Zavisi od realizacije tvog uređaja, tj. da li ti je lakše da ga hladiš ili da ga greješ. Principijelne razlike inače nema.

Ja mislim da se vrlo lako da dokazati da je vece povecanje koeficijenta korisnog dejstva smanjenjem temperature T2.
koef. kor. dejstva je jednak (T1-T2)/T1
1. Ako povecamo temp. T1 za x kelvina, dobijamo: ((T1+x)-T2)/(T1+x),a zatim (T1-T2)/(T1+x) + x/(T1+x).
2. Ako temp. T2 smanjimo za x kelvina, dobijamo: (T1-(T2-x))/T1, zatim
(T1-T2)/T1 + x/T1.

Iz ovoga vidimo da su i prvi i drugi sabirak u drugom sluchaju veci od prvog i drugog sabirka u prvom sluchaju, pa prema tome, veci je efekekat na koeficijent korisnog dejstva ako se smanjuje temperatura T2 pri konstantnoj T1.

Kao sto rece Tomkeus, bitno je i koliko je realno lako ohladiti zagrejati neki fluid na odgovarajucem temperaturnom opsegu.

Da li se ovdje misli na pretvaranje toplotne energije u
mehanički rad?

_{[Ovu poruku je menjao zzzz dana 27.11.2005. u 01:11 GMT+1]}

Chovek je pitao za apsolutno idealizovan sluchaj, kako je efikasnije povecati koef. korisn. dejstva. Tu se ne postavlja pitanje realnih mogucnosti izvodjenja istog.
Tvoja konstatacije stoji, u realnom zivotu, ali chisto fizichki gledano, dao sam objashnjenje shta je efikasnije i kako


Ne.
Toplotna energije je samo jedan vid energije koji se moze pretvoriti u rad, a ovde je rech o tome koliki se procenat kolichine toplote razmenjene u nekom ciklusu moze iskoristiti za rad. Tako, iz definicije koef. kor. dejstva sleduje da je, recimo, bolje eksploatisanje parne lokomotive u Sibiru, nego u Sahari, tj. da je najbolje iskorishcavanje neke mashine koja se greje, ukoliko je hladnjak shto hladniji, shto znash i iz realnog zivota (primer - rachunar).