Ja nisam neki strucnjak elektrotehnike sto se vidi iz postavljenog pitanja,pa se izvinjavam ako je nekome ispod casti da da odgovor na ovakvo pitanje.

Ja sam vise studirao "bravariju" nego struju, ali sam se dosta druzio sa njom. Pogledaj prakticno, podji od obicne baterije, 1.5V, ono za zidne satove, tranzistore i slicno. Unutra su kojekakve hemikalije, tako pripremljene da mogu da generisu napon i odredjeno vreme daju precizno definisanu struju. Tacke u kojima se meri napon su na bateriji relativno lako prepoznatljive - "plus" i "minus" kontakti.

Ako uzmes neki precizni elektronski uredjaj za merenje napona, taj napon mozes tacno da izmeris. Ako nemas takav uredjaj a imas neku malu sijalicu, za bateriske lampe, pa je prikljucis nekim zicama na plus i minus, ona ce svetleti i njena svetlost ti moze posredno pokazati koliki je napon. Time smo dosli i do jacine struje. Sto vecu sijalicu stavis, to je veca struja, baterija se brze trosi, napon pada. Ako uzmes deblju zicu, pa spojis direktno plus i minus, baterija ce se momentalno potrositi, mozda i eksplodirati, jer nije namenjena za takav nacin trosenja one hemiske energije u njoj.

Kod struje od 220 V situacija je slicna. Napon 220V je definisan izmedju faze i nule i, nazalost, izmedju faze i zemlje, sto je cesto smrtno opasno po nas korisnike. Sto vecu sijalicu / potrosac stavljas i tamo je veca struja, do granica koje instalacija i osigurac moze da izdrzi. Naravno, ako i tamo direktno ("kratko") spojis te dve tacke izmedju kojih je definisan napon, dogodice se svasta jer struja u tom momentu naglo poraste na ogromnu vrednost i nesto mora da se istopi - osigurac, neka zica, bilo sta, sa strujom nema milosti. To se zove "kratak spoj" jer nije predvidjeno da se te tacke direktno / kratko spajaju vec izmedju njih uvek treba da postoji neki potrosac ili drugacije nazvan "otpor". Nemacka rec koju cesto koristimo, malo deformisanu - "kurshlus" je isto to.

Elektricna struja je veoma slicna kao i voda, pa se voda koja je ocigledna moze upotrebiti za objasnjavanje struje koja je nevidljiva. Za shvatanja razlike izmedju struje i napona potrebna je obicna cesma iznad sudopere ili lavaboa. Za pocetak pustite vodu da tece. To je isto sto i elektricna struja. Sada pritisnite prstom mesto gde voda izlazi i potrudite se da zaustavite vodu. Oseticete kako voda snazno pritiska prst i nastoji da izadje. Ljudi na nizim spratovima ce osetiti mnogo jaci pritisak od ljudi na visim i mozda nece ni uspeti da zaustave vodu. Ono sto je pritisak kod vode, to je napon kod struje.

Ne znam da li je ovo veoma duboko ili plitko pitanje
Da povrsan odgovor ti je dovoljno da procitas 5 strana fizike za 2 razred gimnazije
A ako je p-itanje veoma duboko kao STA je struja, na to ti ni mnogi strucnjaci nece znati odgovoriti!
Verujem da ti ovo nije mnogo pomoglo ali redi na sta konkretno mislis,

Povrsno
Struja je usmereno, uredjeno kretanje elektrona kroz provodnik ili bilo sta drugo,(koje nastaje unosenjem u elektricno polje) a napon si i sam rekao, to je razlika potencijala izmedju bilo koje dve tacke, i za njegovo razjasnjavanje je potrebno malo vise poznavanja elektricnog polja, inace mislim da je taj napon od 220v uzet u odnosu na potencijal Zemlje ,iako ni on nije nula, ali je uzet za tzv referentnu tacku!

@pctel
I ja sam el. struju zmisljao kao vodu sto je po meni i jeste jako slicno. Usmjereno kretanje naelektrisanja ~ usmjereno kretanje vode. Dosta je slicnosti. Uzmes jedno bure i dignes ga na 2m visine, na dnu probusis rupu i u nju zabijes cijev, spustis je do zamlje i savijes pa je dovedes do drugog bureta i ona brzina ili snaga kojom ce voda da tece kroz tu cijev bio bi neki napon. Sto vise dignes jedno bure u odnosu na drugo to ce veci napon da ti bude, veca snaga i brzina protoka vode kroz cijev, trebace ti deblja cijev (izolacija) i tako to. Struja bi bila sam tok vode kroz cijev. Jako debilan odgovor ali u skladu sa pitanjem :o)

Napon je električno polje. Ovo električno polje može biti promenljivo u
vremenu, a može biti i stalno, odnosno nepromenljivo u vremenu.

Kada se nađu u električnom polju, elektroni se pod njegovim uticajem kreću.
Što je polje jače, oni će se brže kretati. Ako je polje stalno u vremenu,
elektroni će se kretati u istom pravcu, a njihova brzina će zavisiti od
jačine polja. Ako je polje promenljivo u vremenu onda će i elktroni koji se
kreću menjati smer i pravac.

Ovo električno polje mogu da stvaraju baterija, generaratori u elektranama
itd. Električno polje se mnogo lakše prostire kroz provodnike nego kroz
vazduh. Zato to el. polje uspe da stigne do tvoje utičnice, od ne primer
elektrane koja stotinama km daleko. Kada uključiš neki uređaj u utičnicu,
električno polje nastavi da se prostire kroz uređaj, pa se zatim kroz nulti
provodnik zatvori pun krug do izvora el. polja, znači baterije, elektrane
itd. Pošto je zatvoren pun krug, elektroni mogu slobodno da se kreću pod
uticajem polja kroz tvoj uređaj. i dobio si električnu struju! Ako je polje
jednosmerno imaš jednosmernu struju, ako je polje naizmenično imaš
naizmeničnu struju.

Ako je polje jače uspeće da pokrene veći broj elektrona. Pa ćeš imati i veću
struju. Odnosno, ako imaš dve tačke A i B i u njima vlada ista jačina polja,
onda između ove dve tačke neće teći nikakva struja. Ako je polje različito u
tačkama A i B onda će moći da teče struja između ove dve tačke. Što je
razlika u jačini polja između ove dve tačke veća, to će više elektrona da se
kreće između njih. Odnosno imaćemo jaču struju između A i B.

Pojam "napon" je samo način da pomoću jednog broja predstavimo jačinu polja u
nekoj tački. Znači napon od 220V ti daje određenu predstavu o tome koliko
jako polje deluje između "one dve rupe" u tvojoj utičnici u zidu. I na osnovu
te veličine i karakteristika (otpora ili impedanse) uređaja koji ćeš
uključiti, ti ćeš moći da proceniš (izračunaš) koliko će elektrona (struja)
da protekne između te dve tačke, odnosno kroz tvoj uređaj.

Ovo je samo opisna i uopštena predstava onog što se događa u električnom kolu.
Možda če neko biti zadovoljan ovime, a možda i ne! Ali ja, od ovog, nisam
mogao jednostavnije da objasnim "napon" i "struju", a da pri tome ne
upotrebljavam Maksvelove integralno-diferencijalne jednačine.

Ako je neko zainteresovan za ovu materiju, predlažem da upiše neki od
Elektrotehničkih Fakulteta!

Prvo ne mislim da je pitanje uopste debilno jer cini mi se da bi mogla da bude interesantna diskusija i od znacajne pomoci za razumevanje elektricnih pojava,pogotovo za one koji ne studiraju fiziku ili elektrotehniku.

Da li se napon krece poput struje ili je on samo "pritisak" i sta je generator (proizvodjac)
napona tj. kako se stvara?
Slobodno mozete dati i detaljnija (komplikovanija) objasnjenja.

Hvala svima i nemojte zameriti ukoliko mislite da su glupa pitanja.

Tek sad sam procitao do kraja objasnjenje mmirilovic-a i dobio sam trazeni odgovor!
Hvala,to je otprilike odgovor koji sam trazio.

Nije na odmet da jos neko da po koja objasnjenja na ovu temu

Pazi da ne zbunjujes ljude sa ovim objasnjenjem, postojanje napona ne znaci da struja mora da protice, zato sam ja objasnio kao pritisak vode. Kao sto pritisak vode postoji kad je slavina zavrnuta, tako i napon postoji kad je struja iskljucena prekidacem.

Reci šta ti nije jasno. Šta bi trebalo još da se razjasni ili detaljnije objasni?

Napon 220V je definisan izmedju faze i nule i, nazalost, izmedju faze i zemlje, sto je cesto smrtno opasno po nas korisnike.

Recimo pojmovi kao sto su faza i nula?

Pa električno polje, ili napon, kako sam ti opisao u gornjoj poruci dolazi od izvora po jednom provodniku. Taj provodnik je faza. Da bi struja tekla ti moraš da imaš zatvoren strujni krug. Faza od izvora do uređaja, pa od uređaja nazad do izvora. Da bi struja tekla mora da se zatvori krug. Taj drugi provodnik ti je nula. Jer u njemu pre zatvaranja strujnog kruga nema napona.

Ok!
Hvala ti!

Napon između dve tačke je skalarna fizička veličina (NIJE POLJE) koja se računa tako što se tačkasto naelektrisanje veličine Q iz početne tačke premesti u krajnju tačku, pri čemu se meri rad W sile električnog polja. Dobijeni rad W se podeli sa količinom naelektrisanja Q i to je potencijalna razlika U (ili napon) između dve tačke. Dakle, U=W/Q. U elektrostatičkom polju nije bitna putanja kojom će se naelektrisanje premeštati iz početne u krajnju tačku, dobiće se UVEK ISTI NAPON. Ako je polje promenljivo u vremenu, tada je PUTANJA BITNA, a razlika napona između dve putanje jednaka je indukovanom naponu u konturi koju obrazuju ove dve putanje.

Električna struja I opisuje brzinu protoka nosilaca naelektrisanja (elektrona, jona, šupljina itd.), Kod jednosmerne struje to je količnik proteklog naelektrisanja Q i vremena T: I=Q/t.

_{[Ovu poruku je menjao Cauchy1 dana 13.09.2005. u 12:30 GMT+1]}

Niko nije rekao da su napon polja ili potencijal polja - POLJE!

Što se tiče jednačina i objašnjenja koje si naveo, ono je u potpunosti tačno.
Ali napon i potencijal, se mogu i drugačije predstaviti (izračunati)
jednačinama. Kao i uostalom sve druge fizičke veličine.

Recimo napon je linijski integral električnog polja između dve tačke.
Potencijal neke tačke u polju jeste GRADIJENT tog polja u toj tački. Pa bi se
u skladu sa tim moglo razmatranje dalje razviti u to da je napon polja između
dve tačke tog polja, razlika gradijenata polja u te dve tačke, itd... itd...

Ali mislim da je našem prijatelju ipak trebalo jednostavnije, "prizemnije"
objašnjenje. A ne prepis iz udžbenika.

Skalarno polje?Ili gresim?

Da, napon NIJE ELEKTRIČNO POLJE već razlika potencijala između dve tačke (koje su u POTENCIJALNOM POLJU). Gradijent potencijala JESTE VEKTOR i to JESTE ELEKTRIČNO POLJE.

Gradijent bilo kog polja, pa i električnog JESTE skalarna veličina!

Napiši formulu za GRADIJENT VEKTORSKOG POLJA!

Nismo se razumeli izgleda. Gradijent vektorskog polja je skalarno polje!
Gradijent skalarnog polja je vektorsko polje!

Ja sam govorio o gradijentu električnog polja. Električno polje je vektorsko
polje. Pa se njegovim gradijentom dobija skalarno polje koje predstavlja polje
potencijala. Potencijal je skalarna veličina... jel'da.

Inače loš sam u tex-u, a nemam ni vremena trenutno da učim (tex) i ispisujem
jednačine ovde.

_{[Ovu poruku je menjao mmirilovic dana 13.09.2005. u 16:20 GMT+1]}

"Pazi da ne zbunjujes ljude sa ovim objasnjenjem, postojanje napona ne znaci da struja mora da protice, zato sam ja objasnio kao pritisak vode. Kao sto pritisak vode postoji kad je slavina zavrnuta, tako i napon postoji kad je struja iskljucena prekidacem."
Voda ne mora proticati da bi cijevi bile pod pritiskom. Ako cijev zacepimo na pola i dalje cemo da imamo pritisak (napon) ali ne i proticanje vode (struju).

Ne ulazeci puno u temu, samo da pojasnim ovo



Nemasx veze s` mozgom. Gradijent je VEKTOR!!! VEKTOR!!! ne skalar...
Ako cemo u detalje, imasx skalarnu velicinu U=U(x,y,z) i kada na nju primenisx
Hamilotnov operator (trouglic na dole) dobijasx grad tj gradU sxto je vektorska velicina.
Ako kome nije jasno sxta od ovoga da razjasnim.

Ali ako Hamiltonov operator primenis na vektorsko polje dobices skalar. ;-)

Dakle ima veze s mozgom.

Ne obavezno!
rot (nabla krst A vekt.) je vektor a div (nabla pomnozeno skalarno A vekt.) je skalar a mi smo pricali o gradijentu koji je nabla skalarno pomnozena sa U (koji je skalar) i dobija se vektor!
Sedi jedan.

gradU <=>nabla skalarno pomnozena sa U gde je U-skalar,vektor ili tenzor.
Baci na papir pa ces shvatiti da je to isti zapis.

_{[Ovu poruku je menjao Downforce dana 28.09.2005. u 01:04 GMT+1]}

Čoveče, ovde se ne traži gradijent napona ili potencijala, koji zaista jesu
skalarne veličine, ili skalarna polja, ako tako želiš. Već ELEKTRIČNOG POLJA!
Koji je VEKTORSKA veličina. Dakle U=grad(E), gde je E vektorsko polje, a U
skalarno.

Očigledno brkaš gradijent kao OPERATOR, u kome zaista figurišu
vektorske veličine, i gradijent kao već izvršenu operaciju nad nekim poljem,
skalarnim ili vektorskim.

I u rezultatu te operacije mogu figurirati vektori, rezultat je vektorsko
polje, ali i ne moraju, rezultat je skalarno polje.


Idi javi se pedagogu, nekulturan si!


edit: ispravak loše napisanih tagova...

_{[Ovu poruku je menjao mmirilovic dana 28.09.2005. u 11:01 GMT+1]}

Uh malo sam pobrkao lončiće. Ispravno je E=grad(U), a ne kako sam gore
napisao! Ali to ne menja činjenicu koju sam naveo, i oko koje se prepiremo:

Pretpostavljam da je Downforce odgovarao meni?





Ne vidim sxta je sporno, to sam i ja rekao na pocetku?

@mmirilovic
[off] U=U(x,y,z) u primeru je bio bilo kakav skalar, ne vezano za elekrotehinuku[/off]

Ti brkasx mnogo toga....

Operator je nabla i ona se primenjuje na skalarno polje i dobija se grad koji je vektor!ne skalar!
Nablu mozes primeniti na vektorsko polje i dobijas skalar i vektor zavisi da li si skalarno ili vektorski pomnozio.
I jos jedna stvar, ne mozes pricati o gradijentu vektorskog polja, u tom slucaju to mogu biti div i rot jer se grad odnosi na skalarno polje (ne vekt. polje)...ako ti nije jasno uzmi pa ponovi Teoriju polju, mrzi me vise da ti kucam.
Pozdrav.

Samo da dodam

Nije ispavno jer je E vektor jacine elektirnog polja, znaci vektorska velicina!
Ako je sa jedne strance jednacine vekor pa ocigledno je da je i sa druge strane vektor a ne skalar, samo sxto se iznad grad ne pise strelica jer se zna da je u pitanju vektor. Znaci vektE=-grad(V)
Ne znam visxe na koji nacin da ti pokazem/objasnim da je grad vektor...

Sta je gradU gde je U vektorska velicina?

To ne postoji;> Ako je U vekt onda imas rotU ili divU.

Smorio sam se...

Ti si se smorio? Ti bar znas o cemu pricaju :)