Sistem će stati u položaju ravnoteže. Ti, pretpostavljam, misliš da će da odbije jedan magnet, pa kad na njegovo mesto dođe sledeži da će odbiti i njega, i tako u beskonačnost. Međutim, dok taj drugi magnet dolazi na mesto prvog on se protivi istoj toj odbojnoj sili koja prvi magnet gura unapred. Dakle, ravnotežni položaj je negde "između", nakon što prvi magnet krene dalje a pre nego što drugi stigne na njegovo mesto. To što imaš četiri smera ne kvari nam sreću jer, jednostavno, staće tamo gde je najmanji otpor.

Ovo inace jaaako lici na nesto sto sam ja zamislio davno (secam se kako sam bio nalozen da pravim).

Kod ovog tvog je definitivno problem sto nemo zes imati samo "+" pol magneta.

Ma ne, nemam ja magnet sa jednim polom. Nisam to dobro nacrtao ali zamisli da je to samo jedan kraj magnetana tim lopaticama, a drugi dao je izolovan...

Ti zelis da dobijs pogon koja bi radio bez ikakve ulozene energije, to bi bilo genijalno, ali steta sto je nemoguce.

Ali, bilo bi interesantno i ako bi ovim postigao "magnetni lezaj", gde bi osovina lebdela u prstenu i mogla da se obrce bez otpora trenja. Neko je relativno nedavno na ES-u postovao ideju da napravi lopticu sa zrakasto utisnutim magnetima ciji bi svi isti (na primer N) polovi bili orijentisani od centra lopte, pa da se napravi kao neki "magnetni ping pong", na magnetnom stolu (to je kao neki terapijski uredjaj). Ne secam se sta je bilo od toga, da li je neko pokusao to da napravi?

OK to za magnetni lezaj ali pitanje je koliko bi morao da bude jak taj magnet(tj. koliko velik) da bi mogao da izdrzi opterecenje? ;-)