Citat:
borneo:
b) kako taj server(S2) obradjuje (po OSI) pakete(zahtev) koje smo poslali ?
c) kako nam isti server(S2) salje pakete sadrzaja trazene stranice ?
... i sve to po OSI slojevima, sa akcentom na adresiranje paketa.
Vidiš, tu ima jedna bitna činjenica koju treba upamtiti. OSI model je lepo zamišljen, ali u stvarnosti nije zastupljen u meri u kojoj su se njegovi tvorci nadali da će biti.
Internet ne funkcioniše po OSI modelu, već po
Internet ili
TCP/IP modelu.
Evo i osnovne razlike prikazane kroz slojeva koji čine ova dva modela:
o OSI model:
7. Application
6. Presentation
5. Session
4. Transport
3. Network
2. Data link
1. Physical
o Internet model:
4. Application (odgovara OSI lejerima 7, 6 i 5)
3. Transport (odgovara OSI lejeru 4)
2. Internet (odgovara OSI lejeru 3)
1. Network Access (odgovara OSI lejerima 2 i 1)
Znam da ovo nije odgovor koji si tražio, ali trenutno stvarno nemam vremena da prepričavam knjige. Više bi mi se svidelo neko pitanje koje zahteva manje opširan odgovor, kao recimo ovo malo niže...
Citat:
Evo jedne dileme oko adresiranja.
IP header (sa IP odredisnom adresom) enkapsuliran je u 3.sloju, a sve zajedno dalje je enkapsulirano u 2.sloju sa MAC(hardverskom NIC) adresom u data-link headeru, koja je od tada valda jedina vidljiva na mrezi.
Meni to izgleda kao da neko na koverat stavi broj stana, i takvo pismo ubaci u
sanduce; jer sve i da je ta(MAC) adresa jedinstvena neko mora da je prevede u IP
adresu koja moze da se pronadje na internetu.
Dakle, kako postar (u posti posiljaoca) da zna gde da posalje pismo, ako je moja adresa(drzava, grad, ulica, broj - IP) na kovertu koji je unutar koverta na kojem je samo broj mog stana, koji makar bio i jedinstven(random) za svaki stan na svetu, postarima ne znaci nista jer ne postoji jedinstveni registar stanova sveta ?
Positive0 kaze: "IP prati paket od starta do destinacije", ali kako kada je on(IP) enkapsuliran od strane data-link layera, znaci ne bi trebalo da moze bilo sta da kontrolise (?).
Analogija sa poštanskom službom se često koristi. Pokušaću grubo i ukratko da razjasnim neke nedoumice.
Prvo, kada bi neko stavio samo broj stana na koverat, to bi bilo slično kao kada bi ti poslao neki paket na IP adresu .216 (bez prva 3 okteta). To bi, uslovno rečeno, ukoliko je primalac u istom LANu (opštini), ali inače ne može. Zato se uvek koristi puna adresa (broj zgrade, ulica, grad, država; odnosno u IP svetu - host + subnet i network).
E sad, dalji proces ćeš najbolje razumeti ako pretpostavimo da šalješ pismo u drugu državu recimo. Da bi pismo stiglo od tebe do nekoga u drugoj državi, ti ga prvo predaješ u lokalnoj pošti (koju možeš smatrati za default gateway). Onda ta pošta, pošto skapira da primalac nije u istoj toj opštini koju ona pokriva (LAN), prosledjuje pismo glavnoj pošti (njen default gateway). Primeti da tokom ovog prosledjivanja glavoj pošti, tvoju lokalnu poštu uopšte ne interesuje koja je destinaciona država, grad, opština... već samo zna da sve što ne može direktno da isporuči, šalje glavnoj pošti.
Ovde već nailazimo na nešto što možemo uporediti sa korišćenjem MAC adresa. Lokalni poštari znaju gde se stvarno nalaze sve adrese u tvojoj opštini (MAC adresa je recimo to znanje stvarne lokacije), a takodje zna i stvarnu lokaciju (MAC adresu) glavne pošte. Za svaki lokalni paket, poštar pogleda ulicu i broj, u glavi skapira gde je to, i odnese. Za ono što ne znaju gde je opet odnesu glavnoj pošti, za koju takodje znaju gde je (znaju MAC adresu).
Na isti način je i svaka druga pošta povezana sa glavnom poštom (što će reći da je glavna pošta član većeg broja različitih LANova).
Vraćam se na enkapsulaciju, odnosno činjenicu da lokalnu poštu ne interesuje gde je stvarno ta destinacija, već samo da nije u okviru njene opštine. Kada pismo stigne u glavnu poštu, ona radi dekapsulaciju, odnosno mora da pogleda na koju je adresu upućeno pismo i da vidi da li je ima u svom registru. Ovo znači da je pismo isporučeno preko Network Access lejera, i glavna pošta ga ispituje kroz Internet lejer. Vidi da je pismo upućeno na adresu u, recimo, Austriji, i opet šalje pismo preko Network Access lejera (pošto zna gde je glavna pošta u Austriji). Pritom našu glavnu poštu opet ne zanima gde je tačno destinaciona adresa, već samo zna da sve što je upućeno u Austriju treba poslati njihovoj glavnoj pošti (zna rutu za celu jednu A klasu npr.).
Kada paket stigne u Austrijsku glavnu poštu, opet se ispituje Internet lejer, da bi se videlo koji je grad u pitanju, pa se vraća na Network Access lejer i pomoću MAC adrese šalje paket u odgovarajuću poštu, itd...
Nadam se da sam uspeo koliko-toliko da slikovito objasnim ovaj proces.
Citat:
I sta ako nema NIC-a, (singl PC konektovan na Internet) sta je onda MAC adresa ?
Kako misliš "nema NICa"? Ako nema NICa, nema ni mreže, nema ni MAC adrese, odnosno PC nije ni na Internetu ni na bilo kojoj drugoj mreži.
NIC =
Network
Interface
Card
