[ Aleksandar Marković @ 23.06.2005. 20:58 ] @
| Japanci su poznati po naprednoj tehnologiji za proizvodnju kompjutera i robota, ali se vraćaju papiru i olovci, jer ih lekari upozoravaju lekari da moderna tehnologija preti da mozak savremenih ljudi pretvori u isušenu voćku. Ogroman deo populacije Japana danas poseduje ili je u mogućnosti da koristi kompjutere te piše rukom samo kad popunjava obrasce, polaže školske i državne ispite ili pravi beleške na poslu i predavanjima u školi. Naučni radovi, domaći zadaci, poslovni izveštaji i pisma sada se kucaju na kompjuteru i šalju preko interneta pa Japanci, koji u svakodnevnoj komunikaciji pored ideografskog barataju sa još dva jednostavnija fonetska pisma, sa po 108 znakova, nalaze da im je sve teže da se prisete i najprostijih od oko 1.950 ideograma, koliko se uči do završetka srednje škole. Odustajanje od memorisanja i vežbanja pisanih znakova, upozoravaju neurolozi, vodi opadanju funkcije mozga. O tome u Japanu počinju ozbiljno da razmišljaju. Japan je zemlja sa 100-procentnom pismenošću uprkos veoma složenom pismu. Japanski rečnici ideograma sadrže obično izmedju 5.000 i 5.500 znakova. Dobro obrazovanim se smatraju ljudi koji znaju preko 3.000 ideograma, a prilikom štampanja novina namenjenih opštoj javnosti koristi se oko 2.100 ideograma. Pismenost, zbog koje je Japan ponosan, danas je, medjutim, na udaru napredne tehnologije, još jednog ponosa ove zemlje. Nije samo nedostatak vežbe pisanja štetan za mozak, kažu strucnjaci. Mobilni telefoni sa memorijom u koju se mogu smestiti stotine brojeva učinili su potpuno nepotrebnim napor ljudi da ih upamte.Digitroni su sada deo kompjuterskog i softvera za mobilne telefone i stoga su sveprisutni, usled čega je znanje i najosnovnih računskih operacija suvišno. Mnogi ljudi osećaju se bespomoćno kad zaborave mobilni telefon, mnogi posežu za digitronom čak i kad treba da obave prosto sabiranje i oduzimanje. Uz svaki automobil u Japanu kao opcija ide uredjaj za GPS, odnosno, satelitsku navigaciju, koji na ekranu pokazuje lokaciju automobila, ulicu kojom se on kreće i put kojim treba poći da bi se stiglo do odredjenog objekta. Vozači otud ne moraju ni da pamte broj semafora koje treba da prodju, niti raskrsnicu na kojoj treba da skrenu, već u svemu mogu da se oslone na precizni, elektronski uredjaj koji sadrži detaljne mape. Tako čovek, koji je razvio alate, orudje i tehnologiju upravo stoga što njegovo telo nije do te mere specijalizovano i snažno da bi u prirodi moglo da opstane samo, sada usavršavanjem tehnologije dodatno otupljuje svoja i inače nedovoljno oštra čula i smisao za orijentaciju, odnosno umrtvljuje sopstveni mozak. Biti svestan ovog problema, medjutim, ne znači i biti voljan odreći se koristi i udobnosti koje pruža savremena tehnologija. Japanski naučnici odlučili su se zato za rešenje kojim će se omogućiti ljudima da izbegnu zamke savremene tehnologije bez da se odreknu njenog korišćenja - kreirali su niz jeftinih vežbanki i priručnika namenjenih stimulisanju centara za mišljenje, pamćenje, koncentraciju, emocije i delovanje, smeštenih u levoj i desnoj hemisferi, odnosno prednjoj kori mozga. Jednostavne matematičke i jezičke vežbe, poput brzog čitanja ili pamćenja reči, ako se rade intenzivno, stimulišu mozak, jačaju memoriju i koncentraciju te usporavaju starenje sivo-bele materije. Ove vežbe, iako zahtevaju izvestan moždani napor, na duži rok čak doprinose i eliminisanju mentalnog zamora i osveženju mozga jer razbijaju monotoniju i dosadu. Više korisnika ovih priručnika prijavilo je da su, nakon što su u odredjenom periodu upražnjavali propisane vežbe, počeli da osećaju pozitivne efekte kada je u pitanju kvalitet sna. Japanski neurolozi i psiholzi preporučuju da se slovne i matematičke vežbe rade i u putu na posao kako bi se čovek razbudio i bio produktivniji. Priručnici za moždane vežbe - koje pišu matematičari, psiholozi, pedagozi i lingvisti - obilno se reklamiraju se u novinama i na televiziji, rastu u broju iz dana u dan, te su i sami postali socijalni fenomen i objekt novinarskog i akademskog interesovanja u Japanu. Ponekad je reč o pravim malim paketima za bildovanje mozga u kojima se, pored vežbanke, mogu naći aparati za ukucavanje i memorisanje brojeva podesni za testiranje i razvijanje pamćenja, predmeti za sklapanje geometrijskih figura ili dvodimenzionalne slagalice. Ilja Musulin |
Pa sta ima veze sto ljudi sve manje pamte put do nekog mesta ili brojeve telefona ili da racunaju? To ce takodje izumreti i zivot ce ici dalje. Zasto uskoro automobili ne bi sami vozili? Samo mu kazes ili utipkas odrediste i on te odveze. Zasto racunati? Kome obicnom coveku jos treba izracunavanje treceg korena ili slicnog. Naci ce se nove mozdane aktivnosti da ne bismo utupeli. Na kraju krajeva, svi mi smo potomci tamo nekih pecinskih ljudi, koji su mozda znali da broje do 20, mozda ne, pa smo ipak napredniji od njih.