Pazi ovako:
Za WIN operativne sisteme ti ne treba disk velichine vecje od 6Gb, a ostalo kako hocjesh. Ako instalirash neke PP koji zauzimaju mnoogoo mesta onda odvoj 10Gb (barem ti to nije problem)
Kod mene je HD od 20Gb podeljen na 6-14Gb
Na 6-ici mi je win2000 i svi instalirani programi
Na drugoj particiji su mi instalacije programa, MP3,... uostalom stvari koje nema potrebe da brishesh pri menjanju OS. Kad zagusti, formatirash C, a na D ti ostaje sve drugo. E sad moja preporuka bi bilo da preostalih 74 Gb podelish na najvishe 4 Diska, poshto ako napravish shumu particija necjesh mocji da nadjesh shta ti treba.
Pozdrav!

To "optimalan" zavisi od tvojih potreba, ali recimo možeš slobodno 2 particije po 40gb da napraviš, jednu za sistem i programe jednu za ono što radiš, filmove ili šta već. Jedino što treba znati je da mašine sa starijim BIOS-om (koji ti najverovatnije nemaš) ne mogu da podignu sistem sa particije veće od 7.8GB. I naravno, ako možeš izbegni Windows 9x i FAT32.

Sa NTFSom nemas razloga da ne drzis ceo disk od 80 GB kao jednu particiju. Primetices kako se fama oko particionisanja vremenom menja:

Kada su diskovi bili 2 GB, trebalo je imati particije od po 1 GB, jer particija od 2 GB niposto ne valja (ako izuzmemo FAT16 kao razlog).

Onda su bili diskovi od 10 GB, pa je bilo optimalno deliti na po dve particije od 5 GB, jer je naravno neverovatno glupo imati jednu particiju od 10 GB.

Onda su dosli diskovi od 20 GB, i zna se da je glupo imati particije od 20 GB, bolje da imas 2 od po 10.

itd.

Zakljucak: nemoj da pravis particije, osim ako cvrsto ne verujes u razdvajanje podataka od programa (ja licno u to nesto ne verujem, al' nema veze). Ako ti je to bitno, odvoji koliko god ti GB treba za tvoje licne podatke, a sve ostalo stavi kao sistemsku / programi.

Ne bih se nikako slozio sa ovim sto ti predlaze Reljam. Jednostavno, razdvajanjem podataka od programa (i OS-a) mnogo je lakse povratiti sistem u slucaju neke krupnije greske... Sve sto bi ti tada zatrebalo jeste program tipa Drive Image kojim ces citavu particiju na kojoj je OS i programi ocas posla da vratis u neko prijasnje stanje. Brzo, jednostavno, efikasno i -- provereno u praksi :))))
Opet, izbor je tvoj i samo tvoj :)

Niko sa sigurnoshcu ne moze da tvrdi "kako bi bilo najbolje", da sam ja u tvojoj situaciji uradio bih sledece:
-sistemska particija za Win2K i swap (najbolje je da budu na istoj particiji) >10GB i to NTFS
-josh 10GB za Linux, ako jednog dana pozelish da ga koristish (shto pre to bolje...), a ako ne onda ti to netreba...
- ostalih 70 (60) GB podelish na dve particije tipa MP3, DivX i zezancije, a druga neki ozbiljni radovi ( odnos ove dve ti najbolje znash, tj. koliko radish i imash svojih fajlova). Ove dve particije bih "drzao" na FAT32, ukoliko ti bude potrebno da njima pristupish iz Win98 ili Linuxa.

Ti znash najbolje, pa odluchi sam... Ovo je samo neka moja sugestija...

Mihailo, zar ne bese 8.4 giga? U veliki broj P1 sam ugradio 8.4 giga diskove i sve je bilo ok sto se boot-a tice.

poz.

8,455,716,864 bytes = 7.8 GB :)

He he, nisi dobro procitao. Napisao sam 8.4 giga, provereno u praksi bre.

Evo sta pishe na disku koji je ugradjen na tamo neki P1 :

WD Caviar
84AA
Drive Parameters : 16383 Cyls 16 Hds 63 Spt 8.4 GB

Casna Titova pionirska ... :)

Proizvodjaci diskova za 1MB smatraju 1.000.000 bytes (trebalo bi da ise na disku).

Da, tako se slaze :)