[ Aleksandar Marković @ 18.06.2005. 13:03 ] @
| Razvoj finansijskog tržišta najčešće se dešava u fazama, skokovito, sa velikim prilikama za špekulativne zarade. Pored toga, omiljena uzrečica ljudi koji se bave finansijama jeste da se može uočiti velika sličnost u razvoju finansijskih tržišta između zemalja u tranziciji. Da li to znači da je naša zemlja u prednosti u odnosu na druge zbog činjenice da je među poslednjima krenula ka tržišnoj privredi? Da li će „tamo” (u tržišnu privredu) stići među prvima? Da li, zbog činjenice da se u Srbiji dešava ono što se dešavalo u Sloveniji i Hrvatskoj pre nekoliko godina, to znači da „običan” investitor može da „profitira” samo na osnovu toga što se „istorija ponavlja?” Mišljenje autora ovog teksta jeste da je odgovor na sva prethodno pomenuta pitanja isti - NE. Uz pretpostavku da čitaoci dele ovo mišljenje, u nastavku će biti reči o tome ko i na koji način može da ostvari zaradu ulažući novac u hartije od vrednosti na finansijskom tržištu u Srbiji. Razlozi Brokeru, šta da kupim – pitanje je koje se ovih dana veoma često postavlja zaposlenima u brokersko - dilerskim društvima. I pored činjenice da ovo pitanje zvuči veoma logično, klijenti samo u retkim slučajevima dobijaju odgovor. Postoji nekoliko razloga za pomenutu situaciju. Prvo, s formalno-pravnog gledišta vrlo je diskutabilno da li brokeri mogu da savetuju klijente u postupku investiranja imajući u vidu član 88. stav 4. Zakona o tržištu hartija od vrednosti koji govori o tome da brokersko - dilersko društvo može pružati savetodavne usluge u poslovanju sa hartijama od vrednosti samo ukoliko ima zaposleno na neodređeno vreme najmanje jedno lice sa položenim stručnim ispitom za zvanje investicioniog savetnika. Možda je iznenađujuća činjenica da trenutno ni jedna brokerska kuća ne ispunjava prethodni uslov, i to ne zbog toga što ne postoji želja i spremnost da se pomenuti ispit položi, već zbog činjenice da taj ispit još uvek ne postoji. S druge strane, brokeri se nalaze u velikoj dilemi šta da rade kada klijent dođe sa željom da značajna sredstva uloži u akcije neke „poznate” firme koja ima loše poslovne rezultate i za koju je gotovo sigurno da će zabeležiti pad cena akcija. Pored toga, etički kodeks nalaže da klijentu treba pomoći da ne donese pogrešnu investicionu odluku (što je i jedan od osnovnih razloga za donošenje Zakona o tržištu hartija od vrednosti – član 1. Zakona). Pod pretpostavkom da će se formalno-pravni problem ubrzo rešiti, dolazi se i do druge prepreke – kako napraviti valjanu analizu i klijentu dati preporuku za trgovanje kada ne postoje odgovarajuće informacije o poslovanju kompanija. Da se ne bi pogrešno protumačilo, ovde se ne brani teza da se akcijama ne sme trgovati dok ne postoji „dovoljna” količina informacija - raspolaganje akcijama je osnovno pravo svakog zakonitog imaoca koje se još uvek obilato krši u zemlji Srbiji jer se čeka da direktor potpiše „prospekt”. Ovde se govori o tome da potrebne informacije postoje u različitim segmentima državne administracije i da bi se do njih, ukoliko menadžment ne želi da ih objavi, moglo stići alternativnim putem. Razgovor Pored toga, postupak i procedure analize koje postoje u finansijskom sistemu kome pripada i „FIMA International” d.o.o. Beograd nalažu da pre izdavanja preporuka za kupovinu, odnosno prodaju određenih akcija, treba obaviti i razgovor sa menadžmentom kako bi se videla njihova razmišljanja i planovi za buduće vođenje kompanije. Na žalost, jako je mali broj preduzeća koja su spremna da izađu u susret molbi analitičara da se održi sastanak. Što je najinteresantnije, ovo najviše ide na štetu postojećeg menadžmenta (ali i postojećih akcionara) jer na ovaj način onemogućavaju „sitnim” investitorima da kupuju akcije čime bi se uvećala njihova cena na berzi, a što predstavlja najbolju strategiju za odbranu od „neprijateljskog preuzimanja”. Optimizam I pored navedenih poteškoća, treba ostati optimista i odlučiti se za ulaganje u hartije od vrednosti u Srbiji, samo se treba „naoružati” znanjem i napraviti odgovarajući odabir akcija koje će za određeni preuzeti rizik doneti odgovarajući prinos. Vladimir Pavlović, direktor „Fima International” d.o.o. Beograd |