Ja shvatam kao nagovaranje, moljakanje, kukumakanje, preklinjanje, tapsanje po ramenu, ubedjivanje i tako nesto u smislu da toliko dosadjujes svojim stavom o necemu da ljudi koje to inace ne bi zanimalo pocinju da misle kao ti. Ne zamisljam lobiranje kao potplacivanje, mada verovatno ima i takvih slucajeva.

Da, ali na primer kad cujem "Jak Albanski lobi u Americi...."
Ne verujem da su toliko dobri pregovaraci i da bas znaju da ubede druge svojom pamecu-vec novcem

PLCB .. onda treba prvo da procitas sta znaci pregovaranje :)

Lobiranje je nesto potpuno drugacije.

http://en.wikipedia.org/wiki/Lobbying

Pa super, ajde objasni mi...

JAVNO ZAGOVARANJE

Šta je javno zagovaranje?

Jedna od definicija zagovaranja je: javno zagovaranje je skup organizovanih napora i aktivnosti građana i njihovih organizacija koji uz upotrebu demokratskih instrumenata osnivaju i implementiraju standarde i zakone koji vode do kreiranja pravičnog društva.
Javno zagovaranje je društveni proces čija je svrha postizanje društvenih promjena. Ono počinje od male grupe ljudi koji dijele zabrinutost oko određenog problema i spremni su posvetiti vrijeme, svoju stručnost i raspoložive resurse da bi došli do željene promjene. Sastoji se od niza aktivnosti koje se preduzimaju s ciljem mijenjanja politika, prakse i stavova.
Dakle, neovisno o tome da li želite promijeniti odredbe zakona koji (ne)tretiraju određene društvene probleme, uzeti učešća u stvaranju urbanističkog i prostornog plana za uređenje vaše životne okoline ili promijeniti školski plan i program, javno zagovaranje vam može pomoći da ostvarite svoje ciljeve.

Lobiranje

Jedna od tehnika zagovaranja je lobiranje. Lobiranje se može opisati kao umjetnost ubjeđivanja a predstavlja niz akcija kojima je cilj izvršiti uticaj na donosioce odluka. Lobiranje je pismeno i usmeno komuniciranje i ubjeđivanje ljudi na određenim pozicijama da svoju političku moć iskoriste za određeno djelovanje. Ova tehnika može vam pomoći da odaberete osobe koje su ključne i neophodne za vaš uspjeh radije nego da pokušate djelovati na sve donosioce odluka i sve sektore društva.
Ovo se vrši iz dva razloga i to da riješimo postojeći problem i da unesemo promjene. Lobiranje obično znači kontakt sa zvaničnim tijelima kao što su državni organi, lokalne vlasti kao i predstavnici međunarodnih vlada ili organizacija. Prije nego što krenete sa procesom zagovaranja potrebno je da imate potrebno znanje o samom problemu. Također se morate upoznati i sa procesom donošenja odluka, odnosno trebate znati ko su ključne osobe koje trebate lobirati.


Planiranje i priprema aktivnosti zagovaranja

Sljedeći elementi predstavljaju bitne osnove za kvalitetno djelovanje i ne moraju se koristiti istovremeno ili navedenim redosljedom jer će svaka situacija zahtijevati posebnu strategiju:


- formiranje grupe ljudi sa kojima ćete raditi
- identificiranje problema i postavljanje ciljeva
- istraživanje pouzdanih podataka
- izrada strategije
- određivanje donosilaca odluka
- stvaranje koalicija
- rad sa medijima
- prikupljanje studija slučaja o aktivnostima zagovaranja.

Preneto sa web lokacije www.bospo.ba

LOBIRANJE KAO SREDSTVO UTICAJA - Moć zlatne reči

Lobira se javno i za novac. - Tarife, u inostranstvu, nisu tajna

Lobiranje je, najkraće rečeno, uticaj na uticajne. Prema Oksfordskom rečniku, "onaj koji teži da utiče na donosioce zakona, pokušava da provuče zakone putem razgovora u lobiju i traži pomoć uticajnih ljudi" bavi se lobiranjem. Ova delatnost je jedan od segmenata odnosa s javnošću, a povezuje se još i sa delovanjem interesnih grupa i grupa za pritisak. Ali, ni to nije sve! Lobista je, dakle, svako ko želi da utiče na ishod odlučivanja vlade i preduzima korake u tom pravcu. Stoga se poslovno lobiranje prepliće se političkim, odnosno ekonomski interes lobiranja je novac, a političkog - moć.

Lobiranje je sastavni deo demokratskog procesa i ustavom zagarantovano pravo u SAD, Engleskoj i drugim zemljama. To je raznim aktima precizno regulisana delatnost kojom se bavi desetine hiljada profesionalaca. Reč je o poslu sa sasvim pozitivnom društvenom funkcijom, jer lobiranje omogućava veću javnost rada centara moći, njihovu efikasniju kontrolu i smatra se sredstvom u sprečavanju mita i korupcije.

Negativan imidž

Potpuno suprotno shvatanju kod nas, iako u našoj zemlji već ima profesionalaca koji se time bave, a nedavno je održan i seminar "Pi-Ar - uticaj na relevantne javnosti" o pregovaračkim stilovima, ubedljivoj retorici ("prejaka" i "zlatna" reč), o odnosima s javnošću kao moćnom uticajnom sredstvu, lobiranje kao da u široj javnosti još ima negativan imidž. Naši ljudi pod time podrazumevaju neko muvanje, potkupljivanje i mimoilaženje zvaničnih institucija. I koliko god je poznato da u inostranstvu važne ličnosti žele da se zna da su one meta lobista i veoma čest cilj različitih pi-ar aktivnosti, ne verujemo da bi ovdašnji političari i ministri to sa osmehom saopštili javnosti i "priznali" da su nečija važna meta. U inostranstvu se radi javno i za novac, a tarife nisu tajna.

Male tajne uspešnog lobiranja svakako su relevantnost, konkretnost, kompetentnost, tačnost, strpljivost. Stručnjaci savetuju: što manje papirologije, ali važni podaci moraju biti uvek pod rukom. Pristupajte lično, ostavite jak "otisak", fokusirajte činjenice, ne emocije, odvojite bitno od nebitnog, oslonite se na reference i kredibilitet, budite kratki, otvoreni i iskreni.

Lobista se najčešće sreće sa klijentom u pet do dvanaest. Zato ne valja prihvatiti neostvarljive ciljeve, već one koji su razumni, uverljivi, ostvarljivi i merljivi. Za neke je lobiranje umetnost (a ne nauka), koja podrazumeva taktičnost i veštinu slušanja, intuitivnost kada valja pogurati stvar, a kada se prepustiti toku događaja. Onoga koga lobirate morate pažljivo tretirati i kada sve ne ide kako treba. Tada ćete pre morati da odvratite klijenta od nepromišljene odluke, a "metu" sačuvate za budućnost. Kod lobista starog kova dobar ručak je bio početak i kraj svega. Sada to više nije dovoljno!

Sredstva uticaja

Nužna mirođija u lobiranju su dve naizgled jednostavne delatnosti: kontakti i uticaj. Kako ih ostvariti? Reklo bi se da su različiti marketinški maniri i ovde neophodni, jer na stavove okruženja možete uticati i peticijama, brošurama, posterima, plaćenim reklamama, političkim performansima, demonstracijama. Mediji se, naravno, ne mogu zaobići, jer preko njih možete plasirati saopštenja za javnost, slati pisma urednicima, "javljati" događaje novinarima. A tu je i još jedan novi medij - Internet, pogodan za elektronsku poštu i "sobe za diskusiju", obelodanjivanje nekog stava ili problema. I upravo onaj ko se bavi kompjuterima ima očigledan uticaj tamo gde se donose odluke. "Majkrosoft" je započeo lobiranje tek 1995. sa jednim čovekom stalno angažovanim u Vašingtonu. Sada ih ima dvadesetak i nije tajna ni da je ova kompanija 1996. godine finansirala više od 200 političara, i republikanaca i konzervativaca, tamo gde se donose odluke.

Ali, svet danas poznaje i demonstracije na daljinsko upravljanje. Ako želite da vaš problem stigne do Bele kuće postoje organizacije i lobi grupe koje će sve uraditi za vas. Koliko to staje? Dvadeset slova na traci jedan puta tri metra je 160 dolara, a 60 slova na traci jedan puta sedam metara - 250 dolara. Ako nećete da zamarate ljude da oni drže neku vašu parolu, moguće je odraditi samo prvu varijantu: dakle, parola bez demonstracija za tričavih 50 dolara!

Čarlton Heston i oružje

- U našoj zemlji lobiranje je prisutna, a neregulisana delatnost. Često je neplanirana, nesistematična i nikad deo šire strategije. Ipak, što su firme veće i bave se značajnijim poslovima, svesnije su moći lobija. Za male firme to je "visoka politika" - kaže Ana Bovan, direktor "Bovan komjunikejšns". - U svetu lobiraju i humanitarne organizacije, volonterske, koje obično daju do milion dolara. Ali, ako se krene na vreme, ne u pet do 12, i naširoko, korenito lobiranje, može se potrošiti još dodatnih 250 hiljada dolara tokom godine. Standardne tarife oko nekih problema su uglavnom od 30 do 40 hiljada dolara na mesečnom nivou. Plafona nema. Lobira se u svim mogućim oblastima u svetu, a najznačajnija i najuticajnija lobi grupa u SAD je NRA, odnosno Udruženje nosioca oružja, koje se zalaže za maksimalnu slobodu u nošenju ličnog oružja. Ovu lobi grupu predvodi čuveni glumac Čarlton Heston.

Prema rečima naše sagovornice, i kod nas su svesno, planski lobirale neke grupe koje imaju zajednički interes: roditelji nestale dece, privatni naftaši, Internet provajderi.

- Ali, naši građani nemaju ni priliku ni pravo da pokrenu rešavanje nekog problema sem ako ne sakupe 20 hiljada potpisa ili određeni broj poslanika to pokrene u skupštini. Međutim, uticaj javnosti na zakonodavni proces je veoma ograničen. Donose se, na primer, zakoni o školstvu i univerzitetu, a šta kažu studenti, asistenti, profesori, kao da nije važno. To prolazi bez javne rasprave - zaključuje Ana Bovan.

Snežana Bogdanović

----------------------------------------

Jedna od jednostavnih definicija lobiranja:
"Simply put, lobbying is advocacy of a point of view, either by groups or individuals."
- Propagiranje određenog mišljenja od strane pojedinaca ili grupa.
- Organizovano vršenje uticaja za interes pojedinca ili grupe.

Lobiranje je deo teorije vršenja uticaja na internu ili eksternu javnost (PR Influencing).

Iz ovoga se već može videti da je pitanje lobiranja veoma bitno, a nepoznavanje stvari podrazumeva da ljudi imaju u startu veoma negativan stav o ovoj temi.

Ne znam da li vam je jasno da kada pregovarate s vlasnikom firme, direktorom i sl. za veću platu, vi praktično lobirate za sopstveni interes.
Drugi primer je uticaj sindikata koji brojnošću svog članstva lobira za njihove interese.

Global Internet Policy Initiative (GIPI), koji postoji kod nas jeste jedna vrsta lobističke organizacije koja komunicira s vladama radi donošenja demokratskih Zakona koji se odnose na Internet.

Verovali ili ne u ovoj državi postoje kursevi koji se bave pitanjima lobiranja, uglavnom za političke svrhe.

Zato, lepo je kada imate mišljenje o svemu, ali trebalo bi biti oprezan pri etiketiranju :)

Dragan Varagić

_{[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 12.08.2005. u 22:11 GMT+1]}

Lobiranje = legalizovana korupcija

Dodao bih još definisanje dva bitna termina:

Aktivizam predstavlja akciju pojedinca ili grupe s namerom da dođe do društvene (socijalne) ili političke promene. Neki od metoda aktivizma su lobiranje i medija aktivizam.

Advocacy (ne postoji adekvatan prevod na srpski jezik) je termin koji objedinjuje dijapazon pitanja (issues) kojima se bavi organizovani aktivnizam.

Lobiranje je upravo suprotno od legalizovane korupcije, ono omogućuje da upravo ne dođe do korupcije, zato što u političkom sistemu gde je lobiranje pravno regulisano postoji mogućnost da sve interesne grupe lobiraju za svoje interese - pa ko pobedi, a ceo proces je javan.

U brojevima 26, 27 i 28 pisao sam u E-magazinu na temu vršenja uticaja na Internetu, gde postoje i definicije pojmova iz klasičnog PR Influencing-a:
http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=450
http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=464
http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=482

Hvala na ovako iscrpnim odgovorima!Aleksandru Markovicu, Draganu Varagicu i pctel-u.

E a sada , zasto mi nemamo tako dobre "lobiste" u svetu to je druga stvar.

Juce sam uzeo britaniku 5. tom i evo sta pise za lobiranje:

Svaki pokusaj grupe ili pojedinaca da utice na odluke vlade. Izraz je nastao u pokusajima da se utice na glasove zakonodavaca u XIX veku,najcesce u predvorju (eng. Lobby) ispred skupstinske odaje u kojoj se glasalo. Taj apel moze biti direktan apel onima koji donose odluke u izvrsnom ili zakonodavnom telu ili indirektan (npr.kroz pokusaje da se utice na javno mnjenje). Moze da ukljuci usmene ili pismene pokusaje ubedjivanja finansiranja kampanja,public-relations kampanje ,istrazivanja koja se podnose zakonodavnim komitetima i formalno svedocenje pred istim. Lobisti mogu biti clanovi posebnih interesnih grupa, profresionalci spremni da predstavljaju bilo koju takvu grupu ili pojedinci. U SAD federalni propis zakona o lobiranju (1946) trazi da se lobisti kao i grupe koje se prezentuju ,registruju i daju i izvestaj o prilozima i troskovima.

znam da sam poceo post sto se tice LOBIRANJA , dobro, bilo je pre vise od 8 meseci ali nema veze, evo sta pisu novosti...

sledi tekst:

Lobi nema pojma
Gordana BULATOVIĆ, 30. april 2006

U SRPSKIM poslovnim krugovima još se prepričava poduhvat jednog biznismena vrlo zvučnog imena koji je, zahvaljujući tome što je informaciju o promeni određenog propisa dobio unapred, samo od jednog posla dobio čist profit od oko pola miliona evra.
Iako se ovaj slučaj može pre svrstati u one koji su predmet moguće istrage zbog korupcije, istina je da naši biznismeni uglavnom ovako doživljavaju lobiranje.
Cilj je, naime, tipovati državne službenike koji će “lobirati” za njihovu stvar. Najbolje je da oni, naravno, budu na što višem mestu u državnoj hijarhiji, odnosno da sami predlažu izmene ili ukidanja određenih akata, za privredu često od presudnog značaja.

"ISPOD ŽITA"

STRUČNJACI za poslove lobiranja kažu da je Srbija još mnogo daleko, čak i od razumevanja šta znači taj pojam. Ovde se, kažu, uglavnom lobiranje doživljava kao dogovor “ispod žita”. Dodaju, takođe, da oni koji donose odluke u našim firmama, a koje se tiču života i budućeg rada kompanije, shvataju da posluju u konkretnom okruženju i da je za njih vrlo važno koji se zakoni donose.
Međutim, još ne umeju da nađu efikasan, a uz to i regularan put da svoje interese zaštite. Koliko je to, zapravo, za regularno i uspešno poslovanje već i imperativ, pokazuju rezultati istraživanja nedavno sprovedenog u Vašingtonu, glavnom gradu SAD, koji kažu da je najčešći razlog za propast dobrih kompanija - promena regulative, na koju se dodaje i nedovoljna informisanost i pripremljenost kompanije da se tome prilagodi.
- Za opstanak svake kompanije je važno da utiče na donosioce odluka u trenutku kada je taj proces još otvoren, da predstavi svoju stranu i izloži svoju argumentaciju - jednoglasni su, istina malobrojni, srpski lobistički eksperti. - Kod nas, praktično, ne postoji zakonski prostor za lobiranje. Može se pokrenuti peticija, postaviti poslaničko pitanje ili uticati tokom javne rasprave nekog zakona, ali to, po pravilu, ne donese nikakav rezultat.
A, dok god lobiranje ne reguliše zakon, postoji prostor za neetički rad i korupciju, koja uvek za posledicu ima i krizu institucija.

EVROPA

ZA razvijeni svet, lobiranje je nešto sasvim drugo. Svetski centar lobiranja je danas Brisel gde, prema grubim procenama, postoji oko 10.000 registrovanih lobista, a nezvanične procene govore da ih ima i duplo više.
Lepeza interesa koje oni zastupaju je vrlo široka - od klasično političkih, preko socijalnih, pa sve do ekonomskih. Postoji i veliki broj firmi koje su spremne da plate ogroman novac, a za uzvrat obezbede donošenje propisa koji treba da omogući uspešan rad i, naravno, veliki profit.
Impozantan broj ljudi koji su se u prestonici Evropske unije skoncentrisali na poslove lobiranja isključuje regularne aktivnosti, takođe mnogobrojnih, diplomatskih misija u Briselu. Dok diplomate rade na osiguravanju kontakata između institucija Unije i matične države, lobisti - agencije, nevladine organizacije i privatna lica - pokušavaju da se izbore za interese svojih poslodavaca.
Tako su, kako bi lobirali u belgijskoj prestonici, osnovani, recimo, Međunarodna federacija potrošača električne energije, Odbor evropskih proizvođača bicikala, pa i vrlo jaka Konfederacija uzgajivača repe.
U nemilosrdnoj konkurenciji interesa, briselski “koridori moći i uticaja” zakrčeni su inicijativama, predlozima i projektima. Lobiranje, u tom smislu, postaje pravi vodič kroz EU lavirint, koji čine evropske institucije, njihove specifične procedure i nepisana pravila funkcionisanja i posebnog uvažavanja.
AMERIKA

S DRUGE strane obale, u SAD, zemlji koja se smatra kolevkom lobiranja, danas veruju da se sa ovim poslom otišlo predaleko i da su vlasti u ovoj zemlji poprilični taoci lobističkih grupa, naravno sve na štetu istinskog opšteg dobra.
Postoji čak strah da je relativna nadmoć lobista iz određenih privrednih grana nad celokupnim političkim procesom pretvorila političare u zarobljenike onih krugova koji ih finansiraju i laskaju im.
Poslednjih godina je bilo i nekoliko kriza u SAD koje su izazvale prilično sporne metode uticajnih lobista. Sukob interesa i zastupanje neprijavljenih klijenata povezanih sa terorističkim grupama bili su, tako, razlozi zatvaranja uticajnog šefa nabavke u Veloj kući, Dejvida Safavijana, koji je, kako se ispostavilo, pre dolaska na funkciju sakrio neke važne informacije o sebi.
Ameriku je, takođe, početkom ove godine potresao snažan skandal, kada je otkriveno da je lobista Džek Ejbramof, inače po opredeljenju republikanac, bio povezan sa republikancima u Kongresu, ali, kada je to bilo korisno za njegove klijente, davao je novac i nekolicini demokrata. Procene su da je skoro 80 članova Senata primilo novac od Ejbramofa, a sve kako bi izdejstvovao donošenje zakona koji su povoljni za njegove klijente. Istaga o ovom slučaju se još vodi, a procene su da čitav proces može da dovede čak i do zahteva za zabranu dosadašnjeg načina lobiranja u ovoj zemlji.
Od svih država bivše SFRJ u shvatanju i primeni lobiranja najdalje je, svakako, otišla Slovenija. Međutim, i za tamošnje poreske obveznike poprilično je sporno kada država troši novac na lobiste koji bi se borili za “slovenačku” stvar.
Tako je, kada je 2002. godine ova zemlja krenula u kampanju za ulazak u NATO, predsednik Milan Kučan naišao na žestoku reakciju zbog odluke da za planirani cilj angažuje nekadašnjeg američkog potpredsednika, a kasnije i kandidata za predsednika Boba Dola. Slovencima nije, naime, smetalo ime koje je angažovano, već honorar koji je za svoje lobiranje Dol uzeo. A, okvirni račun za angažovanje poznatog Amerikanca bio je ni manje ni više nego 516.000 dolara godišnje.

DOŽIVOTNO
KALIFORNIJA je zabranila svim bivšim vladinim službenicima da kao lobisti kontaktiraju određene organe vlasti u prvih godinu dana.
Novi Meksiko je jedina država u kojoj postoji doživotna zabrana bivšim funkcionerima, uključujući tu i bivše članove Parlamenta da zastupaju druga lica u poslovima sa vladom.

"KRKA"
SLOVENIJA još sa ponosom govori o tome kako je, zahvaljujući žestokoj akciji lobiranja, njihova farmaceutska kuća “Krka” 1999. godine ostala na evropskom tržištu sa svojim aditivima, uprkos jasnoj odluci Brisela da zabrani uvoz tog proizvoda svim kompanijama, izuzev jednog nemačkog koncerna.
Tako je “Krka” ne samo zadržala tržište, već, u međuvremenu, dobila i dodatne sertifikate koji su joj omogućili da ujedinjenoj Evropi prodaje svoje aditive i u narednim decenijama.

http://www.novosti.co.yu/code/...est=88583&datum=2006-05-01