Veruj mi kada dodje vreme da ti moras da ga podesavas to znaci da je ispustio dusu i da je jedino pametno resenje zamena istog. Na trimer podizes struju kroz laser koja ga jos brze unistava tako da nakon mesec -dva ili tri ne cita vise nikako.

Zadivljen sam brzinom odgovora i hvala ti na njemu ali pošto radim u firmi na odeljenju lasera(vojni laseri) trazim zajedničku vezu da bih svoje iskustvo primenio na njima.

Pazi ja sam generalno shvatio pitanje koje se vecinom postavlja u vezi CD citaca za PC pa sam shodno tome i definisao odgovor ! Medjutim kako vidim tvoje pitanje je malo drugacije pa onaj moj odgovor gore zanemari :)

Pozdrav

pozdrav...nakaci osciloskop na foto diodu... i ocitavaj napon na njoj kako pomeras osu lasera ... maximalna vrednost ti je "upucano" ... za svaki slucaj okini jednom iz tenka da proveris da li je sve "upucano"

Snimanje signala na prijemnij foto diodi sa FET sondom već sam snimao ali nemogu da namestim fokus pa onda da pomeram osu lasera.Iz iskustva mora da se ima put kojim se vrši podešavanje.Na primer za lasere koje ja podešavam prvo i osnovno je da laser gađa tačno pa onda se podešava prijemna optika.Da li uopšte može da se razdesi laser ili je to samo fokus i prijemna optika?Da li postoji filter ispred prijemne foto diode?Ako ima na kojo je talasnoj dužini.To te pitam jer sam probao da snimam signal sa dečijim laserom tako da gađam prijemnu foto diodu.Signal postoji samo u slučaju kad je direktno osvetlim.To me i navodi da ima filter.Trimer koji postoji pored lasera samo povećava izlaznu snagu.Ako možeš da me uputiš gde da vidim na net-u bar jednu šemu lasera (cd plejera ili slično) mnogo bi mi pomoglo jer me interesuje i vrsta polarizacije prijemne diode kao i način kako se obrađuje signal posle prijemne diode.Možda sam malo opširan ali tema mi je vrlo interesantna.Unapred hvala.

Evo principijelne slike standadnog lasera. Prijemnih foto dioda ima 6. Zbog toga je podesavanje u kucnim uslovima gotovo nemoguce. Jeftinija i brza solucija je zamena sa novim.




_{[Ovu poruku je menjao _str_ dana 30.06.2005. u 10:02 GMT+1]}

Pozdrav
Evo da i ja kazem par reci vezanih za elektro-mehaniku optickih uredjaja. Poceo bih od organizacije i nacina zapisa na CD.
CD je znatno drugacije koncipiran od hard diskova. Zapis je u obliku spirale koja pocinje na manjem precniku šireci se ka vecem. Pod elektronskim mikroskopom (uvecanje 5000 puta) tacno se mogu videti udubljenja (pit) na ravnoj površini (land). Ova udubljenja (jame) cine traku, koja je, poredenja radi, 50 puta tanja od ljudske kose. Površina na kojoj se nalaze jame pravi se od razlicitih materijala, ali zajednicka osobina im reflekcija. Izmedu dva sloja tvrde plastike nalazi se ogledalo koje je profilisano tako da na odredenim mestima menja fazu svetlosnih talasa, što obezbeduje optickoj glavi da "pretvara" udubljenja na ravnoj površini u digitalni signal. Laserski snop (širine 1.7 mikrometara), koji osvetljava površinu ogledala, emituje izvor slican LE diodi, od koje se razlikuje po tome što je proizvodi svetlost samo jedne talasne dužine u istoj fazi (LED proizvodi svetlost od više razlicitih talasnih dužina u razlicitim fazama). Vrlo je bitno da ovi uslovi budu ispunjeni jer se "zatamnjenje", pri nailasku na jamu, ostvarije zbog pojave (negativne) interferencije. Naime, dubina jame je izabrana tako da bude cetvrtina talasne dužine laserskog zraka, pa ce faza odbijenog talasa biti pomerena za 180 stepeni. Ovo dovodi do slabljenja svetlosti koja dopire do fotocelije, iako laserski snop zahvata vecu površinu od jame. Relativna brzina opticke glave u odnosu na plocu je uvek ista (propisana standardom) i iznosi 1.3 m/s (u "prvoj" brzini). To znaci da se ugaona brzina menja od 500 do 200 obrtaja u minuti.
A sada malo o mehanizmu uredjaja.
Obzirom na to da je zapis u spiralnoj formi, postavlja se pitanje kako laserski zrak "zna" da prati traku na svom putu ka spoljašnjem precniku. Uz glavni laserski zrak, uvek se nalaze i dva pomocna koji imaju ulogu da odrede položaj opticke glave i lasera. Ta dva pomocna snopa su pomerena od centra levo i desno, tako da vecim delom prelaze preko nedirnute reflektivne površine. Za svaki pomocni snop postoji i odgovarajuca fotocelija, a s obzirom na to koja prima manje svetlosti vrši se korekcija položaja glave na tu stranu. Ako glavni snop prati traku, onda ce razlika intenziteta pomocnih fotocelija biti nula. U suprotnom jedan od dva pomocna zraka ce zahvatati vecim delom reflektivnu površinu (jaci intenzitet svetla na fotoceliji), a drugi ce se kretati po traci, što ce uzrokovati slabiji intenzitet svetla. Rezultati dobijeni na fotocelijama se pojacavaju, i obradeni saopštavaju posebnom servo uredaju za tracking, koji upravlja položajem glave. Što se tice fokusiranja, rešenje je vrlo slicno - glavna fotocelija se sastoji iz cetiri manje, slicno kvadratu podeljenom dijagonalama. Dva sociva, kroz koja prolazi laserski zrak, služe za podešavanje posebno vertikalne i posebno horizontalne komponente. Kada se vrši fokusiranje vertikalne komponete, ne utice se na horizontalnu, i obrnuto. Ukoliko nije podešena bilo koja komponenta, laserski snop ce na fotoceliji biti elipticnog oblika, što znaci da ce dve dijametralne fotocelije biti više osvetljene od druge dve. Oduzimanjem signala, dolazi se do zakljucka da li je potrebno vršiti fokusiranje ili ne - interpretiranjem rezultata, servo za fokus vrši potrebna podešavanja. Treci detalj na koji treba obratiti pažnju je relativna brzina diska i opticke glave. Brzina okretanja diska nije konstantna (kao kod hard diskova), vec se menja zavisno od precnika na kom je glava. Konstruktori su se odlucili na ovakvo rešenje zbog ocigledne prednosti - bolje iskorišcenje površine diska. No, javlja novi problem: kako kontrolisati ugaonu brzinu? Vrlo je važno da se linearna brzina trake u odnosu na glavu održava konstantnom. Na prvi pogled to je skoro nemoguce, ali su konstruktori ovih uredaja primenili vrlo jednostavno i dobro rešenje koje se sastoji iz nekoliko faza. Prva faza je podešavanje ugaone brzine diska na osnovu poluprecnika na kom se nalazi opticka glava. Zatim se citaju podaci sa diska i njima se popunjava specijalni bafer odredene dužine. Kada je popunjenost bafera dostigne 50%, pocinje njegovo pražnjenje konstantnom brzinom, kontrolisanom specijalnim kristalom. Ostaje još samo meriti popunjenost te memorije i reagovati u slucaju da se stanje menja - ako se bafer puni, onda treba smanjiti brzinu, a ako se prazni treba je povecati.
Nadam se da sam makar nesto uspeo da objasnim ovolikim kuckanjem, a ko uspe da razume ovaj tekst u dovoljnoj meri shvatice kako da kalibrise snop lasera u kucnoj radinosti. Nije tesko kao sto izgleda na prvi pogled, a uostalom starih optickih uredjaja ima u neogranicenim kolicinama, pa ko ima zivaca (znanja) i vremena, srafciger u ruke i samo napred.
Jos nesto iz iskustva, vecina "majstora" najpre pribegava ciscenju sociva, ili kako mnogi vole da kazu lasera, a na ovom forumu je neko vec rekao da je greska sto se socivo cisti samo sa gornje strane, sto je i tacno, tim pre sto se na osnovu kretanja vazduha u delu oko sociva da zakljuciti da se ono najvise prlja sa donje strane, ali je tamo i receno da je cistiti socivo sa donje strane jako komplikovano. E pa NIJE, samo ga treba izvaditi iz lezista i obrisati, a kroz otvor u kome se nalazilo pustiti komprimovani vazduh, i vratiti ga na svoje mesto. (u zavisnosti od modela uredjaja se zakljucuje kako je pricvrsceno,(lepljenje, presovanje, pomocu navoja itd.), najcesce se vadi pomocu vakuumskog radapcigera namenjenog za te stvari).
Jos jednom pozdrav, i nadam se da nisam previse dosadjivao i komplikovao

Kakvo dosađivanje dao si mi pregršt informacija i objasnio si mi osnovne principe lasera što sam i tražio HVALA!
Pošto sada više znam oko lasera postavio bih par pitanja ako nisam dosadan.
Prvo-Da li ima više vrsta prijemnih dioda ili su standardizovane?
Drugo-Da li ima podešavanja u okviru prijema i predaje osim trimera za laser(mislim na ploči)
Ako imaš šemu nekog cd-a voleo bih da je vidim jer ne znam raspored nožica prijemne diode da bih mogao da merim signale na istoj.I na kraju da li imaš predlog odakle da počnem podešavanje jer iz iskustva moraš da se uhvatiš za repernu tačku pa prema njoj da podešavaš ostalo.
Iz ovoga što si mi objasnio mojom logikom prvo bih merio signale na pomoćnim foto ćelijama 5 i 6 (slika gore) pa fokus tako što bih električno pomerao sočivo a merio signale na glavnim fotoćelijama 1,2,3 i 4 (slika gore).Ako se neslažeš ili imaš neku sugestiju voleo bih da mi napišeš.

Ja taman pomislio da sam uzalud pisao, jer se niko nelavlja
Elem, u pravu si naj lakse ide tim redosledom, a sto se tice jos metoda podesavanja, na klasicnim mini linijama imas na glavnoj ploci jos tri trimera za pomeranje sociva u svih sest pravaca, a koliko sam shvatio kod uredjaja na racunaru to radi kontroler automatski, pa je jedino resenje njegova zamena u slucaju da lose obradjuje primljeni signal.

Evo uploadovacu ti deo jednog zanimljivog "projekta" pa malo pregledaj, a tu imas i neke semice pa mislim da ce ti makar malo pomoci. Radjen je u openoffice pa valjda ces moci otvoriti.
Pozdrav

PS-na onoj gore slici se nesto ne uklapa, mozda je tako nekad bilo, ali koliko ja znam prijemne diode se nalaze u istom kucistu gde i laser, i nema potrebe za polupropusnim ogledalom.

Da, nekada je bilo tako, jos su bile verzije sa dva ogladala. Cak su i vodjice glave imale podesavanje u 4 tacke, a ne retko i ugao motora koji pokrece CD. Jos si pomenuo trimere na ploci... Eto razloga za moj pesimizam u vezi stelovanja



_{[Ovu poruku je menjao _str_ dana 06.07.2005. u 21:40 GMT+1]}

Nisam mogao ranije da ti odgovorim jer mi je trebalo vremena da pročitam i zapamtim šta si mi napisao.Znam i susretao sam se sa laserima gde se sve nalazi takoreći na jednom mestu ali trenutno imam "lasere" sa odvojenim prijemnikom i predajnikom.Na mom poslu trebalo mi je oko 6 meseci da skapiram podešavanje samo jednog modela laserskog primopredajnika ali kad jednom ukapiraš možeš to znanje da primeniš i na drugim modelima(govorim o vojnim laserima) tako da me nemožete demoralisati na tu temu.Što kaže naš narod kuća se gradi od temelja t.j. kad naučim da podešavam lasere gde im je odvojen prijemnik od predajnika lako ću sa onima gde je to sve ujednom.Hvala vam na informacijama.Kad budem uspeo da podesim laser javiću vam a vi ako se setite još nečega što je bitno slobodno napišite.Još jednom hvala.

Amannnnn brate mili, pa podesi li ga do sada, kao da konstruises satl
Pozdrav!!

I da!!



To stoji, ali da li si razmisljao mozda o baferingu informacija, to se "malo" teze postize u integrisanom (zajednickom) optickom sklopu.
I dalje pozdrav!!

_{[Ovu poruku je menjao Dalibor81 dana 21.10.2005. u 21:46 GMT+1]}

Izvinjavam se na neodgovaranju ali dugo vremena mi je trebalo da spojim teoriju sa praksom.Naravno nisam samo to radio nego kad se ima vremena i došao sam do sledećih zaključaka.
Već mi je sugerisano da probam da nađem tačku gde ću da merim signal od prijemne diode sa fet sondom što sam i radio na par lasera i uvideo sam da posmatranjem prijemnog signala pri povećanju snage lasera dolazi do povećanja i prijemnog signala(što je logično).Tako da sam zaključio(praktično) da nemoram da snimam signal već da pustim cd i pomeram trimer potenciometar,jer nemam limit(podatak od proizvođača) do koje granice sme da se diže napon na laseru a i dali bi proizvođač napravio da možeš da dižeš napon do uništenja lasera ili prijemne diode?Kod mene toga nema.Onog trenutka kad "pročita" cd tu da ga ostavim.
Inače moj redosled podešavanja lasera je sledeći,
Prvo očistim "oko" lasera,ako to neuspe onda ga otvorim da bi stigao do svakog ogledala,naravno dobro izmerim koliko puta okenem zavrtanj ili pomičnim kljunastim merilom izmerim visine štelujućeh zavrtnja.Većinom je posle toga je dobro(isčitava laser).Ako ni posle toga neće prelazim na povećanje napona na laseru.Nakon svih ovih radnji u 80% slučajeva laser odrađuje posle toga su finese kao na primer,
ako reaguje na mali udarac(naravno po stolu ne u njega) probati sa trimerima za pomeranje sočiva polako i bez naglih okretaja.
Naravno pre nego hoćeš da pomeraš trimere dobro zapamti početnja stanja istih.
Možda je ovo previše grubo podešavanje ali kao što kaže reklama "izgleda šašavo ali deluje"
A što se tiče o bafering informaciji ako ti nije teško malo mi to pojasni o čemu se tu radi
Voleo bih da vidim tvoj komentar.Unapred hvala

_{[Ovu poruku je menjao strš dana 05.11.2005. u 23:47 GMT+1]}

Evo ti dva sematska prikaza sa kojima mislim da mozes da zakljucis sta bi bio problem pri skladistenju. One su inace iz dokumenta koji nisam mogao ovih dana da nadjem, ali ako uspem poslacu ti. Uradio sam ga na Srpskom, i Dosta toga je opisano.
Ovo je prvi (integrisan):


_{[Ovu poruku je menjao Dalibor81 dana 06.11.2005. u 20:35 GMT+1]}

I drugi, sa odvojenim sklopovima i kontrolerima:



Pozdrav

_{[Ovu poruku je menjao Dalibor81 dana 06.11.2005. u 20:38 GMT+1]}

Hvala na odgovoru.Ideš u detalje što mi odgovara jer mi je to i bio cilj da shvatim "čitanje" cd-a do kraja.Poterbno mi je malo vremena da shvatim blok šeme,tako da nemam za sada pitanja i zaključke a voleo bi da nađeš tu literaturu i pošalješ mi.Unapred hvala.
Ipak imam jedan problem a to je dvd plejer čita cd i mp3 a neće dvd zapis.Pomeran je trimer kod lasera za dvd i ništa se nedogađa,ima jedan laser i jednu prijemnu jedinicu,ništa više nije dirano i nepostoji nijedan drugi trimer osim za cd koji je pored trimera za dvd.Primetio sam da disk podrhtava kad počne da vrti kao da je u excentriku.Da li je moguće da mora za dvd da disk bude idealno u centru a za cd i mp3 nemora jer oni rade?Ako imaš neku sugestiju nestidi se da napišeš.Interesuje me vrtenje diska,kojom brzinom se vrti disk kad čita cd a kojom kad čita dvd?

_{[Ovu poruku je menjao strš dana 09.11.2005. u 01:29 GMT+1]}

Pa ovako, ostavi mi mail adresu, nasao sam nesto, a malo je vece od 200K (ko za inat), pa ne mogu ovde da okacim. Sto se tice brzine, oba tipa bi u teoriji trebalo da se vrte na pocetku 500, a na kraju 200 obrtaja\min, to naravno vazi za CAV (constant Angle Velocity) metode citanja. Ako ti je to u rukama stari uredjaj, moguce je da je osovina motora ekscentricna, ili eventualno disk. Stoga se socivo vise pomera da bi pratilo putanju zapisa, a njen nosec jeste elastican, ali ne beskonacno, pa se i socivo pomeri iz centra. Nego nije to toliki problem, resi se trimerima, ako nije problem elektronika koja sinhronizuje rad motora i lasera, nego je problem kada socivo uhvati odredjenu frekvencije, pa se sve vise zaljulja, kao klinac na ljuljaski. Mislim da znas na sta mislim, ono po principu klatna. E tada nastaje problem, kada upravljacki elektro-magneti vise nemaju snage da ga kontrolise. E to ti je isti problem kod CD i DVD zapisa, samo je kod ovog drugog izrazeniji, zbog manje talasne duzine, potreban je bolji "refleks" sociva.
Kako ce se ponasati "Blue Ray" kada uredjaj ostari videcemo
Hvala i pozdrav

mail adresa je:[email protected]če sam zapazio još jedan detalj.Pošto sam uvideo da se cd okreće excentično pokušao sam da osovinu motora koji vrti cd(osovina ima dužinu oko 1.5cm) namestim u centar ručno(savijanjem osovine),znam da je glupavo ali valja pokušati kad već neučitava.Pošto sam već rekao da mi učitava cd i mp3 bez problema,posle "stručnog" savijanja prestao je da učitava i cd i mp3(uspeo sam da vratim osovinu tako da učitava isto kao pre) tako da sam zaključio da mora cd biti što tačnije u centar,pogotovu što si već rekao da dvd "traži" jači prijem ali neuspeva mi da mojom "preciznom" metodom dovedem cd u centar.Nosim se mišlju da motor odnesem kod vinklera gde ima balans mašina da ga uvedu u centar ako je to uopšte moguće ili da ga kupim,samo imam jedan mali problem,gde to ima da se kupi?Ako sam pogrešio u zaključku ispravi me.Unapred hvala.
P.S. Postoje samo dva trimera i to na "laseru" za cd i dvd(tako i piše iznad njih).Inače je dvd normende i jeste po izgledu malo stariji.

Pa iskoristi takav motor iz drugog uredjaja, naravno pod uslovom da je centriran.
E, kada si vec pomenuo rucne metode, znas li kako sam ja ranije gledao da li je osovina kriva?
Skinem motor, i nakacim ga na regulator, da mogu da ga ubrzavam od 0 pa do maksimuma, a stavim ga na malu casicu u kojoj je voda, ali tako da samo vrh osovine bude u vodi. Desava se da je osovina dobra, ali lezaj ne, pa se tek na odredjenom broju obrtaja zanosi, u tvom slucaju mozda bas pri ucitavanju (negde na 100-150).
Dalje je prosto, ako voda makar malo "talasa" nevalja.
Pozdrav, i danas cu ti poslati ono.

Evo i jedne novosti koju sam upravo poceo da proucavam, pa mozda nekom bude od koristi, te cu je opisati na ovom forumu.

Rec je o besumnoj 10Gb/s foto diodi zvanoj "avalanche" a, proizveo ju je "Mitsubishi Electric Corp". Koristi se u savremenim optickim prijemnicima fiber-opticke komunikacije.
Nastala je prosirenjem XMD-MSA (miniature device multisource agreement) i ROSA (compatible receiver optical subassembly).
Po proizvodjackoj specifikaciji, ona je sposobna da razmenjuje podatke bandwidth-om od 10Gb/s na daljinama koje ne prelaze 80Km. Za sada se testira u saobracaju, a osnovna prednost u pogledu ukupne cene je sto znatno smanjuje broj optickih pojacivaca, poznatijih kao svetle stanice, sto dovodi do znatnog uproscavanja cele mreze. Oznaka diode je "ML9xx41" a sklop u kome se nalazi je opisan kao elektro-absorpcioni modulator sa integrisanom diodom koji postize vrlo kvalitetnu komunikaciju sa snaznim optickim izlazima. Obzirom da se radi o komunikaciji na velikim rastojanjima, sum na diodi je morao da se smanji za nekih 40 procenata u odnosu na predhodne verzije tako da se i vrlo slab signal ocita na light-receiving elementu. Avalanche foto-dioda je pogodna i za koriscenje u XFPs-u kao i na "small form factor" 300-pinskim optickim transponderima.
Dioda je sastavljena od aluminium-indium-arsenik (AlInAs) jedinjenja, a to je ono sto joj obezbedjuje zanemarljivo pojacanje suma u pojacivackom sloju. Takodje je sa ovakvom izradom onemogucen "ivicni prelom", koji nastaje lokalnom elektrostatickom akumulacijom. Osetljivost joj je povecana za 2dB (1.6 puta). Usavrsen MTTF (mean time to failure), koji iznosi celih 108 sati, a dodavanjem ROSA elementa dostize osetljivost od -28 dBm.

A sada ostaje nam da u skorijoj buducnosti vidimo koliko ce to da doprinese komunikacijama.
Sumnjam da ce ovaj tekst nekoga zainteresovati, ali mozda bar nekoga navede na razmisljanje da malo proucava i jednu ovako interesantnu oblast.
Hvala i pozdrav
Dalibor

Preuzeo sam fajl ali nisam imao vremena da ga pregledam a pošto imam obaveza do ponedeljka neverujem da ću uspeti da sednem za računar.Dobra ti je ideja sa čašom prvom prilikom ću probati a što se tiče a "avalanche" diode ja je koristim u prijemniku (to mi je prijemna foto dioda) u mojim laserima ali ne sa tim karakteristikama."Čujemo" se uskoro".
P.S.Našao sam neki motor nije original ali pokušaću da ga zamenim sa neispravnim.

Evo mene opet sa novim informacijama.Dao mi je jedan mašinac ideju da osovinu i disk na koji leži cd podesim pomoću komparatora a setih se da ga imam na poslu(meri u stotu).Dam ljudima da mi osovinu motora nacentriraju(bacao je dve stote) ,kažu da je to u toleranciji ali ipak mi osovinu podese strogo u centar.Međutim pri štelovanju diska pukne mi plastika,tako da sad tražim mašinca koji će mi napraviti novi disk na koji naleže disk.Nemože ništa lako ali ko zna zašto je to dobro.
Čim ga napravim javljam se,a ti ako imaš neke predloge i ideje a i literature slobodno mi predoči ako hoćeš.Unapred hvala
P.S.Razmišljajući dok sam se nervirao oko ovo dvd-a došao sam do zaključka da treba imati redosled štelovanja i da su većinom štelovanja mehaničke prirode ili treba od toga krenuti,proveriti prvo mehaniku pa na kraju pojačavati laser.Znam da sam na početku prvo imao predlog da se podešava laser ali što dublje ulazim u problematiku mislim da je mehanika više osetljiva .Takođe je previše dug proces meriti sve parametre osciloskopom(sama priprema za merenje) tako da moraš malo se na početku pomučiš ručnom metodom dok nestekneš rutinu(poučen radom sa laserima na mom poslu).Ispravi me ako grešim.

Ja sam letos u dokolici kada nije bilo puno posla i kada smo se ubijali od dosade u servisu, neznajuci sta pametnije da radim dohvatio petnaestak cd/cdrw/dvd uredjaja koji su skupljali prasinu na polici a ostali su tu jer je istekla garancija i ostavili su nam kupci novih uredjaja. Koristio sam vrlo primitivnu metodu. Otvorim uredjaj nakacim ga na racunar, upalim racunar mrdnem trimer, stavim cd stavim magnetni drzac preko i vidim da li radi otvorim vratanca mrdnem trimer zatvorim vratanca :) Smesan metod ali sam desetak uredjaja popravio i bratski smo ih podelili (serviseri) i obradovali prijatelje. Koliko znam svi jos uvek rade.

U pravu si...jednostavan metod a funkcionise. Samo treba biti oprezan pri
podesavanju trimera, tj. ne preterati previse, vec pomerati trimer mic po
mic.
Ta metoda je na mom CD-u funkcionisala nekih godinu dana, u pocetku redje, a
pri kraju sam ga pomerao svakih mesec dana, I na kraju mu nije bilo pomoci.
DEAD
Ali bolje ista nego nista :)

Drago mi je da imam istomišljenike ali i dalje mi nije najjasnije kako "crkne" laser.Poznajem malo teoriju u vezi laserske diode ali i dalje smatram da nije baš napravljena tako da "strada" ili oslabi u kratkom periodu.Ipak po mom skromnom mišljenju smatram da treba sve drugo pogledati i ispitati pa tek na kraju uzeti u obzir da je "crkla" ili oslabila dioda, mada njena izlazna snaga može da se izmeri(neprovereno u praksi ali čim nađem vremena pozabaviću se time).Ako neko ima svoje mišljenje u vezi ovoga rado bih da ga vidim.

Jednostavan odgovor: da li se kompanijama koje prave CD uredjaje ispalti da
naprave laser koji ce trajati 5 godina?

Ima logike to što kažeš.Hvala na odgovoru.
Imam dva pitanja kako mogu da dođem do novih lasera ako hoću da ih menjam(gde ima da se kupi).Konkretno zanima me laser za dvd nordmende.
Da li čitanje dvd zapisa ide istim putem kao čitanje cd zapisa t.j.pošto je jedan laser i jedna prijemna dioda da li znači da laser isto radi i za dvd i za cd a prijemna dioda prima na istom mestu i dvd i cd.Ako neko ima teoriju ili literaturu voleo bih da vidim.A naručito me interesuju radnje kod nas gde mogu da kupim lasere za cd ili dvd.Unapred hvala.

_{[Ovu poruku je menjao strš dana 27.11.2005. u 23:56 GMT+1]}