:) A u kojoj sredini? :)
U vakuumu će pasti u isto vreme. U atmosferi će kasnije pasti onaj koji pravi veći otpor u vazduhu pri padu, a to je čini mi se miš, osim ako ne krene u poniranje :)
Objašnjenje ? Pa gravitacija privlači sva tela podjednako, tj. dajući im isto ubrzanje, ~9.81

Pa ja mislim da je to svima jasno da nece pasti u isto vreme. A po meni ce pasti prvo, jelte slon, jer kao sto rece trooper, on pravi veci otpor.
Elem, ta sila (koliko se ja secam) zove se Stoksova sila, i ona je jednaka: , gde je koeficient viskoznosti, poluprecnik (ovo je za loptu, a naravno za bilo kakvo telo je formula dosta komplikovanija ali svakako zavisi od zapremine tela) i trenutna brzina tela.

Nisam baš siguran, ali mislim da je prikladnije da se koristi , gde je S površina preseka normalnog na pravac kretanja, sustina vazduha, a c aerodinamički koeficijent otpora.

Necete mi verovati, sinoc sam sa drugarom raspravljao o tome, ja sam zastupao misljenje da ce prvo pasti slon. Pa smo isli da nadjemo jedan veci i jedan manji kamen i bacali samo ih sa treceg sprata (debili). Desi se da padnu u priblizo isto vreme, a desi se i da veci kamen padne prvi.

Poenta je da nije toliko bitna masa već površina, viskoznost (tj. "glatkost" materijala) i slično. U vakuumu ništa od toga nije bitno i sve pada istom brzinom.

Da sve to stoji. Jedino sto zbunjuje ljude u ovom pitanju je to sto je masa slona mnogo veca od mase misa, sto naravno nema veze ni sa cim. Otpor zavisi samo od oblika (tj. od povrsine "na koju pada"), zatim od same sredine, trenutne brzine, i naravno njegove zapremine. Pa ima i ona glupa fora da je tona gvozdja teza od tone vune (ako nisu u vakumu) jer i u vazduhu (tj. bilo kojoj sredini) deluje Arhimedov zakon, odnosno sila potiska deluje u bilo kojoj sredini... :-)

Ma, znash i sam da nije glupa fora, nego mi se chini (kao i tebi?) da ona bash i nema nekog uticaja u ovom sluchaju... ;)

Trebalo bi da prvo padne slon, jer ako je on hiljadu puta duži od miša, površina mu je oko milion puta veća, a masa oko milijardu puta veća. Znači, praviće oko milion puta veći otpor vazduha, ali milijardu puta veću masu će taj otpor hiljadu puta manje da usporava.

Hteo bih samo da kažem da u vakuumu ništa ne može da ''padne''.
Miš i slon će inače pasti u istom trenutku(u vazduhu) samo u slučaju kada je odnos mase i površine mišjeg jednak odnosu mase i površine slonovog tela.Kada kažem površina mislim na onaj deo tela na koji deluje sila otpora vazduha.Moguće je teorijski,ali ne verujem i praktično(tada bi se morala dodati i pretpostavka da oni padaju kroz homogene i izotropne sredine,da je vazdušni pritisak na njihova tela isti i ko zna šta još).
Inače,u takvim problemima,smatra se da je otpor sredine zanemarljiv,tj. da na telo deluje samo gravitaciona sila,odnosno njegova težina.

Ne, uzrok padanja ne leži u prisustvu atmosfere, već gravitacionih sila. Svaka dva tela koja imaju masu se privlače. Mesec nema atmosferu, ali ima masu, a samim tim proizvodi i svoje gravitaciono polje. Na mesecu (koji nema atmosferu) su ljudi bacali pero i olovnu kuglicu, i pali su za potpuno isto vreme.

Svakako će PRVO PASTI SLON, jer će se truditi da pobegne od miša (kao što znamo, slonovi imaju ISKONSKI strah od miševa, plaše se da im se miševi ne uvuku u surlu).