[ Aleksandar Marković @ 23.06.2005. 21:41 ] @
[img][att_url][/img]

Stanovnici gradova su najodgovorniji za globalno zagrevanje, ali su ga najmanje svesni, jer se ono najviše oseća u izolovanim i slabo naseljenim oblastima. Po rečima Klausa Toepfer, direktora Programa za prirodnu sredinu UN (UNEP) gradovi koriste ogromne količine vode, hrane, drvne gradje i ostalih sirovina, a proizvode i najviše djubreta i njihov uticaj se širi daleko preko njihovih fizičkih granica, utičući i na celu planetu.

Tepfer je ovo izjavio na proslavi objavljivanja novog atlasa pod nazivom "Jedna planeta, mnogo ljudi," u kojem su uporedo predstavljeni satelitski snimci pojedinih regiona Zemlje od pre jedne decenije i iz naših dana. Atlas treba da ukaže gradjanima, naročito onim iz razvijenih industrijskih zemalja, kako njihov životni stil pogubno deluje na prirodnu sredinu jer, kako kaže jedan službenik UNEP-a, "jedna slika vredi više od hiljadu reči".

Koristeći satelitske snimke NASE, kao i one napravljene za potrebe geoloških istraživanja, prizori iz ovog atlasa podcrtavaju dramatične promene do kojih je poslednjih godina došlo oko gradova kao što su Peking, Daka, Nju delhi ili Santjago - uništavanje obradivog zemljišta, zagušivanje korita reka, osiromašenje vodnih resursa itd.

U Atlasu su, izmedju ostalog, i satelitski snimci Las Vegasa, najbrže rastućeg gradskog područja SAD, koje je pedesetih godina prošlog veka imalo 24.000 stanovnika, a danas milion, uz verovatnoću da će se ta brojka udvostručiti do 2015. Kuće i navodnjavani tereni za golf zamenili su prirodnu pustinjsku sredinu iz ranijih vremena, a posledica toga je opadanje nivoa vode obližnjeg jezera Meade za 18 metara u roku od svega tri godine - izmedju 2000. i 2003.

Na drugim snimcima vide se negativni efekti množenja staklenika u južnim regionima Španije, uništavanja tropskih šuma u Južnoj Americi i masovnog komercijalnog gajenja račića u nekim azijskim zemljama. Vidi se i kako su ratovi i isušivanje močvara u Iraku i Iranu doveli do uništenja najveće šume urminih palmi na svetu duž Šat el Araba. Snimci pokazuju kako je nestalo preko 14 miliona stabala ove palme, ili 80 odsto drveća koje je tu bilo 1970. godine. Atlas, inače, istovremeno izlazi u San Francisku, Najrobiju i Lonodnu.

Selected Satellite Images of Our Changing Environment: http://www.na.unep.net/reports.php3

http://www.earthprint.com/show.htm

http://www.rednova.com/news/sc...r_patient_planet_then_and_now/
[ zraj @ 01.04.2007. 06:10 ] @
http://www.ekus.ba/default.asp...190000004&sid=&jezik=1

Britanski milioner Ričard Brenson, vlasnik avio-kompanije "Virdžin", ponudio je nagradu od 25 miliona dolara prvoj osobi koja smisli način na koji bi se atmosfera očistila od gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

[att_img]

Richard Branson

Brenson je u društvu bivšeg američkog potpredsjednika Ala Gora i bivšeg britanskog diplomate Krispina Tikela, koji podržavaju borbu protiv globalnog zagrijavanja, rekao da se nada da će nagrada podstaći inovativno i kreativno razmišljanje, kako bi se čovječanstvo spasilo od samouništenja. "Čovjek je stvorio ovaj problem i zato čovjek treba i da ga riješi", rekao je Brenson na konferenciji za novinare na kojoj je objavio konkurs. On je upozorio da će planeta izgubiti polovinu živih vrsta i sve koralne grebene, te da će 100 miliona ljudi biti raseljeno zbog širenja pustinja i nestanka kišnih šuma, ukoliko se ne počne uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere. Brenson je odbacio komentare da je licemjerno da on, kao vlasnik avio-kompanije, ponudi nagradu za ovakvo dostignuće. "Mogao bih da prizemim svoje avione koliko danas, ali bi `Britiš ervejs` jednostano preuzeo posao", odgvorio je milioner. Ponuda o nagradi važiće u narednih pet godina, a pobjednik će morati da smisli kako da se iz atmosfere ukloni jedna milijarda tona karbon dioksida u narednih deset godina. Ukoliko ne bude pobjednika nakon pet godina, žiri može da produži konkurs.




[ RMAN @ 02.04.2007. 22:06 ] @
Dace Bog da se nadje neka osoba!

Sad mi je nesto palo na pamet:

Slusao sam na TV-u da se ispod Sahare nalazi velika kolicina vode,i da postoji nekoliko bunara u Sahari.Pa zasto se onda ljudi ne organizuju da buse na stotine bunara i da se zasadi suma??? To je velika povrsina, a ako bi se primila suma to bi mozda delimicno resilo problem CO2 u atmosferi.
[ IT_DooX @ 06.04.2007. 23:01 ] @
Kako svaka suma ima neku svoju namenu,tako verovatno i Sahara ima neku svrhu i kad bi se tolika povrsina toliko drasticno menjala mislim da bi dobili vise negativnih posledica nego pozitivnih
[ kv66 @ 07.04.2007. 15:28 ] @
kazu da su veliki gradovi postali topliji za koji stepen cak i leti zbog masovnog koristenja klima uredjaja.....