[ Aleksandar Marković @ 01.07.2005. 19:49 ] @
[img][att_url][/img]

Ako je suditi po izjavama koje neprekidno slušamo već godinama, Srbija ima veliku šansu da napreduje razvijanjem informatičke industrije. Ukoliko je tako, onda je logično da joj treba visoko obrazovan stručni kadar, što bi (još logičnije) značilo da se promišljeno stara o broju studenata na odgovarajućim smerovima na fakultetima i višim školama.

Nažalost, nije tako. Iako visokoškolskih ustanova na kojima se studira po programima usaglašenim s Bolonjskom deklaracijom ima sve više, to nije doprinelo i znatnom povećanju broja potencijalnih diplomiranih informatičara. S jedne strane, to znači da će se na pojedine informatičke smerove upisati otprilike isti broj mladih kao na Pravni ili Ekonomski fakultet, a s druge, da će konkurencija pri upisu biti izuzetno velika, uostalom kao i prethodnih godina. Dakle, literaturu za pripremu prijemnog ispita u šake.

Beogradski univerzitet

Razumljivo, glavni grad ima najviše fakulteta i viših škola na kojima se može steći informatičko obrazovanje. Neka vrsta "svetog trojstva" u tom pogledu su:
- Elektrotehnički fakultet,
- Fakultet organizacionih nauka i
- Matematički fakultet.

Popularni ETF je dugo bio na glasu kao jedan od najcenjenijih elektrotehničkih fakulteta u svetu. Brz razvoj računarstva podstakao je profesore ove visoke škole da inoviraju planove i programe, tako da je od prošle godine popularnom smeru za računarsku tehniku pridodat i smer za softversko inženjerstvo. Za potonji se polaže zaseban prijemni ispit, a najbolji studenti dobijaju stipendiju (prošle godine ju je primalo 16 studenata). Na novom smeru je znatno manje elektrotehničkih predmeta, a uslovi studiranja su u velikoj meri drugačiji od onih na koje su studenti državnog univerziteta navikli: grupe su ograničene na 50 studenata na predavanjima i 25 na vežbama, a svaki student ima računar za rad.

Fakultet organizacionih nauka (FON) nije korenito izmenio programe studija. I dalje postoji smer za informacione sisteme, na koji se upisuje približno polovina studenata nakon završene druge godine. Međutim, promena je bilo u okviru odgovarajućih predmeta, tako da su znanja koja se dobijaju na FON-u saglasna savremenim tendencijama. Ovaj fakultet je još uvek izuzetno privlačan za buduće studente, a nešto manjoj gužvi no ranije doprinelo je i proširenje prostora za predavanja.

Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu oduvek bije glas teškog fakulteta jer ima "previše matematike". Uprava fakulteta je odlučila da inovira programe studija, pa će budući studenti zainteresovani za računarstvo moći da biraju između dva smera, a za najbolje studente koji žele da studiraju informatiku obezbeđene su stipendije (u slučaju da ne uđu "na budžet"). Smer za računarstvo i informatiku postoji odranije i studije na njemu traju "standardne" četiri godine. Od školske 2005/06. godine pokreće se i novi smer za informatiku koji traje tri godine, što je i najkrupnija razlika. U oba slučaja, budućeg studenta očekuju predavanja i iz nekoliko matematičkih disciplina, koje su odličan temelj za potpuno razumevanje informatike, a bitnu prednost donose izborni predmeti iz raznih oblasti prirodnih nauka.


Privatni fakulteti - Beograd

Činjenica da državni fakulteti informatičko obrazovanje nude kao jednu od mogućnosti, uslovila je pojavu privatnih visokoškolskih ustanova specijalizovanih za informatiku. Beogradski koledž računarskih nauka je jedan od njih, a studentima koji se na njega upišu na raspolaganju su tri smera:
- računarske nauke,
- programiranje i
- menadžment informacionih tehnologija.

Zanimljivost studiranja u ovoj ustanovi su tri vrste studija: Basic, Standard i Exclusie, koje se međusobno razlikuju po vremenu koje će profesor posvetiti studentu, dodatnim kursevima, drugim uslugama, naravno i ceni. Koledž je istovremeno jedna od retkih škola kod nas koje imaju i program učenja na daljinu, a on se besplatno može isprobati na Internet prezentaciji ove ustanove.

Fakultet za poslovnu informatiku je deo Univerziteta Singidunum i njegov pristup je vrlo praktično usmeren. Postoje dva smera, za programiranje i projektovanje i za računarsku grafiku i dizajn, a studenti se za smer opredeljuju prilikom upisa na treću godinu. Ova visokoškolska ustanova jedinstvena je po tome što je u svoj program uvrstila i "umetničku" granu računarstva. Na prvu godinu studija ovaj fakultet prima 200 studenata.

Osnivač Računarskog fakulteta je kompanija CET. Na njemu se studenti se opredeljuju između opšteg i matematičko-softverskog smera, a na ovom drugom se kasnije stručno usmerevaju ka programiranju, inženjerstvu sistema, mrežama, upravljanju informacijama, novim tehnologijama i multimediji. U okviru Univerziteta Megatrend postoji Fakultet za poslovne studije i on je verovatno najveći konkurent državnom FON-u, a informatici je namenjen smer za kompjuterski inženjering. U svakom slučaju, privatne visokoobrazovne ustanove pokazuju da ima prostora za izučavanje novih računarskih oblasti.


Više škole u Beogradu

Iako nekoliko institucija u nazivu ima odrednicu "viša škola", one svojim inoviranim programima trogodišnjih studija praktično nude visokoškolsko obrazovanje. Pretpostavljamo da se čeka donošenje novog zakona o visokom školstvu da bi se ta činjenica i ozvaničila. Viša elektrotehnička škola (VETŠ) ima višegodišnju tradiciju kvalitetnog informatičkog obrazovanja, a tokom godina profilisala su se tri smera:
- računarska tehnika, na kom se uči projektovanje informacionih sistema i računarskih mreža;
- nove računarske tehnologije, gde je akcenat na objektnom i
- Internet programiranju, multimedijskim tehnologijama i inteligentnom upravljanju; a relativno mlad smer u ovoj školi, ustanovljen 2002. godine, jeste elektronsko poslovanje, ali se ovoj problematici prilazi sa inženjerskog stanovišta.

Beogradska poslovna škola (nekadašnja Viša poslovna), pored niza profesionalno orijentisanih smerova ima i dva koja savremeno poslovanje povezuju sa informatikom:
-usmerenje za poslovnu informatiku i
- za elektronski biznis. Studije na oba smera traju po tri godine, a BPŠ upisuje čak 600 studenata na odgovarajući odsek. Pored redovnih studija, Beogradska poslovna škola omogućuje i studiranje na daljinu, čime se uvrstila u mali broj naših obrazovnih institicija koje to omogućavaju.

Najprijatnije iznenađenje za nas je Viša škola za informacione i komunikacione tehnologije, nekadašnja Viša PTT škola. Iz starog sistema nastave zadržala je jedan smer, a novim tehnologijama je posvetila dva smera: Internet tehnologije i medicinska informatika. Ovo je jedina škola koja ima tako profilisane smerove - Internet tehnologije se izučavaju i u drugim obrazovnim ustanovama, ali je zastupljenost medicinske informatike pravo osveženje u standardnim načinima osmišljavanja informatičkih studija. Kao i na ostalim višim školama, i na ovoj studije traju tri godine.


Novi Sad

U glavnom gradu Vojvodine, informatičko obrazovanje se može steći u tri obrazovne institucije:
- Fakultetu tehničkih nauka, koji ove godine obeležava 45 godina rada,
- Prirodno-matematičkom fakultetu i
- Višoj poslovnoj školi. Novosadski FTN ima dva informatička smera, za računarske nauke i informatiku i za računarsku tehniku i računarske komunikacije. Ovi smerovi su tehnički orijentisani ka projektovanju sistema i njihovom programiranju. Donekle drugačiji informatički pristup, ali interesantan za ovaj pregled, jeste smer za grafičko inženjerstvo i dizajn, na kom se velika pažnja posvećuje i multimedijskim tehnologijama.

Fundamentalna informatička znanja ipak se stiču na matematički orijentisanim studijama, a taj vid obrazovanja pruža Departman za matematiku i informatiku novosadskog PMF-a. Tu se budući informatičari obrazuju na tri smera: za poslovnu informatiku, profesore informatike i za informatiku kao opšti smer. Smer za poslovnu informatiku PMF-a je alternativa odgovarajućim studijama na fakultetima u Beogradu.

Novosadska Viša poslovna škola jedina u celom sistemu ovog vida obrazovanja nudi dvogodišnje informatičke studije. Reč je o smerovima za razvoj poslovnih informacionih sistema i za razvoj informacionih sistema elektronskog poslovanja, a osnovna razlika između njih ogleda se u predmetima specijalizovanim za savremene komunikacione tehnologije, neophodne za elektronsko poslovanje.


Niš

Informatika se u Nišu tradicionalno može studirati na dva fakulteta:
- Elektronskom i
- Prirodno-matematičkom.

Elektronski fakultet je dugo imao samo jedan smer posvećen informatici, ali su nove tendencije u organizaciji studija zahtevale inoviranje programa, tako da će od naredne školske godine ova visokoškolska ustanova nuditi budućim studentima čak pet informatičkih smerova, od kojih dva traju tri godine (industrijsko-informatički menadžment i poslovni informacioni sistemi), a tri standardnih pet godina (računarsko inženjerstvo, informacione tehnologije i softversko inženjerstvo). Širok dijapazon različitih smerova, kako inženjerski tako i menadžerski orijentisanih, omogućuje studentima da steknu znanja primerena savremenim potrebama, a da pri tome ne moraju odlaziti u druge univerzitetske centre.

Prirodno-matematički fakultet u Nišu ima dva informatička smera, za informatiku i računarstvo i za profesore matematike i računarstva, koji ne privlače prevelik broj studenata, ali se i u ovoj ustanovi pripremaju novi nastavni planovi da bi se donekle uravnotežili matematički predmeti i dopunili informatički. Međutim, novi smerovi se ne očekuju pre usvajanja novog zakona o visokom školstvu.


Subotica

Na severu naše zemlje, informatika se prvenstveno izučava na Ekonomskom fakultetu, i to na smeru za poslovnu informatiku. Dosad su studije trajale četiri godine (prve dve su bile zajedničke za sve smerove), ali se inoviranjem nastavnih planova to izmenilo, tako da se sada studenti opredeljuju za smer već pri upisu, a studije traju tri godine.

Drugo mesto gde se može steći informatičko obrazovanje u Subotici jeste Viša tehnička škola, koja ima dva smera: za tehničku informatiku, na kom se uče primena računarskih tehnologija, rad sa informacionim sistemima i bazama podataka i programiranje, i za poslovnu informatiku, gde je težište na oblasti poslovanja, marketinga, menadžmenta i računarskim mrežama. Na oba smera studiranje traje po tri godine, što praktično znači da su VTŠ i Ekonomski fakultet u dobroj meri zdrava konkurencija jedan drugome u pogledu informatičkih studija.


Kragujevac

Na Univerzitetu u Kragujevcu, informatičko obrazovanje omogućuju dva fakulteta:
- Prirodno-matematički fakultet je tradicionalno okrenut obrazovanju profesora matematike i informatike (samo taj smer i postoji), a
- Mašinski fakultet ima smer Informatika u inženjerstvu, čime pokazuje da je koren obrazovanja namenjenog primeni računara u upravljanju proizvodnjom upravo na ovoj vrsti fakulteta.


Čačak

Tehnički fakultet u Čačku jedino je mesto gde se može dobiti informatičko obrazovanje u ovom delu Srbije. Tome su namenjena dva smera, za računarsku tehniku i za profesora tehnike i informatike. Studije traju četiri i po, odnosno četiri godine, a akcenat je u oba slučaja na tehničkoj strani informatike.


Umesto zaključka

Da bi naš sažeti pregled bio potpun, napominjemo da Fakultet za informatiku i informacione tehnologije postoji i na Univerzitetu u Novom Pazaru, ali na njegovoj Web lokaciji nismo našli nikakve informacije o upisu i smerovima.


Iz ovog pregleda se može uočiti nekoliko činjenica. Najpre, da se informatičke studije na državnim fakultetima inoviraju i vrlo često skraćuju na tri godine. S druge strane, više škole produžavaju studije i nude visoko obrazovanje, tako da je konkurencija sve veća, naročito u Beogradu, gde postoji čak deset obrazovnih institucija na kojima se mogu steći informatička znanja.

Drugi očit zaključak je da studiranje, za naše ekonomske prilike, nije jeftino i da svake godine postaje skuplje. Najjeftnije je studiranje na višim školama, gde je godišnja školarina u proseku oko 500 evra, dok na fakultetima ona dostiže i 2000 evra. Utešno je bar to što svi omogućavaju plaćanje u ratama, a postoji i mogućnost uzimanja kredita od banaka. Sudeći po inoviranju programa studija, informatika kod nas može imati svetlu budućnost, ali je od presudnog značaja da nadležni državni organi to podrže pravim odlukama, barem toliko da se poveća broj studenata koji bi bili finansirani iz budžeta.

Marko Herman

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 01.07.2005. u 22:22 GMT+1]