[ Aleksandar Marković @ 22.07.2005. 22:41 ] @
| Kako tvrde naucnici, u periodu magnetskih bura koje su proizvod eksplozija na Suncu, u ljudskom organizmu se povecava kolicina adrenalina, menja se karakter krvotoka u sudovima, narocito kapilarima, "skace" pritisak. Mladi i zdravi, doduse, za to ne fermaju, ali oni na koje se to sve odnosi, imaju probleme. I ranije su po deset puta dnevno slusali vremensku prognozu, a danas jos ccesce osluskuju kakva je geomagnetska situacija. Lansirani 31. jula 2001. godine rusko-ukrajinski satelit KORONAS-F evo vec u toku skoro cetiri godine vrsi monitoring solarne aktivnosti i izucava solarno-zemaljske veze. Satelit je, u stvari, kosmicka opservatorija, koja posmatra Sunce u svim dijapazonima elektromagnetskog spektra. To omogucava da se prouci gradja naseg svetila i njegova atmosfera, priroda i mehanizmi razlicitih pojava sunceve aktivnosti. Na primer, poreklo i ubrzanje solarnog vetra, koji neposredno utice na Zemlju i okolozemaljski kosmicki prostor, mehanizme transformisanja razlicitih vrsta solarne energije unutar magnitosfere i jonosferu Zemlje. Primenjeni aspekti tih istrazivanja svode se na pojasnjavanje uticaja aktivnosti Sunca na atmosferu i biosferu Zemlje, na ljudski organizam i tehnogene strukture - dalekovode elektroenergije, komunikacijske i cevovodne sisteme itd. Prognoze kosmickog vremena neophodne su i najrazlicitijim strucnjacima. Na primer, onima koji kontrolisu stanje radioveza ili situiraju radioaktivnu bezbednbost kosmonauta. Nepostojanje u vreme kosmickog leta pouzdane zastite koju pruza zemljisna atmosfere za vreme narocito snaznih eksplozija, spasavajuci se od prekomerne radijacije, oni moraju da se kriju u specijalnim sklonistima. Opasne su eksplozije i za automatske letelice u kosmosu: ne izdrzava brodska elektronika. Sem toga, pod uticajem pojacane sunceve radijacije zemljina atmosfera se zagreva "nabubri", njena gustina na velikim visinama raste, i sateliti pocinju da intenzivno usporavaju kretanje, pa se dogadja da pre roka skrenu sa orbite. Iz tih razloga izgoreli su u atmosferi americka stanica "Skajlab" i sovjetski "Saljut-7", koji je bio konzerviran sa namerom da se kroz izvesni broj godina ponovo koristi u pilotiranoj varijanti. Za vreme rada kosmicke opservatorije KORONAS-F akumulirana je jedinstvena arhiva spektralnih slika Sunca i solarne kororne - oko milion snimaka. Po prvi put je odredjana apsolutna sadrzina niza hemijskih elemenata u suncevoj koroni. Dobijeni su dragoceni podaci o rentgenskom, ultravioletnom, gama i korpuskularnom zracenju Sunca i njihovom uticaju na megnitosferu, jonosferu i atmosferu Zemlje. Instalirani na opservatoriji visekanalni spektrofotometar, po karakteru zadataka koje resava, moze se nazvati "kardiogramom" Sunca. Analiza snimljenih "kardiograma" pomocu tog spektrofotometra omogucila je da se dobiju podaci o dinamici unutrasnjih slojeva Sunca i promenama te dinamike u zavisnosti od solarne aktivnosti. Drugi jedinstveni naucni uredjaj - visekanalni rentgenski spektrometar svakog dana daje oko 200 visokoinformativnih snimaka, koji su omogucili da se fiksira i otkrije priroda mnogobrojnih aktivnih pojava na Suncu. Po prvi put su takdoje dobijeni podaci o dinamici sunceve korone na udaljenostima do tri solarna radijusa - oblasti koja ranije nije bila obuhvacena monitoringom. Narocito interesantni podaci odnose se na period oktobar-novembar 2003. godine, kada je na Suncu belezen neobicno visok za poslednjih nekoliko decenija nivo aktivnosti. Citava serija eksplozija bila je rekordna po jacini, one su pracene izbacivanjem koronalne plazme brzinom i do 2 hiljade kilometara u sekundi. Sve eksplozije i prakticno sve vrste zracenja, koje se generise u vreme eksplozija, registrovani su uredjajima opservatorije. Pri tom je u koroni Sunca otkrivena i proucena citava klasa novih pojava. Pored ostalog, brzodinamicne plazmene tvorevine sa temperatrurom do 20 miliona stepeni. Verovatno ce to omoguciti da se objasni takav problem u fizici Sunca kao sto je zagrevanje sunceve korone do 1 miliona stepeni pri temperaturi povrsine Sunca od svega oko 6 hiljada stepeni. Suncana opservatorija KORONAS-F, zajedno sa kosmickim aparatom KORONAS-I, koji je aktivno funkcionisao u periodu od 1994. do 2001. godine, integralni su deo dugorocnog ruskog kosmickog programa KORONAS - "Kompleksna orbitalna okolozemaljska posmatranja sunceve aktivnosti". Naredna etapa trebalo bi da bude realizacija projekta "Koronas-Foton" - proucavanje Sunca u izrazito rentgenskom i gama dijapazonu. Uopste uzev, treba kazati da sem istrazivanja samog Sunca kriticni elemenat prognoze kosmickog vremena jeste vrsenje kontinuiranog monitoringa solarnog vetra na njegovom putu od Sunca do Zemlje. Pri tom sistem monitoringa treba da bude vissestepeni, i takav sistem razradjuju ruski naucnici. U jonosferi, na nizzim ssirinama posmatranja, monitoring ce se vrsiti pomocu mikrosatelita "Ccibis", koji su stvoreni u Institutu za kosmicka istrazivanja. Oni ce se lansirati sa Medjunarodne kosmicke stanice. U unutrasnjoj magnitosferi i radioaktivnim pojasevima monitoring ce se obavljati satelitima "Rezonans", koji se pripremaju za lansiranje u okviru Federalnog kosmickog programa. Njihov osnovni cilj ce biti proucavanje suptilne dinamike radijacionog pojasa, interakcija cestica i talasa unutar magnitosfere. Na "najgornjem spratu" trebalo bi da se nalazi satelit "Intrebol-3", koji ce biti smesten u tacki libracije na udaljenosti oko milion i po kilometara od Zemlje. Zahvaljujuci izbalansiranosti sila teze Zemlje i Sunca u toj tacki kosmicki aparat ce moci u duzem vremenskomm periodu da se stacionira u blizini linije Sunce - Zemlja, duz koje se krecu opasni po nasu planetu magnetski oblaci koji nastaju na Suncu. Takve pozicije satelita ce obezbediti visoko pouzdanu prognozu magnetskih bura za 1 do 2 sata pre njihovog pocetka. RIA Novosti |