1. Otkud ti to da je toliko stepeni gore?
2. Kako se zagreva telo? To je bitno. Dali se zagreva povecavanjem temperature okolnog vazduha ili nekako drugacije?
3. Niza temperatura je potrebna da bi se ugasio ugalj nego sveca.

Pitanja nisam ja izmislio vec sam to procitao!

A sto se tice prvog pitanja mislim da je to receno cisto onako otprilike i da ima veze sa kretanjem satelita pa se sigurno trazi da se to objasni.

2. Ako zagrevas pomocu vazduha onda treba isto energije da se zagreje telo a ako se zagreva recimo pomocu nekog lasera onda treba vise energije da se zagreje telo koje visi o koncu jer ima veci dodir sa vazduhom pa i gubi vise energije. Naravno u praksi bi ti bilo obrnuto jer bi se kroz podlogu gubila energija.

1. Ovo mi je vrlo čudno. Koliko ja znam, na toj visini vazduha gotovo više i nema, temperatura je već bliska temperaturi pozadinskog zračenja (par kelvina). I na mnogo nižoj visini (par stotina kilometara) kreću se špijunski sateliti, bez toplotnih štitova.

2. U oba slučaja je potrebna ista energija, pošto se nigde ne gubi, ide kompletno na zagrevanje kugle. Ali, zagrevanje je brže kad kugla visi o koncu, pošto je tad okružena sa više grejnog tela (vazduha).

3. Kad duvaš u nešto što gori, činiš dve stvari: ubrzano dodaješ kiseonik i povećavaš brzinu strujanja. Dodavanje kiseonika može biti i dobro i loše, pošto postoji tačan odnos oksidatora i goriva pri kome je sagorevanje potpuno (steheometrijski odnos). Kako se povećava ili smanjuje količina oksidatora u odnosu na steheometrijski odnos, tako je sagorevanje sve nestabilnije, dok se na kraju ne ugasi. Povećavanje brzine strujanja je obavezno loše, zato što topli produkti sagorevanja mogu biti oduvani niz struju pre nego što stignu da izazovu dalje paljenje goriva. Ta sveća i ugalj leže negde u ovim okvirima.

Ima gore neka sfera gde je temperatura extreme visoka, neki trip sa sunčevim zračenjem. Tako smo barem učili u drugom gimnazije.

Ono što me više zanima. O kojim praktičnim problemima mi govorimo?

Tamo, gde sam to procitao, pise "Nekoliko prakticnih problema: ..." prakticni - verovatno se misli na "probleme" iz zivota.

Ne budi toliki bukvalista i ako ne znas ne pravi se pametan!

Pitanja uopste nisu banalna, cak mogu potvrditi da je pitanje 2. bilo postavljeno na
olimpijadi iz fizike za srednjoskolce. Zao mi je sto ne mogu da ucestvujem u odgonetanju,
ali dopunicu sa jos jednim pitanjem.

IMHO s obzirom da nemamo bas konferenciju koja bi se bavila (primenjenom) fizikom,
smatram da nije off-topic ovakve probleme nematematicke prirode slati u konferenciju o
matematici. Naravno ako su misljenja razlicita, ne bi bilo lose da ih iznesete a na kraju
krajeva tu su i drugi moderatori koji mogu odluciti drugacije...

Evo dakle tog jos jednog pitanja:

Geostacionarni satelit je satelit koji se nalazi na takvoj orbiti oko Zemlje da je u odnosu na njenu
povrsinu stalno u istoj tacki na nebu.

E sad, pitanje je sledece: na kojoj visini bi se nalazio, da postoji, selenostacionarni satelit, dakle satelit
koji bi se sa povrsine Meseca video uvek na istoj tacki neba.

f

Na istoj visini kao i Mesec, preciznije na istoj orbiti.

A pošto ne mogu da odolim ovom TeX fazonu, sledi i objašnjenje:

Da bi se jedan objekat video uvek na istoj tački neba drugog objekta, potrebno je da se ti objekti kreću kao zamišljeno kruto telo koje bi ih sadržalo u sebi (ako ste na pramcu broda, zastavu na krmi ćete tražiti pogledom uvek na istom mestu, bez obzira kako se brod kreće).

Sve tačke krutog tela imaju isti centar obrtanja i istu ugaonu brzinu. Dakle, to mora da važi i za Mesec i selenostacionarni satelit.

Mesec se, kao i satelit, zaista obrće oko Zemlje (treba i ovo ukratko objasniti). Poznato je da je Mesec okrenut Zemlji uvek istom stranom, odnosno da, gledano sa pravca koji povezuje Zemlju i Mesec, Mesec nema sopstvenu rotaciju. To znači da je Zemlja trenutni pol brzina Meseca, tj. centar obrtanja u strogo mehaničkom smislu.

Telo na stacionarnoj orbiti Zemlje uravnoteženo je silom gravitacije i inercijalnom silom usled obrtanja. Ako je m masa tela, M masa Zemlje, ω ugaona brzina tela i r poluprečnik orbite, onda:










Dakle, za određenu ugaonu brzinu, jednoznačno je određen i poluprečnik orbite. Pošto Mesec i satelit moraju da imaju istu ugaonu brzinu, sledi da moraju biti i na istoj orbiti.

Časlave,

Takva orbita nikako ne bi mogla biti stabilna. Telo koje stoji u odnosu na mesec bilo bi privučeno ka njemu (odn. zavisi kako gledaš na stvari, možda bi privlačenje bilo uzajamno ili raspodeljeno :) u svim slučajevima osim u jednom. Ono što sam zapravo hteo jeste da se identifikuje taj jedan slučaj a to se može i bez Keplerovih zakona.

f

Ne bi da kritikujem ali sta bi sa moja tri PRAKTICNA :) pitanja?

Inace, filmil, jesi li siguran da je 2. pitanje bilo na olimpijadi?

Jedino što mi još pada na pamet je da se satelit nalazi negde na potegu od Meseca do Zemlje, jer bi tada premalu ugaonu brzinu satelita kompenzovalo privlačenje Meseca.

Ok, nadam se da neće biti "spoiler" ako kažem da se pitanja poput 1. i 3.
mogu naći u knjizi "Leteći cirkus fizike", a da je pitanje 2. zaista bilo
postavljeno na fizičkoj olimpiljadi jedne davne godine. Inače odgovor na
pitanje 2. traži imho suptilan rezon, koliko vidim dosad nismo imali
nikoga ko je razmišljao na tu stranu.

f

1. ne topi se
2. već odgovoreno
3. već odgovoreno

Da podsetim,

na pitanja 1. i 2. (2. pogotovo!) do sada _nismo_ imali tačan odgovor.

Zato napred na rešavanje.

f

A zasto nije tacan odgovor na 2. pitanje koji sam ja dao?

Srki, bojim se da si jednostavno pogrešio u zaključivanju. Nadam se da ćeš se oprobati u rešavanju još jednom, napominjem da je ispravno rešenje veoma nadahnuto, da traži dobro poznavanje fizike i da će biti da zadovoljstvo svih kada se konačno objavi ili, još bolje, kada neko izađe s rešenjem.

f

Ajde da pokusam jos jednom.
Prvo moram da razlikujem nekoliko slucajeva.

1) Postoji okolo vazduh i telo se zagreva pomocu vazduha

Ako telo visi na koncu onda treba manje energije jer se telo brze zagreje pa i krace zracenje tela koje je razlog gubitka energije tela.

2) Postoji okolo vazduh a telo se zagreva na neki drugi nacin.
Potrebno je isto energije.

3) Okolo je vakum.
Isto energije je potrebno.

Srki, da bi mogao da daš odgovor, moraš promeniti model iz koga izvlačiš zaključke.

f

Predajem se! Reci resenje.

Ne volim neprecizne zadatke!!! Da li je to savrsena kugla i da li je podloga savrseno ravna? ako jeste onda praktivno kao i da ne dodiruje podlogu. Kako se telo zagreva? Da li je okolo vakum, tecnost, vazduh ili nesto trece... Siguran sam da bi se resenje razlikovalo od slucaja do slucaja...Od cega je kugla i kako se zagreva? Da li mozda pomocu vrtloznih struja usled promenljivog elektromagnetnog polja.....Ma ima milion stvari koje bi trebalo razjasniti pre svega!

Filipe? Pa daj neki hint.

Hint? Važi, ali podsećam da je pitanja postavio Poludjeli Maks, pa treba njega da pitati da konačno napiše i odgovor.

Sad što se pomoći tiče, treba da znaš da konkretan način zagrevanja, vazduhom ili drugačije, vrsta materijala itd. nisu relevantni jer opisuju dinamiku procesa zagrevanja, dok nas zanimaju samo početno i krajnje stanje.
Znači nas ne zanima kako se energija dovodi već samo kako se i na šta u telu raspodeljuje. Dovedena energija se delom ulaže u povećanje temperature, ali to nije sve.

Druga bitna stvar je da se tela šire sa povećanjem temperature.

f

Uf sto mrzim ovakve probleme, jer nemaju veze sa realnoscu.


Ako je pitanju samo pocetno i krajnje stanje (znaci kolicina energije koje je telo primilo) onda je potrebno vise energije za telo koje lezi na podlozi jer pri sirenju (radijalnom) mora da savlada malo gravitacije pa se tu potrosi malo rada.

Da si mi rekao da je dovoljno samo znanje iz prva dva razreda srednje onda bi bilo u redu. Ovako sam ja uzimao u obzir i to da se deo energije gubi tako sto kugla zraci (cetvrta godina) pa je tu bitna brzina zagrevanja a i to sto ako se zagreva na neki drugi nacin onda ona prenosi energiju vazduhu itd...

Ali svidja mi se zadatak :-))) Dobra je fora i cim si napisao hint odmah sam znao na sta se gubi energija. Zeznulo me to sto si rekao da je potrebno dobro poznavanje fizike a u stvari je dovoljan prvi razred srednje skole :-)))

Nego da probam da resim prvi zadatak. Taj satelit se dosta brzo okrece (mrzi me sada da racunam tacno koliko) oko zemlje pa je cesto u mraku kada se hladi. Ako nije to resenje daj mi neki hint? Mada ja mislim da na toj visini uopste nije tolika temperatura kako je receno u zadatku.

Čini mi se da je za prvi zadatak bitna gustina ,,vazduha''.

Broj ,,naljećelih'' fotona velike energije (to objašnjava visoku temperaturu) je veoma mali (npr. jedan naleti u celom periodu izrabljivanja jednog ,,svemirskog tanjira), pa je njihov uticaj zanemarljiv.

A za drugo je filmil dao ,,preteran nagoveštaj'' :)

Poz.

1. Sta je temperatura???
Kolko se secam ima neka definicija da je temperatura mera [unutrasnje]energije tela. KAd kazes temperatura vazduha, to se odnosi na energiju cestica koje se nalaze u posmatranoj zapremini.
Vazduh na toj visini moze biti veoma "energican", medjutim ima ga jako malo (mala gustina), tako da energija koja se prenosi satelitu i nije bog zna sta... (isto kao sto mala kvarcna grejalica ne moze da zagreje ogromnu sobu i predmete u njoj...)

2. Pitanje je cini mi se zaista bilo na olimpijadi, medjutim to je bilo verovatno davno davno kad su te olimpijade iz danasnje perspektive bile trivijalne.
Kugla koja lezi na stolu se siri, i samim tim centar mase mora da se podigne. pa se za nju potrosi energi za zagrevanje+za dizanje.

Cak sta vise, kugla koja visi, ce po istom principu se spustiti, pa ce joj se smanjiti potencijalna energija, a povecati unutrasnja???

3. Hmm, ovo ne znam... sa ugljom mozda ima veze sa dotokom kiseonika neophodnog da se vrsi proces oksidacije.
A kod svece je mozda fora da duvanjem rasprsimo taj soncentrisani vazduh koji gori, pa se obori temperatura i padne ispod neke kriticne temperature neophodne da gori fitilj...


Uf uvek sam sa ovom fizikom imo problema u srednjoj...

poz,
sale

2. ja mislim da... pa nemam neko preterano znanje iz fizike, al' ipak... povecavas dotok kiseonika uglju, a O2 je potreban za proces gorenja, a sto se tice svece... to je manji plamen i ugasimo ga prejakim... ma nemam pojma...

1. eeeee... pa, ne znam jel' neko vec odgovorio ovo, ali: temperatura je, valjda brzina kretanja molekula, a >>gore<< nema vazduha ciji bi molekuli mogu da se krecu? nadam se da sam dobro to skontala...

I ja tako nekako skontavam.Znači dokazano je.

Na 1000 km (eksosfera) od zemlje vazduh bi trebao da bude dosta redak, pa i ako ima temerature reda nekoliko hiljada stepeni to ne bi trebalo da bude opasno po predmete koji bi se nalazili u toj sredini.

Na 20 km gustina vazduha je oko 10 %, na 1000 km pretpostavljam oko 1-2% (verovatno i manje) pa je i toplotna energija vazduha u jednom kubnom metru na 1000 km oko 100 puta manja od one na visini mora.
Tako da bi imao toplotnu energiju koju poseduje 1 kubni metar vazduha na visini mora
temperature oko 10 - 20 stepeni celzijusa.(sto i nije mnogo...).

Bar ja tako mislim?


A za ovo drugo podloga ne apsorbuje energiju, ali mozda reflektuje energiju emitovanu od strane kugle tokom procesa zagrevanja, pa ce se zbog toga dostici pre trazena temperature, dok kod slucaja sa koncem sva emitovana energija odlazi u nepovrat.

?...mozda

Alo ljudi pa na drugo pitanje je odgovoreno tacno. Sve je u centru mase.
Kada je kugla na podu, zbog zapreminskog sirenja ce se centar mase podici za neku malu visinu, tako da ce se deo energije dat kugli utrositi i za promenu potencijalne energije.
Kada kugla visi, tada ce se centar mase spustiti, i onda ce se i energija data i promena potencijalne energije utrositi na promenu temperature.

Prvo pitanje:
Najverovatnije zato sto su retki molekuli koji bi se sudarili sa satelitom, pa, iako onni imaju veliku brzinu, tj. energiju, satelitu nece nesto znacajnije biti predata energija tih molekula. I to je vec receno...

Trece pitanje: Ima neke veze sa kiseonikom. Kada dunes u svecu, tada sav okolni kiseonik bezi pod uticajem toga sto si dunuo ugljen-dioksid, i sveca se gasi. Kad dunes u ugalj, ti tamo poboljsavas dotok kiseonika, i onda ce moci bolje da gori.

Ali ti u ugalj kad dunes, bice ugljen dioksid???

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci

Vidim da spominjete knjigu "Leteci cirkus fizike", ako moze neko da mi kaze gde mogu da je nabavim,jos bolje ako ima negde da se naruci