E, stvari ovako stoje:
1. mozes ti da promenis preostala 3 napajanja ali to ne mora 100% da znaci da ce i da pomogne.
2. ustvari najbolje bi bilo kada bi nabavio UPS da li za svaki posebno racunar ili jedan veliki, svejedno, ali i tu je koliko para toliko muzike.
3. i to sto ti pri nekom nevremenu trepne struja nema teorije da se zalis elektro-distribuciji, zato sto je taj treptaj posledica prenaponske zastite bilo u tvojoj blizini ili negde dalje i na vecem naponu. Teoretski bi moglo to da se resi tako sto bi oni sve kablove vukli pod zemljom, ali 'da ti nebi oni sad sve dalekovode itd. ukopali pod zemlju' itd. . . znaci za kratkotrajne nestanke struje mali UPS resava probleme !!

Slažem se.
Pošto sam već otkucao celu poruku neću je menjati...
misk0, najbolje rešenje je da isključiš računare pre atmosferskih pražnjenja. Tako ćeš sigurno sačuvati svu opremu. Posledice trenutnog nestanka električne energije mogu biti vrlo pogubne po računare, a možeš da prođeš i bez ikakve štete - nema generalnog pravila.
Ako ti to ne odgovara, pravo rešenje je nabaviti UPS uređaje, ali ne preporučujem neke "igračke", već ozbiljnije, u zavisnosti od ozbiljnosti posla koje računari obavljaju.
Ako ti ni to ne odogovara (jer su UPS-evi skupi), postoji i rešenje da se poveća kapacitet elektrolitskih kondenzatora u ATX napajanjima (mislim da je to za svoj računar radio Proko, možda se varam), ali onda moraš biti bar malo "potkovan" što se tiče elektronike.
Rešenje sa stabilizatorom napona neće uspeti, jer stabilizator koriguje napon u određenim, unapred definisanim granicama. Kada se te granice premaše stabilizator postaje beskoristan uređaj.
Izvin'te zbog duplih informacija, mrzilo me je da prepravljam text.
Pozdrav.

Hvala obojici na odgovorima.

Prije racunara sam se bavio elektronikom, tako da nisam bash pocetnik u tome. Koje kondenzatore bi trebalo mjenjati? Ima li negdje vec tema na ES ili nekih drugih korisnih linkova?
Cinjenica je da taj jedan IBM Server koji imam prezivi te napade (dobro, ne uvijek, desilo mi se neki dan da je i on zveknuo), sto znaci da ima ipak kvalitetnije napajanje.

Prije sam vidjao neke APC-ove razvodne uticnice koje imaju kao 'neku zastitu' a sad nema sanse da to nadjem, cak ni na njihovom sajtu. Moze li mi to pomoci?

APC razvodnici su obicni VF filteri ili kako se komercijalno zovu Surge Arrest sto ce reci oni mogu pomoci da ti ne dolaze u racunar smetnje proizvedene od strane nekog velikog ili nelinearnog potrosaca ali nemogu da zaustave nestanak struje, bar ne na nacin na koji tebi treba.
Ako hoces mogu ti poslati sliku rastavljenog napajanja pa da vidis koje el. da menjas ??

Vrlo rado ... kad sam otvarao napajanje vidio sam da plocha nije nesto posebno komplikovana tako da mislim da nece biti problema da ga zamjenim.

ako hoces okaci ovde, ako ne, posaljem ti mail na pp.

hvala

evo treba da promenis ona dva crna u ovom slucaju, to su uveki elektroliti preko 200V i 220 do 680uF pa ti stavi sto vece nadjes, ali nesmeju biti za napon manji od 200V !!! >>I pazi na polaritet<< inace ces skupljati delove kondenzatora zalepljene na ostale komponente a aluminijumska caura bi mogla da te pogodi u glavu !


_{[Ovu poruku je menjao zkaiser dana 05.09.2005. u 12:25 GMT+1]}

Ja ti savetujem da ne menjaš elektrolite, već da dodaš nekoliko elektrolita već postojećim. Pošto su obično dva, serijski spojena, moraš da paziš šta je + i - . Potrebno je dodati najmanje 500-600uF (3x220uF/385V). Diode i osigurač ne mogu izdržati toliku struju punjenja, pa je potrebno dodati neki otpornik prema + polu (10-15ohma/16W), sa paralelno spojenom kontra diodom.

kontradioda???? stace mu to???

Koliko se sjecam da bi se povecao kapacitet kondenzatora, oni se vezu paralelno??? To zanci da moram nekako namontirati u kuciste jos 2-3 kondenzatora i zalemiti ih na donju stranu ploce??

Taj otpornik trebam zalemiti gdje? izmedju polova kondnezatora? Kako se spaja dioda u tom slucaju?

hvala

kontra dioda je zato sto hocemo da se elektroliti mogu 'lako' tj. brzo opteretiti tj. prazniti, a da se sa druge strane sporo pune da bi preziveo osigurac i grec, itd . . .

To se moze izvesti recimo prema ovoj semi, mada ja licno sumljam da u kucistu napajanja ima dovoljno mesta da se sve ovo bezbedno i pouzdano smesti (da ne kazem nadudzi). :)

Hvala Zkaiser-u na objašnjenju u vezi diode i otpornika, upravo to je suština. Samo jedna primedba; nema potreba da se stavljaju kondenzatori paralelno svakom od ugrađenih, dva su ugrađena zbog varijante za 110V, i to treba zanemariti, već ih posmatrati kao jedan, i dodavati kondenzatore na taj jedan, odnosno na - i + od greca. Naravno, kondenzatori moraju biti 385V.

Nekada se stavljalo 2 konda za 110-220V. Sada je konfiguracija "polu-most" (half bridge), gde se glavni tafo "napaja" sa srednje tacke. preko blok konda ili direktno.
Ako ne mozes da nadjes adekvatne kondenzatore (ne samo po naponu i kapacitetu), za prekidacke izvore, low esr, 105C, bolje da ih ne stavljas.
Postavljanje dodatnih kondenzatora na "izlaznu granu", mada koliko znam slabo ima mesta, nije preporucljivi posto narusava regulaciju, i nivo shuma. Iako deluje da vise kondenzatora "bolje pegla" napon, i kod linearaca to delimicno i cini, kod switching izvora se spajkovi ubijaju LC filterima, snaberima(RC), dodatni kond dodatno opterecuje diodu (koja radi u prekidackom rezimu) tako da se spajkovi povecavaju. Ripl se smanji, ali shum i spajkovi (u trenutcima pocetka provodjenja) se povecavaju.

Ocigledno je da trafo stanica nema ili ima slab sistem korekcije faze. Delimicno bi ti pomogao stabilizator napona, ali mislim da je cena u rangu UPS-a, mislim da nije popularna.

Najbolje je da sve lepo iskljucis i sacekas da prodje variranje napona, a u medjuvremenu, obrati se elektrodistribuciji i navedi problem. Moguce je da je vod napajanja malo preopterecen(mozda ima vise "divljih" prikljucaka), ili si jako udaljen od trafo stanice, pa ce da reaguju. Ako ne onda lepo osiguraj svoje aparate, i uzivaj kada crknu, imaces nove na racun EDB-a, ili osiguravajuceg drustva.

teško da ima bitnog efekta. kad redni padnu za napon vođenja diode, odmah će prazniti i iz extra konda, ići će to u svakoj poluperiodi.



dva konda su elementi polumosta izmedju ostalog a to se ne zanemaruje.

_{[Ovu poruku je menjao guja011 dana 05.09.2005. u 17:09 GMT+1]}

Ipak je bitna razlika, treba li samo dopuniti 600uF za nekoliko volti, ili početi punjenje od nule, prilikom prvog uključenja u struju.
"dva su ugrađena zbog varijante za 110V, i to treba zanemariti, već ih posmatrati kao jedan"
To sam napisao misleći na najčešći model mrežnog stepena, čiji deo šeme možete videti dole. Jasno se vidi da pri napajanju 220V dva kondenzatora služe kao jedan, sa kapacitetom upola manjim od jednog kondenzatora. Potpuno je besmislenno dodavati paralelno po dva kondenzatora, ako nemamo nameru da ga koristimo na 110V. Srednji izvod i dalje ostaje (zato sam i rekao da postojeće kondenzatore treba ostaviti), i preko njega i kondenzatora C7 tranzistori mogu da rade, dokle god ima napona na C5 i C6.
C7 se naizmenično prebacuje na + i - pomoću tranzistora, i tu se ništa ne narušava, a dodatni kondenzatori vezani samo na + i - produžavaju vreme pražnjenja prilikom nestanka struje, i tako se "preskaču" kratkotrajni prekidi u napajanju. Da li ima mesta u kutiji-zavisi od veličine kondenzatora. Svakako treba voditi računa da se ne onemogući hlađenje. Moguća je i varijanta sa spoljašnjim kondenzatorima, naravno uz dobru izolaciju i montažu istih.
To da ćeš od osiguranja da naplatiš nešto, zaboravi.


_{[Ovu poruku je menjao Proko dana 05.09.2005. u 19:22 GMT+1]}

Vama dvojici jos samo da damo dobro naostrene nozeve pa da zavrsimo s' raspravom !! a coveku je samo trebao dobar UPS . . .

Taman sam se raspitao gdje mogu da kupim kondenazatore tu u lokalu (buduci da sam se elektronikom bavio u Banjaluci a u CH sam lemio samo kablove) i onda me vi tako dezorijentishete.
Jeste kupovina UPS-a rijesenje, ali za 3 racunara treba mi ili 3 manja UPS-a ili jedan veci, sto nije bas jeftino rijesenje.
Drugo rijesenje bi bilo da kupim kvalitetnija napajanja, koja bi vjerovatno uspjela da apsorbuju te prekide (kao sto radi ovo napajenje IBM-a) ali to je investicija slicna ovoj sa UPS-ovima.

Mislim da odgovarajuce kondenzatore nije problem naci, ali bas kako smjestiti 6 velikih kondenzatora unutra?? Da je smjestiti jos 2, pa bih i nashao mjesto. Cisto sumnjam da ih 6 moze stati.

Sto se tiche osiguranja, imam vec osiguranje svog pokucanstva, ukljucujuci u neku premiju posebno za racunare ali nije mi bas to neka olaksica.

Problem je sto masu puta ostavim compove da rade nesto i onda sa tim trzajima sve to ode u nepovrat.

Nisam siguran (skoro sam uselio u kucu) ali mislim da struja dolazi preko krova. Vjerovatno je to problem??

hvala svima na odgovorima i trudu.

Pa valjda je jeftinije kupiti i ugraditi kondenzatore ako ima samo prekide od cca 0,5 s. Ako su prekidi malo duži, onda može ubaciti jedan Big Tower u kojem su samo kondenzatori pa valjda izdrži 5 minuta?

Ne bi trebalo. Da je tako, čim dune vetrić ili ptica sleti, moglo bi doći do nestanka struje. Pitaj komšije imaju li nestanke struje kad i ti?

Ehhhhhhh... Koliko sam samo puta gubio živce zbog istih problema dok nisam nabavio APC. Od tada - ne mislim više na struju. Veliko je to olakšanje bilo - kako za živce , tako i za novčanik...
Pozdrav.

A jel' se tebi to deshava na "lokaciji" Lugano?

Da, tacnije na lokaciji 'blizu Lugana' znaci zivim u jednom mjestu blizu Lugana, ne direkt u gradu.

e pa kad je već fora da se nabudži jedan kond između plusa i minusa greca..
onda ti lepo uzmi jedan mrežni kabl za PC , fikni ga negde na sredini, ubaci te krajeve u neku odgovarajuću kutiju i lepo sa viljuške za 220 idi na malo veći grec
odgovarajućih V i A karakteristika pa sa tog greca lepo + na plus tog mega elektrolita a naravno minus greca na minus elektrolita. sve u dotičnoj kutiji. sa krajeva elektrolita izvuci onaj drugi kraj kabla čiju euro viljušku ubodeš u PC ispravljač. tih 300 jednosmernih sa mega elektrolita će grec u pc ispravljaču da lepo prosledi na ona 2 žgoljava konda i dalje gde treba.

na taj način nisi dirao ništa u kompu a imaš extra kondenzator.

Između "mega elektrolita" i UPS-a, ja glasam za UPS. Jer bi taj elektrolit mogao biti skup i kao pola prosečnog UPS-a (ako bi uspeo da ga nađe). Mada ideja nije loša...

amajoook.. ne mož da bude preko 15-20€

A ako izgore filteri pre greca u pc napajanju zbog jednosmerne struje ?

a što bi izgoreli? aj me nauči nešto novo, pliz:

Pa valjda su proracunati za rad sa naizmenicnom strujom, a ne sa jednosmernom. Da je ovo moguce i da se to tako radi onda niko ne bi pravio sinusne pretvarace za pc primenu vec bi nabudzio baterije do 320V i uz malu regulaciju napona pravio dosta jeftine UPS-ove bez prelaznog vremena sa mreze na baterije ??

naravno da je moguće. naravno nema načina da se uveriš osim da probaš.
osim toga ups nije projektovan isključivo za PC već i za pripadajuće periferije od kojih mnoge imaju i klasični trafo . sinusni signsl eliminiše moguće gluposti.



paket baterija od 320 volti je gomila redno vezanih baterija kojoj bi i crkavanje jedne izazvalo probleme celom nizu. druga stvar je što bi imao gomilu baterija koja uglavnom ne služi ničemu osim kratkom intervalu .

Ti filteri su projektovani za VF smetnje, i njima je 50Hz skoro isto kao i DC.
A u čemu je to razlika između jednosmernog napona na kondenzatorima u napajanju i spoljašnjeg jednosmernog napona?
Zašto se to tako ne radi, guja je objasnio. Svakako da se tako ne mogu pokriti veliki vremenski intervali (uz razumnu količinu kondenzatora) ali pitanje je i bilo u vezi kratkih prekida.

pa da. ova ideja bi mogla ponajvise da bi se izbeglo otvaranje ispravljaca kompa.

e, nismo rekli da je premoscavanje rupe u napajanju takodje u proporciji opterecenja
tj komp sa vise potrosnje ce da pojede brze napon iz elektrolita i pre da trokira.
recimo neki (relativni) krsh od 486 ili p1 sa minimumom memorije i periferija ce sasvim lepo da preskochi rupu za razliku od pc sa mnogo memorije, diskova i sl.

Ti veliki kondenzatori su nalik onim u vesh mashinama ili lupam??:)

ti u veš mašini su blok kondenzatori a ovi o kojima pričamo su elektrolitski.
elektrolitski su u odnosu na blokove (za istu veličinu kućišta i radni napon) 10 pa i 50 puta većeg kapaciteta.

Ja mislim da su kondenzatori u veš mašini ipak elektroliti.

I šta ako jesu, to su bipolarni (to u principu ne smeta), ali kapaciteta 10-20uF !
Mi ovde pričamo o najmanje 600uF.