kolko precizan? Koje podatke imaš?

Bilo bi dobro da je što precizniji, treba mi za mjerenje struje potrosaca, njegov sekundar bi isao na a/d konvertor, na mikrokontroler. Maksimalna struja kroz primar bila bi oko 20A.
Ima li nekakav uopsten proracun, kao npr. proracun obicnih transformatora?

evo ti neko programce, ne znam koliko ce ti pomoci

Hvala na programu, program je cool, ali to je proracun za obicne (naponske) transformatore, meni treba proracun za strujni, nigdje ne mogu naci ni proracun, a ni kako se konstruisu strujni transformatori, da li tu idu obicni EI limovi, moze li se obicni transformator preracunati da se dobije strujni itd..
Nije valjda da niko nista nije radio sa strujnim transformatorima?

Nisam nikad preračunavao, ali radio jesam. Na mali, običan trafo namotaš 2-3 namotaja deblje žice (za 20A!), i sekundar namotaš stotinak namotaja tanke žice. Veličina jezgra je bitna samo toliko da trafo ne izađe iz linearnog režima, znači ne sme biti isuviše mali. Ako ti ne odgovara dobijeni napon na sekundaru, izvršiš korekciju namotaja, ili dodaš razdelnik otpornika, ako je napon veći.

Ne mogu ja to namotavati i odmotavati "ofrlje" , zamisli da trebas namotati obicni transformator i ja ti kazem namotaj oko 650 navoja na primar i 12 navoja na sekundar, ako ne bude dobro odmotaj ili namotaj koji namotaj , nego ima li neko proracun?

_{[Ovu poruku je menjao slavkot dana 16.07.2005. u 17:19 GMT+1]}

Pazi vako
- Uzmes jezgro od torusnog tr. namotas 100 namotaja zice koja moze da nosi 200mA. Kroz rupu proturis zicu kroz koju ide struja od 20A. Kroz sec.. ce ici struja od 200mA

N = 100 prenosni odnos
Ip = 20A
Is = 200mA

Ne zaboravi da sekundar mora biti kratko spojen!!!!!!
Ako hoces da sa sec. skidas napon onda stavi otp. tako da sa njega skidas napon za AD conv..

Ima jos toga oko strujnog tr. ali sad nemam vremena


--- vladobk

hvala za link



aj kad budeš imao vremena dovrši, please

Samo pazi, strujni trafo NE SMIJE da radi ako nema opterecenja, jer to je strujni izvor, pa beskonacna impedansa, a napon beskonacan, pa teorija...
ALi zapamti strujni trafo nikad odspojen.

Znam, upućen sam u korištenje, primjenu, čak i teoriju, ali nigdje nema konkretnog proračuna da ga mogu primjenuti u praksi!!! Sva ta teorija, sve je to, što bi narod rekao mlaćenje prazne slame

Tekst je na ruskom.
Pronašao sam ga tako što sam u "google" upisao
"transformator toka" (naravno ispisano ruskim slovima).
Ako pronađeš nešto konkretnije, obavesti nas.

Opis, konstrukcija, materijali...
plus besplatni program za proračun strujnih transformatora.

http://www.mag-inc.com/library.asp
http://www.mag-inc.com/pdf/TWC-600.pdf
http://www.mag-inc.com/software/ctd1_2.zip

evo i od mene prilog scan je malo los sorry

Strujni trafo, na feritnom torusu, teoretski koristi jedan "zavojak" u primaru, ali nije problem ako se stave i dva, sto smanjuje prenosni odnos, ali treba paziti na zasiccenje jezgra.
Struja bi trebalo da bude minium 50Hz, a sto vecca frekvencija to bolje.
Na sekundaru, koji mozze da ima od 100 i visse navoja, (ne bi bilo losse da probass sa 200, pa ako je "puno" onda stavi 2 navojka u primaru), potrebno je da staviss otpornik, kao "opterecenje" odnosno kao "generator" napona. Na njemu cce se napraviti proporcionalan napon struji primara.
Poseban proracun ti nije nesto potreban, znacci bitan je "prenosni odnos" struja koju cess dobiti u sekundaru, i velicina otpornika u zavisnosti od raspona napona koji zzelis da dobijes za daljnu konverziju.
Naravno, obratiti paznju da jezgro ne ulazi u zasiccenje pri 20A, sto se vidi na sekundarnom naponu ( ne raste, a mozze i da opada).
U svakom slucaju, ne gine ti bazdarenje, i zbog prenosnog odnosa, otpornika
a i zbog verovatno dioda koje ispravljaju napon posle otpornika (1,2 ili 0.7V mogu da budu znacajan procenat u rasponu od 0 do 10V).

Poz.

Rijeseno, hvala svima na pomoci

cuo sam da sekundar strujnog transformatora mora biti uvijek kratko spojen, pa mi nije bas jasna prica o otporniku u kolu sekundarnog namotaja..









_{[Ovu poruku je menjao krco12 dana 11.04.2013. u 20:17 GMT+1]}

Operi uši, loše si čuo.

<sub>[Ovu poruku je menjao guja011 dana 11.04.2013. u 20:57 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao ZAS011 dana 12.04.2013. u 09:03 GMT+1]</sub>

moze se AC struja meriti i kao DC sto je mozda i preciznije, dodavannjem grec-a na red sa potrosacem a na DC strani staviti jedan sant otpornik od 0,1 om i paralelno sa njime jedan elektrolitski kondenzator pa meriti napon na njemu, naravno grec mora biti za maksimalnu ocekivanu struju sa rezervom kao i sant , elektrolit opet za maksimalni pad napona na otporniku ....

Bez obzira sto je reseno, evo neceg o strujnim transformatorima:

Strujni transformatori su veoma precizne naprave. Ne zahtevaju nikakvo bazdarenje ukoliko rade u dozvoljenom rezimu.

Struja sekundara je diktirana iskljucivo prenosnim odnosom ako je transformator pravilno opterecen.

Ono sto je potrebno za odredjivanje velicine i vrste jezgra je frekvencija i suma svih gubitaka koju to jezgro jedino i mora nadoknaditi.

Pretpostavimo da je transformator prenosnog odnosa 1:1000, i pretpostavimo da je otpornost sekundarnog namotaja na primer 10 ohm, a otpor kojim cemo sekundar opteretiti (i na njemu ocitavati pad napona) 100 ohm.

Takodje pretpostavimo da je frekvencija koju cemo meriti 50Hz i maksimalna struja 100A.

Sledi da je maksimalna struja koja se moze pojaviti na sekundaru 100A/1000=0,1A.

Pri toj struji cemo na sekundarnoj strani imati ukupne gubitke na otporu zice i mernom otproniku, tj. zbirno 110 ohm.

I^2*R, tj. 0,1A^2*110=1,1W gubitaka.

Dovolnja je velicina jezgra sa takvim poprecnim presekom da moze preneti tih 1,1W.

Zbog histerezisnih gubitaka i vrtloznih gubitaka u gvozdju, kao i zbog sigurnosnog faktora zbog moguceg preopterecenja, bilo bi dobro izabrati velicinu jezgra za 5W snage.

Tim se istovremeno dobija i veci prozor za motanje zice, tim i manji otpor sekundara, pa posledicno jos manja potrebna snaga a veci sigurnosni faktor.

Koriscenjem jednog navoja na pirmarnoj strani (kroz koji moze teci tih 100A), kolo u koje je umetnut taj jedan navoj vidi sledece:

- impendansa koja ce se preslikati na taj jedan navoj je kvadratno zavisna od prenosnog odnosa transformatora, tj. bice manja od impendanse na sekundaru 1000^2 tj. 1.000.000 puta, sto je vrednost od 110 ohm/1.000.000 = 0,11 miliohm.

- pri 100A kroz taj jedan navoj, na njemu ce vladati pad napona od 100A*0,11 miliohm = 11mV (sto ce konacno biti opet onih 1,1W gubitaka).

-------------------------------------------
Eto nekog vrlo uproscenog proracuna koji ce u praksi potpuno ispravno raditi.

Preciznost merenja ce zavisiti samo od preciznosti otpornika na kom vrsimo merenje pada napona.

Takodje, ocitavanje mozemo vrsitii ampermetrom sa opseg od 0,1A, gde ce ampermetar vrsiti priblizno kratki spoj sekundara.

To je definitivno jos povoljniji slucaj jer ce ampermetar za 0,1A imati obicno manji parazitni otpor od mernog otpornika, posledicno i manje gubitaka pa ce jezgro morati da prenese manju snagu i bice manje optereceno.

Sto je taj otpornik manje vrednosti, snaga gubitaka je manja i moze se koristiti manje jezgro, no automatski je sve manji napon koji na njemu ocitavamo, i zahtevniji instrument za njegovo merenje.

Sa smanjenjem velicine jezgra dolazimo do granice gde nam minimum odredjuje velicina prozora za motanje, jer moramo smestiti 1000 navoja zice sa debljinom za nominalnih 0,1A.

To je prakticno donja granica velicine jezgra, dok gornja nije problematicna (moze se uvek koristiti i znatno vece jezgro od potrebnog).

--------------------------------------------------------------

Na sekundarnoj strani se uvek moze prikljuciti punotalasni ispravljac (grecov spoj) ISPRED mernog otpornika.

Posledice su sledece:

- ispravljac nece ni na koji nacin uticati na tacnost merenja struje jer je sekundar strujnog transformatora idealan strujni izvor, koji ce munjevito "premostiti" padove napona na barijerama PN spoja, posto mu je napon praznog hoda (teoretski) beskonacan (a realno i vise nego dovoljan da u rasterecenom stanju izvrsi proboj i najboljih izolacija u trafou).

- ono sto treba predvideti je nesto veca magnetna indukcija u jezgru, jer se sada padu napona na onom jednom navoju dodaje i pad napona dve PN barijere preslikan odnosom 1:1000, sto pak znaci da ce se zbog tog ispravljaca pojaviti na onih nasih 11mV (iz pretpostavljenog primera) dodatnih oko 2V/1000 = 2mV. Dakle zbirno 13mV.

-Magnetna indukcija ce u jezgru ce biti odredjena ovim pravilom: Uprim exp6/(4,4 * 50Hz * 1 navoj * presek jezgra u mm^2) = B[Tesla].
Za vecinu jezgara od trafo limova je dozvoljena magnetna indukcija 1 Tesla, a za hipersil lim (kao u toroidnim mreznim trafoima) cak 1,6 Tesla.
Za nas pretpostavljeni primer jezgra za 5W trebace nam presek srednjeg stuba od: sqrt 5W = 2,23cm^2 ili 223mm^2.
Sledi da ce magnetna indukcija u nasem pretpostavljenom jezgru biti: 13mV exp6/(4,4 * 50 * 1 * 223) = 0,26T.
To je veoma niska granica magnetne indukcije za jezgro od trafo lima, pa se trafo nece grejati ni sa prisustvom ispravljaca PRE mernog otpora.
Takodje ce imati skoro 5 puta vecu sigurnosnu marginu pre zasicenja jezgra.

- umetanjem ispravljaca pre mernog otpora zna biti zgodno kod merenja pomocu A/D konvertora.
Polaritet je jedan, ispravljen talasni oblik nalik onom koji se dobija idealnim ispravljacem koji nema PN barijere.
Oba polutalasa ce kompletno biti preneta sa istim polaritetom bez primetnog prisustva dioda.

----------------------------

Eto toliko od mene o CT.

Nadam se da ce koristiti...

Pozdrav!

P.S.
Bez obzira sto je tema veoma stara, mislim da ce ovo koristiti.

Strujni trafoi se koriste i u automatici dali ukljucen uređaj stvarno radi, detekciju smera obrtanja motora, dal je u praznom hodu ili preopterećenju

HVALA MACOLAKG, dokaz da se celog zivota uci - mnogo podataka u samo jednom postu

Nema na cemu, drago mi je da je bilo korisno.