[ Aleksandar Marković @ 06.09.2005. 20:38 ] @
Tardžej Mikelsen, jedan od glavnih autora studije: Šimpanze su veoma inventivne, ali sva istraživanja navode na zaključak da su šimpanze, ipak, biološki nesposobne za učenje i upotrebu kompleksnog jezika

Čovekoliki majmuni nestaju - Najnovija procena stanja populacije velikih majmuna je krajnje pesimistična: šimpanze, gorile i orangutani, naši najbliži rođaci, verovatno će biti istrebljeni u sledećih 50 godina, prenosi Bi-bi-si. Kofi Anan, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, napisao je ovim povodom: "Veliki majmuni su naš rod. Kao i mi, oni su samosvesni, imaju kulturu, oruđe, politiku i medicinu. Oni mogu da nauče da upotrebljavaju jezik znakova i da pomoću njega razgovaraju sa ljudima i međusobno. Nažalost, nismo se prema njima ophodili sa poštovanjem koje zaslužuju."

Prvo kompletno poređenje genoma ljudi (Homo sapiens) i šimpanzi (Pan troglodytes) pokazalo je da sa našim najbližim rođacima delimo čak 96 odsto ukupnog DNK materijala, ili 99 odsto aktivnih gena - mnogo više nego što se do sada mislilo. Tardžeja Mikelsena (MIT):Istraživanje je obavio Konzorcijum za analizu i dešifrovanje genoma šimpanzi uz podršku američkog Nacionalnog instituta za istraživanje ljudskog genoma, a rezultate je objavio magazin "Nature".

Koliko je bilo potrebno da se dešifruje genom šimpanze, od samog početka pa do konačnih rezultata?

Tardžeja Mikelsena (MIT):Stvaranje i uređivanje genomskog niza šimpanze trajalo je šest meseci, a skica je bila spremna za proučavanje u jesen 2003. godine. Posle toga je međunarodnom konzorcijumu naučnika bilo potrebno još godinu i po da završe izučavanje niza.

Koje su direktne implikacije ovog naučnog poduhvata na medicinu? Čemu se možemo nadati u bliskoj budućnosti?

Tardžeja Mikelsena (MIT):Za osnovna istraživanja koja će omogućiti da ono što smo mi uradili jednom bude primenjeno u kliničkoj medicini trebaće dosta vremena. Dakle, potrajaće pre nego što rezultati našeg rada budu vidljivi na polju poboljšanja ljudskog zdravlja. Što se tiče bliže budućnosti, nadamo se da će saznanje o tome koje genetske promene su jedinstvene za ljude pomoći shvatanju činjenice da su neke bolesti, poput HIV/AIDS, Alchajmerove bolesti i nekih vrsta raka mnogo opakije kod ljudi nego što je to slučaj sa majmunima i drugim životinjama.

Jesu li šimpanze genetski sposobne da razviju sopstvenu kulturu koja bi mogla da se na bilo koji način uporedi sa ljudskom, ili je za to genetski predodređen samo čovek?

Tardžeja Mikelsena (MIT):Od šimpanzi koje žive u divljini naučili smo da ljudi nisu jedina vrsta sposobna za korišćenje oruđa i stvaranje kultura. Šimpanze su inventivne, i znamo da različite grupe često imaju različite običaje i veštine, što je slučaj i kod ljudi. Ipak, psihološka i kognitivna istraživanja navode na zaključak da su šimpanze ipak biološki nesposobne za učenje i upotrebu kompleksnog jezika, što je jasan pokazatelj za to koliko napredna bilo kakva njihova kultura može biti.

Studija pokazuje da slične mutacije postoje kod obe vrste kad je reč o genima povezanim sa percepcijom zvuka, prenosom nervnih impulsa, stvaranjem sperme i prenosom jona unutar ćelija. Šta vam ovi podaci govore?

Tardžeja Mikelsena (MIT):Ovo su kategorije gena koje su se kod ljudi i šimpanzi menjale brže nego kod drugih životinja koje su nam poznate iz skorije istorije evolucije. Sama činjenica da su obrasci mutacija toliko slični kod ljudi i šimpanzi navodi na pretpostavku da su evolutivni procesi koji su oblikovali naše dve vrste posle divergencije od zajedničkog predaka bili veoma, veoma slični.

Koliko će Vaš rad pomoći paleontolozima?

Tardžeja Mikelsena (MIT):Poređenje genoma ljudi i šimpanzi veoma je korisno kada je reč o stvaranju osnove za razumevanje procesa promene različitih regija našeg genoma. Ovo će nam pomoći da bolje razumemo genetske varijacije između različitih populacija ljudi danas, što će omogućiti da shvatimo kako su naši preci migrirali širom sveta kad je naša vrsta prešla iz Afrike u Aziju. Razumevanje funkcionalnih implikacija svake genetske razlike će omogućiti paleontolozima da rekonstruišu razvitak naše vrste od momenta kad smo se odvojili od zajedničkog predaka sa šimpanzama, pre oko šest miliona godina.

Koliko je za vas interesantan projekat dešifrovanja genoma neandertalca?

Tardžeja Mikelsena (MIT):Mislim da bi dešifrovanje genoma neandertalca bio veliki uspeh, ali postoji niz tehničkih problema koji će značajno ograničiti brzinu kojom će ovo biti urađeno. Ako, pak, ovo uspe, mogli bismo mnogo toga saznati o novijoj evoluciji naše vrste i o tome šta je to što nas zaista čini ljudima.

Glas J.

[Ovu poruku je menjao Aleksandar Marković dana 06.09.2005. u 21:40 GMT+1]