnom sw-u, sve ostalo su veoma hrabre pretpostavke. i sta zapravo znaci "slobodan sw" i koje pravo ima GPL u odnosu na ostale OS licence da se tako samo-naziva?
druga stvar koja mi nikada nije bila jasna kod GPL developera je kakav tacno osujeceni ego moras da imas da bi ti tapsanje po ramenu i neka virtuelna glorifikacija bile ultimativni drive?

@ Sundance: Vidim da raspravu polako pokušavaš da pretvoriš u svađu, ali ja se ne dam.


Šta si mislio pod tehničkim detaljima? Da ti sad navodim svaki problem koji je na Win bio nerješiv, a riješio sam ga na Lin bez problema? Jesi li ti koristio Linux (ili neki drugi OS) i koliko dugo? Šta nisi mogao riješiti na Linuksu, a na Windowsu si riješio bez problema?


Više mi se čini da se ovi drugi boje. Čega? Ne znam.


Ne razumijem se u licence. Hoćeš da kažeš da sve druge slobodne licence valjaju, a GPL ne valja?


Zašto ti onda smeta što moraš otvoriti kod, ako koristiš GPL biblioteke? Ne razumijem?


Na isti način na koji rastu dionice RedHat i IBM prodajom distribucija na račun GPL programera, tako i IE i WMP (i Notepad ;) ) podižu cijene dionica Mikrosofta. Ne mičem ih s liste. Čak i ako ih uklonim s liste, ostaje dovoljno.

- Recimo da napises softver za koji ces biti siguran da moze da trci na nekoj Linux masini bez problema - posto osim libc-a vecinu stvari ne smes pretpostaviti.

- Recimo da zelis da integrises vise softverskih paketa od drugih vendora u jedan.. ne postoji jedinstveni framework (OLE/DCOM) vec ima mali milion standarda

- Threading model je inferioran

- Security model je mnogo siromasniji od Windows security modela (gde svaki kernel objekat ima security atribute)

- Ne postoji standardizovani multimedijalni API za koji ces biti siguran da radi na svakom hardveru

- Patentna situacija je nejasna, posto se radi o gomili "besplatnih" softvera gde u mnogim slucajevima ni autori nisu svesni da li krse neki patent, mozes imati daleko vise problema nego u licenciranju komercijalnog softvera / biblioteka za svoj kod

- Mnogo manje podrzanog hardvera

itd.. itd... ni jedna od ovih slabosti ne znaci da nesto ne mozes uraditi u Linuxu, ali samo govori da je Linux jos i dalje daleko od industry-grade operativnog sistema kakvi su recimo Windows NT derivati.

Ne, nego pokušavam od tebe izvući činjenice kojima čeć poduprijeti svoje nebulozne tvrdnje.

Nažalost, koliko vidim ne uspijeva mi baš, još uvijek smo u domeni "poznato je da..." :-)



Evo, kad je lista tako dugačka, navedi nam 10 esencijalnih na-win-neriješivih problema, a koji su na linuxu clickety click. Ajd da čujemo. Sudeći po tvojim frustracijama, trebao bi je relativno brzo posložit. Naglašavam ono neriješivih.



Pa koristio sam distribucija po nekoliko mjeseci. Još uvijek ga i imam za experimentiranje. Od ostalih OS-eva FreeBSD, Solaris, Plan9, ReactOS :) i neke primitivnije OS-eve koji nisu vrijedni spomena.

Ali shvaćam tvoju poanatu. Ne možeš naći nijedan argument protiv win, pa mene napadaš kako ne znam. Nažalost protuprimjera je i previše, odi na Linux forum pa vidi oko kojih kategorija problema se vrše rasprave, a koje na win ni ne postoje.



Ne bježi od teme. Sam si rekao da se plaše da će ih velike kompanije iskoristiti. To se već događa. Kad imaš izvorni kod nije ga baš teško modificirati tako da original nitko živ ne prepozna.



Želim reći da je GPL zbog svoje parazitske prirode neodrživ u komercijalnom svijetu.

A ti pokušaj dokazati suprotno.

Evo navedi 10 komercijalno uspješnih GPL-orijentiranih kompanija, a da ne uključuje linux distributere i sl. kompanije koje prodaju zapakovane tuđe proizvode pod svojim imenom.

Da čujemo.



Nije stvar u otvaranju koda, stvar je u tom moraš.



IE i WMP su besplatni produkti koje MS uključuje u Windows paketu. Možeš kupiti i win bez WMP, IE možeš deinstalirati....nemaju oni baš puno veze sa tim. Oni su tu jer u 21. stoljeću praviti OS bez browsera i media playera nema puno smisla. MS svoje programere/inženjere plaća, ne šalje im pisma zahvale.

Naznam zasto svi svrstate linux usere kao komercialne preogramere. zasto nebi neki programer koji radi za M$ kuci koristio linux? mozda nadje neki bug, i popravi ga za apr minuta i posalje patch autoru. i jos uvek zaradjuje pare od M$-a ili bilo koje velike korporacije.
OSS je baziran na dobrovoljnom radu. neki sysadmin (pravi sysadmin, ne neki klinac koji pravi reinstall svaki mesec kad mu se malo 'uspori' kompjuter) koji administratira par sto kompjutera u nekoj hosting kompaniji nadje neku sigurnostnu rupu negde u recimo apache-u. Pored njega preko puta druga kompanija sa IIS gde drugi admin. nadje propust u IIS-u. Prvi sysadmin pogleda source, nadje gresku, i oppopravi je. sa tim se resi problema u svojoj kompaniji, i naravno posalje patch na apache.org. Kompanija nema gubitke zbog neispravnog software-a. Preko puta drugi admin moze samo da posalje security report MS-u ili bilokome drugom, i da ceka da oni nadju gresku i poprave je i stave patch na net.

evo glup primer al recimo mIRC koji je komercialan program. seceta se DCC exploita? Mirc je prlicno mali program, gdo bi svaki user koji zna neki programski jezik mogao da razume.. ako bi imao source. Doslo vrme kad neko nasao 'dcc exploit' ili kako se vec zvalo, koji je srusio mirc. I sta kazu na mirc.com? iskljuceite dcc. i tek posle ne znam kolko vremena izasla nova, popravljena verzija. Kad je prosli put bio neki exploit za ne znam.. BitchX? irssi? kvirc? hydra-irc? i koliko je potrejalo da su ga popravili?

nisam bas rekao da su komercialni programi s*****, samo kazem da za development komercialnih aplikacija treba veca firma sa brzim response-timeom. M$ bi mogao to, al jos uvek neke buge ni ne popravlja i svake toliko vremena zaj**** neku stvar (LAND attack i sl.) Sad je tu jos problem novih funkcija. Ako hoces da ugradis novo funkciju recimo u outlook. Recimo RSS reader (ne znam dal vec ima, al pretpostavimo da nema za ovaj primer). Ako sam ja neka velika kompanija sa puno para (milijarde) mogu da kazem microsoftu, i napravice mi oni to sta mi treba. Al ako ja pravim recimo neki dvd player ili neki drugi mali program, onda mogu samo da molim boga da ce jos nekomu to da zatreba, pa da se jim bude isplatilo da ubace to u neku novu verziju. A kad ta firma koristi OSS, onaj programer koji zna da napise dvd player moze i da napise patch za mail reader neki, i 'ugradi' mu RSS. i naravno posalje patch avtoru. neki drugi doda jos nesto novo tom mail readeru, i posle par godina imamo vec jaku konkurenciju komercialnim programima.

ja bi OSS resenja preporucijo:
-Kucnim korisnicima koji vole da ceprkaju,, daisprobaju alternativu, al mislim da ako igraju igrice, bolje da ostanu na windowsima.
-Malim i srednjim kompanijamaza server resenja, gde bih inace licencije bile stvarno preskupe. Samo jim treba neko sa iskustvom sa *nix sistemima i tim programima.
-Velikim kompanija - i to onim koje imaju dovoljno para da same prave bugfixe i same odrzavaju sve to (IBM, ...)

A komercialne sisteme bi preporucio:
kucnim korisnicima koji vole samo point-and-click i neki tech support.
Onima koji igraju igrice (windows)
Srednjim kompanijama koje mogu da si kupe licencije i jim netreba neko da jim to odrzava i sredjuje, zato sto imaju tech support i sl.
Userima koji prave komercialne programe (progamerima,...)
Velikim firmama koje mogu da plate M$-u da jim napravi to sta jim treba, bez potrebe po svojim ljudima da jim to prave

ok, da rascistimo malo ovu diskusiju... primecujem da maltene nema linux programera u bilo kojoj diskusiji koja se vodi povodom bilo koje slicne problematike. dakle, mene ne zanima misljenje linux korisnika, naime, voleo bih da cujem argumente za "slobodni" razvoj od industry-grade linux developera koji zapravo zivi od toga - sve ostalo se svodi na pointless diskusiju sa hobistima.

velike kompanije ne rpave OSS. oss prave manje kompanije, i useri sami, kad jim nesto zatreba za njihov server ili nesto.

vece kompanije/drustva: mozilla, kde, Openoffice.org, ...

inace poznato je da jos uvek programer od celog lanca dobije najmanje pare. Komercialno se ne isplati uposte biti programer, nego neko nad njim koji kasira pare (direktor,...)
KAzi mi kad je bBill Gates kao direktor najbogatije firme prosli put seo za kompjuter i napisao nsto novo? :) bar u proslih 10 godina? :)

Ok, ajde gde su na ES-u koji ima 60000 clanova ti iz manjih kompanija koje profitiraju na Linux softveru, aplikacijama i sl... a koje su GPL.

Mislim, iz "ne-GPL" klana ovde, na ovom Advocacy forumu, ima programera, product managera, i sl... i ti ljudi rade za poprilicno poznate firme...

A iz GPL tabora... ne vidim ama bas nikog ko moze da istupi i kaze "ok, ja/moja firma radimo softver, licenciramo ga i kao GPL i ja zivim i placam racune od toga - i cela stvar funkcionise super"

Ajd... Will the Real Slim Shady please stand up?

malopre sam rekao da gpl nije za komercialne firme za prodaju toga.
al dobro.. mislm da nokia stavila linux na neke nove mobilne.. ako se nebi isplatilo.. mislm da nisu bas toliko glupi da bi jos uvek to radili ako nebi bilo isplativo

al sta recimo ako ti pravis neki program koj ce da ti avomatizuje neke kucne procese.. napravis neki regulator sa kojim mozes preko kompjutera da reguliras svetla, grejanje, .. (sto nije tezko, pomogao sam kolegu kod izrade).
ugradis neki senzor za alarm, i napises program sa kojim sve to kontrolises, i stavis semu za onaj regulator na net. kad neko provali u kucu alarm se ukljuci, i kompjuter zove nekog i ako imas webcam moze i da pocne da snima sve. E sad, to sve treba program. ti popravlas sa svakom novom funkcijom. dodje neko, nadje to an netu, uzme program i napravi funkciju za osobe, da moze svako koji je kuci ima svoju jacinu svetlosti i svoju temperaturu na termostattu. doda jos funkciju za mikrofon, i za tel. razgovore da se snimaju. stavi sve na net, ali nije basdobro napravljeno. dodje neko treci, uzme to, popravi nesto i opet bolji program. Ako je dobra ideja za program, posle nekoliko vremena to upotrebi vec toliko ljudi, i ako svaki 1000-i nesto popravi, napravljen je dobar program. onaj prvi sad ima program koji mu sve to radi. nema vise greska. svi drugi su za djabe dobili program koji regulise sve zivo.

ja ne vidim bas neke potrebe po komercialnoj firmi za to. uzmi to sta jev ec napravljeno i popravi nesto ako ti nije uredu i tako pomogni nekome drugom koji nezna da programira. i neko drugi ce da popravi nesto sta ti nisi znao. I onaj prvi user ulozio je smamo par 100 dinara za plocu, cipove, kabove i potrosenu struju :) umesto da ulozi par milijona za usavrsavanje aplikacije, napravi neki komerrcialni proizvod i riskira ne-zanimanje ljudi i bankrot.

MOOOOOOOOOOOOOOOOOLIM?

Poznato je da "poznato je da.." fraze su pune gluposti :)

A ovo je jedna od većih provala ovdje...

Možda u OSS svijetu gdje te nitko ne plaća. Ovamo unutar Matrixa je situacija malo drugačija.



Bill je sad CSA i on nema šta programirat, on kaže "hoću to i to" i onda oni koji rade za njega to i naprave :)

Pa evo ti Ivan Dimković, hehehe. Uostalom, i ja sam negde do 2002 razvijao software koji je bio portovan i na Linux, ali se odustalo od te sulude ideje koja je donosila samo gubitke.

@Sundance
Usporedi Sve plate svih M$ programera.. se ukupno... i pare koje Bill Gates zaradi..

i sad pogledaj kkoliko ima tih programera.. i Bill Gates samo jedan :)

sta se vise isplati? :)

Hehe Tatko - pa i taj Linux port nije GPL ;-) Tako da i dalje ne odgovara opisu ;-)



Pa lose mislis - zasto ne procitas na sta je Nokia stavila Linux...

Internet tablet != mobilni telefon

;-)



Mesamo babe i zabe, hobi sa zaradom za zivot - i izbegavamo odgovor na pitanje...

Will the Real Slim Shady please stand up? :-)

Dakle, okanite se hobija - znam i da mozes da pecas sa stapom za pecanje, ali tako se ne lovi riba koju kupuju ljudi u supermarketu, niti mnogo ljudi zivi od pecanja iz hobija.



Meni samo nije jasno kako vi ljudi mozete tako da se izvaljujete - da li Imas neku statistiku da to potvrdis... ja znam statistike gde su programeri u proseku vise placeni od middle marketing i sales managera, tehnicke podrkse, IT departmenta, Q&A departmenta i sl... a svi rade na istom proizvodu..

Senior inzenjeri/programeri su u rangu senior salesa i middle managmeneta.

Svasta. Mislim... cemu to? :-)



Neverovatno... ma da, "komercijalno" (?! sta ovo znaci) se ne isplati biti ni inzenjer, prodavac, lekar... sve "direktori kasiraju pare"... kakav pogled na svet i na ekonomiju uopste...

Zato se sigurno isplati biti GPL hrcak na kojem IBM kasira pare a njemu ostane 0, pa molis drugare da ti plate pizzu (courtesy of Reljam ;-) ili plate lekarski pregled (ko onom debian GPL idolu... kako se vec zvase) .



?! Da, al BillG je isprogramirao i uradio mnogo stvari dok nije imao para da zaposli druge ljude, koji su isto tako koliko znam zadovoljni svojim finansijama tamo...

Ccc, na sta se svodi ova diskusija...

Lepo Caboom kaze...

Hehe, cisto for the record - http://www.nero.com/eng/PR_2005_06_02.html ;-)

Bill Gates ne radi to što radi radi para. On je više od 30 000 000 000 dolara dao u dobrotvorne svrhe, a svojim potmcima će ostaviti (bar tako on kaže) oko 1% svog sadašnjeg bogatstva.



Bill Gates nije do te pozicije došao preko noći. A vjeruj mi, kodirao je bar prvih 10 god :)

Sad se već pomalo gubim u diskusiji... mnogi su već počeli da koriste neke ekonomske fraze, vjerovatno da zbune protivnika.

Evo za Sundance-a, nekoliko primjera iz mog iskustva, iako mislim da idemo off topic.
- Jednom sam htio da napravim image fajl diskete. Prerovim čitav Internet i nađem samo programe koje treba krekovati da bi radili. Na kraju nađem jedini besplatan - rawritewin (pod GPL licencom). Kasnije saznam da se to na linuksu može obaviti pomoću jedne komande.
- Drugi put sam htio da napravim backup MBR-a, za svaki slučaj, pošto sam petljao sa particionisanjem. Hajde nađi program koji to radi... Nema teorije. Na linuksu je to opet jedna jednostavna komanda.
- Ako sam dobro upoznat, tek od Win XP, se može promijeniti IP adresa na interfejsu bez restarta.
- Ako sam dobro upoznat, na Win se ne može ograničiti IP adresa sa koje se pristupa nekom dijeljenom folderu.
- Kako se na Win XP gase oni dosadni balončići koji se pojavljuju kod sata? I dosadni Wizardi?
- Učitavanje nekih 60 MB podataka u MySQL na Win traje satima, dok na Linux-u, na istoj konfiguraciji, manje od minut. Zašto? Ne znam, niti me zanima.

Sjetio bih se još toga...

Ako FOSS nema budućnosti, uništiće ga konkurencija, nestaće sa tržišta i otići u istoriju, kao i komunizam. Jednostavno. Niko nije isforsirao FOSS kao vještačku konkurenciju. Nastao je iz ničega i postoji. Šta će biti u budućnosti, vrijeme će pokazati.

Kažete da se na GPL ne može zaraditi. Ja citiram Ivana i kažem da IBM i RedHat zarađuju na GPL.
Kažete da je to pljačka GPL programera. Ja ponovo pitam zašto to vama smeta, ako ne smeta GPL programerima?

I idemo u krug...

Ne idemo offtopic sve dok argumetiramo svoje tvrdnje. Da vidimo ke imaš za nas :)



Hm, nemam disketni pogon, niti želim to arhaično smeće od medija imati kad su prazni CD/DVD bagatella :)

Ako se ne varam, dotični se program (rawrite.exe, ili rawritewin.exe) nalazi na većini instalacijskih medija linux distribucija, kako bi spržio boot disketu ?

Dakle, program postoji, problem je rješiv, samo što ga ti nisi znao dugo vremena riješit pa sad tu svoje frustracije nad nama iskaljuješ :>



Ima jedan, dobiješ ga sa svim win u zadnjih 15 god, zove se debug.com :)

Probaj ovo:



nema teorije, ke? :>

A recimo ako znaš primitivnu extenziju makroasemblera zvanu "C", možeš u < 10 min napisati program/skriptu koji će čitati prvih 512B (tj. 1 sektor) sa "/Device/HarddiskVolume1" preko CreateFileA() ili whatever čitati i pumpati u datoteku/stdout.

A ke će ti uostalom to "MBR bekapiranje" ? Ah da, mora da instaliraš puno distribucija pa svaka pregazi onu prošlu............



Restartom kompa ili restartom interfejsa? :)

Nekako mislim da si u krivu u oba slučaja :)



Ne razumijem u kojim bi scenarijima takvo nešto bilo korisno?

Zar nije 100 puta lakše podesiti ACL nad tim direktorijem? :)



Imaš ključeve u registryu za to, ali velika većina preferira fancy utils tipa XP Manager kojima to uradiš u par klikova mišem.



Hmmm.....može biti zbog XY razloga, možda si ga loše podesio, možda win port mysql-a ne iskorištava asinkroni I/O koji NT kernel pruža kroz I/O completion portove i sl, i Apache 2.0 je radio brže na win nego na linuxu pod istim opterećenjem, kad su ga prepisali kroz AcceptEx() i sl. API-je.



Ovo je KATASTROFALNO pogrešan stav. Svoje neznanje i nestručnost ne možeš pravdati nedostacima platforme koju koristiš. Znam ja da je dd više 31337 od debug.com, ali što je tu je.



Ne kažemo da se ne može, nego ne može zaraditi onaj crv na dnu hranidbenog lanca koji radi za spomenute mastodonte :)



Pa GPL direktno obara cijenu svim programerima, neovisno o platformi. Što prije shvate direktne konsekvence svojih robovskih usluga, možda shvate da GPL nije tako super stvar.



Circulus viciosus :-)

Na kraju da zaključimo... Win 9x/ME je s*****, a jedino NT familija može da parira linuksu. Moguće, nemam velikog iskustva sa NT familijom, ja sam samo običan kućni korisnik računara.

Evo još par bisera. Ovaj mi je najbolji:
"If you change file name, file may become unusable. Do you want to change file name?"

Srpska lokalizacija je prilično loša, UTF-8 podrška je polovična. Na linuksu narežem fajlove na CD sa našim slovima, na WinME su ti fajlovi nečitljivi, a na XP su čitljivi, ali imaju čudne neke nazive.
Nije preporučljivo koristiti naše znakove u fajlovima, pošto je pitanje na kojoj Win platformi će oni biti čitljivi.
Ranije sam se bavio lokalizacijom i hex editom locale.nls fajla na WinME zaključim da podrška za Srpski jezik (latinica) postoji, ali je nećete naći u Regional Settings. (http://www.ambra.rs.ba/)
Mislim da je glupost integrisati GUI u OS, ako želite da vam računar radi kao Web server, router i sl. Samo bez veze zauzima memoriju.

Ma, ima gomila toga što mi kod Win smeta zbog čega je rad na Lin daleko komforniji.

Ne znam zasto neces da shvatis poentu - poenta je da GPL programer ne moze da zaradi na softveru kojeg on sam pise, vec zaradjuje neko ko najmanje veze ima sa razvojem tog programa i ko, sve su sanse, ni ne zna ko je taj GPL programer..

To je srz problematike GPL-a - nefer odnos prema onima koji upravo prave taj softver i degradacija ljudi koji su zapravo direktno odgovorni sto taj softver postoji.

Moje pitanje jos stoji - hoce li se vec jednom ovde javiti neko iz firme koja zaradjuje na prodaji GPL softvera ?!



Ko je rekao da to meni nesto smeta? Ja to pricam jer ovde ima i mladjih ljudi koji treba da pocnu da se bave IT industrijom, pa bi bilo lepo da mogu da procitaju sve argumente pre nego sto odluce kako da se postave u svetu oko njih.

A ne samo trabunjanja o "slobodi", "elitizmu" i "zlim korporacijama" - i postanu hrckovi upravo tih korporacija, a da toga nisu ni svesni.



Sta je ovde biser - Windows je namenjen obicnim ljudima, i jasno je da ako promene ekstenziju mozda nece biti u stanju da izvrse neke akcije nad fajlom - i vrlo je moguce da vecina ljudi nije svesna toga.

nece.

@Not now...



A ceo Internet si pretrazio... elem, da probamo... google - jedan query FREE FLOPPY IMAGE CREATOR, aaaa... vidi vidi - rezultat na prvoj strani:

http://www.google.com/search?h...+image+creator&btnG=Search

http://www.woundedmoon.org/win32/floppyimage.html - Totalno FREE, no strings attached :-)

A za tvoje MBR muke... pa ajd malo da pogledamo sta microsoft dokumentacija kaze:

http://www.microsoft.com/resou...reskit/en-us/prkd_tro_kvfn.asp



Samo treba da odes na MS sajt i vidis sta ti predlazu. Cak je lepo smesten u sekciju:



Bas tamo gde bi svako normalan trazio savet. Uzgred - jasno je da ovo mozes koristiti i za pravljenje image-a malih drajvova - pa ti cak ne treba ni eksterni freeware tool.

Pitam se dal je bilo lakse doci do ovoga ili raspitivati se po linux mailing listama ili kod lokalnog guru-a ;-)

E - ono kao, ja nisam admin niti zaposlen u IT-departmentu, i ovim gore se uopste ne bavim u svoje slobodno vreme (ozbiljno, poslednji MBR fix sam radio pre jedno 5 godina) - pa opet mogu da nadjem sve sto mi treba za 15 sekundi uz upotrebu 2-3 kljucne reci na googletu.

Beat that.

win 9x/Me serija i jest s*****, ali moraš razumijeti kontekst u kojem se ona razvijala, a to je 100%-tna kompatibilnost sa MS-DOS i 16-bitnim win programima.

NT serija je nezavisno se paralelno razvijala.

A linux u razdoblju 95-99 bolje ti je da ne spominješ. Tek je sa 2.5 serijom počeo dobivati _naznake_ preemptive-a. Ovo je tek u zadnjih par godina počelo ga se stavljati na velike SMP konfiguracije i propagirati kao kvazi hard real-time OS.



Ako nisi znao winXP su desktop OS i bazirani su na NT kernelu.



Ako nisi znao, asocijacija programa sa tipom datoteka se na win vrši preko ekstenzije.



Dunno, nisam upoznat sa lokalizacijskim detaljima, cimer mi koristi Croatian Language Pack i za win i za Office i radi super.

Nekako baš sumnjam da linux ima bolju lokalizaciju na srpski od wina.



Nope, laž, FUD. NT kernel je 100% UNICODE kompatibilan, svaki win32 API koji prima ASCIIZ parametar poziva svoju "wide" verziju, recimo MojApiA() -> MojApiW(), svi kernel-mode API-ji stringovne parametre primaju preko UNICODE_STRING strukture, svi filenames se expandiraju u tzv. NT path koji je također UNICODE_STRING prije nego se sa njim išta ozbiljnije radi. Sve ovo će ti potvrdit ijedan win32 programer je u životu napisao nešto kompleksnije od Hello World.

A .NET da i ne spominjem :-)



Poznato je da win9x serija samo parcijalno implementira UNICODE nativno. Nemam baš iskustva sa rezanjem fajlova sa dijakritičkim znakovima na win9x, možda netko drugi zna nešto više o tome :)



Na bilo kojoj izašloj u zadnjih 5 god hoće, te bilo kojim NT-baziranim win.



Mislim, dokle to pozivanje na win9x? :)



Ja mislim da je puno gluplje pričati gluposti bez ikakvih argumenata.

win32 subsystem je prabačen u kernel-mode nakon što su se ostala dva (POSIX i OS/2) pokazali komercijalno neuspješnim, i nakon što je win 3.x požnjeo jako dobre rezultate na tržištu, i to čak ne odmah, u NT 3.5x se koristio tzv. fast LPC i GDI i USER je bio full u user-mode, tek sa 4.0 je prebačen u kernel kao win32k.sys pošto je tako imao puno bolje performanse.

Mislim danas reći da je glupo praviti OS sa integriranim grafičkim primitivima jest vrhunac bezobrazluka. Ako ti je problem platiti dodatni RAM modul od 64MB onda bolje ti je koristi linux :)



Da, čitavih 1-3 MB.



Pa ti eto koristi linux kad ti je komforniji :)

Samo nemoj pričati kako win ne može ovo ili ono zato jer ti ne znaš, ili da ne valja ovo ili ono zato jer ne znaš čemu služi.

Evo, < 1.5MB za win32k.sys, u nekom strogo-CLI okolišu vjerojatno sve strpano u PAGEFILE.SYS

Ovde kutija cigareta ~ $9 :)

Ivane, vrtimo se stalno oko iste stvari. Zar tvoje posljednje pitanje iz ovog citata uopšte ima smisla, ako se GPL softver ne prodaje. Neko lovi ribu, neko skuplja markice, a neko programira iz hobija. Da li GPL programer uopšte želi da zaradi na softveru koji piše? Da li će neko ko želi da zaradi na svom programu uopšte izabrati GPL za svoj program? Ko ga prisiljava?
Ne znam čemu sva ova rasprava. Ako neko želi da zaradi na svom softveru i ako misli da je GPL nefer, neka ne koristi GPL biblioteke, i neka ne izdaje svoj softver pod GPL-om. U čemu je problem?

Problem je u tome što GPL dovodi do toga da ljudi razmišljaju:

"Ako je OS i gomila programa besplatno, zašto bih ja ikad kupio neki sw"

te do bolesnih varijacija na temu:



http://www.gnu.org/gnu/thegnuproject.html

A to je, dakle. Strah da ćete izgubiti mušterije...

Nije to nikakav strah, vec normalna diskusija na temu inferiornosti GPL modela u modernoj kompaniji koja prodaje softver i refleksije na razmisljanje Larry McVoy-a, koje se sasvim poklapa sa stavovima nekolicine ljudi na ovom forumu.

Naravno, veliki RMS nije ni zamislio GPL kao platformu za prodaju softvera, posto genij' misli da je softver nesto apstraktno, javno dobro - da se svakako moze naplacivati setovanje MySQL-a i Apache-a, ali prodaja softvera - nikako.

Dakle, jos se niko ovde nije javio kao programer koji zaradjuje i zivi od GPL softvera... ;-) Hocu da vidim nekog kome GPL development placa rucak, stan, rate za kola i stvari za decu... hajde...

Dok čekaš, odgovori koji bi programer, koji kreće u IT biznis (za koga ti toliko strahuješ da ne "postane hrčak"...) i koji želi da zaradi na svom programiranju, izabrao GPL za svoj program?

GPL nije ni namijenjen za prodaju "u modernim kompanijama koje prodaju softver" i nije namijenjen za sticanje profita.

Kako nije kad velike kompanije sticu profit?

I opet u krug. Ako misliš na IBM, RedHat na koji način oni to prodaju GPL softver, ako ja taj softver uvijek mogu skinuti besplatno sa Interneta? Ti kada kupiš distribuciju, ne plaćaš softver, već lijepo odštampane CD-ove, lijepo odštampano uputstvo i tehničku podršku. Ako nemaš para, onda skini Fedoru sa Interneta, uputstvo u elektronskom obliku i štampaj kod kuće, a teh. podršku traži po forumima.

I sada slijedi zaključak:
Kada želiš Win XP, moraš da platiš teh. podršku (koju možda nikad nećeš koristiti) - neviđena sloboda.
Kada želiš Fedoru, možeš (ne moraš) platiti teh. podršku - sistem za izrobljavanje hrčaka i lažna sloboda.

Molim? O cemu ti pricas - za resavanje tvojih nemogucih problema oko 'nepostojeceg freeware disk imagera koga nema nigde na internetu' i MBR backupa koji 'je nemoguc sa osnovnim XP alatima' sam koristio:

1 - Google, i to samo jednom sa jednom najlogicnijom kombinacijom ('free', 'floppy', 'image', 'creator')

2 - Microsoft Sajt

3 - 1 minut svog slobodnog vremena

I nasao elegantno resenje za sve.

ccc...



Pa ne moras da "stices profit" - da li ima nekog da moze da prezivi pisuci GPL programe, dakle.. struja, voda, hrana, smestaj - ne pricam o zgrtanju miliona $$$, nego o najprostijem - zivotu od toga.

A pre toga samo da pretrazi instalacioni WinXP direktorijum X:\SUPPORT\TOOLS u kome ce naci i ovaj DiskProbe i jos gomilu korisnih programcica.

Al' si ga sročio, svaka ti čast. Kako si napisao, ispade da je Linux "toliko superioran da NT nekako uspeva da mu parira". Mislim, probaj da se baviš politikom, dobro bi ti išlo. Bože, Bože, šta ja sve ovde neću da pročitam.

Ja sam taj problem imao prije 3-4 godine i tada na download.com (tada najveća baza softvera) nije bilo ni jednog takvog programa (besplatan i da radi standardni format image fajla).

Dobro, hajde, recimo da sam riješio problem pravljenja image fajla diskete i backupa MBR-a. I sad mi treba neka alatka kojom bih iz nekoliko desetina .mp3 fajlova uklonio RIFF (mislim da se zove RIFF) tag koji dodaju neki programi. I Googlam, nađem još jedan besplatan program koji to radi odlično.
Ko zna koliko je ovih scenarija (naizgled različitih, ali u suštini istih) i za svaki ja moram da tražim poseban program.
Nema se vremena.

Uostalom, nije ni bitno. Idemo off topic. Meni bolje radi posao linuks, tebi windows, svi zadovoljni. Uzaludno je da jedan drugog nagovaramo kako je upravo onaj drugi OS bolji.


Ne znam. Valjda ima. Od čega žive ljudi koji pišu Firefox, OpenOffice, Apache, KDE, Scilab, PHP itd.?
A možda i nema. Nisu svi koji se bave programiranjem profesionalci koji od toga žive. Neki su vođeni drugim motivima - hobi i sl.

Hvala, hvala. Trudio sam se.


Tako je ispalo iz riječi sagovornika. Kad god spomenem neku manu na Win, oni kažu "ali na NT familiji kernela to je super, sjajno".
Kako što sam rekao nemam iskustva sa NT familijom (uključujući i XP), pa ne mogu donositi takve zaključke na osnovu svog iskustva.

Pa ne možeš u isti koš da trpaš Win 9x i NT familiju. To samo govori koliko ne znaš o čemu pričaš.

Ako ćeš tako, onda možeš i da pričaš o manama Windowsa 3.11 ili 1.0. I to je Windows.

I šta sad? To što ti nemaš vremena, sad to treba nekom nešto da znači?
Ako ćemo tako, većina nema vremena da se zajebava sa tamo nekim alternativnim OS-om.

I ja kad koristim onu svoju kupusaru, takođe moram da tražim po diskovima programe, gledam čemu koji služi i slično. Tražio po disku ili na Google, isto mi..


Svako od nas za zezanje može da koristi praktično bilo koji poznatiji OS. Ali nismo mi ni u pitanju. Zato se lepo okrenemo oko sebe pa vidimo šta tržište kaže.

_{[Ovu poruku je menjao degojs dana 04.06.2005. u 13:58 GMT+1]}

Diskprobe je deo, kako već čovek lepo reče, Support Tools paketa programa koji se nalaze na Windows CD, uključujući i Win 2000. Nisam siguran, ali mislim da ima i za NT.

Ostale pakete (Resource Kit tools, Admin pack tools, IIS Res kit tools, itd) bolje da ni ne pominjemo.

Zato jer imaju alternativni posao koji rade za hard currency? :>

Eventualno oni koji rade u sklopu neke fondacije, ili ovi kernelaši u OSDL primaju lovu za to što rade, ali njihov je udio u ukupnoj populaciji open-source programera najviše 0.01%.



XP je jedini podržani MS-ov desktop OS. 9x serija je obsoletna, 2k je na extended support, LH neće službeno bar još godinu dana....stvarno ne znam na što ciljaš ovakvim izjavama.

Ja očekivao da ćeš dati neke tehničke argumente protiv win, a kad tamo ono "nađi program koji radi ovo -ha!"....mislim stvarno.



Daj ne ****. Koliko programa aktivno koristiš? 100? 300? Svaki od njih 2 min na google, i za jedno popodne imaš većinu programa koji će ti ikad trebati. To što si tu nesposeban za nešto tako komplicirano kao što je selekcija ključnih riječi na google, to je tvoj problem. Ako misliš da je komfornije i lakše u konzoli koristiti usrani dd od nekog GUI programčeta sa 2 dugmeta, onda bolje ti je da ostaneš na linuxu. Zbog takvih stavova ga mase ni ne koriste. Radije jedan univerzalni GUI pristup, nego bezbroj komandolinijskih programa, svaki sa svojim switchevima i svojom sintaksom.

@Časlav:

Nisi dobro obavešten, pogledaj http://www.mcse-serbia.com/forum/viewtopic.php?t=105

Čemu vrijeđanje, pobogu? Mogao sam i ja davno da počnem da vrijeđam, ali sam mislio da moderator to neće dopustiti...


Stvar ukusa.
I mislim da je lakše ispisati
dd if=/dev/fd0 of=floppy.img nego googlati, instalirati i koristiti point&click aplikaciju namjenjenu samo jednoj namjeni, ili otkucati head --bytes=512 /dev/hda > mbr.bin nego tražiti po MS Knowledge Base kako da sačuvam MBR.

Ali da se manemo uzaludne rasprave koji je sistem bolji, u vezi sa GPL zaključili smo šta?

Ovaj...

#1 - moras instalirati ili dovuci od negde i DD (uzgred, za slucaj da kazes da dolazi sa OS-om - DiskProbe isto dolazi sa XP-om, i mozes ga isto koristiti za imaging)

#2 - a ti si se naucen rodio, pa znas kucati kobasicu "head --bytes=512 /dev/hda > mbr.bin", i sta je fuckin' /dev/fd0 i naravno cemu alatka sa tako intuitivnim imenom, DD zapravo sluzi...

;-) Da da...

I naravno... tema se sa prvog posta koji je gorka pilula za Linux development skrenula u nesto sasvim levo, kao i vec nadaleko cuveni FUD korisnika Linuxa koji eto nisu mogli da ukucaju 3 reci u najpoznatiji svetski pretrazivac, i za to je opet kriv Microsoft i Windows ;-)

Ccc..



Zakljucili smo da je jos jedan od kljucnih ljudi iza Linux projekta napustio Linux jer je RMS-ov vlazni san, i propaganda iz 1999 tokom Dotcom buma zapravo jedan veliki pucanj u prazno - GPL alati su klon necega sto je neko vec napravio i ulozio vreme u razvoj, i to je super - ali nesto vise od toga... tesko, jako tesko.

Interesantna stvar za hobi, i ne-komercijalni sektor (mada i tu odavno za goverment sektor postoji public domain) - i to je to.

I propade FOSS i ode u istoriju.


Samo da te ispravim, nije DD, već dd.

Daj šta daš :) Biće od koristi, svaki čas neko negde pita može li da ima i srpski i engleski. Potpunosti radi, mogao bi da dodaš u datoj temi kakvi su to čudni putevi za dolaženje do navedenog CDa (pozvati lokalnu kancelariju Majkrosofta?), kao i da navedeš da se taj postupak (kako tvrde) može primeniti samo na engleski IksPe Pro.

A šta ima veze kako sam ja do toga došao? Mislim, rešenje koje sam napisao radi, bez obzira kako sam došao do tog CD-a, bilo da sam ga skinuo preko nek P2P mreže, dobio na poklon, ukrao, našao na putu itd. Nemoj da vrdaš, malo pre si lepo rekao



Evo, sad rešismo i taj problem.

Ajd dosta dok ne završi utakmica :)

Ama, lepo ti kažem da je to čest problem, i stalno je bila priča da ne može da se reši. Sad kad znam da rešenje postoji i kada nekom kažem „ima takav jedan MUI CD, samo instaliraj to...“, taj će prvo da pita gde da nađe CD. Pa kovelim, ako znaš nešto, reci (meni je posle čitanja o MUIju na MSovom sajtu situacija ostala nekako nejasna). Ako ne, zato i pomenuh kancelariju Majkrosofta, onda jedino mogu da preporučim da njih pitaju...


Što vrdam, pa priznah da si dao rešenje dela ovog problema :) Ko ima Pro ovako verovatno može lako rešiti problem, ko nema (ovaj drugi slučaj, kućni korisnici), ništa. Takođe ovi što po Evropi dobiju „potpune“ lokalizacije (tj. ne LIPove) i hoće da ih zamene/dodaju još nešto, ni njima nema pomoći...

[paralela]
Jazz muzicari uglavnom zaradjuju za zivot svirajuci kao studijski muzicari nekim mega-hit likovima. To je samo dokaz da su oni pre svega poremeceni u mozak, jer da se lepo potpuno posvete muzickoj industriji, oni gube vreme na neko komercijalno jedva isplativo tuturikanje. Jasno je da cim Jazz obrce toliko malo para, mora da je u pitanju neka s***** stvar, jer samo ono sto guta 90% populacije je kvalitetno i opravdano baviti se time. Najludji od svih su ljudi koji jazz slusaju, umesto da ko sav normalan svet odmaraju mozak uz JLo oni se jebavaju sa nekom muzikom uz koju ne mozes da igras po zurkama, nema neku catchy tune ili lagani tekstic za pevusenje. Mislim stvarno!
[/paralela]

Što se korisnika tiče, muzika je stvar ukusa, a softver je alat kojim radiš posao. O ukusima nema mnogo smisla raspravljati.

Sa malom razlikom da je kvalitet muzike obicno ne ide uvek sa kolicinom novca investiranog u istu, dok kvalitet softvera i te kako zavisi od investicije.

Jednom recju - Jazz je jako dobra muzika u odnosu na J-Lo, ali je gro GPL softvera mediokritetskog kvaliteta u odnosu na komercijalni.

Wake up and smell the coffee.

Leftist, paralela ti je pre kriva linija, posto gro GPL programera nije uporediva sa Jazz muzicarima, bolje poredjenje bi bilo sa hobistima koji snimaju po kucnim studijima. hej, mozda i naprave nesto ok, ali na kraju ce ili postati komercijalni muzicari, ili ce ostati upravo to - hobi muzicari u home box-u.
mislim da je poredjenje sa jazz muzicarima primerenije ljudima koji se ozbiljno bave computer science-om.

Pa ja (nazalost samo) 95% posla obavim u Linux-u, pitanje ocigledno ostaje ko se cime bavi. Ruku na srce taj posao bih mogao da obavim i u Windows-u, ali mi nesto Linux prija vise, a to jeste stvar ukusa.


Pricu o korporacijskim upotrebama visokim zahtevima i ko zna cemu mogu samo da prepustim drugima, ja samo znam da ovaj dzaba softver zadovoljava sve moje prohteve, do te mere da sam za Windows radije sebi instalirao neko GPL okruzenje za C++, nego piratski VS (sa druge strane kraj zivog Gimpa, ja vucem Photoshop preko Wine-a - cisto da ne ispadne da nemam nikakve kriterijume).



Pa majku mu, nadje se neki i koji valja u toj gomili.

naravno, ali ne govorimo o pravilu...

Ima ljudi koji još koriste MSDOS i obavlja im 100% posla.

Opet, većina očigledno ne misli tako.

Naravno da posao sa Linuxa ladno možeš da uradiš i na Windowsu. Obrnuto nije slučaj i zato to nije stvar ukusa.

Vecina ne zna da koristi dos. Vecina ne zna da koristi kompjuter. O kojoj vecini mi u opste i pricamo i kakve to veze ima sa bilo cim. Ako se eliminisu svi "znam da blejim po internetu i kompjuter mi je metalik boje" korisnici, procenat se drasticno menja...

Samim tim, ta većina koja nema pojma bi trebala bez problema da se opredeli za besplatan Linux nasuprot Windowsa koji plaća.

Ili firme, tu se tek ne bi postavljalo pitanje da je to samo stvar ukusa. Koja firma bi propustila da uštedi?

Vidim da većina jednostrano gleda na GPL i free software. Po meni, situacija nije tako jednostrana. Nije GPL ni dobar ni loš. To je samo (još) jedna licenca na koju se treba navići i poštovati njena pravila.

Da se odmah razumemo, ja nisam neki GPL i OSS warrior, poštujem i closed licencu, ali mislim da u nekim slučajevima open source i GPL jako dobro dođu.

Navešću par opštih primera, a kasnije par svojih primera gde sam koristio i učestvovao u free projektima, pošto vidim da to do sada niko nije uradio, a tražite iz posta u post. Oprostićete mi što će post biti opširan.

Smatram da je razvijanje free softwarea dobro u slučajevima sopstvene afirmacije, prenošenja projekta iz teorije u praksu, rapidnog horizontalnog širenja aplikacije.

Da pojasnim:

1. afirmacija
Programer svojim delovanjem stiče određenu afirmaciju. Bilo to delovanje pisanje programa, ili čak pisanjem odgovora na forumima poput ovog :) Smatram da mu pisanje free softwarea, ili aktivnim učestvovanjem u razvoju free softwarea može doneti veću afirmaciju nego pisanje closed softwarea. Kažu da besplatnog ručka nema, zato mu takvi projekti mogu biti odskočna daska za bolje zapošljavanje, skretanja pogleda na sebe, učestvovanja u važnim projektima.

Dakle, ne smatram da se samo od GPL-a može živeti, ali smatram da pisanjem i učestvovanjem u GPL projektima moze skrenuti pažnja na sebe mnogo brže nego pisanjem closed programa from the scratch.

Ovo narocito vredi za mlade, neafirmisane programere na koje toliko pokušavate da utičete.

2. prenošenje projekata iz teorije u praksu
Postoje divna teoretska rešenja koja nikada ne nađu svoju primenu, jer teoretičari na fakultetima, institutima nemaju vremena, snage ni volje da završe program 100%. Algoritam je svakako dostupan kroz doktorate i radove, koji su javno dobro. Program, ako je uopšte iskodiran, bude na nivou teorije - evo bas sada radimo na visual searchu gde je inicijalni program bio napisan u Matlabu :). Zato je mnogo uspešnih GPL projekata poteklo baš sa univerziteta i instituta.

Sada će neki početi da viču: nisu algoritmi napisani na institutima javno dobro, ne broji se više ko koliko ima radova nego koliko ko ima patenata. Jeste, video sam i takve primere. Fenomenalno brzi algoritmi za GIS (geografski informacioni sistemi), sve pršti primer za primerom, najbolji antialiasing koji sam video, nema neke razlike u brzini kada se radi na P2 ili P4, znači fantazija. Ima samo jedan problem: za te algoritme je čuo mali krug ljudi, i jedva da se negde koristi. Naravno, čovek je napravio pare od toga, pošto su GIS projekti jako skupi, ali ne i širu afirmaciju koju njegov rad itekako zavređuje.

3. horizontalno širenje aplikacije
Neki primeri najuspešnijih GPL aplikacija su one koje podržavaju većinu formata iz oblasti za koju su napisani: fetchmail za prikupljanje pošte, gphoto za prenos slika sa digitalnog fotoaparata, mplayer za prikazivanje audio/video fileova. GPL se baš tu pokazuje najbolji: što se horizontalno brzo širi. Nekome treba novi file format, zna kako to da uradi, podeli to sa drugima.

Zvuči cudno kako uopšte mogu da sarađuju programeri koji žive u toliko različitim uslovima, ali očito to nekako radi. Nemojte misliti da GPL razvoj ide stihijski. Često tu bude donacija koje usmeravaju razvoj da se napravi dodatak koji je potreban, pa je to još jedan primer kako se od GPL-a može (pre)živeti.

---

Lični primeri. Imali smo prilike zadnjih godina učestvovati (ja lično, ili sa firmom) u free projektima. Ništa spektakularno, ali mislim da vredi pomenuti. Takođe, kao zadnji primer navešću primer koji pokazuje kako GPL moze da ubrza razvoj softwarea. Barem je nama ubrzao :)

1. TeX
Za vreme studiranja devedesetih godina u Zagrebu radio sam kao grafički urednik. Između ostalih, obrađivao sam i knjige iz matematike za osnovnu školu (možda je Sundance iz njih ucio :). Tada sam se prvi put susreo sa free softwareom. Bio sam iznenađen kako neki software moze biti stvarno free (makar je u to vreme sve bilo 'free' zbog piraterije). Naročito ako je software toliko dobar kao TeX. Čuveni Knuth (autor TeXa) je rekao ako izmislim neki algoritam, necu naplacivati svaki put kada neko koristi algoritam, ali ako me neko pita gde i kako da primeni algoritam i na koji nacin, e, to ću mu već naplatiti. To pojašnjava stvari. Takođe, TeX nije nimalo lak za učenje, a i knjige za TeX su se prodavale po finoj ceni, makar su dolazile i u sourceu, pa je to bila stvarno dobra volja da li će neko kupiti knjigu ili ne.

Tokom godina zainteresovao sam se za jezičke algoritme (na njima sam i diplomirao), pa sam napravio patterne za razdvajanje reči za hrvatski jezik.

Šta sam trebao tada uraditi? Dati da se ti patterni (a potrosio sam relativno dosta vremena na njih) koriste besplatno, ili da ih preradim za Word, upakujem u neku kutiju i čekam kupce? Šta sam trebao uraditi te jadne 1996-e godine kada se nije pitalo 'pošto je software', nego 'gde su diskete i CD-i'? Ovako, ti patterni su i dan danas u zvaničnim distribucijama TeX-a, mislim da su korisni (makar bi se moglo još dosta poraditi na njima). Da li sam ja od toga imao direktne koristi? Ne, ali sam imao direktne koristi od više desetina hiljada pravilno prelomljenih strana (to me je praktički iškolovalo), a i dobio sam dosta pisama zahvale sto sam to napravio.

2. Squid
Velika većina je koristila ovaj program, makar nesvesno. Squid je najpoznatiji proxy/cache program, koriste ga uglavnom svi provajderi. Prilično sam se upoznao sa programom, koristio napredne funkcije (prioriteti, mreže proxyja). Sada to izgleda smešno kada plačete što nemate megabite veze kod kuće, ali tada (1997-2000) svaki ušteđeni bajt je bio važan (radio sam kao sistme administrator u ISPu).

Video sam da mi nedostaje jedan način preraspodele prava korištenja veze, pročitao taj deo sourcea, ugradio, koristio. Poslao patch, zahvalio mi glavni autor programa, Duane Wessels.

Da li sam imao nešto para od toga? Naravno, kao što rekoh, svaki ušteđeni bajt je bio ključan, a ovako smo ih uštedeli prilično. A i lepo je kada ti odgovori glavni autor tako poznatog programa. Da li bi to bilo moguće da je Squid bio closed source?

3. Mapserver
U aplikaciju smo trebali ugraditi mogućnost prikazivanja mapa iz raznih izvora (kako rasterskih, tako i vektorskih), i da to radi u Intranet okruženju. Nećete verovati koliko su tzv. mapserveri skupi, koliko se vežu za određen format. Često se čak i plugini za browser plaćaju. Zato smo se odlučili za Mapserver, možete ga pronaći ovde: http://mapserver.gis.umn.edu/

Pitam, šta je bilo pametnije, da koristimo taj program, ili da teramo svakog svog klijenta da kupuje closed mapserver koji košta nekoliko hiljada $$$ minimum?

Trebali smo malo proširiti Mapserver (DXF export, MySQL connectivity, HTML Map output i slično), drage volje smo to uradili i postali contributori. Da li je to nama naštetilo? Nije, aplikacija koju prodajemo i koja koristi Mapsrever je postala konkurentnija u ceni nego da tražimo preinstaliran server za prikazivanje mapa. Takodje, pridrzavali smo se GPL licence.

4. What the Font?
Dobili smo ponudu da napravimo servis koji će prepoznavati uploadovan font. Nešto
slično kao ovde: http://www.myfonts.com/WhatTheFont/

Da bi odgovorili da li smo spremni tako nešto da napravimo, trebali bi prvo probati proof of concept rešenje, da vidimo kako se to može napraviti. Po meni ništa prirodnije nego naći delove free softwarea, pokušati ih složiti u jednu celinu i videti kako se ponaša. Probajte pisati ovakav program od početka, pa da vidimo ko će biti brži.

---

Ima takvih primera još, ali vec sam sam sebi dosadan. Da zaključim: ne živimo samo od GPLa, ali free software utiče jako na ono što radimo.

Pošto je ovo Advocacy, već vidim da ćete početi pljuvati i hvatati se za svako moje slovo, svaki znak interpunkcije. Slobodno, neću se ljutiti, a niti promeniti stav da free software može biti koristan. Meni svakako jeste.

Pre nego što počne pljuvačina, da uzvratim kontrapitanjem: navedite mi konkretne slučajeve kada je vama GPL naštetio, kada vam je GPL direktno ugrozio da ne možete da kupite hleb, da platite stanarinu, ili novi iPod?

Ako vam nije naštetio, što toliko pljujete po njemu?

@degojs: nisam ja ni u jednom trenutku rekao da je Linux super user friendly i da ako neko ne zna nista, sve mu je jedno da li krece od windows-a ili linux-a. Druga stvar koju sam hteo da kazem je to da cinjenica da ne radim sve u linux-u nije neka krucijalna falinka istog, nego nedostatak programa. To definitivno jeste veliki problem, ali nije u linuxu nesto sjebano pa da ne moze da pokrene dobar sound editor. Kad (zli jezici bi rekli i "ako") bude bilo vise programa za linux (open ili closed) opet ce se svesti na pitanje ko gde vise voli da radi. Meni je razumljivo zasto neko hoce da koristi Windows, ali mi je isto tako razumljivo zasto ja koristim Linux: miliji mi je jedan xxy.conf fajl nego 10 wizard-a.

Dakle, ti koristiš linux zato jer su ti milije konfiguracijske datoteke....zanimiljivo.

Ovo je vjerojatno naj****** argument koji sam u životu čuo.

Eno imaš win 3.x - tamo ti je svaki program koristio .ini datoteke, pošto je merge win95 shella u NT seriju dušao tek sa NT 4.0 (pa se onda počeo masovno koristit registry za spremanje postavki..) Zašto ne koristiš windoze 3.11?



_{[Ovu poruku je menjao Sundance dana 05.06.2005. u 15:56 GMT+1]}

A ja mislio da je glavni faktor pri zapošljavanju znanje koje pokažeš. Funny me. Da pošaljem RMS-u radnu knjižicu pa da mi u nju zapiše "sudjelovao u razvoju libkuracpalac-0.123-alpha-beta-gama-delta" ? :)

Dakle onaj tko nije sudjelovao u GPL projektima ima puno manju šansu da nešto nauči ili se istakne. Mo'š si mislit.



Dakle dolazimo do paradoksa - baš ga briga za afirmaciju, pare su te koje su bitne.



Bezbroj formata = nijedan format. Džaba sve ako to ne počne koristiti kritična masa. A to linux nije.



Eno ih na polici skupa sa dinketovim priručnicima za 8-bitne asemblere :>

Ako mogu učesnici ove teme da odgovore na sledeću hipotetičku, a većini i nekada/trenutno/buduće stvarnu situaciju:

Na fakultetu slušate predavanja iz određenog predmeta. Za taj predmet postoji dosta literature, od koje je predavač jednu određenu knjigu posebno preporučio, i rekao da će uglavnom raditi po njoj. Pored pričanja, predavač i piše dosta po tabli.

1) Da li ćete hvatati beleške, i zašto?

3) Da li ćete dati svoje beleške onome ko vam ih zatraži (radi kopiranja)? Ako da, svakome ili samo onima koji ispunjavaju neki uslov (pretpostaviti da je gubljenje/nevraćanje/kasno vraćanje beleški u svakom slučaju isključeno)?

Nisam mislio tu samo na zapošljavanje, nego i na nalaženje novih poslova, partnera i slično. A postoji mnogo napredniji metodi za to od pokazivanja radne knjižice, recimo video conference da se predstaviš i da kažeš svoje mišljenje o projektu u kojem misliš da učestvuješ, i šta si radio do sada. Nije ugodno, veruj mi. Pretpostavljam kada ovako osiono odgovaraš da imaš iskustva u zapošljavanju. Na koliko si projekata radio do sada?

Upravo suprotno. Čovek se žalio kako nema dovoljno afirmacije.

Ovo stvarno ne razumem. Šta smeta tome da mplayer zna da prikaže skoro svaki format koji skineš, ili da gphoto posrče slike sa bilo kojeg digitalnog fotoaparata?

cuj zi::, niko ne spori da je OS software koristan, ako nista drugo - kao konkurencija komercijalnom koji mora da napreduje da bi opstao, ali ono sto iritira jeste generalni GPL policy koji tera ljude/kompanije da otvori kod kada im to apsolutno nije u interesu. naime, da se meni pojavi neki RMS borg na vratima i pocne da me masira i nabedjuje kako bi kod koji prodajem trebalo otvoriti, verovatno bih ga odvalio motkom u glavu (u duhu unix koan-a - upon waking up, student was enlightened). thing is, mene GPL i OS ne ugrozavaju, ali me generalno iritiraju 3 stava:

1) GPL sw je bolji od proprietary koda, posto je on otvoren i na njemu radi 1000000 ljudi (jel?)
2) GPL je "slobodni software"
3) od GPL sw-a bi mogla ziveti svaka mala sw kompanija pruzajuci support (a ispostavlja se da od GPL "slobodnog" koda najbolje zive velike kompanije prodajuci tudje radne sate)

Mogu da skontam GPL u kontekstu samo-promocije (mada meni i velikom broju drugih programera tako nesto nije zatrebalo), mogu da ga skontam u kontekstu razvoja pri univerzitetima (mada je gro kvalitetnog koda zapravo closed-source i razvija se za industriju), etc. ali ne mogu da shvatim ekonomski model u kojoj veliki broj malih kompanija i pojedinaca zivi od GPL koda.

Hajde, caboom, da se ne ponavljam... Onaj ko se odlučio za GPL, već je odlučio (svojevoljno) da otvori kod. Čemu izvrtanje teza? Ako ne želiš otvarati kod, nemoj koristiti GPL.

oaaaj... not now, pogledaj prvi post na temi i izguglaj richard stallman i the kompany pricicu pa onda mozemo da nastavimo diskusiju, mada mi se generalno cini prilicno besmislenom.

A brain-washovani borgici koji kazu "XXXX is a bad software, I won't use it because it is not open" - kao sto se moze videti na svakoj diskusiji o komercijalnom Linux softveru - cak i da je besplatan, kao npr. Adobe Acrobat Reader.

RMS-ova propaganda stvara novu generaciju anti-potrosaca koji ocekuju da nesto ne samo da treba da bude dzabe, nego i sama prednost tog softvera nad konkurencijom mora biti anulirana otvaranjem koda - inace je softver "los" i "treba ga izbegavati", i svime time efektivno unistavajuci svaku mogucnost za konkurenciju i razvoj.

Pogledaj uostalom svaku diskusiju na slahsdotu (pa i ovde) kad se pojavi neki Linux softver koji ne upada u taj klise - dakle, oni ispiraju mozak potrosacima ubedjujuci ih da nesto treba da bude liseno svake mogucnosti za naplatu, i nekako su bas najglasniji po tim Linux-related sajtovima.

Ti isti potrosaci nemaju taj problem, oni mogu da koriste taj linux ali da ih niko ne napada zasto ne namestaju mreze za dzabe, ili odrzavaju IT sisteme za pohvalu sefa kako su pravi gurui.

Zamisli da ja tebe napadam zasto ne radis volonterski i implementiras IT infrastrukturu svakom - nisi otvoren vec svoje znanje dajes samo za pare :-)

@caboom, @ivane, mislim da je moj post kompatibilan sa vašim. Ni ja ne volim ekstremizam bilo koje vrste. Ja sam hteo da pokažem da dostupan source može biti komotan i koristan u dosta slučajeva.

Ni ja baš ne volim GPL, bolji mi je LPGL. Kada je free, neka bude stvarno free :) Što se tiče licenci, najmanje mi se sviđa shareware.

Nisam primetio da je slashdot toliko napadački raspoložen u zadnje vreme. Valjda zato što se više obazirem na funny komentare koji stvarno znaju biti lucidni i smešni.

Inače, vama je RMS baš baš toliko odvratan?

Pa RMS ko RMS, nemam misljenje o njemu ;-) Ali misljenje o njegovim idejama i te kako imam - cenim da je on "malo" preterao u svojim stavovima i presao iz tehnike u cistu politiku.

GPL, ko GPL - sluzi svrsi kako tako - i dobro je sto postoji kao alternativa i mogucnost nekom da brzo uradi proof of concept i sl... medjutim, problem je sto postoji dosta ljudi iz tog tabora, koji su na zalost najglasniji - i koji GPL smatraju za nesto drugo.

Da dodam samo još jedan primer. Pre XYZ meseci čitam ti ja novosti na nekom sajtu i vidim link ka NewsForge članku koji se tiče OSS-a. OK, kliknem ti ja i krenem polako da čitam. O čemu se radilo u članku?? Pa autor je pravdao svoje korišćenje Macromedia Flash plug-in-a za Firefox (ili Mozillu, ne sećam se tačno). Kada sam skapirao šta piše morao sam da uzviknem "WTF?!?!?!". Nisam mogao da verujem da neko pravda, i to javno, svoje korišćenje "ne-slobodnog" softvera iako je taj softver jedini koji postoji trenutno (koliko znam, tek nedavno je RMS pokrenup inicijativu da se napravi GPL verzija Flash plug-in-a) ili ako mu on jedini završava posao. I još na kraju izvodi pouku da je OK koristiti i ne-GPL softver ako ti on završava posao.

Mislim da to nije nikakva sloboda. Naprotiv, ja sam nekako mislio da je normalno da koristim onaj softver koji mi omogućava da završim posao na način koji se meni sviđa, bio on GPL, LGPL, BSD, komercijalni ili freeware. Nebitno je. Dakle zi, slažem se i sa tobom i sa Ivanom i sa caboom-om. GPL ima svoje mesto kao i sve drugo na ovom svetu.

P.S.: Mislim da je ta priča oko memorije i GUI-a strašno izlizana. Memorija i grafika su trenutno strašno jeftini i ne vidim zašto ne koristiti alate koji ti pomažu da završiš neki posao brže. My 2c.

Pa to je ta suludost - evo i na ES-u je neko rekao da nece da koristi Adobe Acrobat plug-in koji savrseno radi posao na Linuxu jer nije "slobodan" (iako je dzabe) - znaci imas alat, on sljaka dobro... dzabe je.. al ti neces da ga koristis jer nije po RMS protokolu :)

A da stvar bude smesnija, onda se prica nastavila kako da nateraju "slobodni" softver da radi kako treba - a problemi su bili razni, od ne-prikazivanja slova 'Z' (da, super softver - sloboda i tako to, al ne prikazuje jedno slovo) do toga da ti treba neki script i modifikovanje low-level komponenti sistema da bi ti... skrol dugme na misu zapravo skrolovalo tekst :-) I obavezna pitanja "a, koji kernel koristis? Sa mojim 2.x.n.y.354.z to radi savrseno, a proveri i X script u /dev/znhj/qrt/bljzg.xmx da li ima sekciju [blablabla]" ...

A RMS za koriscenje "ne slobodnog" (SIC!) softvera kaze:

http://www.gnu.org/gnu/thegnuproject.html



Dakle, pomaganjem programerima koji rade komercijalni softver (kupovinom, jel) i korektnim placanjem njihovog rada ti zapravo pravis losu stvar - proprietary softver postaje bolji (zamisli, ljudi mogu da kupe pizzu u restoranu od toga sto rade) i moze i druge da navede na zamku da koriste isti softver....

Znaci kvalitet i placanje ljudi za rad su sekundarne stvari - ali je "sloboda" (i ne placanje ljudi za svoj posao) prva stvar.

I onda mi neko kaze da GNU nije politika i ispiranje mozga.

@ Ivan:
Ja sam bio taj koji nije htio Big Bad Acrobat Reader, tamo gdje se govorilo o 5. broju časopisa GNUzilla. Vidjećeš i smajli pored toga.
Kao razlog protivljenja, naveo sam da mi se Acrobat Reader pokazao nekompatibilan sam sa sobom, pa mi se zbog toga ne sviđa. Imao sam neke dokumente koje je AR 4 prikazivao bez problema, a AR 5 nije. Kod AR 5 mi takođe smeta ona prewiev prilikom štampanja. Takođe, na temi sam rekao da ni AR ne radi posao (nije do AR, već do njihovog dokumenta).
Pošto GNUzillu čitaju korisnici linuksa, tražio sam da prilagode format fajla većini PDF čitača koji dolaze uz linux.
Ako se sjećaš, kada se pročulo da je Ahead izbacio verziju Nera za Linux, ja sam bio na strani onih koji su rekli da je dobro vidjeti više takvih poteza, i da je potrebno što više komercijalnog softvera za linuks, jer to popularizuje linuks.

To je jako lepo. Ozbiljan sam. Kada sam video vest o Nero-u na Linuxu na OSNews, gro komentara je bilo u fazonu da je to glup i nepotreban potez jer postoji *insert your favorite cd roast app here*.

Ako ti Adobe Acrobat Reader ne radi posao OK je menjati ga nečim što ti radi posao. Ja sam samo dao primer da je jedan čovek javno napravio priču o tome kako je OK koristiti Flash plug-in iako on nije "slobodan". Takav stav mi je i dan-danas jako čudan. Opet kažem: valjda sloboda podrazumeva mogućnsot da radiš šta god želiš (dok god to ne smeta drugim ljudima). Pod to spada i razvoj "komercijalnog" i "neslobodnog" softvera.

Inače, ako je to RMS rekao što si naveo Ivane, kako se bre onda na Linuxu koristi nVidia drajver???? On nije OSS koliko ja znam.

Pa koristi se na Linuxima, ali nije RMS/FSF Approved ;-)

To jest - GNU klan ce doveka kukati kako nVidia predstavlja losu kompaniju, i kako treba korititi iskljucivo GPL-ovane video drajvere, inace neces imati slobodnu graficku karticu ;-)

Dobro, nadam se da se zezaš jer većina OSS korisnika koje je znam baš voli nVidi-u jer im je dala dobre drajvere da njihove kartice konačno mogu da rade kako treba. :)

Hm, da, nešto me interesuje: da li je neko upoznat sa time koja su tačno od Google-ovih većih tehnologija/algoritama/rešenja OSS? Znam da PageRank algoritam nije, ali ne znam za ove nove servise koje su pokrenuli kao što je Gmail, Google Maps i sl. Hvala unapred.

Znam da je Google-ov web server modificirani Apache i nije open-source (Apache licenca to dopušta) - što je idealni primjer kako je GPL definitivno najgore moguće rješenje što se tiče veze kapitalizma i digitalnog komunizma zvanog GNU.