Rekao bih da se ja uklapam u ovu definiciju, mada ipak naginjem računarstvu više nego prosečan inženjer plus dve standardne devijacije :)



Trenutno studiram, ali imam i poluvremeni posao u obližnjem institutu, gde pomažem u ispitivanju i poboljšavanju sitne protočne mašinerije (npr. kompresori za usisivače i manju građevinsku opremu).

Vindouz trenutno uopšte ne koristim, mada sam ga koristio početna tri-četiri meseca na poslu. Od kolega, rekao bih da Vindouz koristi 80-90% njih, ostali Linuks (najčešće Suse ili Debijan). U principu, ti koji koriste Linuks, uključujući i mene, važe za jače „račundžije“, pa nam takve zadatke i daju :)

Prvo, klase softvera koje koristimo: razni sitni i kancelarijski programi, programi za 3D modelovanje, generatori proračunskih mreža, rešavači strujanja, optimizatori.

Kad sam počeo sa poslom, data mi je vindouz mašina, sa već instaliranim neophodnim softverom. Pošto nisam hteo da mutim vodu na početku, a i pretpostavljao sam da softver koji koristimo nije dostupan za Linuks, ćutao sam i radio na Vindouzu. Pre toga Vindouz nisam koristio već jedno dve godine.

Zapažanja u vezi Vindouza za to vreme. Izuzetno stabilan, iako jako mučen odvratno bagovitim programima koji žestoko cepaju resurse, niti jednog pada za sve vreme. Nikakvih problema sa virusima, nekakav Sofos je čučao u ćošku i pazio na to. Čak se i SP2 samo pojavio jedno jutro, bez neželjenih efekata. Ukratko, nisam imao nikakvih primedbi na funkcionisanje sistema.

Međutim, problem je bio u usklađenosti svega prema onome što sam ja radio. Kao što već rekoh, ja se najpre bavim proračunima (naprema, recimo, eksperimentisanju). Lokalno, gotovo sav softver koji koristimo ima mogućnosti skriptovanja, što u okviru programa, što iz komandne linije. Udaljeno, praktično sve simulacije strujanja su prevelike za jedan računar pa imamo pristup na nekoliko računskih jata, koja su sva pod Linuksom i koriste se SSH pristupom iz komandne linije. U takvim okolnostima, Linuks na lokalnoj mašini bi mi više prijao (bolji terminalski programi, veća mrežna providnost), a pošto mi i inače Linuks više prija (da ne ulazimo sada u to :), ostao je samo još problem programa koji ne postoje za njega.

Od kancelarijskih programa, jedino što intenzivno koristim je obrađivač reči i tu OO Pisac više volim od MS Vorda i tačka. Tabelarne programe mrzim iz dna duše, npr. za vreme studiranja (mašinac) nikad nisam koristio Eksel.

Ali, trenutno sam ipak prinuđen donekle da koristim tabelarni program, zbog saglasnosti sa drugima :) Tu sam video da OO Račun ima bar dva znatna nedostatka u odnosu na Eksel: užasno loše crtanje dijagrama (što me je pogodilo) i nepostojanje rešavača (što se mene lično ne tiče, ali je ozbiljna prepreka za inženjere). Tako da trenutno i ne koristim OO Račun, već Gnumerik, koji već ima mogućnosti crtanja dijagrama mnogo bliže Ekselovim (rešavač takođe ima, ali mnogo slabiji od Ekselovog, rekao bih neupotrebljiv za ono što kolege rade sa Ekselovim rešavačem). Ipak, sve ovo me ne zadržava, jer taberni program ionako koristim samo za prikaz tabela (mrtvih, bez formula) i crtanje dijagrama na osnovu njih.

Nego da pređemo na teškaše, one za koje sam pretpostavljao da ne postoje za Linuks. Tu sam očigledno imao veliku rupu u razmišljanju. Nije mi palo na pamet da ako ja osećam da bi mi više godio Linuks za te proračunske poslove, možda bi i drugim inženjerima koji se time intenzivno bave. I drugo, baza korisnika takvih programa je relativno mala i svi jezivo koštaju (recimo, jedan od rešavača koje koristimo, licenca je ~5000 evra godišnje za jedan pokrenut primerak interaktivnih delova i četiri paralelna procesa za rešavanje; još mi rekoše da je to posebna cena za univerzitet, samo 25% od industrijske). To znači da je u stvari mnogo verovatnije da će biti dostupni za više sistema. I stvarno je tako. Uglavnom stižu u paketima sa po desetak platformskih instalacija: Vindouz, Linuks IA32, Linuks AMD64, Linuks IA64, pa onda HP-UIks, Ajriks, Solaris (i tu sve nešto 32-bitno, 64-bitno, IA64, đavo će ga popamtiti). Loša situacija je jedino sa CAD programima, od onih koji se ovde koriste samo Pro Inženjer ima za mnoge platforme, ali baš njega i koriste u mojoj neposrednoj blizini (tj. ovi sa kojima najbliže sarađujem), tako da nemam tu problema, ali ni izbora :)

Za kratke proračune (ono za šta ne koristim tabelane programe), situacija je raznolika. Tu je standardno Matlab za numeriku i Mepl za simboliku (mada još moram da poradim na njima :), pa Perl i Piton kad treba nešto specijalizovanije ali brzina nije neophodna (kao i za gomilu skriptovanja), i na kraju mi ne gine C/C++, posebno za sirovo prebrisavanje parametarskog prostora pri optimizaciji (pomenuti Ekselov rešavač, iako mnogo bolji nego što sam očekivao da može biti, ipak nije dovoljan za sve što nam je potrebno). Sad ću morati da se upoznam i sa nekim navodno mnogo dobrim komercijalnim optimizatorom, koji, proverio sam, opet postoji za zamislive i nezamislive platforme.

Zaključak: Uz malo sreće (ne koristim tabelarne proračune, namestio se CAD program), pod Linuksom nemam nikakvih problema sa programima koji su mi neophodni za posao. Kad sam ustanovio sve to, tražio sam da me puste da prebacim mašinu na Linuks, i niko nije gunđao (to je bilo u januaru ove godine). Što se održavanja tiče, ja sam stavio Debijan probni, i samo sam naštelovao da povremeno automatski ažurira distribuciju, ja se u to ne petljam. Nemam problema sa drajverima za uređaje (Nv grafička, SB Lajv) i periferije (HPovi mrežni postkript štampači). Ne znam šta bi još moglo bezveze da oduzima vreme, podsetite me...

U stvari, najviše je problema bilo sa instaliranjem ovih skupih komercijalnih programa, pola ih je gunđalo oko ovoga i onoga. I još treba s vremena na vreme ručno da ih krpim (šalju nam obaveštanja o servisnim paketima), što me ubija u pojam. U stvari, toliko mrzi ljudi da se bakću time, da malo ko ima makar pristojno ažurne verzije. A greške u tim programima su često za čupanje kose (barem u mojim očima)... Inače, administratori ne održavaju ove programe jer se licence kupuju na komad ili nekoliko komada, zavisi od zaposlenog do zaposlenog kome šta treba, pa je veliko šarenilo (mada se administrator može pozvati da sredi nešto, nikome se izgleda ne cima kad god se pojavi novi servisni paket, pa ga niti stavi sam, niti zove administratora; kad radi, ćuti i ne diraj :)

Šta ćeš sad kad je Pro/Engineer ukinuo podršku za Linux?

Kako šta ću? Presavijem tabak, kažem „dosta je bilo glupiranja“, i pokunjeno se vratim Vindouzu.

Ili možda i neću. Ne radim više na gorepomenutom radnom mestu, gde sam, kao što navedoh, još i mogao da koristim Vindouz. Gde sad radim zastupljenost Linuksa je mnogo veća — sigurno preko pola računara — a za CAD koristimo Katiju na mašinama pod Vindouzom. Pominjah već u drugoj temi. Stanje je takvo da se Vindouza možemo ratosiljati onog trenutka kada Katija postane dostupna za Linuks, a Linuksa se možemo ratosiljati onog trenutka kad odlučimo da se bavimo uzgojem pilića.

sam sebe pita, sam sebi odgovara. To je idealno za blog.